Vesti iz SAD

[fazan]

Бајден је везао Израел и Украјину, јер зна да пакет за Украјину нема шансе да буде усвојен. Републиканци трже да се уведе ред на јужној граници, јер је Бајденова администрација практично отворила границу за неконтролисани прилив имиграната. 

[Boro Prodanic]

Бајден: Русија ће напасти НАТО

Ако Русија победи у украјинском сукобу, могла би да се нађе у позицији да покрене напад на НАТО који би могао да изазове глобални сукоб са америчким трупама, рекао је амерички председник Џозеф Бајден у среду.

„Ако Путин заузме Украјину, неће стати на на томе“, тврди Бајден. „Ако Путин нападне НАТО савезника..., па, ми смо се обавезали као чланица НАТО-а да ћемо бранити сваки педаљ територије НАТО-а“, навео је он, додајући да би Вашингтон желео ово да спречи јер може доћи до тога да се „америчке трупе боре против руских трупа“.

Американци губе додир са реалношћу
 
Амбасадор Москве у Вашингтону Анатолиј Антонов је, коментаришући Бајденове опаске о потенцијалном сукобу између Русије и НАТО-а, сугерисао да су „такве приче измишљене да би се пореским обвезницима и трезвеним политичким снагама оправдали огромни трошкови за 'обуздавање' Руске Федерације.”

Спекулације Вашингтона о потенцијалном сукобу показују да су „америчке власти коначно изгубиле додир са реалношћу“, додао је он. Оваква провокативна реторика је неприхватљива за одговорну нуклеарну државу.

Izvor

[kumbor]

Будалаштина, и то опасна!

[dzumba]

То је сада већ психолошка припрема терена да се појачају (убрзају) напори на фону подршке Украјине, односно утиче на републиканце да гласају за то у Конгресу и Сенату, припрема терена за повећање трошкова за одбрану и помоћ савезницима и припрему становника САД да прихвате евентуалне проблеме који би произашли из тога.

Наравно, да је мала вероватноћа да ће Русија напасти неку од чланица НАТО. Прво, још је далеко од победе у рату са Украјином, а друго и ако победи тешко да би могла да се носи са новим ратом који би ескалирао у светски. Чак и да тај рат не буде нуклеарни.

[Boro Prodanic]

Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio istragu o opozivu Bajdena

Predstavnički dom pod kontrolom republikanaca, podržao je rezoluciju kojom se odobrava dalja istraga za opoziv predsjednika Džoa Bajdena, pokazuju rezultati glasanja. Rezolucija je dobila 221 glas za i 212 protiv.

Prethodno je ovu inicijativu podržala resorna komisija komore. Ona nalaže odborima za budžet, nadzor i pravosuđe da nastave sa istragom Bajdena i članova njegove porodice, kako bi utvrdili da li postoje dovoljni razlozi za opoziv.

Istraga u Predstavničkom domu protiv američkog predsednika, pokrenuta je odlukom bivšeg predsednika Kevina Makartija, koji je ubrzo smenjen sa funkcije. Proceduru je započeo zaobilazeći glasanje, što u ovoj fazi nije neophodno.

Reč je o optužbama protiv Bajdena za umešanost u inostrane poslove njegovog sina Hantera, u periodu dok je aktuelni američki lider bio potpredsednik SAD u administraciji Baraka Obame. Bela kuća odlučno demantuje takve optužbe.

Kako je rekao predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson, komentarišući usvojenu rezoluciju, svedočenja i dokumenti ukazuju, da su članovi porodice Bajden dobijali milione dolara od „stranih protivnika“.

„Svedoci su govorili o brojnim slučajevima predsednikove interakcije sa stranim klijentima njegove porodice. Predsednik i Bela kuća redovno obmanjuju javnost i blokiraju našu istragu“, naveo je kongresmen u saopštenju.

Džonson je rezoluciju nazvao „kritičnim korakom“. „Dok Bajden blokira zakonite pozive Kongresa, današnja odluka nas stavlja u jaku poziciju da ih sprovedemo sudskim putem“, dodao je on.

Sam Bajden je komentarišući odluku Predstavničkog doma, optužio republikance da su napali lažima. „Svakodnevno se budim fokusiran na probleme Amerikanaca, prave stvari koje utiču na njihove živote, pitanja snage i bezbednosti naše zemlje u svetu. Nažalost, republikanci u Predstavničkom domu nisu sa mnom“, navodi se u saopštenju.

Prema njegovim rečima, republikanski protivnici ne rade za dobro Sjedinjenih Država. „Umesto da učine sve da poboljšaju živote Amerikanaca, oni su fokusirani na to da me napadaju lažima“, rekao je Bajden.

On je istragu nazvao „neosnovanim političkim trikom“, na koji zakonodavci gube vreme.

Izvor

[Boro Prodanic]

Суд забранио Трампу да буде кандидат на изборима за председника Америке

Денвер, Колорадо – Врховни суд америчке државе Колорадо је у уторак прогласио бившег председника Америке Доналда Трампа неподобним за Белу кућу на основу једне старе и ретко коришћене одредбе америчког Устава о забрани учешћа побуњеника у власти, и забранио могућност да се у тој држави током председничких избора, новембра идуће, 2024. године, уопште гласа о Трампу ако буде кандидат.

То води до вероватног обрачуна правника у Врховном суду Америке који ће морати да одлуче да ли Трамп, као фаворит за номинацију, Републиканске странке за изборе, може остати у тој трци.

Одлука суда чије су све судије именовали демократски гувернери, прва је у историји да је Одељак 3.14. амандмана на Устав Америке коришћен за дисквалификацију неког председничког кандидата.

Највиши суд Колорада је тако одлучио поништавајући пресуду судије једног окружног суда који је, иако је утврдио да је Трамп подстицао побуну својом улогом у нападу на Капитол у Вашингтону 6. јануара 2021. године, рекао да му се не може забранити учешће на изборима јер је нејасно да ли се одредба Устава Америке односи и на председника.

„Нисмо олако дошли до одлуке”, написале су судије Врховног суда Колорада. „Свесни смо величине и тежине питања која су пред нама. Такође смо свесни наше свечане дужности да примењујемо закон без страха или наклоности и без обзира на њен утицај на реакцију јавности на одлуке које закон налаже да донесемо”.
Трампови адвокати су обећали да ће одмах уложити жалбу Врховном суду Америке који има последњу реч о уставним стварима. Штаб Трампове кампање је такође саопштио да ради на одговору на пресуду.

Трамп је 2020. године изгубио у Колораду за 13 процентних поена и та држава му не би била потребна да победи и на председничким изборима следеће, 2024. године.

Али, опасност за бившег председника је да ће низ судова америчких држава и изборних званичника следити пример Колорада и искључити Трампа из трке у државама у којима би морао да победи да би поново постао председник Америке.

Званичници Колорада кажу да то питање мора бити решено до 5. јануара, што је крајњи рок за ту државу да одштампа своје гласачке листиће за новембарске председничке изборе.

Десетине тужби су поднете у Америци да се Трамп дисквалификује по Одељку 3 Устава Америке, који је био смишљен да спречи повратак званичника бивше Конфедерације на власт после Америчког грађанског рата (1861-1865).

Тај одељак забрањује обављање дужности свакоме ко се заклео да ће подржати Устав, а затим „учествовао у побуни против њега”, и коришћен је само неколико пута непосредно после Грађанског рата.

Случај у Колораду је први у којем су тужиоци успели. После једнонедељног саслушања у новембру, окружна суткиња Сара Б. Волас је утврдила да се Трамп заиста „упустио у побуну” подстицањем напада на Капитол 6. јануара 2021, а њена одлука којом допушта да се ипак у новмебру гласа о Трампу је била техничка.

Трампови адвокати су убедили суткињу Волас да, будући да се формулација у Одељку 3 Устава Америке односи на „службенике Сједињених Држава” који се заклињу да ће „подржати” Устав против којег се потом побуне, то не сме да се односи на председника који није поменут на другом месту у Уставу као „службеник Сједињене Државе” и чија је заклетва да ће „чувати, штитити и бранити” Устав, преноси Бета.

Та одредба такође каже да обухваћене службе укључују сенатора, представника, бираче председника и потпредседника и све остале „под Сједињеним Државама”, али се изричито не помиње сам председник.

Највиши државни суд Колорада се с тим није сложио, стао је на страну адвоката шест републиканских бирача из Колорада и других гласача који су тврдили да је бесмислено замишљати да су аутори тог старог уставног амандмана, у страху од повратка званичника бивше Конфедерације на власт, њима забранили само приступ нижим функцијама, а не и приступ највишем месту у држави.

„То је као да кажете да побуњеник који је узео оружје и окренуо се против државе, не може бити шериф неког округа, али може бити председник”, рекао је адвокат Џејсон Мареј пред судом почетком децембра.

Izvor

[Boro Prodanic]

Mirnog rešenja neće biti: „Newsweek“ o mogućem odvajanju Teksasa od SAD

U Teksasu sve intenzivnije se vode razgovori o odvajanju države od SAD i oglašavaju pozive za održavanje referenduma o tom pitanju, prenosi „Newsweek“.

Zagovornici nezavisnosti države insistiraju da se federalni sistem u zemlji raspada, dok protivnici upozoravaju da proces separacije verovatno neće proći mirno.

U kampanji za odvajanje Teksasa od Sjedinjenih Država i njegovo pretvaranje u potpuno nezavisnu državu, zagovornici su imali napornu godinu, piše Newsweek.

Ranije ovog meseca, Teksaški nacionalistički pokret uputio je peticiju Republikanskoj partiji Teksasa u Ostinu sa zahtevom da se savetodavni referendum o nezavisnosti države uključi u glasanje u okviru primarnih izbora u martu 2024. godine.

Kako prenosi izdanje, peticija je prikupila skoro 140.000 potpisa. Republikanska partija Teksasa je još u junu 2022. godine odobrila pozive za održavanje referenduma.

Ovi koraci su izazvali rastući interes za posledice moguće nezavisnosti Teksasa. U intervjuu za Newsweek, predsednik Teksaškog nacionalističkog pokreta Danijel Miler izjavio je da će odvajanje biti protivotrov za raspadajući federalni sistem.

On je optužio vladu SAD za rast cena gasa i hrane, kao i za rastući državni dug.

Neki stručnjaci, međutim, tvrde da je projekat odvajanja Teksasa odvojen od stvarnosti i da predstavlja simbolični gest. Drugi upozoravaju da proces sticanja nezavisnosti države verovatno neće biti miran.

„Mislim da je istorija jasno pokazala da ne postoji verodostojni scenario u kojem bi Teksas mogao da se mirno odvoji od Sjedinjenih Država, čak i ako bi to bila volja njegovog stanovništva – na šta, koliko mi je poznato, ne postoje nikakvi nagoveštaji“, primećuje Džošua Blek sa Teksaškog univerziteta.

Izvor

[Yugol33]

Amerikanci beže iz Sirije? Počela evakuacija

Američka vojska evakuiše osoblje baze u Hemo, u blizini Kamišlija (700 km od Damaska) zbog učestalih napada militanata, javila je iranska agencija Tasnim, pozivajući se na izvore.

Prema njihovim rečima, u bazi je stacionirano oko 350 američkih vojnika. Ona se nalazi 4 km od aerodroma u Kamišliju i jedna je od strateški važnih američkih baza u Siriji.

Američke vlasti još nisu potvrdile ovu informaciju.

Portparol američke vojske Patrik Rajder izjavio je 9. januara da su američke snage u Iraku i Siriji bile mete napada 127 puta od 17. oktobra 2023. godine. Od toga, 52 puta je napadnuta američka baza u Iraku, a 75 puta baza u Siriji.

Ranije su šiitske formacije upozorile SAD da će povećati broj operacija u Siriji i Iraku, jer „Vašington nastavlja da pruža vojnu pomoć izraelskoj vojsci koja ubija civile u Pojasu Gaze i južnom Libanu“.

Izvor

Bežaće oni i iz Ukrajine,ima Želju da evakuišu helikopterom  sa krova predsjedničke palače

[Brok]

Pa već i jesu, zvanično navodno zbog neodobravanja kongresa, prestali da šalju Ukrajini pomoć u naoružanju i municiji.
Mišljenja sam da će to stanje zvanično trajati dok ne prođu izbori u Americi zbog javnog mnjenja, te da će nastaviti da isporučuju naoružanje i municiju Ukrajinskim Oružanim snagama.
Njima je to u interesu, a ne zbog brige ili ljubavi prema Ukrajincima. Sada će to verovatno raditi ispod radara, preko Nemačke i drugih zemalja.
Njihov BDP je porastao od početka sukoba u Ukrajini, sve je to delo vojno industrijskog kompleksa odnosno "duboke države" SAD-a koja ima apsolutnu vlast čak i nad aktuelnim predsednikom Amerike, ali ne baš nad svakim predsednikom, recimo Tramp ih i nije nešto puno slušao.

[Boro Prodanic]

Nakon izbora u SAD možda će slati pomoć ruskoj vojsci jer ukrajinske neće biti.

[Brok]

Nakon izbora u SAD možda će slati pomoć ruskoj vojsci jer ukrajinske neće biti.

Čitaš mi misli, to sam takođe pomislio.
Salaće im oni pomoć posredno, to im je u interesu. To je takozvana pomoć koja će se preplaćivati (i do sada je bez posrednika), jer će imati posrednika, a i posrednik mora da se "ugradi".
Da nije zastupljen visok nivo korupcije, čak i kod Ukrajinaca, danas bi kudukamo imali više naoružanja i municije u svom arsenalu.
To je "čist" biznis, nema tu ni ljubavi ni brige, to je valjda jasno.

Šiprati su kupili Džaveline, duplo više su ih platili nego što vrede i to bez posrednika.

[Prvačić]

Njihov BDP je porastao od početka sukoba u Ukrajini, sve je to delo vojno industrijskog kompleksa odnosno "duboke države" SAD-a koja ima apsolutnu vlast čak i nad aktuelnim predsednikom Amerike, ali ne baš nad svakim predsednikom, recimo Tramp ih i nije nešto puno slušao.

Pa nije li upravo on tražio dda NATO članice izdvajaju propisanih 2% za odbranu?

[Brok]

Jeste, zato što je NATO u tom trenutku, a i danas nije drugačije, većim delom čini Amerika i ona taj pakt većim delom i finansira (sada im se to naravno isplati jer su napravili karambol ne samo u Ukrajini već čitavoj Evropi), te je tim potezom hteo da rastereti svoju zemlju. Gledao je da ojača ekonomiju Amerike ali ne preko "duboke države" i ne na nesreću drugih država i naroda. Iz tih razloga kako se stvari razvijaju neće moći da bude ni predsednički kandidat a kamoli da bude izabran na izborima.
I što je važnije, umesto rata sa Putinom uspostavio je kakve takve prijateljske odnose. Što nije uradio više za vreme svog mandata, nije lako izboriti se sa aparatom koja je instalirana dugi niz godina duboko u sistemu za samo četiri godine.
Postoje i izjave Putina od nedavno kada je Tarmpu presuđeno da se ne može kandidovati za predsednika Amerike, tipa "Putin kaže da procesi protiv Trumpa pokazuju 'trulež' politike u SAD", što i jeste istina. Te se Tramp jedini od američkih predsednika susreo sa predsednikom S. Koreje Kimom, što ovdašnjem režimu u SAD-u ne pada na pamet, i uopšte umesto rata razvijao je kakav takav mir.
Ovo je samo moje mišljenje koje ne mora biti tačno.

[fazan]

Ако Трамп победи на изборима у Америци, а има велике шансе да победи - Америка ће ићи десно и у делимичну изолацију.

На међународном плану, подршка Израелу ће бити вероватно нешто јача. Украјина ће вероватно бити пуштена низ воду. За Србију би Трамп био добра вест, јер би олабаво притисак који сада постоји. Не треба очекивати ништа спектакуларно, али у Трамповом тиму постоје људи који су пријатељски расположени према Србији.

Колико ће промене у Америци бити драстичне? Мислим да је Трамп научио неке лекције током првог мандата и да неће поновити исте грешке. Зато га се на либералној левици и прибојавају.

[Brok]

Ако Трамп победи на изборима у Америци, а има велике шансе да победи - Америка ће ићи десно и у делимичну изолацију.

На међународном плану, подршка Израелу ће бити вероватно нешто јача. Украјина ће вероватно бити пуштена низ воду. За Србију би Трамп био добра вест, јер би олабаво притисак који сада постоји. Не треба очекивати ништа спектакуларно, али у Трамповом тиму постоје људи који су пријатељски расположени према Србији.

Колико ће промене у Америци бити драстичне? Мислим да је Трамп научио неке лекције током првог мандата и да неће поновити исте грешке. Зато га се на либералној левици и прибојавају.

Nisam pratio šta mu je odgovoreno na žalbu Vrhovnog suda, ako mu je do sada uopšte odgovoreno.
Tramp se žalio Vrhovnom sudu, gde traži da ga vrate na glasački listić u Koloradu.

Bilo bi dobro da Tarmp dobije izbore kako za Srbiju ali tako i celu Evropu i Rusiju.
I uostalom treba da ide desno, i tako pokaže brigu o običnom čoveku u SAD-u.