Vesti iz SAD

[MOTORISTA]

Američki ministar odbrane: Tramp naložio da se optuženom marincu vrati čin
Tanjug 26.11.2019.

Američki ministar odbrane Mark Esper rekao je danas da mu je predsednik Donald Tramp direktno naložio da se marincu optuženom za ratne zločine u Iraku dozvoli da se penzioniše, a da ne izgubi status "Foke".

Esper je novinarima u Pentagonu rekao da je to razlog što je sinoć najavio da će oficir mornarice Edvard Galager moći da se penzioniše sa tim činom, prenosi Rojters. Galager (40) je oslobođen optužbe za ubistvo zatvorenika pripadnika Islamske države, ali ga je vojna porota osudila što je pozirao pored tela dok je bio u Iraku 2017. Njemu je skinut čin, koji mu je Tramp ovog meseca vratio.

Esper je juče smenio sekretara mornarice Ričarda Spensera, koji je navodno iza Esperovih leđa radio na "dilu" sa Belom kućom da se razreši slučaj pripadnika američkih "Foka", koga je podržao američki predsednik Donald Tramp.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"On je čisto zlo, hteo bi da ubija koga stigne": Šta saborci kažu za monstruma kog je Tramp pomilovao
Novosti Online   01. januar 2020.

Edvard Galager, šef posebnih operacija mornaričkih “foka”, optužen je za zverstva nad civilima, što američkog predsednika nije sprečilo da ga pomiluje



AMERIČKI predsednik Donald Tramp pomilovao je 15. novembra 2019. trojicu marinaca koji su osuđeni ili optuženi za ratne zločine. Taj potez predsednika naišao je na kritiku Pentagona, jer se ne slažu sa aktom.

Jedan od pomilovanih oficira je Edvard Galager, šef posebnih operacija mornaričkih “foka”, koji je optužen za ubistvo tinejdžera Islamske Države u američkom pritvoru u Iraku i streljanje iračkih civila, prenosi Biznis Insajder.

Porota je u julu oslobodila Galagera po svim tačkama optužnice, osim jedne, u jednom neobičnom suđenju koje je videlo mnoge neobične 'umešanosti' u proces, ali i Trampovu intervenciju. Marinac je proglašen krivim za poziranje sa telom ubijenog borca ID-a, a Tramp je prošlog meseca vratio čin Galageru nakon što ga je ražalovao mornarički sud.

Sada Njujork Tajms objavljuje snimke razgovora članova "SEAL Team 7" o Galager-u. Članovi tima izneli su neke šokantne tvrdnje. Prvorazredni specijalista Kreg Miler kaže u jednom intervjuu da je Gallagher "čisto zlo". "Mislim da samo želi da ubije svakog koga može", rekao je istražiteljima Kori Skot. Naziva jednog od članova istog Galagerovog tima "otrovnim".

Tramp je intervenisao u ovaj slučaj i dozvolio Galageru da zadrži svoj amblem Trident, što znači da je i dalje član SEAL jedinice. Galager se povukao ranije ove godine, negirajući optužbe, rekavši da su ih izmislili i stvorili pripadnici njegovog voda da bi ga prisilili da ode.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

SAD uvele sankcije kubanskom ministru odbrane
Tanjug 02.01.2020.

Američki Stejt department danas je uveo sankcije kubanskom ministru odbrane zbog navodnog kršenja ljudskih prava i njegove podrške predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru.

Sankcijama je ministru Leopoldu Sintra Frijasu i njegovoj deci zabranjen ulazak u SAD, preneo je Rojters. U saopštenju je američki državni sekretar Majk Pompeo naveo da je Vašington stavio Sintra Frijasa na crnu listu, kao i njegovu kćerku i sina. Ovaj potez je najnovija akcija SAD usmerena protiv Havane zbog njene podrške koju pruža Maduru, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

ЦИА открила да је Америка помагала Садаму Хусеину док је користио бојне отрове против Ирана
среда, 22.01.2020.

ВАШИНГТОН – Документи које је недавно објавила ЦИА показују да су САД помагале ирачком председнику Садаму Хусеину док је нападао Иран бојним отровима 1988. године.

Према писању америчког сајта Форин полиси америчке војне и обавештајне службе знале су за то и нису учиниле ништа да спрече серије напада нервним гасом, који надмашују било шта виђено у Сирији. Током рата Ирака са Ираном 1988. године, САД су преко сателитских снимака, дошли до података да ће Иран стратешки напредовати тако што ће искористити рупу у ирачкој одбрани, а амерички обавештајци открили су положаје иранских трупа Ирачанима свесни чињенице да ће их снаге Садама Хусеина напасти хемијским оружјем, између осталих и сарином, смртоносним нервним гасом.

Обавештајни подаци укључивали су фотографије и мапе покрета иранских снага, локације на којима су се налазила иранска логистика и детаље о противваздушној одбрани, преноси Танјуг. Како се наводи, Ирак је употребио сарин у четири напада почетком 1988. године, а ти напади су се ослањали на америчке сателитске снимке, мапе и остале обавештајне податке и помогли су да се ток рата окрене на ирачку страну и присили Иран да седне за преговарачки сто, чиме је политика помоћи ирачкој победи доживела успех. Међутим, то су уједно били и последњи у низу напада хемијским оружјем који су трајали неколико година и за које је знала администрација тадашњег председника Роналда Регана.

Дуго времена, амерички званичници су негирали да су окретали главу од ирачких хемијских напада, тврдећи да влада Садама Хусеина никада није најављивала да ће употребити такво оружје. Ипак, изјаве пензионисаног ваздухопловног пуковника Рика Франкона, који је био војни аташе у Ираку током тих напада 1988. године, остављају другачији утисак.

„Ирак нам никада није рекао да намеравају да користе нервни гас. Нису ни морали, ми смо то већ знали”, рекао је Франкона. Према недавно објављеним документима ЦИА и интервјуима са бившим обавештајцима, САД је изградила доказе о ирачком нападу, који су почели 1983. године, а у то време Иран је јавно тврдио да долази до напада хемијским оружјем и састављао је документацију како би то представио и Уједињеним нацијама. Тим извештајима недостајали су докази о умешаности Ирака, који су били део тајних докумената сланих на адресе највиших званичника америчких обавештајних служби.

ЦИА је одбила да коментарише ове наводе.

Супротно текућој расправи треба ли Америка да интервенише како би се зауставили наводни сиријски напади хемијским оружјем, Вашингтон је пре три деценије остао равнодушан на чињеницу да је Садам Хусеин нашироко користио хемијско оружје против непријатеља, али и против сопственог народа. Реганова администрација одлучила је да је боље да се дозволи да се ти напади наставе, уколико преокрену ток рата, а чак иако би били откривени, ЦИА је сматрала да би могла да контролише међународне осуде и бес.

У објављеним документима, закључује се да је ЦИА тврдила да Иран не може да дође у посед чврстих доказа о употреби хемијског оружја иако их је та агенција поседовала. ЦИА је такође подсетила да је Совјетски савез користио хемијско наоружање у Авганистану, без значајнијих последица. Раније се писало о помоћи америчких обавештајаца Ираку у исто време када су званичници сумњичили Хусеина да употребљава хемијско оружје, међутим документи ЦИА, који су се налазили међу гомилом декласификованог материјала у комбинацији са изјавама бивших званичника обавештајних служби, бацају ново светло на дубину америчког учешћа о нападима бојним отровима. Показују да су највиши званичници САД били редовно обавештавани о обиму напада нервним бојним отровима и имају једнаку снагу као званично признање о саучесништву у неким од најужаснијих напада хемијским оружјем у историји. Они сведоче да су амерички званичници редовно информисани о нивоу напада нервним гасом.

Званичници ЦИА, укључујући и директора Вилијема Џ. Кејсија, иначе блиског пријатеља Роналда Регана, били су обавештени о локацији ирачких постројења за монтажу хемијског оружја. Како се наводи, званичници су били упозорени и да би Иран могао да покрене талас напада против америчких интереса на Блиском истоку, укључујући терористичке нападе уколико дође до закључка да су САД умешане у нападе хемијским наоружањем.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Vojska SAD ponovo aktivira "V Corps"


Američka vojska ponovo je aktivirala novo sedište korpusa, pod nazivom "V Corps".

"V Corps" uključuje 635 vojnika, stacioniranih u Fort Noksu u Kentakiju, i još 200 vojnika u operativnom komandnom centru u Evropi, koji će se međusobno rotirati, prenosi "Armi tajms".

"Armi tajms" navodi da je cilj ponovog aktiviranja korpusa, posle sedam godina, jačanje Evrope.

Reč je o korpusu koji je aktiviran tokom Prvog svetskog rata, a deaktiviran 2013. godine u nemačkom gradu Visbadenu, a njegove jedinice su, kako se navodi na sajtu globalsecurity.org, bile raspoređene i na KiM 1999. godine nakon postizanja mirovnog sporazumu u junu te godine.

Očekuje se da će sedište korpusa biti operativno do jeseni, iako nije utvrđena lokacija za vojnike korpusa u Evropi, rekao je portparol vojske Robin Okoa.

Novo sedište se pokreće u vreme kada se vojska priprema da u proleće otpočne vežbe "Odbrana Evrope 2020" (Defender Europe 2020), koja podrazumeva raspoređivanje snaga veličine jedne divizije iz SAD u Evropu, što je najveće pokretanje vojske SAD u pravcu Evrope u poslednjih 25 godina.

Armi tajms navodi da će uspostavljanje novog sedišta korpusa pomoći da se ispune ciljevi Nacionalne odbrambene strategije iz 2018. godine, kao i da će, prema saopštenju te službe, podržati zahtev Američke evropske komande za većom komandnom i kontrolom sposobnošću.

Kao prioritet Nacionalne odbrambene stragije iz 2018. navodi se povećanje konkurentnosti sa zemljama poput Rusije i Kine po pitanju sukoba slabog intenziteta, kao što su oni u Avganistanu i Iraku.

izvor

[MOTORISTA]

Bирус блокирао америчку војску у иностранству
среда, 25.03.2020.

ВАШИНГТОН – Амерички министар одбране Марк Еспер издао је наредбу о обустављању кретања свих америчких војника у иностранству у периоду до 60 дана.

Еспер је за Ројтерс рекао да је циљ да се ограничи ширење коронавируса кроз редове војске. Он је нагласио да се наређење односи на све америчке снаге, цивилно особље и њихове породице, али је истакао да ће бити изузетака. Као пример навео је повлачење америчких војника из Авганистана које ће се, како је рекао, наставити, пренео је Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Deo američkih vazduhoplovnih snaga otišao u nuklearne bunkere
Srna 30.03.2020.

Deo Severne američke komande izolovaće se u podzemnom bunkeru planine Čejen u blizini Kolorado Springsa, dok se virus korona širi po Sjedinjenim Državama.

General američkih vazduhoplovnih snaga Terens O'Šognesi nedavno je najavio da će pojedini timovi iz komandnog centra, koji se nalazi u vazduhoplovnoj bazi u Koloradu, biti prebačeni u podzemne bunkere. Jedan od takvih bunkera nalazi se na planini Čejen, a "zapečaćen" je blindiranim vratima koja mogu da izdrže nuklearnu ekspoloziju jačine od 30 megatona.

-Naši profesionalci iz Severnoameričke komande za protivvazdušnu odbranu i američke Severne komande pozdravili su se sa porodicama i sada su izolovani od svih da bi mogli svakodnevno da prate situaciju radi odbrane naše domovine - naveo je američki general. On je naveo da će u bunkerima biti i drugi pripadnici vojske, ne otkrivajući detalje.

Američki ministar odbrane Mark Esper naveo je prošle nedelje da Pentagon više neće objavljivati detalje o slučajevima zaraze virusom korona u svojim redovima da se, kako je objasnio, ne bi otkrivale slabosti američkim protivnicima.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Tramp smenjuje generalnog inspektora obaveštajnih službi, čije su informacije incirale pokretanje impičmenta
Tanjug 04.04.2020.

U pismu američkim zakonodavcima, predsednik SAD Donald Tramp je u petak najavio da će razrešiti funkcije generalnog inspektora obaveštajnih službi Majkla Atkinsona, piše Njujork Tajms.

Atkinson je prošle jeseni informisao Kongres o pritužbama na predsedničke aktivnosti u Ukrajini, što je iniciralo pokretanje kongresnog postupka za opoziv predsednika Trampa. Odluka o razrešenju Atkinsona i imenovanju njegovog naslednika na funkciji generalnog inspektora obaveštajnih službi, saopštena je zakonodavcima u okviru najave o postavljanju novog savetnika u Beloj kući, zaduženog za nadzor i upravljanje fondom od 500 milijardi dolara pomoći za oporavak korporativnog biznisa od posledica pandemije korona virusa.

- Ovo mnoštvo najava u trenutku kada je sva pažnja usmerena na borbu protiv epidemije korona virusa, izazvala je zabrinutost da Bela kuća koristi priliku da zakulisno uspostavi kontrolu i utiče na rad generalnog inspektora obaveštajne zajednice, koji obavlja funkciju nezavisnog, kontrolnog organa sa zadatkom da razotkriva i sprečava zloupotrebe, štetne i nezakonite aktivnosti unutar američke vlade - piše Njujork Tajms.

Osim što je saopštio da je "izgubio povrenje" u Atkinsona, predsednik SAD nije detaljnije objasnio svoju odluku o njegovoj smeni, iako je još prošle jeseni rekao svojim najbližim saradnicima da smatra da mu generalni inspektor "nije lojalan saradnik", jer je sa kongresmenima podelio informacije o predsednikovim, lično motivisanim aktivnostima u Ukrajni. Prema pisanju Njujork Tajmsa, jedan zvaničnik Trampove administracije koji je insistirao na anonimnosti, ukazao je da je Atkinsonova sudbina bila zapečaćena odmah po okončanju kongresnog potupka za opoziv.

Prema američkim zakonima, predsednik može da smeni generalnog inspektora obaveštajnih službi mesec dana nakon što je obavestio bezbednosne strukture o svojoj nameri. Demokrate su odmah odreagovali na Trampovu najavu, pa je senator iz Virdžinije, Mark Vorner, član senatskog odbora za obaveštajna pitanja ocenio da je neodgovorno što je Tramp odlučio da smeni Atkinsona u jeku pandemije korona virusa.

- Ovaj (Trampov) pokušaj da se politizuju nacionalne službe bezbednosti, trebalo bi da nas ozbiljno uznemiri - rekao je senator Vorner.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Esper prihvatio ostavku sekretara mornarice
Tanjug 08.04.2020.

Američki ministar odbrane Mark Esper izjavio je danas da je prihvatio ostavku vršioca dužnosti sekretara američke mornarice Tomasa Modlija.

Esper je dodao da će, uz odobranje američkog predsednika Donalda Trampa, podsekretar vojske Džim Mekferson preuzeti dužnost vršioca dužnosti sekretara mornarice, prenosi Rojters.

"Jutros sam prihvatio ostavku sekretara Modlija. On je svojevoljno podneo ostavku i stavio mornaricu i mornare iznad sebe, tako da nosač aviona Teodor Ruzvel i mornarica, kao instituacija, mogu da nastave dalje", naveo je Esper u saopštenju. Kako su preneli mediji, pozivajući se na neimenovane zvaničnike, Modli je danas podneo ostavku, samo nekoliko sati nakon što se izvinio jer je smenjenog komandanta nosača aviona "Teodor Ruzvelt" nazvao "naivnim ili previše glupim".

Modli je u ponedeljak uputio pisano izvinjenja nakon što je predsednik Donald Trump, na konferenciji za novinare u Beloj kući, njegove komentare o kapetanu Bretu Krozjeu nazvao "grubim".

Najmanje 173 mornara na nosaču aviona bilo je pozitivno na korona virus, a oko 2.000 od 4.865 članova posade odvedeno je sa broda na testiranje. Modli je prošle sedmice smenio Krozjea, navodeći da je izgubio poverenje u njega jer je pokazao, kako je ocenio, "izuzetno loše prosuđivanje", šaljući dopis u kojem moli za ubrzanu evakuaciju članova posade radi zaštite njihovog zdravlja.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Nema prekida vatre


Sjedinjene Američke Države blokirale su glasanje o rezoluciji Saveta bezbednosti UN u kojoj se poziva na prekid vatre na globalnom nivou tokom pandemije.

U SB UN više od šest nedelja trajala su natezanja oko rezolucije čiji je cilj da pokaže globalnu podršku pozivu na prekid vatre u celom svetu koji je uputio generalni sekretar UN Antonio Gutereš, objavio je londonski Gardijan.

Kao glavni razlog odlaganja za donošenje rezolucije navodi se odbijanje SAD da podrže rezoluciju koja poziva na podršku operacijama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) tokom pandemije koronavirusa.

Tramp okrivljuje SZO za pandemiju, tvrdeći, bez dokaza, da je ta organizacija uskraćivala informacije na početku pandemije, navodi Gardijan,

Kina je, s druge strane, insistirala da se u rezoluciji ukaže na podršku SZO.

izvor

[MOTORISTA]

Američki mediji: Sukob sa Turskom skupo će koštati SAD
NovostiOnline   13. maj 2020.

Izlazak Turske iz programa proizvodnje američke letelice F-35 zbog nabavke ruskih PVO sistema S-400 mogao bi imati veće posledice nego što se pretpostavljalo. Principijelnost bi mogla veoma skupo koštati Pentagon, piše portal „Difens njuz“.

Kako navodi portal, lanac isporuka delova za F-35 je prekinut, jer je Turska prestala da proizvodi komponente za trup i stajni trap, iako su predstavnici Pentagona ranije tvrdili da se isporuke nastavljaju. Turske kompanije su imale nameru da proizvedu više od hiljadu delova namenjenih za američku letelicu.

U izveštaju američke Vlade se navodi da ako je proizvođač u avgustu 2017. godine sa zakašnjenjem dobijao oko 2.000 delova, u julu je ta cifra porasla na 10.000. Takođe je naglo porastao deficit rezervnih delova. Na primer, u julu 2018. godine nedostajalo je 875 jedinica, a za godinu je ta cifra porasla na više od 8.000. U izveštaju američke vlade se ističe da su bili primorani da promene proizvodnu traku i da drugačije koriste proizvodne kapacitete kako bi kompenzovali deficit rezervnih delova.

Novi proizvođači delova za F-35 treba da prođu sertifikaciju i testiranja, što će oduzeti mnogo vremena. Portal navodi i drugi problem – od 2019. godine kompanija „Prat i Vitni“ obustavila je isporuku motora F135 za lovce F-35 zbog neuspelih testiranja.

S-400 UNEO RAZDOR U ODNOSE VAŠINGTONA I ANKARE

Isporuke najnovijih ruskih protivraketnih sistema S-400, koje su prouzrokovale krizu u odnosima SAD i Turske, počele su sredinom jula 2019. godine. Vašington je zahtevao da Turska odustane od tog ugovora i da umesto S-400 uzme američke sisteme „Patriot“, preteći da će zaustaviti ili potpuno otkazati prodaju najnovijih lovačkih aviona F-35 Turskoj i da će uvesti sankcije. Međutim, Ankara to nije prihvatila.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je izjavio da su SAD prilično smekšale stav kada je reč o S-400. Prema njegovim rečima, Amerika sada samo traži da Turska obeća da neće koristiti te sisteme.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

субота, 13.06.2020.
Трамп: Није посао америчке војске да решава сукобе у земљама за које многи никад нису чули

ЊУЈОРК – Амерички председник Доналд Трамп суочен са критикама због планова да повуче скоро 10.000 војника из Немачке рекао је данас дипломцима на војној академији Вест Поинт да је његов посао да брани виталне интересе Америке, а не да води „бесконачне ратове” у далеким земљама.

„Завршавамо еру бесконачних ратова”, рекао је Трамп пред хиљаду кадета, преноси Танјуг. Он је рекао да задатак америчког војника није да обнавља међународне односе већ да „брани и да брани јако нашу нацију од страног непријатеља”. „Није посао америчке војске да решава старе конфликте у далеким земљама за које многи људи нису никад чули”, рекао је он.

Осврнуо се и на дебату о расној неједнакости у САД рекавши да су кадети пример америчке разноликости.

„Дошли сте овде и са фарми и из градова, из великих и малих државе, различитих раса, вере и боје. Али кад сте ушли у овај комплекс, постали сте део једног тима и једне породице која поносно служи америчкој нацији”, рекао је Трамп.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Hoće li Tramp ispuniti obećanja: Zasad nije započeo nijedan rat, a i to je nešto


Američki predsednik, satkan od nebrojenih kontroverzi, tvrdi da će promeniti ono što narodi širom sveta najviše zameraju Sjedinjenim Državama i da više neće biti “svetski policajac”

Donald Tramp, sasvim sigurno, jedan je od najkontroverznijih američkih predsednika. Ovih 28 redova teksta ni izbliza nije dovoljno da se nabroje sve njegove izrečene besmislice, izlivi rasizma, površnosti i neznanja. Često je u javnosti izgledao pre kao klovn, nego kao, kako Amerikanci vole da kažu, najmoćniji čovek na planeti.

Pa ipak, taj i takav Tramp, ne samo da je uspešno upravljao američkom ekonomijom (uprkos tome što je sada korona, videćemo u kojoj meri, nagriza), već bi mogao da bude upamćen kao predsednik koji je napravio najveći zaokret u američkoj spoljnoj politici u poslednjih sto godina.

Obraćajući se pitomcima čuvene vojne akademije "Vest point", Tramp je ponovio svoje obećanje da će "okončati eru beskrajnih ratova". Prvi čovek Amerike rekao je da nije zadatak američke vojske "da rešava drevne konflikte u dalekim zemljama za koje ljudi nikada nisu ni čuli", niti da bude "svetski policajac". Ukratko, tvrdi da će da promeni ono što narodi širom sveta najviše zameraju Sjedinjenim Državama. Da predupredi novi Vijetnam, Irak, Avganistan ili Kosovo.

Slično obećanje o zaustavljanju ratova, pre preuzimanja dužnosti, dao je njegov prethodnik Barak Obama. Uprkos blanko Nobelovoj nagradi, nespornom šarmu i uglađenosti, i činjenici da je kao sazdan od političke korektnosti, Obama ni izbliza nije ispunio obećanje. Tokom svih osam godina njegovog mandata Amerika je bila u ratu, a on je izdao naređenje za vazdušne udare u najmanje sedam zemalja.

Tramp od koga se, u najboljem slučaju, nije očekivalo ništa, mogao bi da uradi - mnogo. Ako uspe, ostaviće iza sebe drugačiju Ameriku, i sasvim drugačiji svet. Za početak, zasad nije započeo nijedan rat. I to se računa.

izvor

[MOTORISTA]

Владимир Вукасовић   уторак, 16.06.2020.
Да ли је Трамп ослободио свет од америчке војске

Шеф Беле куће поновио је обећање о крају „хуманитарних интервенција”, али бројке показују да га се није заиста држао

Непосредно након што је тражио да војска САД разбија америчке демонстранте у њиховој рођеној земљи, Доналд Трамп је поновио обећање да ће армија којом командује престати да води „бесконачне ратове” како би „разрешила древне сукобе у забаченим земљама за које многи људи нису ни чули”.

Те речи популарне међу америчким бирачима Трамп је изговарао и у претходној изборној кампањи, тако да нису привукле пажњу светских медија. Привлачније су им биле друге пикантерије Трамповог говора у Вест Поинту: то како су војни питомци, претходно пуштени кући због пандемије вируса корона, позвани натраг јер је врховни командант желео да се слика с њима током кампање, због чега су морали да прођу тестове и карантин, да би на крају они, потврђено здрави, носили маске против заразе, док је Трамп слободно показивао свој осмех. Све што је шеф Беле куће тамо казао као да је понајвише било усмерено на заобилажење тренутно најврелије теме за Америку – расног питања, али је из перспективе Србије, сад кад се Трампу ближи крај мандата, интересантно подвући црту под његова уверавања да ће докрајчити „хуманитарне интервенције”.

Укратко, нити смо ми добро схватили шта је он обећавао, нити је он испунио макар оно на шта јесте мислио.

Ако се неко надао да Трамп намерава да повуче армију САД са туђих територија – број америчких војника широм света крајем прошле године је и даље био одржаван на око 200.000 људи. На Блиском истоку су у међувремену ангажоване и додатне трупе. Њихов број нигде није умањен.

Блиски исток је, ипак, регион који се обично узима као доказ за то да Трамп ослобађа свет од америчких снага. Тако је пропагандна машинерија приказала случај Сирије, одакле је нешто војника САД пребачено у Ирак и друге околне земље. Ни то непотпуно повлачење није изведено из нагло пробуђеног поштовања према суверенитету Сирије, него да би се отворио простор за турску инвазију, упркос протестима Башара ел Асада. Део америчких војника и даље је у Сирији, покрај нафтних поља.

То је био принцип по којем је Трамп прераспоређивао војне снаге: склањао их је делом из области у којима се не може зарадити и пребацивао их тамо где има више нафте, као у Ирак, или тамо где су му ближи пријатељи, као у Уједињеним Арапским Емиратима. Најмање 3.500 Американаца је ове године послато на Блиски исток.

Ни с Европом није другачије. Око 9.500 војника склоњених из Немачке ићи ће, изгледа, у Пољску или неку другу државу на истом континенту. Поређења ради, Барак Обама је након руске анексије Крима, током три године, колико је још провео у Белој кући, потрошио 5,2 милијарде долара на јачање америчких снага у Европи и одвраћање Русије. Трамп је од 2018. до 2020. године за то издвојио 17,2 милијарде долара.

И најава да ће се Американци повући из Авганистана још је мртво слово на папиру. Празне речи нису оне из статистика о убијеним авганистанским цивилима, од којих је сада, према Уједињеним нацијама, више од половине страдалих заправо пало под мецима и бомбама војника САД и трупа под командом владе у Кабулу. Та два савезника постала су одговорна за више „колатералне штете” него талибани. У Трамповом мандату, наиме, правила под којима армија у Авганистану може да отвори ватру на непријатеља промењена су тако да омогућавају брже потезање обарача, што је одмах повећало број усмрћених цивила. Повећао се и број ваздушних напада другде на Блиском истоку и у Африци, што је и тамо умножило цивилне жртве.

Онај ко је, дакле, схватио да је Трамп одавно обећао крај америчког ратовања по свету и беспотребних жртава – преварио се. Једино што је Трамп икад најављивао јесте да ће смањити број војника у иностранству, као и оно што је поновио пре неколико дана у Вест Поинту: да га не занима да буде „светски полицајац”. Не да неће водити ратове када Америка за тим има потребу, него да оружје неће дизати у име славне крилатице о миру, демократији и људским правима.

С обзиром на то колико су „хуманитарне интервенције” контроверзне и ван Србије и на истраживања према којима постоје једва један или два њихова примера који би се могли назвати успешним и морално неупитним, ни такво Трампово обећање, сведено на своје истинске мере, не делује као нужно лоша ствар. Расправа о сврсисходности „хуманитарних интервенција” није разрешена ни на хиљадама страница научних студија. За оквире новинског чланка којем је повод конкретно Трамп, једно се може приметити: његов став није одступање од америчке убеђености у сопствену изузетност, већ њен „продужетак другим средствима”.

Трамп овде иде корак испред Пентагона, који је био против војног гушења демонстрација у Америци, као и против делимичног повлачења из Сирије. Испредњачио је и у односу на неке либералне медије који га иначе не воле, али су га хвалили кад је бомбардовао трупе Асада због употребе хемијског оружја. Из ове перспективе, међутим, то су ситна размимоилажења. Није Трамп рекордно повећао буџет америчке војске да би је тако опремљену и угланцану гледао како дрежди „у магацину”, код куће.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Gori američka vazduhoplovna baza


U zgradi skladišta za opasne materijale u američkoj vazduhoplovnoj bazi na japanskom ostrvu Okinava izbio je požar, saopštila je vojska SAD.

U tom saopštenju se navodi da je osoblje iz baze evakuisano i da u požaru nema povređenih. Požar koji je jutros izbio u američkoj vazduhoplovnoj bazi Kadena nije se proširio van njenih okvira, navedeno je u saopštenju američkih vazduhoplovnih snaga. Uzrok požara još nije poznat.

Kako Asošiejted pres prenosi, područje je zatvoreno, a sve osoblje evakuisano, dok vatrogasci pokušavaju da ugase požar. Nadležni organi su potvrdili da u požaru nema povređenih. Kadena je najveća američka vazduhoplovna baza na Dalekom istoku.

Više od polovine američkih vojnika u Japanu, kojih ima oko 50.000, smešteno je na ostrvu Okinava, po osnovama bilateralnog pakta o bezbednosti. Mnogi stanovnici ostrva žalili su se na zagađenje životne sredine, buku i kriminal koji su povezani sa bazom.

izvor