Vesti iz SAD

[MOTORISTA]

Ljuti rivali složni: Drsko, sankcije odmah
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 4.02.2021.

Vašington -- Grupa američkih senatora iz obe stranke predstavila je američkom Kongresu nacrt zakona o sankcijama protiv Rusije.

Predložene su mere zbog situacije sa ruskim opozicionarom Aleksejem Navaljnim, saopštila je pres-služba senatora Marka Rubija, republikanca sa Floride. Predlog zakona o pozivanju Rusije na odgovornost za maligne aktivnosti nameće ciljane sankcije protiv ruskih zvaničnika, saučesnika u drskom kršenju međunarodnog prava, uključujući trovanje i zatvaranje opozicionog lidera i aktiviste Alekseja Navaljnog“, navodi se u saopštenju, koje prenosi Tass.

U utorak je sud u Moskvi preinačio uslovnu kaznu Alekseju Navaljnom u slučaju pronevere Iv Rošer na 3 godine i 6 meseci u zatvoru srednjeg nivoa bezbednosti. On će ostati u pritvorskom objektu dok sudska odluka ne stupi na snagu. U sredu je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila da Sjedinjene Države uvek izmišljaju razne izgovore za izricanje antiruskih sankcija i za to im nisu potrebni nikakvi konkretni razlozi. Takođe je naglasila da sankcije koje se preduzimaju protiv Rusije zaslužuju protivmere, ali Rusija to neće učiniti agresivno, već na dobro promišljen način, podseća Tass. Prema njenim rečima, takav pristup uvek je korisniji i efikasniji. ‚ Ona je dodala da će odgovor biti javan i dobro obrazložen, navodi agencija.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Bajdenov ministar odbrane izbacuje stotine savetnika koje je postavio Tramp
Novosti onlajn 03. 02. 2021.

AMERIČKI ministar odbrane Lojd Ostin smenio je stotine članova iz 42 savetodavna odbora Pentagona, što je deo agresivne težnje za svrgavanjem imenovanih lica postavljenih u poslednje dane administracije Donalda Trampa.

Ostin je naredio dalekosežnu reviziju savetodavnih odbora, obustavljajući njihovo delovanje i otpuštajući sve njihove članove, kojih je stotina, navodi se u belešci koju je u utorak dobio Volstrit Žurnal. Planirano je da sve traje do juna, Ostin je rekao da će pregled ponovo usredsrediti napore odbora da se „usklade sa našim najhitnijim strateškim prioritetima i Nacionalnom strategijom odbrane“.

- Kao privremeni korak, naređujem trenutnu obustavu svih poslova savetodavnog odbora dok se pregled ne završi - napisao je Ostin u memorandumu od subote, dodajući: „Takođe, najkasnije do 16. februara 2021., upućujem zaključak usluga za sve članove savetodavnog odbora i pododbora Ministarstva odbrane“.

Nijedan član odbora ili pododbora neće obavljati nijedan posao dok nije propisno imenovan, osim ako nema aktivno imenovanje. Savetnici Pentagona nude stručnost u brojnim oblastima, uključujući poslovnu praksu, politiku i kadrovska pitanja. Iako mnogi služe bez plate, odbrambeni zvaničnik rekao je USA Tudej da odbori koštaju „nekoliko miliona dolara“ svake godine, piše "Raša tudej".

Taj potez dolazi nakon što je bivši predsednik Tramp požurio niz određenih imenovanja u poslednji trenutak za odbore pre nego što mu je mandat završio 20. januara, među njima i penzionisani brigadni general Entoni Tata, kojeg je Senat odbio nakon što je izabran da služi Najviši zvaničnik Pentagona za politiku, a poslanici se pozivaju na kontroverzne postove na Tviteru. Ostala nedavna imenovanja Trampa uključuju bivše funkcionere njegove kampanje Korija Levandovskog i Dejvida Bosija kao i bivšeg pilota vazduhoplovstva Skota Grejdija, koji je ponovio Trampove ponovljene tvrdnje o široko rasprostranjenoj prevari u trci 2020. godine.

Masovno pročićavajući savetodavne odbore, Ostin je izbegavao da izdvoji određene zvaničnike, koji bi mogli da izgledaju kao da je odluka politički motivisana, umesto da je raščistila kuću i krenula ispočetka. Ministar odbrane verovao je da je to "najpravedniji, najpravedniji način" da se pristupi tom pitanju, rekao je nedavno zvaničnik odbrane novinarima. Bez obzira na to, portparol Pentagona Džon Kirbi otvoreno je priznao da je potez podstaknut kasnim imenovanjima Trampa, sugerišući da to ima mnogo veze sa izbacivanjem saveznika bivšeg predsednika sa uticajnih pozicija.

- Nema sumnje ... da je frenetična aktivnost koja se dogodila u sastavu toliko odbora samo u periodu od novembra do januara duboko zabrinula sekretara i sigurno mu je pomogla da donese odluku - rekao je Kirbi.

Ostin je nagovestio da revizija dolazi prošle nedelje nakon što je suspendovao imenovanja Trampovih izbora za savetodavne odbrane, čime je potpuno blokirao kandidate da zauzmu svoja mesta. Procedura može trajati mesecima s obzirom na to da bi članovima mogao biti odobren pristup poverljivom materijalu i mora se proveriti radi provere bezbednosti. Ostin je zaustavio taj proces. Među desetinama odbora predviđenih za pregled je i telo osnovano da savetuje promene imena za razne vojne baze nazvane po generalima Konfederacije. Iako se Tramp glasovno usprotivio promenama, Ostin će ubaciti 4 nova člana kako bi predlog prošao...

Pored čišćenja savetodavnog odbora, nova administracija Džoa Bajdena započela je niz drugih promena u odbrambenoj politici odmah po stupanju na funkciju, neke značajnije od drugih. Iako je s jedne strane, Bajden ukinuo Trampovu zabranu transrodnim osobama koje služe vojsku, takođe će verovatno poništiti plan svog prethodnika da se povuče iz Avganistana. Visoki zvaničnik NATO-a rekao je Rojtersu ove nedelje da nova administracija želi da izbegne "ishitreno povlačenje" - očigledno verujući da dve decenije krvavog sukoba u najdužem američkom ratu nisu dovoljno dugo.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Amerika zabrinuta jačanjem saradnje Rusije i Kine


SAD pažljivo pomno prate i sa zabrinutošću gledaju na jačanje saradnje između Rusije i Kine, izjavio je komandant Združenih oružanih snaga NATO-a u Evropi general Tod Volters.

„Zabrinuti smo porastom saradnje Rusije i Kine. To sugeriše na neke neprijatnosti, može naneti štetu Evropi i susednim zemljama. Vrlo smo oprezni što se tiče jačanja saradnje“, rekao je on.

Prema rečima Voltersa, Kina je izazov za bezbednost u planu modernizacije vojske. Kao glavnu pretnju on je izdvojio međunarodne terorističke grupe.

Generala su pitali da prokomentariše situaciju sa Aleksejem Navaljnim. Po njegovim tvrdnjama, Rusija vodi avanturističku politiku u inostranstvu koju pažljivo prate SAD.

„Vrlo smo zabrinuti… Manifestaciju ovog avanturizma od strane Rusije vidimo kao rezultat potresa koji se dešavaju oko Navaljnog"“, rekao je Volters.

Rusija je više puta naglašavala da njena saradnja sa jednim brojem zemalja nije usmerena protiv trećih država.

izvor

[Dreadnought]

Američkom Kongresu podnet predlog zakona o sankcijama Rusiji zbog Navaljnog


Grupa američkih senatora podnela je Kongresu predlog zakona o uvođenju sankcija Rusiji u slučaju Alekseja Navaljnog, navodi se u saopštenju za štampu koje su objavili parlamentarci.

Od američke administracije zatraženo je da utvrdi da li je Rusija kršila međunarodne norme o upotrebi biološkog oružja. Ukoliko odgovor bude pozitivan, predviđaju se mere protiv različitih zvaničnika. Takođe se predlaže da se donese odluka o ubistvu političara Borisa Njemcova.

„Predlog zakona (predviđa) uvođenje individualnih sankcija protiv ruskih zvaničnika umešanih u flagrantna kršenja međunarodnog prava, što uključuje trovanje i zatvaranje lidera opozicije i aktiviste za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog“, navodi se u saopštenju.

Jedna od tačaka predloga zakona posvećena je gasovodu „Severni tok 2“.

„Kongres smatra da bi državni sekretar trebalo da podstakne nemačku vladu da odustane od podrške gasovodu ‘Severni tok 2’“, ističe se u tekstu.

Predlog zakona podržale su demokrate Ben Kardin, Kris Kuns, Kris Van Holden i Dik Durbin, kao i republikanci Mit Romni i Marko Rubio.

izvor

[MOTORISTA]

Pošto nisu uspeli da odbrane Trampa, pristalice QAnon sve veću nadu polažu u ovu ženu
M.I.M. 04.02.2021.

Mardžori Tejlor Grin bila je veoma zauzeta otkako je u Kongresu položila zakletvu – poznata u mejnstrim medijima kao “kongresmenka QAnona” zbog svoje podrške desničarskim teoretičarima zavere koji zagovaraju kako satanisti vladaju svetom i kako levičarski kanibali i pedofili žele da uvedu novi svetski poredak, njen prvi veliki potez bilo je saopštenje da ona podnosi izveštaje za pokretanje procesa impičmenta protiv američkog predsednika Džozefa Bajdena.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Njegov prethodnik, republikanac Donald Tramp, u međuvremenu čeka na suđenje za opoziv u Senatu. Nakon dramatičnog saopštenja, novinari su “iskopali” postove Grinove sa društvenih mreža, uključujući one starije na “Fejsbuku” u kojima je pozivala na egzekuciju demokrata i tvrdnje da su pucnjave u školama Parklend i Sendi Huk bile “pseudo” operacije (zbog kojih je nekoliko organizacija za kontrolu oružja pozvalo na njenu ostavku). Nedavno je Fred Gutenberg, otac jedne od devojčica ubijenih u pucnjavi, objavio na “Tviteru” njen stari video sa “Jutjuba”, u kojem Grinova uznemirava preživelog iz incidenta i aktivistu za kontrolu oružja Dejvida Hoga, piše Rollingstone.com. Prema CNN-u, Grinova je na “Fejsbuku” prethodno prozvala Hoga “malim Hitlerom” i složila se sa komentarima u kojima je nazvan “plaćenim glumcem”. Uprkos svemu navedenom, ona je i dalje u kancelariji, a njeno prisustvo ohrabruje desničarske ekstemiste koji se sve više okupljanju iza Grinove od novembarskih izbora za 14. kongresni distrikt Džordžije. U odsustvu bilo kakvog saveznika u Beloj kući, oni sve više posmatraju Grinovu kao lidera pokreta, kako navodi “Rolingstoun”. Odmah nakon njene pobede u novembru, mnogi su bili zabrinuti da će njena pozicija u Kongresu dati legitimitet QAnonu, međutim kako je ranije rekao stručnjak za ovu zajednicu Majk Rotšild, teoretičari zavere nisu se mnogo brinuli oko njene pobede. On je u to vreme rekao da je reakcija na njenu pobedu među pristalicama QAnona bila “pomalo prigušena”.

- Nisu mnogo razgovarali o tome. Kad je proglašena njena pobeda nekoliko je reagovalo sa “smajli” emotikonima ili američkim zastavama (u porukama), ali oni ne gledaju nužno na Grinovu i Loren Bebert (prva žena predstavnica Kolorada u 3. kongresnom distriktu) kao na prave pristalice QAnona. One se ne smatraju važnim ličnostima u pokretu – rekao je tada Rotšild “Rolingstounu”. Međutim, u mesecima koji su usledili, u odsustvu Donalda Trampa u Beloj kući, situacija se donekle promenila.

- Definitivno je stekla ugled među pristalicama QAnona, posebno onih koji traže političku figure da ih povede u postizanju njihovih ciljeva da ponovo vrate Trampa – kaže Kevin Grišam, pomoćnik direktora Centra za istraživanje mržnje i ekstremizma. On je ocenio da će Grinova, ukoliko se drži stvari koje je prethodno radila i govorila, steći još veću važnost i duže održati pokret u životu.

- Mislim da će se narativ QAnona malo promeniti da inkorporira njenu ulogu u ispunjavaju sudbine za koju se nadaju da će se desiti – dodaje Grišam.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Trevis Vjuv, voditelj podkasta “QAnon Anonymous”, kaže da je nedavno primetio da pristalice pokreta slave Grinovu, promovišući je na enktriptovanim poruka na aplikaciji “Telegram”.

- Definitivno veruju da je Mardžori na njihovoj strani – kaže on, dodajući da se čak dele postovi o načinima na koji je pristalice pokreta mogu podržati. Problem sa njenom ulogom u administraciji nije toliko u tome da će ona služiti kao legitimna sila ekstremista poput pristalica QAnona, već da su njena moć i uticaj uopšteno pokazatelj smera kretanja Republikanske partije. Drugim rečima, u moru od 147 republikanaca koji tvrde da je Džozef Bajden ukrao Trampu izbore, politički stavovi Grinove su “zastrašujuće svakodnevni”, kako navodi “Rolingstoun”. Sa uzdrmanom zajednicom QAnona nakon promene u Beloj kući, Grinova se našla u jedinstvenoj poziciji. Grišam kaže da se pristalice pokreta još uvek nadaju radikalnim promenama i daje je među nekim postovima video sugestije da će Grinova svojim potezima pomoći da se to i desi – kao što je popunjavanje dokumenata za pokretanje procesa impičmenta protiv Bajdena.

- Tramp je i dalje u centru sudbine (Veliko buđenje) ali možemo videti kako se na Grinovu gleda kao na mogućeg sprovodnika koji će pomoći u ostvarivanju toga - rekao je Grišam.

Takozvano “veliko buđenje” vezuje se za krvavi upad desničara u Kapitol 6. januara – među kojima je bilo i pristalica QAnona i to je trebao da bude trenutak kad bi se navodni počinitelji, uključujući Bajdena, uhapsili, Tramp bi ispao heroj i odslužio drugi mandat. To se, kako znamo, nije dogodilo. U međuvremenu, nekih 7.000 stanovnika grada Skvima u Vašingtonu zabrinuti su da je QAnon “odneo” još jednog zvaničnika – njihovog gradonačelnika. Tokom mesečne radio emisije “Kafa sa gradonačelnikom”, žitelji su pitali Vilijama Armakosta “zašto javno podržava QAnon” i da li je zabrinut da će mu publicitet koji su stekli njegovi stavovi o tom pokretu naštetiti reputaciji. Kako prenosi CNN, Armakost je mirno i strpljivo odgovorio na sva pitanja.

- Nikada nisam javno rekao da ih podržavam. Ja tragam za informacijama. Trebao sam da zadržim lična osećanja za sebe. Ovde sam da govorim o našem lepom gradiću Skvimu – rekao je on. Armakost je takođe rekao da je QAnon “pokret istine koji vas ohrabruje da razmišljate za sebe”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Značajan deo stanovnika Skvima pokrenuo je peticiju da se ponovo vrati na funkciju gradski menadžer koji je podneo ostavku početkom januara. Oni smatraju da je gradonačelnik “opasna pretnja”, nakon što je niz pristalica QAnona uhapšeno zbog učestvovanja u upadu u Kapitol.

- Ljudi koji su vodili pobunu su lideri QAnona. Ovo nije samo teorija zavere, ovo je ozbiljno – rekla je Šena Janger, stanovnica Skvima i vođa Lige za dobro upravljanje Skvima.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

American admiral claims US is on the brink of nuclear war with Russia and China. Oh, really...?

America’s four-star Admiral Charles Richard issued a public warning that the US is on the brink of a nuclear war with Russia and China, stressing that US forces must shift their principal assumption from ‘nuclear employment is not possible’ to ‘nuclear employment is a very real possibility.’ Military expert Scott Ritter tells RT that the warning in question itself poses a danger.

[Dreadnought]

Tucker: Democrats use coordinated lying to sell 'popular history'

[Dreadnought]

Liberalizacijom ulaska u SAD pumpa glasačko telo demokrata!


Predsednik Džo Bajden nastoji da poveća broj legalnih imigranata koji postaju naturalizovani američki državljani, i stoga imaju pravo glasa, uoči intermedija 2022. i predsedničkih izbora 2024. godine.

Izvršnom naredbom u utorak, Bajden je naredio više saveznih agencija da rade na povećanju stope legalnih imigranata koji postaju naturalizovani građani.

Naredba „uklanja barijere u postojećem procesu naturalizacije i na drugi način poboljšati ... značajno smanjiti trenutna vremena obrade naturalizacije ... učiniti postupak naturalizacije dostupnijim svim kvalifikovanim pojedincima, uključujući potencijalnim smanjenjem takse za naturalizaciju i obnavljanje postupka odricanja od naknada “.

U roku od 90 dana od naloga, posebna vladina grupa mora Bajdenu podneti izveštaj u kome se navodi strategija za „promociju naturalizacije“ koja bi mogla da uključuje „kampanju podizanja svesti javnosti“, navodi se u naredbi.

Takođe je u naredbu uključen mandat da savezne agencije preispitaju politike denaturalizacije i ukidanja pasoša Ministarstva pravde „kako bi se osiguralo da se ove vlasti ne koriste preterano ili neprimereno“.

U februaru 2020. Ministarstvo pravde stvorilo je odeljenje za denaturalizaciju koje će se fokusirati na ukidanje naturalizovanog državljanstva prevarantima, seksualnim prestupnicima, ratnim zločincima i teroristima. Naredba Bajdena mogla bi da ukine neke od ovih saveznih mera izvršenja.

Već SAD svake godine naturalizuju stotine hiljada legalnih imigranata. Na primer, 2019. godine više od 843.500 legalnih imigranata postali su naturalizovani državljani - porast od 11 odsto u odnosu na godinu ranije kada je gotovo 762.000 legalnih imigranata postalo naturalizovano državljanstvo.

Legalni imigranti iz Meksika dominiraju u procesu naturalizacije, kao i državljani Indije, Filipina, Kine i Kube. Kalifornija, sa skoro 150.000 novoprirodnih građana u 2019. godini, ima najvišu stopu od bilo koje države u zemlji. Teksas, sa 97.675 naturalizacija u 2019. godini, sledi zajedno sa Floridom sa više od 96.000 naturalizacija u 2019. godini.

Podaci tokom poslednjih nekoliko izbornih ciklusa više puta su pokazali uticaj koji rastuća populacija glasača rođena u inostranstvu naklonjenija demokratama nego republikancima. U 2020. godini oko jedne od deset američkih glasača rođeno je van zemlje, što je najviša stopa od 1970.

Analiza koju je sproveo Centar za imigracione studije otkriva u kojoj je meri državna biračka tela promenjena masovnom imigracijom od 2000. godine. Istraživački centar Pju primetio je, kao i brojni poznati mediji, da ovi trendovi pomažu demokratama u njihovim izbornim izgledima.

Na primer, u Džordžiji je zabeleženo povećanje broja glasača stranog porekla i njihove dece uzrasta za glasanje za 337 procenata. U Severnoj Karolini je broj stanovnika porastao za 335 procenata, a u Teksasu za 156 procenata. I u Arizoni se broj stanovnika povećao za 111 procenata.

Značajan porast stopa naturalizacije uoči perioda 2022. i predsedničkih izbora 2024. mogao bi da donese velike dobitke demokratama, jer su marže u brojnim zamah državama bile male tokom poslednja dva predsednička izbora. Na primer, u Pensilvaniji, Bajden je pobedio sa manje od 81.000 glasova.

Mediji su priznali da brze demografske promene zbog imigracije naginju naciju ka trajnoj demokratskoj dominaciji.

„Najveća pojedinačna pretnja za dugoročnu održivost republikanaca su demografski podaci“, priznao je Akios prošle godine. „Brojevi jednostavno ne lažu ... ne postoji nijedan demografski megatrend koji favorizuje republikance.“

Očekuje se da će trenutni nivo legalne imigracije do 2041. godine dovesti 15 miliona novih birača rođenih u inostranstvu. Oko osam miliona tih glasača stići će u potpunosti zbog procesa poznatog kao „lančana migracija“, kojim novonaturalizovani građani mogu dovesti neograničen broj stranih državljana u SAD.

izvor

[MOTORISTA]

четвртак, 04.02.2021.
Биљана Митриновић

Вашингтон „страхује” од нуклеарног рата

Док се америчко Министарство одбране усредсредило на борбу против тероризма, Русија и Кина крше међународне норме, каже шеф америчке Стратешке команде адмирал Чарлс Ричард

Упркос томе што је јуче, разменом потписаних докумената, ступио на снагу споразум између САД и Русије о смањењу нуклеарног наоружања, нуклеарни рат у троуглу између Вашингтона, Москве и Пекинга је могућ. Бар према речима шефа америчке Стратешке команде адмирала Чарлса Ричарда. Он је најавио могућност нуклеарног рата са Русијом или Кином, пошто су, каже, оне почеле да воде „агресивну политику, силом оспоравајући међународне норме”. Ричард је у чланку за фебруарско издање званичне публикације Америчког поморског института навео да Пентагон од распада СССР-а није морао да разматра могућност директне војне конфронтације са нуклеарном силом, али се сада ситуација променила. „Постоји реална могућност да би регионална криза са Русијом или Кином могла брзо да прерасте у сукоб са употребом нуклеарног оружја, ако би у случају безуспешне употребе конвенционалног оружја постојала претња политичком систему или држави”, написао је амерички адмирал.

Он сматра да то што америчка Стратешка команда процењује да је вероватноћа употребе нуклеарног оружја мала, не значи и да није могућа, посебно у кризи, док амерички противници наоружани нуклеарним оружјем настављају да јачају арсенал. Док се америчко Министарство одбране, како истиче, усредсредило на борбу против тероризма, Русија и Кина, сматра званичник Пентагона, започеле су агресивну политику кршећи међународне норме на начине „невиђене од јека хладног рата”. Вашингтон, истиче он, не би требало да остане без одговора на такве акције. Он подржава став нове америчке администрације да се агресија Русије и Кине мора обуздати.

Државни секретар САД Ентони Блинкен најавио је да ће радити на обнављању дипломатије са савезницима и изградити „уједињени фронт” како би се САД супротставиле изазовима које представљају Русија, Кина и Иран. Бајденова администрација још није у потпуности артикулисала своју стратегију према Кини, али је наговестила да ће наставити с оштрим приступом који је имао и бивши председник Доналд Трамп, а везе између Вашингтона и Пекинга су спале на најнижи ниво у последњих неколико деценија. Иако је од преузимања положаја председника Бајден контактирао с многобројним светским лидерима, Бела кућа је саопштила да не жури са успостављањем контакта са својим глобалним ривалом Кином.

Тврдећи да неактивност САД на пољу припрема за нуклеарни рат може да изазове ризик од појачања перцепције да САД нису вољне или нису способне да одговоре, адмирал Ричард оцењује и да то додатно може да подстакне њихове ривале на акцију и да се не сме искључити могућност да се потенцијални непријатељ одлучи за употребу нуклеарног арсенала „чији је раст способности отрежњујући”. Међутим, реална ситуација је далеко од тврдњи високог званичника Пентагона да су америчке снаге усмерене само на претње тероризмом. Амерички војни стручњаци сваке године праве симулације нуклеарног рата између Русије и САД. Према проценама са Принстона пре две године, у раним сатима сукоба погинула би 34 милиона људи, а повређених би било око 57 милиона, и то не рачунајући оне који би страдали од радиоактивне кише. Друга фаза била би тактички нуклеарни рат, а Русија би у овој фази могла да употреби својих 300 нуклеарних бојевих глава помоћу ракета и авиона кратког домета, на шта би

НАТО одговорио са око 180 бојевих глава. То би Европу претворило у прах. Црни сценарио предвиђа да би онда САД помоћу 600 бојевих глава са своје територије покушале да униште руске нуклеарне снаге. Исто би покушала и Русија помоћу својих преосталих подморница. На основу стварних података о нуклеарним арсеналима двеју страна, симулатор је предвидео да би у стотинама удара који би уследили главни циљеви били велики руски градови, а свако од тих тридесетак најнасељенијих места било би погођено са по до десетак бојевих глава. У октобру прошле године немачки медији су известили да је на западу Немачке одржана војна вежба за припрему нуклеарног сукоба. Агенција ДПА је јавила да је била реч о вишедневној великој војној вежби, припремљеној у тајности. У маневру названом „Стабилно подне” немачка војска је с партнерима из НАТО-а увежбавала употребу бомбардера, који у случају рата могу бити опремљени атомским наоружањем. Изузев немачке и италијанске војске, у вежби су учествовале и холандске и белгијске трупе. Ту су и бројне друге вежбе за употребу конвенционалног наоружања.

У складу с извештајем Америчке ратне морнарице из децембра прошле године, руска и кинеска војна претња је усмерена на доминацију у кључним међународним поморским путевима. Поред могућег руског удара на балтичке земље, који САД у последњих пет година представљају као готово извесну могућност инвазије, америчка истраживачка агенција РАНД означила је прошле године црноморски регион као најактивније место такмичења Русије и НАТО-а за доминацију Европом. У последње време Арктик се такође помиње као зона сукоба.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Bajden: Trampu se ne može verovati, ne treba mu dati pristup poverljivim izveštajima


Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da njegovom prethodniku Donaldu Trampu ne bi trebalo omogućiti pristup izveštajima obaveštajnih službi.

Bajden je u intervjuu za Si-Bi-Es njuz rekao da misli da Trampu ne treba omogućiti pristup izveštajima obaveštajnih službi zbog njegovog „nepredvidivog ponašanja“.

On je odbio da kaže šta smatra najgorim scenarijem koji bi mogao da se desi ukoliko bi Tramp dobio pristup poverljivim dokumentima, ali je nagovestio da smatra da se njegovom prethodniku ne može verovati da bi ove informacije sačuvao samo za sebe.

Mislim da nema nikakve potrebe da on dobije pristup izveštajima obaveštajnih službi, rekao je Bajden. Koja je vrednost toga osim što bi mogao da otkrije nešto, upitao je.

U SAD postoji običaj da se bivšim predsednicima dozvoli da dobijaju izveštaje obaveštajnih službi kako bi bili informisani o pitanjima nacionalne bezbednosti, kao čin kurtoazije aktuelnog predsednika.

izvor

[Dreadnought]

Establishment Wants Us To Dehumanize Each Other

[Dreadnought]

Ipak ništa?


Senat SAD gotovo izvesno neće osuditi bivšeg predsednika države Donalda Trampa, optuženog da je podsticao na pobunu pristalice koje su upale u Kongres.

Kako piše AP, suđenje Trampu u Senatu počinje u utorak, nakon što je Predstavnički dom izglasao njegov opoziv 13. januara, po optužnici da je podsticao na pobunu pristalice koje su upale u Kongres SAD 6. januara, u vreme zasedanja na kojem je kasnije te noći potvrđena pobeda demokrate Džozefa Bajdena na izborima.

U nemirima tokom četvoročasovne okupacije Kongresa od Trampovih pristalica poginulo je pet osoba.

Neposredno uoči upada u Kongres, Tramp je usijao atmosferu na mitingu u Vašingtonu, ponavljanjem neosnovanih tvrdnji da je pokraden na predsedničkim izborima 3. novembra i pozivanjem pristalica da se "đavolski bore" protiv izbornih rezultata i da idu do obližnje zgrade parlamenta na Kapitol hilu.

Da su slabi izgledi da Tramp bude osuđen u Senatu, AP ocenjuje na osnovu toga što su mnogi članovi njegove Republikanske stranke, koji su ga prvobitno oštro krtitikovali zbog te izjave na protestu 6. januara, u međuvremenu ublažili stav.

Ta promena stava bila je očigledna na takoreći "probnom glasanju" 26. januara, kada je svega pet senatora Republikanske stranke glasalo protiv predloga da bivšem predsedniku ne bude suđeno u Senatu.

Da bi Tramp bio osuđen, 67 od 100 senatora treba da glasa za usvajanje optužnice za "podsticanje na pobunu".

Ako za osudu bude glasalo svih 50 senatora iz redova Demokratske stranke, protiv Trampa bi moralo da se izjasni i najmanje 17 njegovih republikanaca.

Iako se zvanično naziva suđenjem, proces u Senatu nije pravni, već politički, a kazna za osuđenog je momentalno razrešenje sa dužnosti predsednika.

Dok neki članovi Kongresa navode da je suđenje Trampu neustavno, jer on više nije na funkciji, sa tim se ne slažu demokrate i mnogi pravni stručnjaci, navodi AP.

Advokati odbrane su već ukazali da će osporiti ustavnost procesa jer Tramp više nije u Beloj kući.

Demokrate međutim navode da bi Senat, u slučaju osuđujuće presude, mogao da zabrani Trampu da obavlja javne funkcije u budućnosti.

Da bi Trampu posle osuđujuće presude bilo zabranjeno kandidovanje za šefa države, senatori bi morali ponovo da glasaju, ali bi tada bila dovoljna prosta većina, za razliku od predstojećeg procesa.

Pošto i demokrate i republikanci imaju po 50 senatora, odlučivao bi glas predsedavajuće Senatu, a to je po funkciji potpredsednica SAD, demokrata Kamala Haris.

Dva univerzitetska profesora prava, Brus Akerman i Džerard Maljoka (Magliocca) naveli su nedavno u listu Vašington post da bi Kongres, ako Tramp bude oslobođen, mogao da se pozove na odredbu 14. amandmana na Ustav SAD koja zabranjuje obavljanje funkcije na saveznom nivou osobama koje su "bile deo pobune protiv" Ustava.

Trampu bi bilo zabranjeno da ponovo bude kandidat za predsednika ako bi se većina članova oba doma Kongresa izjasnila na novom glasanju da je bio deo pobune. Da bi takav ishod kasnije bio poništen i Trampu dozvoljeno da bude kandidat za Belu kuću, u budućnosti je potrebna dvotrećinska većina u svakom od dva doma Kongresa, prenosi AP.

Neizvesno je koliko će trajati suđenje Trampu. Demokrate žele da traje kratko, nedelju dana ili dve, kako bi Bajden mogao da nastavi sa sprovođenjem svog ambicioznog programa.

Suđenju će predsedavati najstariji senator, demokrata Patrik Lihi (Leahy).

Prema Ustavu SAD, kada se sudi aktuelnom predsedniku, proces mora da vodi predsednik Vrhovnog suda SAD, ali pošto Tramp više nije na funkciji, predsedavaće najstariji senator, čija je uloga pretežno ceremonijalna, navodi Glas Amerike.

Optužnicu protiv Trampa predstaviće devetočlani tim takozvanih "tužilaca", demokrata iz Predstavničkog doma, koje će predvoditi profesor ustavnog prava Džejmi Raskin.

Tužiocima neće biti lako da ubede republikance da glasaju protiv Trampa.

Oni tvrde da nemira ne bi bilo bez Trampa i da on mora da bude proglašen odgovornim za nasilje.

U dokumentu koji su podneli prošle nedelje, tužioci su koristili fotografije kojima je dokumentovano nasilje, ali i emotivne tvrdnje u prilog Trampove krivice.

Očekuje se da će tužioci puštati video snimke napada na Kongres tokom procesa u Senatu, navodi AP.

Porotu čini svih 100 senatora. Njima tokom procesa nije dozvoljeno da postavljaju pitanja, ali to mogu da učine preko predsedavajućeg Lihija.

Trampovo svedočenje nije izgledno, navodi AP. On je preko advokata odbio zahtev tužilaca da svedoči, a u ovom trenutku se ne očekuje da će dobiti obavezujući poziv.

Bivši američki predsednik više nema ni pristup društvenoj mreži Tviter, koju je obilato koristio kada mu je Senat prvi put sudio nakon što je Predstavnički dom izglasao njegov opoziv u decembru 2019. godine.

Tramp je jedini američki predsednik čiji je opoziv (impeachment) dva puta izglasao donji dom Kongresa. Pre Trampa, Predstavnički dom je opozvao predsednike Endrjua Džonsona 1868. i Bila Klintona 1998. godine, ali ih je Senat oslobodio optužbi.

U slučaju neočekivane osuđujuće presude u predstojećem procesu, Tramp bi postao prvi predsednik SAD koga je Senat osudio po optužnici Predstavničkog doma.

izvor

[MOTORISTA]

Američki general priznao da SAD zaostaju za Rusijom u nuklearnom arsenalu, pa upozorio na katastrofu
Novosti online 07. 02. 2021.

BIVŠI zamenik načelnika štaba američke kopnene vojske general Džek Kin saopštio je o ozbiljnim nedostacima u nuklearnom arsenalu zemlje.

„Moramo da modernizujemo svoj nuklearni arsenal, koji je sam po sebi obuzdavajući faktor i ne dozvoliti našim protivnicima podsticaj, jer oni mogu da iskoriste slabosti koje vide u našem nuklearnom arsenalu“, istakao je general za „Foks njuz“. Kin je potvrdio da Sjedinjene Američke Države, zaista, imaju „ozbiljne slabosti“ u ovoj oblasti. Prema njegovim rečima, Vašington zaostaje za Moskvom u modernizaciji ove vrste naoružanja, iako se razmere arsenala dveju zemalja podudaraju prema Sporazumu o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3). Rusija završava desetogodišnji program za poboljšanje nuklearnog oružja, dok se ono u Sjedinjenim Američkim Državama nalazi u žalosnom stanju.

General je naglasio da će Sjedinjene Američke Države morati da dovedu svoj arsenal do standarda koje Moskva i Peking „smatraju ubedljivim“.   On je dodao da Sjedinjene Američke Države zaostaju za Rusijom i Kinom i u sredstvima predviđenim za ne-nuklearni sukob. Vašington treba da poveća broj ofanzivnih raketa kopnenog baziranja i protivbrodskih raketa, kao i da modernizuje konvencionalno naoružanje. U protivnom bi gubitnička strana (u ovom slučaju SAD) mogla da podigne nivo običnog sukoba na nuklearni.

„To je užasan scenario“, istakao je general. Kin je uveren da je modernizacija pomenutih ratnih sredstavlja neodložno pitanje. Prema njegovom mišljenju, Pentagon treba da resetuje svoje borbene potencijale kako bi se prilagodio novim okolnostima.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Taker: Ilegalne migrante puštaju među Amerikance kao da nema korone!
Novosti online 09. 02. 2021.

AMERIČKI voditelj Taker Karlson objavio je informacije da administracija Džozefa Bajdena pušta hiljade ilegalnih migranta u američke četvrti, ne trudeći se da ih testira na korona virus.

- Ljudi iz zemalja sa visokom stopom zaraze, koji žive u prenatrpanim uslovima, poslati su u američku populaciju kao da KOVID nije stvaran. To se dešava. To je zvanična politika vlade SAD - izjavio je voditelj u svojoj emisiji koja se emituje na Foks njuzu. Karlson kaže da je to kazna zbog Bajdenove administarcije zbog navodne supremacije belaca.

- To nije politika, to je čin agresije. Dizajnirana je da vas ponizi i demorališe - rekao je voditelj.



Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

U Senatu SAD počeo proces za Trampov opoziv


U američkom Senatu počeo je drugi postupak za opoziv bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Proces impičmenta zbog optužbi za "podsticanje pobune" neposredno uoči "smrtonosnog pohoda Trampovih pristalica na Kapitol hil 6. januara“ otvorio je senator Patrik Lihi, a na početku su pušteni video-snimci na kojima je zabeleženo nasilno ponašanje ljudi koji su upali u Kongres.

Demokrate tvrde da imaju "neoborive" dokaze o Trampovoj krivici, dok advokatski tim bivšeg predsednika SAD uzvraća da su demonstranti delovali samostalno i ocenjuje da je senatski postupak "apsurdan i neustavan".
Tramp je jedini američki predsednik protiv koga je je dva puta pokretan postupak za opoziv i treći u istoriji američke republike.

Ukoliko bi Senat odlučio da ga opozove, Tramp više nikada ne bi mogao da se kandiduje, ali za to je potrebna dvotrećinska većina od ukupno 100 senatora.

Demokrate imaju 50 mesta u Senatu i malo je verovatno da će imati podršku dovoljnog broja (17) republikanskih senatora.

Obe strane, i optužba i odbrana, imaće po 16 sati da iznesu svoje argumente.

izvor