PALUBA
April 28, 2024, 03:15:47 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite i neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi ste našli svoj aktivacioni link te aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 [121] 122 123   Go Down
  Print  
Author Topic: Vesti iz SAD  (Read 234361 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 233


« Reply #1800 on: February 01, 2024, 09:04:09 pm »

Флорида шаље националну гарду у Тексас

Гувернер Флориде Род ДеСантис је данас (1.2.2024.), на конференцији за штампу, понудио батаљон јачине до 1000 војника, да помогне у обезбеђивању границе. Портпарол Националне гарде Флориде, који је био пристутан, рекао је да ће у почетку послати 100 војника.

По први пут је најављено и слање припадника Државне гарде Флориде, која је реактивирана 2021.

Извор

Национална гарда Флориде има око 12,000 припадника у армијској и ваздухопловној гарди. У њеном саставу се налази 53. пешадијска бригада, 2 ескадриле ловачке авијације (F-35, F-22) и два пука армијске авијације (хеликоптери).

Државна гарда Флориде је била основана током 2. светског рата, како би заменила јединице националне гарде које су послате на фронт. Угашена је 1947. Гувернер ДеСантис је реактивирао 2021. године и учествовала је на пословима помоћи цивилном становништву и санације последица урагана у августу прошле године. Броји око 1500 припадника.



Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 9 688



« Reply #1801 on: February 03, 2024, 12:21:13 pm »

Teksas dobio zeleno svetlo? – "Nek se otcepe ako hoće"

Republikanska predsednička kandidatkinja Niki Hejli objasnila je da su njeni komentari o secesiji bili usmereni na Bajdena i "krizu ilegalne imigracije".

"Ako Teksas odluči da to želi, može to da uradi. Ako cela ta država kaže da ne želimo više da budemo deo Amerike. Mislim, to je njihova odluka. Mislim da vlast ne treba da govori ljudima kako da žive, kako da bilo šta rade. Mislim, mislim da treba da pustimo slobodu da živi," rekla je Hejli.

Ona je dodala da i dalje veruje da do toga neće doći.

"Mislim, znate, da će države donositi odluke, ali hajde da pričamo o tome šta je realnost. Teksas se neće otcepiti. Mislim, to nije nešto što će učiniti", rekla je ona.

Na pitanje o njenim komentarima, Hejli je ponovila da Teksas to neće učiniti.

"Oni to neće učiniti. To čak i nije problem. Ono što bi trebalo da bude problem sa Teksasom je, vidite, oni imaju posla sa strašnom krizom ilegalne imigracije. Savezna vlada, Džo Bajden, nije tu za njih. Trebalo bi da ih pustimo da urade sve što treba da bi Teksašani bili bezbedni, a Teksasi zaštićeni. To je cilj. To je ono što želimo da uradimo," naglasila je ona.

Sukob administracije Teksasa i Bajdena Teksas je u svađi sa Bajdenovom administracijom zbog ograde od žilet-žice duž Igl prolaza, gde je broj migranata porastao poslednjih meseci.

U nedavnoj odluci, Vrhovni sud je odlučio da, privremeno, savezna vlada može da demontira ogradu dok slučaj napreduje na nižim sudovima, dozvoljavajući Teksasu da nastavi izgradnju.


Izvor
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 492


« Reply #1802 on: February 03, 2024, 01:12:46 pm »

То што Ники Хејли мисли да Тексас може да се отцепи ако то хоће је "како мали Ђокица замишља политику". САД јесу федерација али је сумануто помислити да би тек тако било допуштено отцепљење, чак иако би већина бирача на хипотетичком референдуму тако одлучила! Дубоко сумњам да могуће "отцепљење" има значајну подршку у народу, или да ће је добити у догледно време, ма шта се догодило. Изгледа да и та баба због поодмаклих година "има подстанара" у глави.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 233


« Reply #1803 on: February 04, 2024, 06:20:43 am »

Ники Хејли је дала веома неопрезну изјаву. Тексас је за републиканце тврђава, без Тексаса никада не би могли да освоје председничке изборе у Америци. Ни у Тексасу, осим групе згубидана, нико не размишља о сецесији. Тексас је друга економија Америке (иза Калифорније), са перспективом да у следећих 10-20 година постане прва. Тексас је 8. економија света (Калифорнија је 5.)

Проблем који има Тексас је дивља и неконтролисана имиграција, а то је проблем које имају и друге савезне државе. Неке то признају а неке не. Једина разлика је што је Тексас уз границу, и има најдужу границу са Мексиком, преко 2000 км. Са имиграцијом је уско повезан и криминал и кријумчарење дроге.

Logged
relja
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 608


« Reply #1804 on: February 08, 2024, 12:32:51 pm »

Otcepi li se Teksas?
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 19 027


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #1805 on: February 08, 2024, 01:24:30 pm »

Otcepi li se Teksas?

Vidim Relja da si poput mene demokratski nastrojen da poštuješ ljudska prava i glas većine. Smiley
Do secesije Teksasa, kako reče Rašo (posle građanskog rata u Americi) neće doći, jedino ako se zarati, pa čak ni to nije garant da bi Teksas uspeo da se odvoji od SAD, zapravo prvo da postane republika Teksas.
Logged
relja
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 608


« Reply #1806 on: February 08, 2024, 02:03:32 pm »

Otcepi li se Teksas?

Vidim Relja da si poput mene demokratski nastrojen da poštuješ ljudska prava i glas većine. Smiley
Do secesije Teksasa, kako reče Rašo (posle građanskog rata u Americi) neće doći, jedino ako se zarati, pa čak ni to nije garant da bi Teksas uspeo da se odvoji od SAD, zapravo prvo da postane republika Teksas.

Naprasno su prestale da se objavljuju vesti sa domaćih portala, pa ne znam da li da verujem američkim Smiley
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 233


« Reply #1807 on: February 09, 2024, 02:52:25 am »

Саопштење за штампу Државног тужилаштва Тексаса

Суд одбацио напоре Бајденове администрације да одбаци тужбу Тексаса против неуставног правила о азилу

Тужба државног тужиоца Тексаса Кена Пакстона против „правила о азилу“ Бајденове администрације наставиће се након што је суд одбио покушај савезне владе да одбаци случај.

Правило о азилу Министарства за унутрашњу безбедност САД (U.S. Department of Homeland Security) преноси овлашћења која је дао Конгрес са имиграционих судија на службенике за азил. Ово правило крши како статутарни систем који је успоставио Конгрес, тако и клаузулу о именовањима у Уставу. Савезна влада је одлучила да одбаци тужбу тврдећи да Тексас нема право да тужи. Суд је одбацио тврдње администрације и дозволио да се тужба Тексаса настави, што је значајан развој догађаја који представља преседан за друге судове да открију да Тексас има право да оспори политику незаконите имиграције Бајденове администрације.

Овај случај нуди ретку прилику да се води парница о примени клаузуле о именовањима из Устава, која каже да Конгрес може само да да овлашћење председнику, судовима или шефовима одељења да именује само „инфериорне службенике ”. Покушавајући да искористи службенике за азил да обављају посао који је Конгрес делегирао имиграционим судијама, Бајденова администрација још једном покушава да прекорачи границе постављене Уставом како би унапредила своју политику отворених граница.

„Изузетно је важно за Тексас и наш уставни поредак да овом случају буде дозвољено да иде даље“, рекао је државни тужилац Пакстон. „Бајденској администрацији се не сме дозволити да игнорише Конгрес и крши Устав. Користимо сваку прилику да Бајдена сматрамо одговорним за његово незаконито прекорачење.”

Америка Фрст Лигал (America First Legal, AFL) помаже тужбу Тексаса. „Ово је важна победа у нашој борби да окончамо радикални план Џоа Бајдена да претвори границу у фабрику за производњу држављанства“, рекао је председник АФЛ Стивен Милер. „Нећемо попустити у овој борби. Част нам је да радимо са државним тужиоцем Пакстоном и да представљамо велику државу Тексас у правној борби против инвазије Џоа Бајдена.

Извор

Одлука суда (ПДФ)
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 233


« Reply #1808 on: February 09, 2024, 04:06:17 am »

Да ли ће Бајден федерализовати Националну гарду Тексаса?

Национална гарда Тексаса се тренутно налази под командом гувернера Тексаса, у складу са секцијом 32 (Title 32) Кодекса САД (United States Code). Међутим, Секција 10 Кодекса омогућује председнику САД да ”федерализује” државну националну гарду, односно да је стави под своју команду.

Бајден би могао то да уради. Конгресмени из Тексаса, демократе Хоакин Кастро (Joaquin Castro) и Грег Касар (Greg Casar), су позвали Бајдена да то уради. Са друге стране, група од 24 републиканска конгресмена је упозорила Бајдена да то не ради.

Уредба на коју би Бајден морао да се позове је Закон о побуни из 1807 (Insurrection Act of 1807) који дозвољава председнику да на америчком тлу употреби војне снаге САД и државне националне гарде, које би у том случају биле стављене под његову команду. Закон предвиђа ову могућност у случају цивилних нереда, побуне или оружане побуне.

Овај закон је релативно ретко примењиван, последњи пут је примењен 1992. Џорџ Буш је размишљао да га употреби 2006. приликом урагана, када је гувернер Лујзијане оклевао да позове националну гарду. Трамп је размишљао о томе када су 2020. избили немири ради убиства Џорџа Флојда (црнац који је умро приликом хапшења). У оба случаја су били одвраћени од тога, јер се радило о потенцијалном кршењу устава.

У разговору са Такером Карслоном (Tucker Carlson, новинар који тренутно интервуише Путина), гувернер Тексаса Грег Абот је рекао да би тај потез био веома глуп (boneheaded, тупоглав), али да је Тексас спреман и на такав развој догађаја.  Оценио је да такав развој догађаја није вероватан.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 233


« Reply #1809 on: February 13, 2024, 08:35:45 am »

Напад у једној од највећих цркви у Америци

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

У недељу је жена наоружана пушком AR-15 (полуаутоматска цивилна верзија војне пушке М-16) упала у Лејквуд цркву (Lakewood Church) у Хјустону, Тексас и отворила ватру. Ранила је двоје људи пре него што су је припадници обезбеђења убили. Том приликом је тешко рањен њен седмогодишњи син, кога је повела са собом. Дечак је у критичном стању.

Лејквуд црква је једна од највећих у Америци, води је Џоел Остин (Joel Osteen), протестантски проповедник и заговорник ”јеванђеља просперитета”. Има капацитет од преко 16000 места, а на богослужењима учествује преко 45000 људи седмично.

Мотиви овог несвакидањег напада су нејасни. (Несвакидашњи, зато што нико до сада није са собом повео дете.) Изгледа да се ради о жени која је имала менталних проблема. Више пута је хапшена. Пушку је купила легално.

Са друге стране, на пушци је била налепница Палестине, а пронађени су и неки њени антисемитски коментари.

Као и више-мање сви амерички протестантски ТВ еванђелисти, Џоел Остин је изразито про-Израелски расположен. Године 2017, након урагана који је опустошио делове Хјустона, његова мега црква је била привремени дом за Јевреје чија је синагога била поплављена. Почетком прошле године, емитовао је интервју који је обавио са израелским премијером Нетанјахуом.

Антисемитизам се можда може објаснити и тиме што бивши муж нападачице има неке јеврејске сроднике.

Припадници обезбеђења који су интервенисали су полицајци који нису били на дужности. Захваљујући њиховој интервенцији, избегнута је далеко већа трагедија.

Извор



* Lakewood_worship.jpg (145.88 KB, 640x426 - viewed 4 times.)
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 19 027


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #1810 on: February 14, 2024, 12:25:55 pm »

Donald Tramp: Bivši (možda i budući) američki predsednik bi 'ohrabrio' Rusiju da napadne članice NATO koje ne odvajaju dovoljno za vojsku

11.02.2024.

Donald Tramp kaže da bi „ohrabrio" Rusiju da napadne NATO članice koja ne plaćaju obaveze prema ovoj vojnoj alijansi.

Tramp je, tokom mitinga u subotu, ispričao kako je lideru jedne države rekao da ne bi zaštitio zemlju koja ne odvaja 2 odsto BDP-a na odbranu, što je cilj koji NATO postavlja.

Dodao je da bi agresore „ohrabrio" da „rade šta god požele".

Ovakve reči „potkopavaju bezbednost svih nas" i povećavaju rizik za američke i evropske trupe, odgovorio je generalni sekretar NATO alijanse Jens Stoltenberg.

NATO saveznici se obavezuju da će braniti svaku državu članicu bloka koja se nađe pod napadom.

Iz Bele kuće su ove komentare opisali „užasavajućim".

Obraćajući se pristalicama tokom skupa u američkoj državi Južna Karolina, Tramp je rekao da je ovakve komentare o Rusiji izneo tokom sastanka lidera NATO zemalja.

Prisetio se da je lider jedne „velike zemlje" predstavio hipotetičku situaciju u kojoj nije ispunjavao finansijske obaveze prema NATO savezu, a Moskva je napala njegovu zemlju.

Pitao ga je da li bi Amerika pomogla njegovoj zemlji u tom scenariju, na šta je morao oštro da odgovori, kaže Tramp.

„Rekao sam: 'Niste platili? Vi ste delikvent?' ... 'Ne, ne bih vas zaštitio, zapravo bih ih ohrabrio da rade sa vama šta žele. Morate da platite'".

Prema podacima NATO-a o potrošnji za 2023. godinu, 19 od 30 država članica troše manje od 2 odsto godišnjeg BDP-a na odbranu - a među njima su Nemačka, Norveška i Francuska.

Ali većina zemalja koje se graniče sa Ukrajinom, Rusijom ili Belorusijom nadmašuje ovaj cilj.

Sa više od 3.9 odsto godišnjeg BDP-a Poljska izdvaja više i od Amerike.

Rumunija, Mađarska, Finska i baltičke države Letonija, Litvanija i Estonija u odbrambene svrhe odvajaju između 2.3 i 2.7 odsto.

Stoltenber je u nedelju naglasio da je savez „spreman i sposoban" da brani svaku članicu i da bi svaki napad dobio „jedinstven i snažan odgovor".

„Ko god da pobedi na predsedničkim izborima, očekujem da Amerika ostane jak i posvećen NATO saveznik", dodao je.

Tramp se obraćao onima u Americi koji su ljuti što neke evropske NATO zemlje ne troše 2 odsto budžeta na vojsku, kao što to ova alijansa želi, kaže za BBC stručnjak za bezbednost i bivši NATO analitičar doktor Patrik Bjuri.

„Igrati tvrdoglavo sa NATO saveznicima je legitimno, ali sve zavisi dokle idete. Ovi komentari su preterani, zaista", rekao je.

Ali, dodao je, takve izjave su imale smisla u vreme kada je Rusija svoju ekonomiju postavila na ratnu osnovu i kada je njena vojna potrošnja bila veća od evropskih zemalja.

„Ako Tramp bude u Beloj kući, a u NATO-u dođe do podela oko Ukrajine ili oko toga kakva bi reakcija bila na manji sukob koji bi u teoriji trebalo da pokrene član 5 (kolektivna odbrana). To brine NATO, da li je ovo šta-ako najava", rekao je on.

Portparol Bele kuće rekao je da je bivši predsednik „ohrabrivao invaziju na naše najbliže saveznike" i takve komentare opisao kao „užasavajuće. "

Takva izjava „ugrožava američku nacionalnu bezbednost, globalnu stabilnost i unutrašnju ekonomiju", dodao je.

Tramp, favorit za predsedničkog kandidata Republikanske stranke na ovogodišnjim izborima, dugo kritikuje NATO, smatrajući da je za Ameriku veliko finansijsko opterećenje da garantuje bezbednost za 30 drugih zemalja.

Rusija je 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu, kada se Trampu završio predsednički mandat. Od tada je kritikovao količinu novca koju Sjedinjene Države šalju Ukrajini, koja nije članica NATO.

Amerika je Ukrajini slala finansijsku pomoć više od bilo koje druge države - ukupno više od 44 milijarde dolara od početka invazije, prema podacima Bele kuće iz decembra.

Međutim, republikanci u Kongresu su krajem godine blokirali nova finansiranja - zahtevajući pre toga čvršće mere na južnoj granici koje bi ograničile migracije u Ameriku, a potom odbijajući izmenjeni zakon kada je predstavljen prošle nedelje.

Tramp je pohvalio odbijanje zakona tokom mitinga u subotu, nazvavši predlog predsednika Bajdena „katastrofalnim".

Ova dva pitanja su sada uspešno odvojena, odnosno senatori će sada moći da debatuju o novčanoj pomoći odvojeno.

Izvor

Za 2023. godinu, samo 11 od 30 NATO zemalja izdvaja 2 odsto BDP-a za odbranu, dakle 19 država delikvenata u sastavu NATO pakta.
Nije ovo baš najbolji potez Trampa da u izbornoj godini daje ovakve izjave, prosečan amerikanac ovu poruku neće shvatiti, i glasaće protiv njega.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 997


« Reply #1811 on: February 14, 2024, 05:22:26 pm »

Donald Tramp: Bivši (možda i budući) američki predsednik bi 'ohrabrio' Rusiju da napadne članice NATO koje ne odvajaju dovoljno za vojsku

Za 2023. godinu, samo 11 od 30 NATO zemalja izdvaja 2 odsto BDP-a za odbranu, dakle 19 država delikvenata u sastavu NATO pakta.
Nije ovo baš najbolji potez Trampa da u izbornoj godini daje ovakve izjave, prosečan amerikanac ovu poruku neće shvatiti, i glasaće protiv njega.

Mislim da prosečan Amerikanac ne zna ni šta je NATO pakt (ako ne znaju šta je i gde Evropa...) te neće uzeti Trampovu izjavu za zlo.

Drugim rečima, briga ih za sve što ih lično ne dotiče.
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 19 027


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #1812 on: February 14, 2024, 07:10:07 pm »

Ali kada Bidenova administracija to spakuje, na medijima koji su im naklonjeni, ipak može biti pogubna izjava.
Nije da ih nije briga, već konzumiraju ono što im se servira i šta ima na meniju.

Ovi ispod u videu ne znaju ništa van LA, možda eventualno gde su i kada rođeni, ako su doseljenici (a sigurno ih ima) u LA.



Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 233


« Reply #1813 on: February 14, 2024, 09:36:44 pm »

Ево извештаја о трошковима за одбрану чланица НАТО: https://www.nato.int/nato_static_fl2014/assets/pdf/2022/6/pdf/220627-def-exp-2022-en.pdf

Постоји стандард (препорука) да се одваја по 2% ГДП. Немачка од 2014. до данас није одвајала више од 1.5% и није ни једина, ни најгора. Неке земље су издвајале испод 1%. У исто време, Америка је издвајала у просеку 3.5%.

Да оставимо по страни то колико је Русија заиста опасност за чланице НАТО (ја мислим да није), али у случају било каквог проблема - кукали би да дођу Американци да их бране. Када би Американци смањили војни буџет са 3.5% на 2.5% - остало би им 250 милијарди долара. То је да 10% Америке добија месечну помоћ од по 600 долара.

Наравно, прича је далеко комплекснија и САД неће смањити војни буџет. Већа војна улагања европских чланица НАТО би повећала приходе америчке војне индустрије и то је у игри. То је оно што Трамп хоће да постигне са целом причом.

Што се тиче америчких избора, Американци су генерално окренути домаћим проблемима. Изузетак је Блиски Исток. Велики број људи је незадовољан Бајденовом политиком да домаћем плану. Зато је подршка Бајдену на ниском нивоу: https://www.reuters.com/graphics/USA-BIDEN/POLL/nmopagnqapa/

Ако погледате 5 главних ствари о којима размишљају, то су економија, имиграција, криминал, екологија ин здравствени систем. О рату брине свега 5% Американаца, о тероризму 4%.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 233


« Reply #1814 on: February 14, 2024, 10:22:43 pm »


Ovi ispod u videu ne znaju ništa van LA, možda eventualno gde su i kada rođeni, ako su doseljenici (a sigurno ih ima) u LA.


У питању су спојени судови. Добар број бескућника је завршио на улици ради дроге, а дрога стиже из Мексика, заједно са илегалним имигрантима. Фентанил је синтетичка дрога која је 50 пута јача од хероина и од које дневно умире 150 Американаца. Долази из Мексика. Тексас је прошле године запленио преко 2 милиона доза.

Други проблем је недостатак јефтиних станова. То је веома комплексан проблем. Велики економски раст доводи велик број људи у урбане центре, а станоградња то не прати. Нпр. у региону Сан Франциска је у периоду 2012-2017 отворено 400 хиљада радних места, а саграђено 60 хиљада нових станова. Део проблема је везан и за пословично спору и компликовану државну бирократију у Калифорнији. То утиче на раст цена станова, али и на улазак великих корпорација које то посматрају као бизнис, као и сваки други.

Трећи проблем је клима. У Калифорнији можеш да живиш на улици и да се не смрзнеш. Када се то повеже са високим степеном толеранције за ситни криминал, онда се дође до тога да можеш да живиш на улици и издржаваш се од ситне крађе. Упаднеш у продавницу, украдеш робу у вредности испод 1000 долара и нико те неће јурити. Зато је 30% амричких бескућника (преко 180 хиљада) у Калифорнији, отприлике 1 бескућник на 200 становника.

Коначно, постоји још једна ствар, коју је многим људима тешко разумети. То је животни стил и листа приоритета коју имамо. Ово је текст од пре 8 година, о инжењеру који ради за Гугл и спава у камиону, на паркингу: https://www.businessinsider.com/google-employee-lives-in-truck-in-parking-lot-2015-10#-1 Уштеди 90% плате. Постоје и људи који не могу да приуште високе кирије, или једноставно одбијају да имају тај стрес. Ево репортаже о томе: https://www.bloomberg.com/news/features/2019-05-21/silicon-valley-s-shame-living-in-a-van-in-google-s-backyard?embedded-checkout=true
Logged
Pages:  1 ... 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 [121] 122 123   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 22 queries.