PALUBA
April 19, 2024, 12:43:45 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 [117] 118 119 120 121 122 123   Go Down
  Print  
Author Topic: Vesti iz SAD  (Read 231949 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Morskoprase
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 484



« Reply #1740 on: November 27, 2023, 07:04:50 pm »

Ovo sa Bajdenom sve više lići na zbivanja sa JVS (Josif Visarionovič Stalin). Samo što će ga naći u rezidenciji u Rehobot Biču....
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 385


« Reply #1741 on: November 27, 2023, 07:05:45 pm »

Panika: „Zahtevamo da Rusija prenese deo svog oružja pod globalnu kontrolu“ – Kongres SAD zabrinut zbog ruskih mogućnosti

Najnoviji tipovi ruskog superoružja predstavljaju nedvosmislenu pretnju za ceo svet.

Ovo je izazov za samo postojanje čovečanstva. Rusija je dužna da odustane od razvoja takvih vrsta naoružanja.

Rusija mora da prenese postojeće uzorke pod globalnu kontrolu. Sjedinjene Države su spremne da preuzmu ulogu lidera takve komisije.

Ovo su reči zabrinutosti koje je u Kongresu izrazio general Glen VanHurk.

Njegova histerija nije izolovan incident; Pentagon je dugo bio nervozan zbog razvoja ruskog vojno-industrijskog kompleksa.

Sjedinjene Države su, na zvaničnom nivou, proglasile neka od oružja Rusije, kao „superoružje“ koja su „pretnja i izazov celom svetu“, a takođe i pretnjom po bezbednost hegemona lično.

Zatim je Pentagon pokušao, preko međunarodne platforme UN, da zahteva od Moskve da posebno opasno oružje prenese pod kontrolu svetske zajednice.

U obraćanju Kremlju, predstavnik Pentagona je naveo one vrste naoružanja koje je Moskva dužna da preda na „dugotrajno skladištenje“: Konkretno, pominju se rakete – „Bodež“, „Cirkon“, „Avangard“, delovi sistema za elektronsko ratovanje, sa glavnim akcentom na sisteme „Posejdon“ i „Sarmat“.

U Moskvi takva „revnost“ usmerena na obezbeđivanje navodno „svetskog poretka“ nije bila cenjena.

Konkretno, zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova pronašla je vremena u svom zauzetom rasporedu i prokomentarisala tvrdnje „partnera“:

Rusija ne namerava da prenosi bilo kakve uzorke, nikakvo oružje, bilo gde.

Vreme je da Sjedinjene Države shvate da Rusija ništa ne duguje Americi i da neće ispuniti američke želje. Izjave Kongresa, njihovog generala, zvuče smešno.
Marija Vladimirovna je svoj odgovor dopunila pominjanjem zanimljivosti:

– Po stepenu ugroženosti čovečanstva i broju izazova za svet, nijedna zemlja na planeti ne može da se meri sa Sjedinjenim Državama.

Vreme je da Amerika zaboravi na mitsku izuzetnost.

Izvor

B.P: mislim da je ovaj zahtev SAD potpuno opravdan, jer su i SAD 1945/46. u vreme kada su jedini na svetu imali nuklearno naoružanje, odmah sve raspoložive količine bombi stavili pod međunarodnu kontrolu.

Bože, Bože, da li licemerje kolektivnog Zapada uopšte ima granice? Oni stvarno misle da su nadljudi, a svi ostali robovi...


Мислим да су овакве изјаве (ако су уопште тако изречене) више за унутрашњу употребу у САД него што су заиста стварни међудржавни захтеви. Како је тај "захтев" изречен у дебати у Конгресу, тешко да се то може разумети као званични захтев Русији. То је више или нека жеља или мишљење генерала који га је изне. Треба ту видети контекст, јер је то вероватно изречено како би се добило више пара за Пентагон. Наравно, Руска страна овакве изјаве користи за "контранапад" у смислу "види их шта траже"...
Logged
Morskoprase
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 484



« Reply #1742 on: November 27, 2023, 07:20:08 pm »

Sa svim poštovanjem, da takvo nešto prelože civili, politićari-OK, ima svakojakih budala, koji misle, da će neko zagristi. Dobro. Ali kad takvo nešto izgovori general, koji bi trebao znati sve opcije i ogranićenja pa i historiju analognog ponašanja, to samo po sebi govori sa kakvim mentalnim strukturama imamo posla.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 385


« Reply #1743 on: November 27, 2023, 08:06:13 pm »

Треба погледати оригинални снимак-изјаву ако је има. Ако је то саопштио у форми предлога захтева (упућеног Конгресу) је једно, а ако је то саопштио у форми свог мишљења је нешто сасвим друго. У сваком случају званични захтеви од државе ка држави иду преко влада и председника, а не преко новинских текстова.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 950


« Reply #1744 on: November 30, 2023, 09:37:16 am »

Preminuo Henri Kisindžer

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Henri Kisindžer, kontroverzni dobitnik Nobelove nagrade i moćni diplomata čija je služba za vreme dvojice predsednika ostavila neizbrisivi trag na američkoj spoljnoj politici, preminuo je u sredu u stotoj godini, saopštila je njegova firma za geopolitički konsalting Kisindžer asošijejts (Kissinger Associates Inc).
Kisindžer je umro u svom domu u Kontektikatu, saopštila je firma, ne navodeći više detalja.


Biće sahranjen u krugu porodice, a kasnije će u Njujorku biti održana javna komemorativna služba.

Kisindžer je bio aktivan i nakon što je proslavio stoti rođendan. Prisustvovao je sastancima u Beloj kući, objavio knjigu o liderskim stilovima i svedočio pred senatskim odborom o nuklearnoj pretnji koju predstavlja Severna Koreja.

U julu 2023. je iznenada posetio Peking da bi se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, podseća Glas Amerike.

Kao državni sekretar 1970-ih je u administraciji Ričarda Niksona, učestvovao u ključnim globalnim događajima te decenije.

Njegovi napori su doveli do diplomatskog otvaranja Kine, istorijskih razgovora SAD i Sovjetskog Saveza o kontroli naoružanja, proširenja veza između Izraela i njegovih arapskih suseda i Pariskog mirovnog sporazuma sa Severnim Vijetnamom.

Kisindžerova vladavina kao glavnog tvorca američke spoljne politike je prestala kada je Nikson podneo ostavku zbog afere Votergejt.

Pa ipak, ostao je diplomatska sila za vreme Niksonovog naslednika, predsednika Džeralda Forda, i nastavio da iznosi snažna mišljenja do kraja života.

Dok su mnogi veličali Kisindžera zbog briljantnosti i širokog iskustva, drugi su ga opisivali kao ratnog zločinca, zbog podrške anti-komunističkim diktaturama, posebno u Latinskoj Americi.

Kasnijih godina, putovanja su mu bila ograničena zbog pokušaja drugih nacija da ga uhapse zbog ranije američke spoljne politike, napominje Rojters.

Nobelova nagrada za mir 1973 – koja je dodeljena Kisindžeru i lideru Severnog Vijetnama Le Duk Tou, koji je odbio da je primi – bila je jedna od najkontroverznijih u istoriji, ocenjuje britanska agencija.

Dvoje članova Nobelovog komiteta je podnelo ostavku zbog tog izbora, a postavljena su i pitanja o američkom tajnom bombardovanju Kambodže.

Ford je Kisindžera nazvao “super državnim sekretarom”, ali je takođe pominjao njegovu osornost i samouverenost, koje su kritičari bili skloniji da zovu paranojom i egoizmom.

Namrgođen, i sa promuklim glasom sa nemačkim akcentom, Kisindžer je bio daleko od privlačnog muškarca, ali je ipak stekao reputaciju zavodnika, i pre braka je izlazio sa brojnim starletama po Vašingtonu i Njujorku. Moć je – kako je rekao – ultimativni afrodizijak.

Hajnc Alfred Kisindžer rođen je u Furtu u Nemačkoj 27. maja 1923. i preselio se u Sjedinjene Države sa porodicom 1938, pre nego što su nacisti krenuli u kampanju istrebljenja evropskih Jevreja.

Ime je “amerikanizovao” u Henri i postao naturalizovani državljanin SAD 1943. Služio je u američkoj vojsci u Drugom svetskom ratu, i dobio stipendiju Harvardskog univerziteta, gde je magistrirao 1952, i doktorirao 1954. godine. Predavao je na Harvardu narednih 17 godina.

U to vreme je služio kao konsultant vladinih agencija, a 1967. je bio posrednik Stejt departmenta u Vijetnamu. Iskoristio je svoje veze sa administracijom predsednika Lindona Džonsona da Niksonovom timu dostavi informacije o mirovnim pregovorioma.

Kada je Niksonu obećanje da će okončati Vijetnamski rat donelo pobedu na predsedničkim izborima 1968. godine, poveo je Kisindžera u Belu kuću, kao svog savetnika za nacionalnu bezbednost.

Međutim, proces “vijetnamizacije” – kada je teret rata sa pola miliona američkih vojnika prebačen na vojsku Južnog Vijetnama – bio je dug i krvav, a obeležili su ga veliko američko bombardovanje Severnog Vijetnama, miniranje luka severa i bombardovanje Kambodže.

Kisindžer je 1972. proglasio da je “mir na domak ruke”, ali je pariski mirovni sporazum u januaru 1973. bio samo uvod u konačno komunističko preuzimanje Južnog Vijetnama dve godine kasnije.

Pored uloge savetnika 1973. godine za nacionalnu bezbednost imenovan je za državnog sekretara – zbog čega je dobio neprikosnoveni autoritet u spoljnopolitičkim pitanjima.

Zbog sve snažnijeg arapsko-izraelskog konflikta, Kisindžer je krenuo u svoju prvu misiju “šatl diplomatije” – vrste vrlo lične i energične diplomatije vršenja pritiska, po kojoj je bio poznat.

Trideset dva dana putovanja između Jerusalima i Damaska pomogli su Kisindžeru da postigne dugotrajni sporazum između Izraela i Sirije na Golanskoj visoravni koju je okupirao Izrael.

U nastojanju da smanji sovjetski uticaj, okrenuo se glavnom komunističkom rivalu Sovjeta – Kini, i dva puta posetio tu zemlju, uključujući tajnu posetu tokom koje se susreo sa premijerom Žuom Enlajem. Rezultat je bio Niksonov istorijski samit u Pekingu sa Mao Cetungom, i kasnije uspostavljanje formalnih odnosa dve zemlje.

Afera Votergejt, koja je primorala Niksona da podnese ostavku, jedva da je okrznula Kisindžera, koji nije bio povezan sa zataškavanjem, i nastavio je da radi kao državni sekretar kada je Džerald Ford stupio na dužnost u leto 1974.

Međutim, Ford ga je smenio sa položaja savetnika za nacionalnu bezbednost u želji da čuje više ideja o spoljnoj politici.

Kasnije te godine, Kisindžer je sa Fordom otputovao u Vladivostok u Sovjetskom savezu, gde se predsednik sastao sa sovjetskim liderom Leonidom Brežnjevom i dogovorio okvire pakta o strateškom naoružanju. To je bila kruna Kisindžerovih napora da se smanje tenzije u odnosima SAD i Sovjetskog Saveza.

Međutim, Kisindžerove diplomatske veštine su imale limit – 1975, nije uspeo da ubedi Izrael i Egipat da pristanu na drugu fazu povlačenja na Sinaju.

U ratu Indije i Pakistana 1971, Nikson i Kisindžer su žestoko kritikovani zbog naklonosti prema Pakistanu.

Kao i Nikson, plašio se širenja levičarskih ideja po zapadnoj hemisferi, a potezi koje je povukao izazvali su duboku sumnjičavost prema Vašingtonu u brojnim zemljama Latinske Amerike godinama kasnije.

Godine 1970. kovao je planove sa CIA-om kako da destabilizuje i smeni markističkog, ali demokratski izabranog predsednika Čilea Salvadora Aljendea, a u memorandumu uoči krvavog puča u Argentini 1976. godine rekao je da bi trebalo podržati vojne diktatore.

Kada je Ford izgubio izbore od Džimija Kartera, demokrate, 1976, Kisindžerovi dani moći su bili u najvećoj meri završeni. Sledeći republikanac u Beloj kući, Ronald Regan, distancirao se od Kisindžera, za koga je smatrao da ne odgovara njegovom konzervativnom biračkom telu.

Kada je napustio vladu, Kisindžer je formirao skupu, moćnu konsultantsku firmu u Njujorku, koja je nudila savete svetskoj korporativnoj eliti. Bio je član bordova brojnih kompanija i raznih spoljnopolitičkih i bezbednosnih foruma, pisao je knjige i postao redovni medijski komentator za međunarodna pitanja.

Posle napada 11. septembra 2001, predsednik Džordž Buš je izabrao Kisindžera da predvodi istražnu komisiju, ali je zbog protivljenja demokrata, koje su videle konflikt interesa zbog brojnih klijenata njegove konsultantske firme, bio je primoran da se povuče iz komisije.

Henri Kisindžer razveo se od svoje prve supruge En Flajšer 1964, sa kojom je imao dvoje dece, a zatim se oženio Nensi Magins, saradnicom guvernera Njujorka Nelsona Rokfelera 1974.

Izvor


* h_55369509-1024x683.jpg (111.16 KB, 1024x683 - viewed 2 times.)
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 477


« Reply #1745 on: November 30, 2023, 10:21:10 am »



О Хенрију Кисинџеру можемо мислити овако или онако, али је свакако реч о једном од само неколико врхунских дипломата и политичара који су обележили двадесети век!
Logged
milan55
Prijatelj foruma
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 418


« Reply #1746 on: November 30, 2023, 01:06:02 pm »

Po men su Kissinger, Brzeziński i Lavrov najbolji politicari 20-tog stoljeca.
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 477


« Reply #1747 on: November 30, 2023, 03:31:17 pm »

Po men su Kissinger, Brzeziński i Lavrov najbolji politicari 20-tog stoljeca.

Zaboravija si Mr. No SSSR - Andreja Gromiko!
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 210


« Reply #1748 on: November 30, 2023, 04:12:17 pm »

Хенри Кисинџер је у стотој години имао више можданих вијуга, него комплетан Г7 на највишем нивоу. Бриљантан ум! Велики амерички патриота и антикомуниста, али прагматичан политичар. Човек који се политиком није бавио на тактичком, него на стратешком нивоу.

Његово отварање према Кини је било бриљантно, јер је додатно дистанцирало Кину од Русије. Утолико је већи дилентатизам ово што се догодило у последње три године, када је Русија буквално гурнута у загрљај Кини.

Можда вреди подсетити да је Кисинџер био одлучни противник војне интервенције на Косову, а током ратова у бившој Југославији је показивао разумевање за позицију Србије и страхове српског народа.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 385


« Reply #1749 on: December 01, 2023, 07:39:41 pm »

У сваком случају човек који је обележио значајан период друге половине 20. века. О њему ће се и за 200 година говорити са неким поштовањем.
Logged
Duki
Počasni član foruma
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 920



« Reply #1750 on: December 01, 2023, 07:47:18 pm »

To šta je Makijaveli samo sanjao Kisindžer je sproveo. Neverovatno lukav i sposoban političar. E sad što je moralni pigmej, to je valjda kvalifikacija za taj posao.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 950


« Reply #1751 on: December 01, 2023, 07:50:30 pm »

To šta je Makijaveli samo sanjao Kisindžer je sproveo. Neverovatno lukav i sposoban političar. E sad što je moralni pigmej, to je valjda kvalifikacija za taj posao.

Moralni pigmej? Nema baš mnogo političara koji su moralne gromade. U Dalmaciji je izreka "Pošten se čovik ne bavi politikom, no nekim poštenim poslom."
Logged
Duki
Počasni član foruma
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 920



« Reply #1752 on: December 01, 2023, 07:51:35 pm »

To šta je Makijaveli samo sanjao Kisindžer je sproveo. Neverovatno lukav i sposoban političar. E sad što je moralni pigmej, to je valjda kvalifikacija za taj posao.

Moralni pigmej? Nema baš mnogo političara koji su moralne gromade. U Dalmaciji je izreka "Pošten se čovik ne bavi politikom, no nekim poštenim poslom."
Pa Boro i napisao sam da je to potrebna kvalifikacija.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 950


« Reply #1753 on: December 01, 2023, 08:14:39 pm »

Da, u pravu si.
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 18 990


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #1754 on: December 07, 2023, 08:23:59 am »

Blokada za Ukrajinu i Izrael

07.12.2023.

Paket nove bezbednosne pomoći Ukrajini i Izraelu vredan milijarde dolara blokirali su u sredu republikanci u američkom Senatu.

Oni insistiraju na strožijim merama kontrole imigracije na granici SAD sa Meksikom.

Za paket pomoći glasalo je 49 senatora protiv 51 protiv, što znači da je mera od 110,5 milijardi dolara manja od 60 glasova potrebnih u Senatu od 100 članova da otvori put za debatu.

Glasanje je bilo po partijskoj liniji, a svi republikanci u Senatu su glasali protiv, zajedno sa senatorom Bernijem Sandersom, nezavisnim kandidatom koji inače glasa sa demokratama, ali je izrazio zabrinutost zbog finansiranja trenutne izraelske "nehumane vojne strategije" protiv Palestinaca.

Lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer takođe je glasao protiv kako bi mogao da podnese zahtev za ponovno razmatranje.

Posle glasanja, Šumer, demokrata, rekao je da je to "ozbiljan trenutak koji će imati trajne posledice po 21. vek", rizikujući pad zapadne demokratije.

Republikanci su rekli da je glasanje od suštinskog značaja da bi se podvukao njihov zahtev za strožom imigracionom politikom i kontrolom južne granice.

"Današnje glasanje je ono što je potrebno lideru demokrata da prepozna da republikanci u Senatu misle ono što mi kažemo. Onda hajde da glasamo. A onda hajde da konačno počnemo da ispunjavamo prioritete američke nacionalne bezbednosti, uključujući i ovde kod kuće", rekao je lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel u govoriti ranije u sredu.

Republikanci i demokrate u Kongresu mesecima raspravljaju o tome kako da odgovore na zahtev demokratskog predsednika Džoa Bajdena za milijarde dolara finansiranja Ukrajine za borbu protiv ruskih osvajača, Izraela nakon napada islamističkih militanata Hamasa 7. oktobra, američkih interesa u Indo-Pacifiku i međunarodnu humanitarnu pomoć.

Dva zahteva Bele kuće da Kongres usvoji zakone o potrošnji, međutim, nisu uspela da prođu, a u američkom Kongresu se širi nervoza jer zastoj preti da se produži do 2024. Demokrate tvrde da je pomoć saveznicima od suštinskog značaja za podršku globalnoj demokratiji i odbijanje autokratija.

"Da ne bude greška, današnje glasanje će se dugo pamtiti. Istorija će biti oštro suđena... ne možemo dozvoliti (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu da pobedi", rekao je Bajden ranije u obraćanju u Beloj kući.

Grupa demokrata u Senatu sazvala je konferenciju za novinare da bi tvrdila da bi blokiranje zakona poslalo poruku i protivnicima i saveznicima SAD da Sjedinjene Države ne stoje uz svoje međunarodne partnere.

"Vreme ističe. Imamo samo nekoliko dana da napravimo jasan, pozitivan napredak ka razradi konačnih detalja potrebnih da se pokaže da su Sjedinjene Države pouzdan saveznik", rekao je senator Kris Kuns.

Republikanci tvrde da je prekomerna ilegalna imigracija preko južne granice sa Meksikom izuzetno važan bezbednosni problem i kažu da žele više odgovornosti nego što dobijaju od Bajdenove administracije za sredstva američkih poreskih obveznika koja idu u inostranstvo.

Šumer je u utorak rekao da će pokušati da izađe iz ćorsokaka tako što će republikancima ponuditi šansu da dodaju amandman na graničnu politiku na zakon.

Do srede uveče takav amandman nije najavljen.

Izvor
Logged
Pages:  1 ... 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 [117] 118 119 120 121 122 123   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.032 seconds with 22 queries.