Vesti iz SAD

[MOTORISTA]

субота, 14.11.2020.

Да ли ће жена командовати америчком војском

Бајден би могао на чело Пентагона да постави Мишел Флуреној, наводе амерички медији

ВАШИНГТОН - Очекује се да ће новоизабрани председник Џо Бајден предузети историјски корак и по први пут одабрати жену која ће бити на челу Пентагона, пробијајући једну од ретких преосталих баријера за жене у влади, пише АП. Како наводи агенција, амерички званичници и упућене личности сматрају Мишел Флуреној, политички умерену ветеранка Пентагона, врхунским избором за ту функцију.

Виђена као „стабилна рука која фаворизује снажну војну сарадњу у иностранству”, Флуреној (59) је више пута служила у Пентагону, почев од 1990-их, а њени умерени ставови вероватно би обезбедили широку двостраначку подршку за положај који захтева потврду Сената, пише агенција.

Претходних 28 мушкараца који су били на тој позицији од 1947. године, укључујући тројицу који су били у Трамповој администрацији, били су војни ветерани. Флуреној није служила војску. Попут својих претходника, Флуреној на Кину гледа као на најзначајнији дугорочни изазов америчкој превласти на светској сцени. У јулу је рекла да Сједињене Државе губе своју војнотехнолошку предност над кључним конкурентима попут Кине и да преокрет овог тренда мора бити главни приоритет Пентагона. Она је, међутим, такође против напуштања Блиског Истока и уместо тога залаже се за „скромнији ниво континуираног присуства” тамо. Као пример, подржала је ограничену улогу у Авганистану која се више фокусира на супротстављање тероризму, а мање на обнову земље.

Трамп је инсистирао на потпуном повлачењу трупа из Авганистана до краја године, али за сада Пентагон нема наређење да то учини. У вези са Северном Корејом, рекла је на октобарском интернет форуму да, иако нуклеарно разоружање треба да остане крајњи циљ, њој је „тешко да замисли”` како се Ким Џонг Ун слаже да се одрекне свог нуклеарног оружја, које сматра „картом преживљавања” свог режима, преноси Танјуг.

У вези с Ираном, Флуреној се заложила за ревидирани приступ одвраћања Исламске републике прекидајући познати образац слања више америчких снага у Персијски залив као одговор на иранске провокације, као што је то учинила Трампова администрација у мају 2019. године након, како је назвала, веродостојних претњи интереса САД у региону.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Tramp smenjuje šeficu CIA - Advokatica odlazećeg predsednika ne shvata zbog čega je Đina Haspel još na čelu agencije
Tanjug 16.11.2020.

Sidni Pauel, pravna zastupnica aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa, izjavila je da bi Đina Haspel, direktorka Centralne obaveštajne agencija (CIA), trebalo da "bude smenjena" jer nije imala primedbe i nije se oglašavala povodom korišćenja izbornog softvera Dominion koji bez dokaza pominju i Tramp, i njegove pristalice kao instrument kojim je sprovedena "izborna prevara".

U intervjuu “Foks njuzu” Pauelova je pokušala da osnaži verodostojnost Trampovih optužbi navodeći da je softverski sistem Dominion korišćen u nekoliko država u kojima je Bajden izvojevao pobedu. Iako su ove tvrdnje opovrgli brojni neutralni eksperti, Pauelova tvrdi da ima uzbunjivača koji će izneti pred javnost infomaciju da je ovaj sofver korišćen da se izbrišu milioni glasova Trampovih birača.

-Ne shvatam zbog čega je Haspel još na čelu CIA. Trebalo bi je odmah smeniti, poručila je Pauelova. Na pitanje da li ima i dokaze kojima bi potkrepila svoje tvrdnje, Pauelova je odgovorila da takve informacije ne namerava da saopštava na televiziji.

Haspelovu je na mesto direktorke CIA postavio Donald Tramp 2018. i ona je prva žena u istoriji CIA koja je imenovana na taj položaj.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bivši pripadnik Zelenih beretki: Odavao sam tajne Rusiji
Tanjug 18.11.2020.

Bivši pripadnik Zelenih beretki Piter Rafael Džibinski Debins priznao je krivicu za odavanje tajni Rusiji.

Debins iz Gejnsvila iz Virdžinije, izjasnio se krivim po optužbi iz saveznog Zakona o špijunaži na saslušanju u američkom okružnom sudu u Aleksandriji, preneo je AP. Preti mu doživotni zatvor kada mu bude izrečena presuda u februaru. Kada je uhapšen u avgustu, u optužnici je bilo navedeno da je ruskim obaveštajcima odavao tajne o aktivnostima svoje jedinice u bivšim sovjetskim republikama. Debins je sarađivao sa ruskom obaveštajnom službom 15 godina, još od 1996. godine kada je bio student ROTC-a na Univerzitetu u Minesoti, navedeno je u optužbi protiv njega.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

среда, 18.11.2020.
Миленко Пешић

Повлачење из Ирака, Авганистана и Сомалије

По мишљењу вође републиканске већине у Сенату Мича Маконела, ова одлука гора је од потеза Барака Обаме, који је повукао војску из Ирака 2011. и тиме помогао успону Исламске Државе

Завршницу свог мандата Доналд Трамп не користи само како би доказао да је покраден на изборима, већ и да би испунио обећање које је почетком октобра дао преко „Твитера”, због чега се војним експертима диже коса на глави, а у седишту НАТО-а расте нервоза. Амерички председник је решио да пре него што напусти Белу кућу преполови број трупа у Авганистану, али и да повуче добар део војника из Ирака и Сомалије.

Према предлогу Трампове наредбе која је у понедељак кружила Пентагоном, контингент у Авганистану, који износи између 4.000 и 5.000 људи, до 15. јануара био би смањен на 2.500. Одлазећа администрација САД планира да скреше број војника у Ираку за 500 (има их 3.000), али и да из Сомалије повуче готово свих 700 људи у униформи који се налазе у мисији за обуку и борбу против тероризма. Како преноси агенција АП, неименовани званичник је рекао да су војни лидери током викенда обавештени о планираним повлачењима војника и да извршна наредба још није саопштена командантима. Према плану, смањење броја војника биће завршено свега пет дана пре него што новоизабрани председник САД Џозеф Бајден ступи на дужност.

Експерти сматрају да би овако убрзано повлачење војника могло да Бајдену и његовом тиму за националну безбедност закомпликује живот, иако се и новоизабрани председник начелно залаже за излазак из Авганистана. Како каже Лаурел Милер, бивши званичник Стејт департмента, нагли повратак 2.500 војника кући смањио би маневарски простор Бајденовој администрацији и поткопао досадашње мировне преговоре. Иако ова одлука није велико изненађење, јер се после споразума Вашингтона са талибанима 29. фебруара, Трампова администрација обавезала да ће повући све америчке трупе из Авганистана до средине 2021. године, она није добро прихваћена из страха да ће исламистима само дати нови подстрек за терористичке акције.

Вођа републиканске већине у Сенату Мич Маконел јасно се успротивио наглом повлачењу трупа из Авганистана, рекавши да је напуштање ове земље после 19 година још преурањено и да ће само одушевити све оне који САД желе зло.

„Последице превременог изласка САД из Авганистана биле би вероватно још горе од потеза председника Барака Обаме да повуче војску из Ирака 2011. године, што је помогло успону исламске државе и означило нови рунду глобалног тероризма”, објашњава Маконел.

Овај угледни сенатор из Кентакија сматра да би нагли одлазак америчке војске из Авганистана лишио владу у Кабулу полуге у борби против талибана и охрабрио Иран, што би на крају произвело ефекат да је победио исламски екстремизам. Зато је лидер републиканске већине у Сенату упоредио ово повлачење с понижавајућим одласком америчке војске из Сајгона 1975. године. САД се против исламиста у Авганистану боре од 2001. године, а у Ираку од 2003. Под притиском владе у Багдаду, али и противника америчког ангажовања по свету међу својим присталицама, Трамп је раније ове године већ почео да повлачи трупе. Али, намеру да то исто уради и у Авганистану недавно је зауставио Конгрес, јер су демократе гласале за ускраћивање финансирања целог пројекта.

Непосредно пре него што је Трамп прошле недеље „ражаловао” министра одбране Марка Еспера и на његово место поставио Кристофера Милера, сада већ бивши шеф Пентагона послао је Белој кући поверљив допис, у којем је изразио забринутост због убрзаног повлачења трупа у Авганистану. Како пише „Њујорк тајмс”, Еспер је Трампу поручио да услови на терену још нису задовољавајући за такву акцију због континуираног насиља. Брзи излазак из Авганистана представљао би опасност за преостале трупе, а могао би и да подрије мировне преговоре које влада у Кабулу води са талибанима.

Да је безбедносна ситуација у Авганистану врло ровита показују подаци до којих је дошао њујоршки дневник. Само у октобру је убијено више од 200 цивила, што је био најсмртоноснији месец од септембра 2019. године. Есперов опрез према плановима који произлазе из Трамповог твита да за „Божић треба довести кући мали број храбрих мушкараца и жена који и даље служе у Авганистану”, коштао га је функције. У новој екипи која сада руководи Пентагоном је пензионисани пуковник Даглас Макгрегор, жестоки заговорник америчког учешћа у Авганистану.

Предлог да се преполови амерички војни контингент долази у тренутку кад су авганистанске снаге опкољене и на југу и на северу земље, а морал тамошњих војника врло низак. За сада је недовољно јасно да ли ће Пентагон своје јединице, која броје око 7.000 војника, повући и из НАТО мисије. Поједини званичници у Вашингтону наговештавају и ту могућност, поготово за војнике распоређене на северу и западу Авганистана.

Како јавља „Дојче веле”, шефови НАТО-а су већ обавештени о Трамповом плану, што је проузроковало појачану дипломатску активност међу чланицама алијансе. Портпаролка Северноатлантске алијансе у Бриселу Оана Лунгеску поручила је да се став НАТО у ратом разореном Авганистану није променио. Према званичним подацима ове војне организације, у заједничкој мисији под називом „Одлучна подршка” налази се 16.000 војника из 38 држава, од чега је половина из САД.

Лунгескуова је поручила да је број трупа НАТО-а у Авганистану у понедељак био мањи од 12.000, цитирајући генералног секретара Јенса Столтенберга, који је већ рекао да ће алијанса наставити да „прилагођава своје присуство” на терену.

„Ниједан савезник НАТО-а не жели да остане дуже него што је потребно. Истовремено, желимо да сачувамо добитак који смо постигли таквом жртвом”, изјавила је портпаролка НАТО-а.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Pilot koga su Srbi oborili postao zamenik šefa Pentagona!
Beta 18. 11. 2020.

BIVŠI američki pilot čiji je avion oboren iznad BiH 1995. godine i koji je preživeo šest dana bez zarobljavanja, postavljen je na važno mesto u ministarstvu Odbrane SAD, saopštio je Pentagon.

Skot O'Grejdi (55) postavljen je za zamenika ministra odbrane koji će biti zadužen za međunarodnu bezbednost. O'Grejdi je u junu 1995. godine, tada po činu kapetan, u SAD postao nacionalni heroj jer je preživeo šest dana u šumi u blizini Bihaća, pošto je njegov avion F-16 pogođen raketom. Pilot, koji se katapultirao sa visine od skoro 7.000 metara, zadobio je samo blage opekotine na vratu. O'Grejdi je tada imao malu rezervu hrane sa sobom ali je kao pilot obučen za takve situacije uspeo da preživi koristeći plodove prirode.

Komanda marinaca je organizovala potragu i izvukla ga iz okoline Bihaća u rizičnoj operaciji, jer su, kako se navodi, bosanski Srbi sprovodili intenzivnu potragu za njim.  Pilot je 2002. godine izdao knjigu "Return with honors" u kojoj je opisao svoje preživljanje u prirodi. Dobio je nekoliko vojnih priznanja, a vojsku je napustio 2001. i tada postao preduzetnik i konsultant, navodi se u biografiji koju je preneo Pentagon.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Bivši izraelski špijun dobio dozvolu da napusti SAD
IZVOR: BETA PETAK, 20.11.2020.

Bivši špijun američki Jevrejin Džonatan Polard završio je danas izdržavanje kazne i sada je slobodan da napusti SAD, saopštilo je američko ministarstvo pravde.

Bivši obaveštajni analitičar u američkoj mornarici, koji je uhapšen 1985. zbog špijuniranja u korist Izraela proveo je 30 godina u zatvoru i pet godina na uslovnoj slobodi. On je redovno izražavao želju da ide da živi u Izraelu gde ga deo stanovništva smatra nacionalnim herojem. Džonatan Polard je osuđen na doživotni zatvor 1987. u SAD zbog špijuniranja za Izrael. Uhapšen je kada je neuspešno pokušao da dobije azil u izraelskoj ambasadi u Vašingtonu. Od tada njegov slučaj je podsticao polemike i izazivao podeljena mišljenja, a njegove pristalice su navodile da je kazna prestroga, s obzirom da je špijunirao za zemlju koja je američki saveznik.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

SAD prebacile strateške bombardere na Bliski istok
Tanjug 22.11.2020.

Sjedinjene Američke Države prebacile su strateške bombardere B-52H "Stratofortres" na Bliski istok, saopštila je američka Centralna komanda.

Posade B-52H "Stratofortres" američkog ratnog vazduhoplovstva, koje su prešle pod komandu 5. bombarderskog krila u vazduhoplovnoj bazi Majnot u državi Severna Dakota, 21. novembra su izvršile let na Bliski istok da bi, kako je navedeno, "obuzdavale agresiju i uverile u podršku američke partnere i saveznike". Navodi se da je pretodno američki bombarder velikog dometa bio prisutan na Bliskom istoku početkom godine.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

уторак, 24.11.2020.
Јелена Стевановић

Бела кућа неће бежати од војних интервенција

Бајден је за државног секретара изабрао Ентонија Блинкена, који отворено заговара веће ангажовање у светским конфликтима

Интервенционизам се враћа у Белу кућу на велика врата. Џо Бајден је за државног секретара изабрао човека који је заговарао и осмишљавао америчке војне акције од Босне и Србије, преко Либије и Сирије, до Ирака.

Иако ће изабрани амерички председник данас почети да саопштава имена министара, Ентони Блинкен (58) је већ представљен као  нови шеф америчке дипломатије. Блинкен је радио у влади Била Клинтона, између осталог и на стратегији према рату у БиХ и на Косову. У влади Барака Обаме био је заменик државног секретара и саветника за националну безбедност, залажући се за војну интервенцију у Либији и Сирији, као и у Ираку против Исламске државе. Како је откривао у изјавама за медије, мислио је да је Обамин одговор у Сирији био слаб и да је требало да Америка пошаље далеко више трупа из хуманитарних разлога. Верује у америчку изузетност, у Америку као морални компас, неизоставну силу која даје пример другима, преузима лидерску позицију у свету и интервенише зарад одбране људских права.

Поједини амерички медији истичу да је на Блинкена утицала и његова породична прича, јер потиче из јеврејске породице, а очух му је преживео Холокауст. Сматра да САД морају да подржавају Израел безусловно, па и без обзира на политику тамошње владе према Палестинцима.

Блинкен је завршио средњу школу у Паризу, студирао је на Харварду и Универзитету Колумбија, радио као адвокат, кратко и као новинар, а свира и гитару у свом бенду. Као спољнополитички саветник у Бајденовој кампањи, заговарао је идеју да САД треба поново да се придруже иранском нуклеарном споразуму, који је и сам писао док је радио за Обаму, и обнове односе са савезницима, уздрмане за време Доналда Трампа. Очекује се да ће нови министар спољних послова вратити Америку у Светску здравствену организацију и Париски споразум о климатским променама, из којих се повукла Трампова администрација, као и да ће далеко више укључити САД у глобална збивања него што је сада случај. Изјавио је да ће пробати да убеди америчке партнере да се заједнички супротставе Кини на пољу трговине и технологије, што доказује да Пекинг остаје у жижи интересовања спољне политике Вашингтона и после Трамповог одласка. Блинкен је тражио да се Кремљ оштро казни због мешања у америчке изборе 2016, али је касније објаснио и да би с председником Владимиром Путином вероватно могао да се договори да се удружено супротставе кинеском јачању. Најавио је и да ће продужити „Нови Старт”, споразум који је Америку и Русију обавезивао да ограниче нуклеарни арсенал, а који истиче следећег фебруара. Садашња влада у Вашингтону прво је истицала да не жели да продужи овај споразум нити да пристане на други који не би укључивао и Кину, али је на крају ипак с Москвом започела преговоре о замени за „Нови Старт”.

После Трамповог доласка на власт, Блинкен је основао консалтинг фирму с дотадашњом колегиницом из Обамине владе Мишел Флорној, за коју медији пишу да би могла да у Бајденовој администрацији постане прва америчка министарка одбране. И док то још није потврђено, информативни сајт „Аксиос” пише да је извесно да ће нова америчка амбасадорка у Уједињеним нацијама бити Линда Томас Гринфилд (68). Она је 35 година у дипломатији, била је амбасадорка у Либерији и креирала је политику Стејт департмента према Африци. Пензионисала се после Обаминог одласка и почела да ради за фирму некадашње државне секретарке Мадлен Олбрајт. Као Афроамериканка, уклапа се у Бајденово обећање да ће у владу увести жене и припаднике мањина.

Ројтерс јавља и да се за трећу високу функцију, саветника за националну безбедност, сигурно зна да одлази Џејку Саливану (44), који је радио за Хилари Клинтон док је била министарка спољних послова. Саливан ће бити најмлађа особа још од администрације Двајта Ајзенхауера која долази на највише место у Западном крилу кад је реч о спољнополитичким и безбедносним питањима. Трамп је имао доста проблема са овом позицијом, па је за четири године променио четири саветника за националну безбедност.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Bajden odlučio ko će biti direktor CIA?
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 26.11.2020.

Džo Bajden razmatra da postavi Toma Donilona, bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost u administraciji Baraka Obame, za direktora agencije CIA.

Funkcija direktora CIA jedna je od najizazovnijih za Bajdenovu administraciju, nakon što je Donald Tramp optuživao ovu agenciju da je "deo državne zavere koja minira njegovo predsedništvo". Bajden, koji preuzima funkciju 20. januara, takođe je razmatrao da postavi Majkla Morela, koji je bio zamenik direktora CIA i vršilac dužnosti dva puta u Obamino vreme.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

недеља, 06.12.2020.

САД оптужиле Кубу за напад на дипломате усмереним радио фреквенцијама

ВАШИНГТОН - Влада САД је оптужила данас Кубу да усмереним радио фреквецијама изазива мистериозне симптоме код америчких дипломата у амбасади у Хавани и на још неким местима.

У саопштењу Националне академије наука наводи се да се симптоми могу довести у везу са усмереним, пулсирајућим радио фреквенцијама којима су изложене америчке дипломате, јавља Ројтерс. Одређени број америчких дипломата имао је симптоме као што су главобоља, мучнина, вртоглавица и друге необјашњиве симптоме, назване „Синдром Хавана” о томе се већ дуже време спекулише. Данашњи извештај означава прво званично објашњење Вашингтона о овој појави, иако неубедљиво.

Амерички државни секретар Мајк Помпео изјавио је у октобру да је влада „употребила значајне ресурсе” настојећи да реши ову мистерију непознатих симптома које је имало више од 40 америчких дипломата у периоду од 2016. до 2018. године. Стејт департмент је у јуну 2018. године саопштио да је наредио повратак са дужности неколико дипломата и Ганџуа у Кини, због бојазни да су имали сличне, мистериозне симптоме, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Otkriven monstruozan tajni projekat CIA-e
IZVOR: JUTARNJI LIST PONEDELJAK, 7.12.2020.

CIA je imala tajni projekat MK-ULTRA koji je sprovođen tokom 1957. i 1960, a čiji je cilj bio kontrola ljudskog uma pomoću droga i metoda poput hipnoze.

Sve je otkriveno u nedavno emitovanom istraživačkom serijalu "Brejnvošing" američke TV mreže CBS, koji je bio posvećen zloglasnom projektu MK-ULTRA, prenosi Jutarnji list. Takođe, otkriveno je, nakon skidanja oznake tajnosti s brojnih dokumenata,da se zloglasni projekat vršio i u Kanadi i da je tamošnja vlada za to znala. Tokom ranog perioda hladnog rata, CIA je bila uverena da su komunisti otkrili lek ili tehniku ​​koja će im omogućiti kontrolu nad ljudskim umom. Kao odgovor na to, CIA je započela vlastiti tajni program, nazvan MK-ULTRA, u potrazi za lekom za kontrolu uma koji bi mogao biti oružje protiv neprijatelja.

"Neki od Gotlibovih eksperimenata prikriveno su finansirani na američkim univerzitetima i istraživačkim centrima, dok su drugi sprovedeni u američkim zatvorima i detencijskim centrima u Japanu, Nemačkoj i na Filipinima", rekao je za Nešenel pablik radio novinar Stiven Kinzer.

Otkriveno je i da su u monstruozni projekt bili uključeni i slavni univerziteti poput Harvarda, Kolumbije, Masačusetsa...
Takođe, detalji projekta objavljeni su i u knjizi novinara Kinzera, koji je dugo istraživao tu temu, a koja nosi naslov "Glavni trovač: Sidni Gotlib i CIA-ina potraga za kontrolom uma".

Gotlib je u leto 1951. godine počeo raditi u CIA-i u to doba posebno zainteresovanoj za LSD. Ptve studije sup okazale da LSD deluje umirujuće pa je početkom 1950-ih CIA dala nalog da Gotlib kupi sve svetske zalihe te psihoaktivne droge. Gotlib je tako doneo LSD u SAD te ga počeo širiti po bolnicama, psihijatrijskim klinikama, zatvorima i drugim institucijama, sve s ciljem da se otkrije kako ljudi reagiraju na drogu te može li se ona koristiti kao sredstvo za kontrolu uma. Naravno, sve se to odvijalo u strogoj tajnosti, a prvi volonteri u istraživanjima bili su CIA-ini agenti i naučnici uključujući i samog Gotliba koji je kasnije priznao da je LSD uzeo više od 200 puta.

Osim LSD-a, u CIA-inim eksperimentima su obilno korišćeni meskalin, kokain i marihuana. Dobrovoljci koji su tokom eksperimenata uzimali LSD, u velikom broju slučajeva su to smatrali vrlo ugodnim iskustvom i o tome su pričali svojim prijateljima među kojima su bile i neke slavne ličnosti. Tako je Sidni Gotlib na neki način pospešio razvoj kontrakulture 1960-ih. Nakon početnih eksperimenata s LSD-om u kojima su učestvovali dobrovoljci, Gotlib je širio ispitivanja na zatvorenike. Prema Kinzerovom istraživanju, mnogi od učesnika Gotlibovih eksperimenata bili su izloženi psihološkom mučenju u rasponu od elektrošoka do visokih doza LSD-a. Primera radi, u jednom projektu deca u dobi od šest do 11 godina kojima je dijagnostifikovana šizofrenija dobijala su LSD svaki dan tokom šest sedmica. CIA je uvela nadzor i nad brojnim bordelima koji su bili ozvučeni da bi se proučavalo kako kombinacija seksa i droga utiče na spremnost muškaraca da odaju tajne.

"Gotlib je želeo da otkrije na koji se način može preuzeti kontrola nad ljudskim umom i shvatio je da je to proces iz dva dela. Prvo, morali ste 'razbiti' postojeći um. Drugo, morali ste pronaći način da u tu novonastalu prazninu ubacite novi um. Ne znamo koliko je ljudi umrlo, ali mnogi su životi trajno uništeni. Na kraju je Gotlib zaključio da kontrola uma nije moguća", rekao je Stiven Kinzer.

Projekt MK-ULTRA ugasio se 1973. godine kad je tadašnji američki predsednik Ričard Nikson smenio tadašnjeg direktora CIA-e koji je direktno štitio Gotliba zaštitnika. Ali, pre nego što je pokrenuta istraga o celom slučaju vrh CIA-e je naredio da se svi dokumenti unište. Međutim, deo je ipak sačuvan.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Bajden obećao da će okončati "večite ratove", ali su mnogi skeptični: Strahuje se da će ponoviti Obamine greške
M.V.A. 07.12.2020.

Izabrani američki predsednik Džo Bajden obećao je da će “okončati večite ratove” u svetu, ali aktivisti za ljudska prava izražavaju zabrinutost zbog toga što nije precizirao kako to namerava da izvede i ne izjašnjava se o temama kao što su vazdušni udari i napadi dronovima.

Dafne Eviajtar, direktor za bezbednost ljudskih prava organizacije „Amnesti internešnel“, izjavila je za “Biznis insajder” da se uglavnom pominje povlačenje američkih trupa iz Avganistana, Somalije itd, ali da samo povlačenje ne znači kraj ratova, niti umešanosti u njih, “ukoliko Sjedinjene Države nastave s vazdušnim napadima, bilo dronovima, bilo avionima sa pilotima”.

- Iz Bajdenovih izjava nije jasno da li nova administracija namerava da prekine ili smanji broj vazdušnih udara, niti da li će uložiti veći napor da zaštiti civile od ubijanja i ranjavanja, ako oni budu nastavljeni - istakla je ona.

Leta Tajler, pomoćni direktor organizacije „Hjuman rajts voč“, upozorila je da izabrani predsednik mora da “shvati da su neobjavljeni ratovi i dalje ratovi ako neprijateljstva dostignu određeni intenzitet i trajanje.

- Ako SAD napadnu osumnjičenog za terorizam izvan zone oružanog sukoba, važe još stroža pravila za smrtonosne napade: osoba na meti mora da predstavlja neposrednu opasnost po život i uslov je da ne može da se zaustavi manje ekstremnim sredstvima kao što je hapšenje - kaže Tajler, koja je stručnjak za pitanja terorizma i kontraterorizma.

Bajden ne sme da ponovi Obamine greške

Bajden je za direktorku CIA izabrao Avril Hejns, koja je odigrala ključnu ulogu u definisanju pravnog okvira za korišćenje dronova i napada dronovima u vreme administracije Baraka Obame. Progresivne organizacije već su izrazile zabrinutost da će se Bajdenova administracija samo nadovezati na Obaminu spoljnu politiku.

Bajdenov plan ekonomske obnove nazvan je „Obnovi i poboljšaj“, a Tajler ističe da bi ista strategija trebalo da se primeni i na „američku borbu protiv terorizma“, umesto da se samo kopira Obamin program primene dronova, koji je imao za posledicu ubijanje hiljade ljudi uz „veliku netransparentnost“. U tom pogledu plan „Obnovi i poboljšaj“ podrazumevao bi posvećenost osnovnim principima kao što je pretpostavka nevinosti (dok se ne dokaže suprotno), te pravo žrtava da se poprave za sve ljude, uključujući i osumnjičene za terorizam i članove njihovih porodica, dodaje Tajler.

"Životi su u pitanju"

Globalni „rat protiv terorizma“ traje već skoro 20 godina i prouzrokovao je raseljavanje skoro 37 miliona ljudi, ubijanje više od 800.000, a američku vladu je koštao više od 6,4 biliona dolara, pokazuje izveštaj Univerziteta "Braun" pod nazivom „Troškovi rata“. Bajden je, kao senator, glasao za rat protiv Avganistana, Iraka i drugih država širom sveta.

Uprkos prigovorima i strepnjama pojedinih članova Kongresa, uključujući republikance, Donald Tramp je naglo odlučio da povuče veliki broj vojnika iz Avganistana i Iraka pre nego što napustili Belu kuću, a malo je verovatno da će novoizabrani predsednik značajnije promeniti njegov plan, smatra "Biznis insajder".

Na Bajdenovom sajtu za kampanju najavljeno je da će staviti tačku na „večite ratove u Avganistanu i na Bliskom istoku“ i „prekinuti podršku ratu u Jemenu pod saudijskim rukovodstvom“. Deo programa je i „usko fokusiranje misije na Al Kaidu i Islamsku državu“. U septembru, Bajden je za „Stars and Stripes“ objasnio da namerava da ostavi mali „vojni otisak“ na Bliskom istoku s fokusom na specijalnim operacijama u saradnji sa saveznicima u borbi protiv Islamske države i drugih terorističkih grupa. Međutim, na sajtu se ne spominju dronovi, koji su odigrali glavnu ulogu u borbi protiv terorizma američke vlade kada je Bajden bio potpredsednik.

Ukoliko Bajdenovo ćutanje po tom pitanju „znači da će se o tome konsultovati sa svim stranama, uključujući i aktiviste za ljudska prava i organizacije žrtava pre nego što definiše i najavi politiku, onda je to dobar znak, kaže Tajler.

- Ali, ne sme dugo da čeka, životi su u pitanju.

Sprečiti CIA da napada dronovima

Obamina administracija koristila je dronove u svrhu nadzora i ciljanih ubistava, smatrajući da je to način da se napadnu osumnjičeni za terorizam, bez izlaganja američkih vojnika opasnosti. Međutim, Obamin rat dronovima prouzrokovao je brojne civilne žrtve i nametnuo pravna i moralna pitanja. Za vreme dva Obamina mandata, izvedena su 563 napada, uglavnom dronovima, u Pakistanu, Somaliji i Jemenu, u kojima je ubijeno između 384 i 807 civila, izvestila je Kancelarija za istraživačko novinarstvo.


Godine 2013. Obama je ograničio ovlašćenja CIA za izvođenje napada dronovima i preneo ovlašćenja za operacije Pentagonu kako bi povećao transparentnost i odgovornost. Tramp je, međutim, ponovo vratio odgovarajuća ovlašćenja CIA.

- Jedan od prvih Bajdenovih koraka trebalo bi da ukine ovlašćenja CIA za izvođenje napada dronovima i druga ciljana ubistva. Za razliku od američkih oružanih snaga, CIA po pravilu ne daje informacije o ulozi u smrtonosnim napadima, uključujući i vrstu istrage koju sprovodi kada ubije pogrešne ljude – ističe Tajler.

Za vreme Trampa povećan broj žrtava

Za vreme vladavine Donalda Trampa broj žrtava među civilima naglo je porastao.

- Za vreme Trampove administracije bili smo svedoci povećanja broja vazdušnih napada, a samim tim i ogromnog povećanja broja civilnih žrtava - ubijenih i ranjenih – kaže Evijatar, navodeći podatak organizacije „Amnesti internešnel“ o 1.600 ubijenih civila za samo četiri meseca pohoda u Siriji.

Bajden mora da uzme u obzir činjenicu da džihadističke grupe dobijaju nesrazmerno veliku pažnju u odnosu na pretnju koju predstavljaju za SAD i da bi „politika borbe protiv terorizma podložna zloupotrebama značila pretnju za nacionalnu bezbednost“, smatra Tajler.

- Najveći deo napada ekstremnih islamskih grupa ili njihovih pristalica odigrava se van Zapada.

Ubijanje nesrazmerno velikog broja civila, bez transparentnosti i odgovornosti, kratkovido je zato što raspiruje gnev, koje organizacije poput Islamske države rado koriste.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

08.12.2020.

AP: Bajden izabrao generala Ostina za budućeg ministra odbrane
AUTOR: Beta

Novoizabrani predsednik SAD Džo Bajden imenovaće penzionisanog generala vojske Lojda Džej Ostina za budućeg ministra odbrane, javlja agencija AP pozivajući se na izvore iz Bajdenovog okruženja.

Ostin, odlikovani karijerni oficir, bio bi prvi Afroamerikanac na čelu Pentagona. Bajdenov izbor potvrdile su osobe koje su zatražile da ostanu anonimne uoči zvanične najave. Ova odluka Bajdena bi mogla da naidje na neslaganje nekih članova Kongresa koji smatraju da treba razdvojiti vojno i civilno rukovodstvo Pentagona.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Bajden odlučio ko će biti na čelu Pentagona


Novoizabrani predsednik SAD Džo Bajden imenovaće penzionisanog generala vojske, Lojda Džej Ostina, za budućeg ministra odbrane.

Penzionisani general Ostin, koji je komandovao trupama SAD na Bliskom istoku pod predsednikom Barakom Obamom, bio bi prvi Afroamerikanac na ovoj poziciji.

Ovaj izbor je u izvesnom smislu iznenađenje, jer je do sada kao najozbiljniji kandidat za ovu poziciju važila Mišel Flernoj, veteranka Pentagona, koja bi bila prva žena na čelu Ministarstva odbrane, prenose Nezavisne.


izvor

[MOTORISTA]

Vojska SAD otpustila i suspendovala 14 oficira
IZVOR: TANJUG SREDA, 9.12.2020.

Vašington -- Američka vojska otpustila je ili suspendovala 14 viših oficira.

Ona je naredila promenu politike nakon sveobuhvatne nezavisne istrage seksualnog uznemiravanja i nasilja u bazi Fort hud, uključujući ubistvo pripadnice vojske ranije ove godine. Sekretar Pentagona Rajan Mekarti rekao je na konferenciji za novinare da je nezavisni civilni odbor za reviziju otkrio široko rasprostranjene probleme u drugoj po veličini vojnoj instalaciji, uključujući neuspehe u istraživanju zločina i nepoverenje u prevenciju seksualnih zločina, što je dovelo do okruženja popustljivog za seksualni napad i uznemiravanje.

Mekartni je rekao da su problemi u Fort hudu, uključujući niz ubistava i nestanaka i viši nivo kriminala nego u bilo kojoj drugoj vojnoj instalaciji, "direktno povezani sa neuspehom u vođstvu", piše Glas Amerike. Fort Hud se suočio sa intenzivnim nadzorom nakon nekoliko nedavnih incidenata, uključujući smrt specijalistkinje Vanese Gijen, koju je u parilu ubio drugi vojnik. Njeni posmrtni ostaci pronađeni su u junu u plitkoj grobnici.

Među onima koji su razrešeni dužnosti bio je i komandant Fort huda u vreme smrti Gijenove, general-major Skot L. Efland. Vojska je takođe razrešila vođstvo jedinice Gijenove, pukovnika Ralfa Overlanda i komandujućeg starijeg vodnika Bradleja Knapa iz Trećeg konjičkog puka.

Izvor: www.b92.net