Vesti iz SAD

[MOTORISTA]

Tramp cilja ka raketama Rusije i Kine
D. Savić   18. januar 2019.

Nova strategija šefa Bele kuće za raketnu odbranu Sjedinjenih država uključuje svemirsku tehnologiju. Pentagon konkurentima: Vidimo šta radite i preduzimamo korake

GLAVNOKOMANDUJUćI SAD Donald Tramp je tokom pete posete Pentagonu otkako je stupio na dužnost izneo rezultate dugo očekivane strategije američke raketne odbrane koja je trebalo da bude objavljena krajem 2017. godine, a čiji je naziv "Pregled raketne odbrane". Uticajni vašingtonski magazin "Forin polisi" ocenjuje da SAD rade na najozbiljnijoj ekspanziji svog sistema raketne odbrane od vremena Hladnog rata, dok Tramp zagovara ambiciozni plan koji eksplicitno ukazuje na nameru da obori rakete koje dolaze iz Rusije i Kine.

- Svuda naokolo, strani oponenti - konkurenti i tvrdi režimi, mirno jačaju svoje raketne arsenale. Neću za našu naciju prihvatiti ništa manje od najboljih, najrazvijenijih sistema raketne odbrane - istakao je Tramp. On je, usred najduže blokade američke vlade zbog nesloge u Kongresu oko podrške njegovom planu za izgradnju zida vrednog 5,7 milijardi dolara prema Meksiku, povezao jaču poziciju raketne odbrane sa njegovim obećanjem brane na južnoj granici SAD. Obrazložio je to svojom prvom dužnošću da, kao predsednik, "zaštiti državu".  Poentirajući Trampovu opasku vršilac dužnosti ministra odbrane Patrik Šenehan je precizirao da "raketna odbrana neophodno uključuje raketnu ofanzivu" i rekao:

- Našim konkurentima poručujem: Vidimo šta radite i preduzimamo korake - kazao je Šenehan. Nije trebalo dugo da se čeka na odgovor Moskve. U petak po podne Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da će nova strategija raketne odbrane Vašingtona dovesti do trke naoružanja u svemiru, da američki plan "izaziva sukob" i da će naneti udarac već krhkoj međunarodnoj stabilnosti. Apeluju da Vašington ponovo razmisli i uđe u konstruktivan dijalog sa Rusijom po pitanju nuklearnog naoružanja "pre nego što bude kasno".

Sedam meseci pošto je Tramp proglasio da je nuklearna pretnja iz Pjongjanga eliminisana, on nije pomenuo Severnu Koreju, mada "Pregled raketne odbrane" opsežno ispituje napore usmerene u zaštitu Amerike od raketnih pretnji, i ovu zemlju. Pored Severne Koreje, koja izaziva zabrinutost zbog naprednih kapaciteta, uz Rusiju i Kinu izdvojen je i Iran. Iz krugova Trampove administracije se čulo da je svemir ključan za naredni korak u raketnoj odbrani, pa se među načinima za jačanje američke bezbednosti pominje postavljanje novog sloja senzora u kosmosu koji treba da otkriju i prate neprijateljske rakete. U strategiji se predlaže i proučavanje eksperimentalnih tehnologija, uključujući perspektivu naoružanja postavljenog u svemiru, koje bi mogle da obaraju neprijateljske rakete. To, podsećaju hroničari, liči na inicijativu "Zvezdani ratovi" koju je predsednik SAD Ronald Regan pokrenuo osamdesetih godina prošlog veka.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Pompeo: SAD ukidaju vize istražiteljima suda u Hagu
Tanjug  15.03.2019.

SAD će odbiti vize svakom pojedincu iz Međunarodnog krivičnog suda koji se bavi istragom mogućih ratnih zločina američkih snaga ili njenih saveznika u Avganistanu, rekao je danas američki državni sekretar Majk Pompeo.

Sud, sa sedištem u Hagu, odgovorio je da je to nezavisna i nepristrasna institucija i da će da nastavi sa radom bez obzira na mere Vašingtona, prenela je agencija Rojters. Pompeo je rekao da ukidanje viza neće biti jedina mera Vašingtona, već da će biti sprovedene i dodatne mere, uključujući ekonomske sankcije, ukoliko Međunarodni krivični sud ne promeni svoj kurs. Organizacija Hjuman rajts voč ocenila je da je odluka Vašingtona "nasilan pokušaj kažnjavanja istražitelja" suda. U novembru 2017. godine, istražitelji Međunardonog krivičnog suda su zatražili odobrenje da pokrenu istragu o navodnim zločinima pocinjenim u Avganistanu od 1. maja 2003. godine, uključujući i u zemljama gde su držani zatvorenici CIA-e.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Veliko povećanje seksualnih napada u svim rodovima vojske SAD
Srna  03.05.2019.

U američkoj armiji prijavljen je veliki broj seksualnih napada uprkos višegodišnjim naporima da taj problem bude rešen, rezultati su poslednjih ispitivanja.

Istraživanje je obavljeno u kopnenim, mornaričkim i vazduhoplovnim snagama. Rezultati ispitivanja pokazuju da se 20.500 slučajeva neželjenog seksualnog kontakta desio tokom prošle godine što je povećanje u odnosu na 2016. kada je prijavljeno 14.900 sličnih prekršaja. U trećini prijavljenih slučajeva počinioci su bili u alkoholisanom stanju, a većina žrtava su žene od 17 do 24 godine.

Vršilac dužnosti ministra odbrane Petrik Šenahan rekao je u obraćanju Kongresu da će seksualno uznemiravanje biti uneseno u krivični zakonik. Broj incidenata sa neželjenim seksualnim kontaktom, koji se kreću od dodirivanja intimnih delova do silovanja, povećan je za oko 38 odsto u periodu između 2016. godine i 2018. godine. Prema navodima u izveštaju, svaki treći slučaj prijavljen je vlastima. U više od 85 odsto slučajeva žrtve su poznavale napadača. U većini slučajeva umešani su mlada žena i nadređeni oficir.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

U napadima vojske SAD poginulo 120 civila u 2018.
Tanjug   02. maj 2019.

U američkim vojnim operacijama u toku 2018. godine poginulo je 120 civila, saopštio je Pentagon.

U godišnjem izveštaju Kongresu, Ministarstvo odbrane navelo je da je potvrđeno da su 42 civila ubijena prošle godine u operaciji SAD protiv Islamske države u Iraku i Siriji. U saopštenju se navodi da je još 76 osoba poginulo u operacijama protiv talibana i drugih ekstremista u Avganistanu, a dva civila poginula su u operacijama protiv al-Šababa u Somaliji.

Ministarstvo nije našlo verodostojne izveštaje o civilnim smrtima izazvanim američkim operacijama u Libiji ili Jemenu u toku prošle godine, piše Vašington Post. Spoljašnje grupe za praćenje, kao što je "Ervors", iznele su podatke o mnogo većem broju poginulih prilikom američkih vazdušnih napada. U 2018. godini, uprkos značajnom usporavanju američke kampanje protiv Islamske države, "Ervors" je ustanovio da je u vazdušnim i artiljerijskim napadima koalicije pod vodsjstvom SAD ubijeno najmanje 805 civila samo u Iraku i Siriji.

Ova razlika ističe različite pristupe koje su grupe, koje se obično oslanjaju na izjave svedoka i izveštaje društvenih medija, imale u sastavljanju informacija o napadima. Izveštaj je objavljen nekoliko meseci nakon što je Trampova administracija izmenila pravilo Obamine administracije zahtevajući poseban, širi godišnji izveštaj o civilnim žrtvama. Bela kuća je tvrdila da je promena napravljena kako bi se izbeglo dupliranje sa kongresnim izveštajem. Međutim, u izveštaj Bele kuće prethodno je bilo uključeno i ubistvo u slučaju nesreća koje su prouzrokovale vojne i obavještajne operacije. Eliminacija tog kriterijuma znači da javnost više neće imati pristup informacijama o napadima dronova CIA.

Napadi CIA su mnogo ređi nego što su bili pod predsednikom Barakom Obamom, ali agencija je i dalje ovlašćena za takve napade. Pentagon nije prijavio civilne žrtve napada SAD u Jemenu u trenutku kada je intervenisanje SAD u toj zemlji postalo politički opterećeno pitanje, piše Vašington post. Prošlog meseca, predsednik Tramp je stavio veto na okončanje vojne podrška SAD Saudijskoj Arabiji i savezničkim zemljama u borbi protiv Huti pobunjenika u Jemenu.

Američka vojska generalno ne napada ciljeve Huti pobunjenika, ali je obezbedila oružje i dopunila avione koaliciji pod vođstvom Saudijske Arabije, koja je kritikovana zbog toga što je više puta ubijala civile. Američka vojska sprovodi posebnu kampanju protiv Al Kaide u Jemenu.

Dve smrti koje se pominju u Somaliji prvi su slučaj da je američka Komanda Afrike, koja je formirana 2008. godine, priznala da je izazvala civilne gubitke.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

NATO ubio Sardiniju
Milica Ostojić   05. maj 2019.

U vojnim poligonima na poznatom ostrvu i dalje se isprobavaju nova oružja. Od posledica zračenja 181 preminuli. Truju iz četiri vojne baze

OPUSTOŠENA zemlja - to je slika juga i jugoistoka Sardinije, toliko različita od severa koji na svetskim listama luksuznih letovališta zauzima vodeća mesta. Uništeni deo ostrva premrežen je NATO bazama, u kojima se vrši isprobavanje novih oružja i eksploziva i testiraju posledice izloženosti hemijskim, toksičnim i radioaktivnim materijama, kao i nanočesticama teških metala nastalim od ispaljene municije. I one sa osiromašenim uranijumom. Sve je počelo 1956. godine, kada je u Vašingtonu iscrtana uloga Italije na šahovskoj tabli Hladnog rata.

Na ovom području, od oko 35.000 hektara, nalaze se četiri vojne baze od kojih je Kuira, na 13.000 hektara, daleko najveća u Evropi. Ovde se isprobavaju najopasnija oružja na poligonima koji nisu čišćeni 50 godina. Danak je, po procenama nakon prvih istraživanja koja su započela tek pre koju godinu - 181 preminuli među onima koji su direktno radili u ovim bazama. Torijum, radiokativni i kancerogeni elemenat korišćen u raketnom protivtenkovskom oružju, nađen je, piše u izveštaju, "kako u životinjama, čak i u mleku ovaca, tako i u kostima ekshumiranih čobana koji su mladi preminuli od onkoloških oboljenja ili limfoma, a koji su oboleli napasajući svoja stada".

U zvaničnom nalazu Izveštaja Parlamentarne komisije piše da su neurodegenerativna oboljenja "priznata kao bolesti povezane sa vojnom službom od strane SAD, ali nisu priznata u Italiji". Italijanske Oružane snage, navodi se dalje, "decenijama su izlagale vojni personal, kao i civile na radu u vojnim strukturama, visokoj koncentraciji gasa radon, prećutkujući opasnost od radioaktivnog gasa poznatog po kancerogenom dejstvu". Mesto Salto di Kuira, u jugoistočnoj Sardiniji, od 1956. godine ima tu funkciju i crni je rekorder po broju preminulih od tumora. Rađaju se i životinje sa užasnim deformitetima - jagnjići sa šest nogu, ušima na mestu gde bi trebalo da budu oči...

Sardinija u Italiji drži rekord po broju obolelih od leukemije. Desetine mladih su obolele od ove teške bolesti, a u njihovim telima su pronađeni mikroostaci istovetni onima kod vojnika preminulih od tumora po povratku iz misija sa balkanskog prostora. U Italiji se zato sada povezuju "balkanski sindrom", pod kojim se podrazumevaju vojnici preminuli ili oboleli posle misija na Balkanu, i "sindrom Kuira".

SAT EKSPERIMENTA 50.000 EVRA

U NATO bazama na Sardiniji nastavlja se sa eksperimentisanjem. Poligoni se iznajmljuju zainteresovanima. Za 50.000 evra na sat velike firme tu isprobavaju nove eksplozive i oružja. U 40 odsto slučajeva radi se o privatnim kompanijama. Druge države su zatvorile poligone za eksperimentisanje, jedini koji je ostao je ovaj na Sardiniji, đubrištu NATO.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Amerika zabranila Evropi razvoj sopstvenog oružja
Novosti online   14. maj 2019.

Vašington je upozorio Evropsku uniju o ekonomskim i političkim posledicama u slučaju da nastavi da razrađuje sopstvene projekte odbrane, piše španski list „Pais“, pozivajući se na pismo zamenice američkog državnog sekretara Elen Lord upućeno šefici evropske diplomatije Federiki Mogerini.

Prema pisanju lista, u tekstu pisma se navodi da trenutni planovi Evropske unije u oblasti odbrane ugrožavaju desetogodišnju integraciju transatlantske odbrambene industrije i vojne saradnje u okviru NATO-a. Kako se ističe, Vašington nije zadovoljan usvajanjem evropskog Projekta fonda za odbranu, koji omogućava državama EU da uključe i neevropske zemlje u projekat, ali bi i u tom slučaju svaki od tih projekata bio u potpunosti u intelektualnom vlasništvu EU.

Osim toga, SAD takođe nisu zadovoljne uslovima programa Stalne strukturirane saradnje u oblasti odbrane (PESKO), koji je usmeren na jačanje saradnje između 25 zemalja-članica EU. U svom pismu, zamenica državnog sekretara SAD takođe ističe da će razvoj odbrambenih kapaciteta u Evropi dovesti do dupliranja vojnih sistema koji nisu zamenjivi, a to, prema mišljenju Lordove, crpi odbrambene resurse i dovodi do suparništva između NATO-a i EU.

SAD takođe insistiraju da se iz projekata uklone uslovi koji se odnose intelektualne svojine i kontrole izvoza, kao i tačku o pravu veta, koja dozvoljava zemlji koja rukovodi nekim projektom da uključi bilo koja preduzeća u saradnju. Podsetimo, Evropska komisija je ranije predložila povećanje investicija u bezbednost za 40 odsto u budžetskom periodu EU od 2021. do 2027. godine, kao i stvaranje evropskog odbrambenog fonda. Zahvaljujući investicijama u zajedničkom fondu, EU očekuje da postane jedan od četiri najveća investitora u oblasti odbrambenog istraživanja i tehnologije u Evropi.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

САД би могле да пошаљу додатне трупе на Блиски исток
четвртак, 23.05.2019.

ВАШИНГТОН - САД разматрају слање додатних трупа на Блиски исток да би осигурале безбедност војника који су већ тамо распоређени, рекао је данас шеф Пентагона Патрик Шенахан.

„Оно о чему размишљамо је је да ли има нешто што можемо да урадимо да побољшамо безбедност наших снага на Блиском истоку”, рекао је вршилац дужности америчког министра одбране Шенахан новинарима, додајући да би то могло да подразумева „слање додатних трупа”. Шенахан који се обратио новинарима после састанка са вијетнамским министром спољних послова Фам Бин Мином демантовао је цифре које се помињу у америчким медијима, као и тврдње да је америчка команда на Блиском истоку затражила од Пентагона додатне војнике због раста тензија са Ираном, преноси Бета.

„То није 10.000, то није 5.000. То није тачно. Оно што могу да вам кажем је да сам у редовном контакту са генералом Макензијем”, рекао је Шенахан. Генерал Кенет Макензи је нови шеф америчке команде на Блиском истоку. САД, ;према наводима Пентагона, у овом тренутку имају између 60.000 и 80.000 војника на Блиском истоку, од којих је 14.000 у Авганистану, 5.200 у Ираку и мање од 2.000 у Сирији. Вашингтон је у Залив већ послао носач авиона и носач хеликоптера.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

SAD žele da rade na miru u regionu sa Kiprom i Izraelom
Tanjug  28.05.2019.

SAD žele da rade sa Kiprom i Izraelom kako bi poduprle mir u istočnom Mediteranu i onemogućile ruski uticaj na energetske rezerve regiona, što može dovesti do napretka u ukidanju embarga SAD na oružje Kipru, preneo je visoki američki zakonodavac Eliot Engel.

Eliot Engel, predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa, izjavio je da SAD traže prijateljske zemlje u regionu koje dele osnovne demokratske vrednosti u svetlu onoga što on naziva "zlonamernim mahinacijama" Rusije, prenosi AP.

- Uzbuđen sam zbog mogućnosti da naš saveznik Izrael radi sa Kiprom, mislim da imamo priliku za mir i saradnju kao nikada do sada - rekao je Engel nakon razgovora s kiparskim predsednikom Nikosom Anastasiadesom. Prema njegovim rečima, energetska prava koja Kipar imaju su uzbudljiva: "To je novi prag, mislim da gospodin Putin i Rusija ne mogu i ne bi trebalo kontrolišu situaciju".

Energetske kompanije, uključujući EksonMobil, francuski Total i italijanski Eni, imaju dozvolu za obavljanje istraživačkog bušenja u vodama gde Kipar ima isključiva ekonomska prava. EksonMobil i Eni najavili su otkriće značajnog gasnog polja u područjima u kojima sprovode bušenja. Engel je rekao da veruje da će biti napretka u naporima da se ukine 32-godišnji embargo SAD na oružje Kipru, dodajući da ovo više nisu sedamdesete godine i da se svaki problem mora pogledati iz nove perspektive. Kipar kaže da bi ukidanje embarga na oružje uklonilo glavnu prepreku za značajno poboljšanje odnosa sa Vašingtonom.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Пренапрегнута Америка
Аутор: Мирослав Лазански недеља, 26.05.2019.

Да ли је америчка војска и даље најбоља у свету? Можда у неким аспектима, али апсолутно не у свему и не увек. Односно, америчким оружаним снагама под хитно су потребне значајне поправке. Два рата која је истовремено водила у последњих десетак година, после делимичног изласка из Ирака са катастрофалним последицама, уз најаву изласка, па после ограниченог останка у Авганистану, исцрпили су војнике и опрему у мери за коју нема преседана. Погоршање је толико алармантно да је још председник Барак Обама морао да ревидира дотадашњу америчку стратегију вођења два рата истовремено. Заправо, то тада није речено директно, постојећа стратегија је тихо напуштена као непрактична и прескупа, па је Обама само објавио да су будући изазови за САД, пре свега, у домену сајбер-ратовања и у подручју Пацифика, као и наставак борбе против тероризма. Од некадашње војне стратегије и доктрине вођења два симултана регионална рата, па онда истовременог вођења једног „великог” и једног „малог” рата, а све у време „хладног” рата, стигли смо до „окретања новим изазовима”.

Јер, проблем је толеранција америчке јавности према непобедама, патриотизам увек наилази на зид кад год је висока стопа смртности у рату, а са друге стране, оружане снаге САД данас су на рубу издржљивости. Без обзира на војни буџет од готово 700 милијарди долара. Честа ангажовања извршила су огроман притисак на америчке трупе, што је угрозило и добровољни режим војне службе. Око 1,8 милиона америчких војника служило је од 2001. године до сада у Авганистану и Ираку, многи од њих распоређивани су на ратиште три, или четири пута. Борбене туре од 15 месеци после којих следи само 12 месеци одсуства за боравак код куће, стављају породице под невероватан притисак и чине врло тешким припреме за следећу мисију. Америчка копнена војска морала је да редукује своје стандарде како би задовољила квоте за регрутацију, па је још 2007. године само 79 одсто војника имало средњу школу, наспрам 92 одсто у 2003. години. Задржавање најбољих и најискуснијих војника-бораца постало је све теже, није помогло ни укључивање  Националне гарде из разних савезних држава САД. Копнена војска имала је пре пет година само 83 одсто потребних мајора иако је нудила бонусе до 35.000 долара како би спречила капетане да оду из службе. Стопа унапређивања млађих официра никада није била већа, а старијим официрима дозвољено је да служе и после датума када је одлазак у пензију обавезан. Око 300.000 мушкараца и жена, припадника оружаних снага САД, који су били у мисијама у Ираку и у Авганистану, жалило се на тегобе у вези са посттрауматским стресом, само половина је затражила и медицински третман, делом и због страха да би то могло да им угрози каријеру.

Док Пентагон троши енормна средства за пројекте супермодерног наоружања, а ти пројекти не само што касне већ су и много скупљи од процењених трошкова, плате војних лица не следе тај тренд. Заправо, амерички војни расходи обухватају буџет министарства одбране и део трошкова министарства за енергетику намењених за војне потребе. Ту је и министарство за питање ветерана, које обезбеђује медицинску негу и федералне бенефиције ветеранима и лицима која они издржавају и које исплаћује скоро половину војних пензија. Његови укупни расходи повећавају војни буџет САД за још око 50 милијарди долара. Очито се више тим курсом није могло, па је Доналд Трамп одобрио рекордан  војни буџет САД и тако „купио” подршку војно-индустријског комплекса за следеће изборе. Ни Конгрес није могао да иде против рекордног војног буџета, без обзира на слагање, или неслагање са Трампом.

На неки начин, САД су се сада само вратиле тамо где су и биле пре 11. септембра 2001. године. Односно када је у питању америчка одбрамбена политика круг се затворио. Уместо некадашњег Совјетског Савеза сада је Кина најважнији и најопаснији политички и војни изазов за САД. Ту је и Иран као неко ко жели да буде регионални лидер у подручју највећих светских залиха нафте. Ако земљама  Пацифика припада економска будућност света, онда им вероватно припадају и сви будући ратови. Постоји изрека да се генерали обично припремају за прошли рат, а нови никада не почиње тамо где се прошли завршио. Ни у погледу доктрине, ни у погледу технологије. Са Кином се не може изаћи на крај уз помоћ асиметричног рата, опасност од Кине Американци гледају у чињеници да је она на неки начин већ оспорила и оспорава америчку контролу над западним Пацификом и да поседује не само нуклеарни арсенал, већ и конвенционалне снаге које у водама око Тајвана и западног Пацифика могу да угрозе америчку Седму флоту.

Америчка перцепција кинеске економске претње и  кинеско прихватање некадашње совјетске војне нуклеарне стратегије, јачање кинеске ратне морнарице, убрзана изградња још два нова кинеска носача авиона, поред једног већ оперативног, економска криза Запада, свађа Немачке и САД око енергетских коридора и снабдевача, сукоб Турске и САД и око Курда и око турске куповине руског наоружања, све жешћи трговачки рат Кине и САД,  све је то кумулативно довело до нове америчке војне стратегије...

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Кадет „Вест поинта” погинуо у саобраћајној несрећи
четвртак, 06.06.2019.

ВАШИНГТОН - Један кадет америчке војне школе „Вест поинт” је погинуо, док су 19 кадета и два војника повређени у саобраћајној несрећи недалеко од тренинг центра за обуку, саопштио је „Вест поинт”.

Како је пренео Си-Ен-Ен, генерал Дерил Вилијамс, представник чувене америчке војне академије, на конференцији за новинаре рекао је да повређени нису у животној опасности, преноси Танјуг. Он је додао да за сада не може да изнесе више детаља о несрећи, као и да ће име погинулог кадета бити саопштено тек поште о томе буде обавештена његова породица. „Данас је био трагичан дан за нашу заједницу у Вест поинту и за нашу Армију САД”, рекао је Вилијамс.

Председник Доналд Трамп који се налази у Европи поводом 75. годишњице искрцавања савезничких трупа у Нормандији, упутио је путем Твитера саучешће породици кадета. Академија у Вест поинту се налази у држави Њујорк и удаљена је око 45 минута вожње од града Њујорка.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Američka vojska potroši više goriva nego Portugal ili Švedska


Američko ministarstvo odbrane je najveći institucionalni potrošač fosilnih goriva u svetu.

Emituje više gasova sa efektom staklene bašte nego industrijalizovane zemlje poput Portugala ili Švedske, pokazuju rezultati jednog istraživanja.

Pentagon, u čijoj je nadležnosti američka vojska, emitovao je u periodu od 2001. do 2017. godine oko 1,2 milijarde metričkih tona gasova sa efektom staklene bašte, prema objavljenom istraživanju Univerziteta Braun, prvom takve vrste u kojem su objedinjeni tako detaljni podaci, prenosi američka tv mreža CNBC.

Pentagonove emisije štetnih gasova su u svakoj od tih godina bile veće od ukupne emisije mnogih manjih zemalja, poručuju autori te studije.

Rezultati istraživanja su pokazali i da, ako bi se Pentagon tretirao kao država, njegove emisije bi ga učinile 55. najvećim emiterom gasova sa efektom staklene bašte u svetu. Na angažovanje i prebacivanje trupa i oružja otpalo je oko 70 odsto energetske potrošnje Pentagona, uglavnom zbog sagorevanja mlaznog i dizel goriva, ocenjuje se u studiji.

U 2017. godini, Pentagon je emitovao oko 59 miliona metričkih tona ugljen dioksida i drugih staklenih gasova, čime je, kako se dodaje, nadmašio godišnje emisije Portugala i Švedske.

Po emisiji CO2 Portugal i Švedska se nalaze na 57. i 65. mestu, respektivno, prema podacima međunarodnog projekta Globalni karbonski atlas, navodi se u informaciji.

izvor

[Dreadnought]

Tramp našao zamenu za šefa Pentagona


Američki predsednik Donald Tramp objavio je da je vršilac dužnosti ministra odbrane SAD Patrik Šenahan povukao kandidaturu za prvog čoveka američke vojske.

Rojters prenosi da je Tramp naveo da Šenahan želi da više vremena provodi sa porodicom.

Šef Bele kuće je poručio da će državni sekretar zadužen za vojsku Mark Esper biti imenovan za novog vršioca dužnosti ministra odbrane.

Navodi se da je Esper smatran vodećom alternativom u slučaju da Šenahan odustane od funkcije šefa Pentagona.

izvor

[Dreadnought]

Tramp imenovao novog ministra odbrane


Američki predsednik Donald Tramp imenovao je Marka Espera na mesto ministra odbrane, saopštila je kasno uveče u petak Bela kuća.

Imenovanje Espera koji menja vršioca dužnosti ministra odbrane Patrika Šenahana treba još da odobri Senat. SAD nemaju ministra odbrane od januara kada je Džejms Matis podneo ostavku zbog političkih razlika sa Trampom.

Procedura potvrde imenovanje kandidata za neku visoku funkciju u vladi je duga i složena u SAD. Federalni istražni biro (FBI) je zadužen da vodi istragu o svim kandidatima, a potom zaključke prenosi Senatu.

Predsednik SAD je u maju saopštio da će kandidovati Šenahana za tu funkciju, ali je zvaničan proces u Senatu odlagan bez objašnjenja, a Šenahan je ove nedelje odustao od tog imenovanja.

izvor

[MOTORISTA]

После преписке с Кимом, Трамп стиже у Јужну Кореју
понедељак, 24.06.2019.

ВАШИНГТОН - Амерички председник Доналд Трамп боравиће наредног викенда у дводневној посети Јужној Кореји.

Посета је најављена након Трампове преписке са севернокорејским лидером Ким Џонг-уном, после које су порасле наде о оживљавању преговора са Пјонгјангом како би се окончао нуклеарни програм Северне Кореје. Трамп би у Јужну Кореју требало да стигне у суботу, а састанак са председником те земље Мун Џае-ином заказан је за недељу, после самита лидера Г20 у Јапану, најавио је портпарол Муна Ко Мин-џунг. Портпарол јужнокорејског председника рекао је на брифингу за новинаре да би Трамп и Мун требало да разговарају о томе како заједно радити на подстицању трајног мира, преноси Ројтерс.

Севернокорејска агенција КЦНА раније данас је објавила да је Ким примио лично писмо Трампа и да ће озбиљно размислити о његовом садржају. Трамп је данас рекао да писмо, које је упутио севернокорејском лидеру, представља „веома пријатељски” одговор на писмо које је он примио од Кима раније овог месеца, а у којем му је Ким честитао рођендан. Амерички председник, који је 14. јуна напунио 73 године, рекао је новинарима да му је Ким упутио „пријатељско писмо”, наводи Глас Америке, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Tramp se obrušio na Indiju: Trarife su neprihvatljive, moraju da budu povučene
Tanjug  27.06.2019.

Američki predsednik Donald Tramp zatražio je danas od Indije da povuče kontratarife prema SAD-u, uvedene ovog meseca, ocenivši taj potez NJu Delhija kao "neprihvatljiv".

- Radujem se razgovoru sa premijerom Modijem (premijer Indije Narendra Modi) o činjenici da Indija godinama primenjuje vrlo visoke tarife protiv Sjedinjenih Država, koje je nedavno još dodatno povećala - napisao je Tramp na Tviteru.

- To je neprihvatljivo i tarife moraju biti povučene! - napisao je Tramp, koji će se sa indijskim premijerom sastati na samitu G20 ove nedelje u Japanu. Indija je nedavno uvela više carine na 28 američkih proizvoda nakon što su SAD ukinule bescarinski tretman za jedan broj indijskih proizvoda.

Zvanični Vašington je, takodje, uznemiren zbog planova Nju Delhija da ograniči prekogranični protok podataka i uvede stroža pravila o elektronskoj trgovini koja mogu naštetiti američkim firmama koje posluju u Indiji. Tramp je 5. juna ukinuo Indiji povlašćeni status u trgovini, koji je toj zemlji omogućavao bescarinski izvoz u vrednosti do 5,6 milijardi dolara.

Izvor: www.blic.rs