Vesti iz SAD

[Dreadnought]

Tramp će pobediti: Romni o kandidaturi bivšeg predsednika


Donald Tramp će ubedljivo pobediti u trci za republikansku nominaciju za predsedničke izbore 2024. godine, ukoliko odluči da se kandiduje, rekao je republikanski senator Mit Romni.

Romni važi za jednog od najvećih Trampovih protivnika unutar Republikanske partije, a nedavno je glasao i za njegov opoziv u Senatu, pod optužbom da je podstakao pobunu tokom nereda u Vašingtonu 6. januara.

„Tramp ima najjači glas i veliki uticaj u mojoj partiji. Ne znam da li planira da se kandiduje 2024. godine, ali ako to namerava, siguran sam da će osvojiti predsedničku nominaciju“, rekao je Romni.

Senator iz Jute je dodao da „svašta može da se dogodi do 2024.“, ali da misli da će Donald Tramp „ubedljivo pobediti među republikancima“, prenosi „Njujork post“.

On je naveo i istraživanja koja pokazuju da bi 53 odsto republikanaca glasalo da Tramp bude predsednički kandidat. Na drugim mestu je Majk Pens, doskorašnji potpredsednik SAD sa 12 odsto, dok svi ostali imaju jednocifrenu podršku.

Romni je objasnio da on ne bi podržao Trampovu nominaciju.

„Ja bih verovatno podržao nekoga za koga mislim da bi bolje predstavljao malu frakciju Republikanske partije kojoj pripadam“, rekao je Romni.

izvor

[Dreadnought]

Kandidat za direktora CIA: Uvek je greška potcenjivati Rusiju


Kandidat za direktora CIA Vilijam Berns pozvao je da se Rusija ne potcenjuje i da se proširi krug zemalja za suprotstavljanje Moskvi.
 
„Ono što sam naučio je da je uvek greška potcenjivati Putinovu Rusiju. Iako je Rusija umnogome sila koja slabi, pod Putinovim vođstvom ona u najmanju ruku može da bude destruktivna kao i sile u usponu, kao što je Kina“, rekao je Berns tokom saslušanja u odboru za obaveštajne poslove američkog Senata, gde se razmatra njegova kandidatura.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države treba trezveno da procenjuju potencijalne pretnje Rusije. U reagovanju na te pretnje važni su čvrstina i doslednost, dodao je on.

„Osim toga, veoma je važno da što više radimo sa saveznicima i partnerima. Ponekad možemo imati veći uticaj na Putinove kalkulacije kada on vidi da odgovor ne dolazi samo iz Sjedinjenih Američkih Država, već i od naših evropskih saveznika. Intenzivan rad na širenju kruga zemalja koje će pružiti otpor se isplati “, rekao je Burns.

Nakon što ga odobri odbor, o Bernsovoj kandidaturi mora glasati ceo sastav Senata. Za odobrenje je potrebno prikupiti dve trećine glasova. Senat je do sada odobrio sve kandidate koje je predložila administracija Džoa Bajdena.

Berns je bio američki ambasador u Moskvi od 2005. do 2008. godine. U Stejt departmentu dostigao je do ranga zamenika državnog sekretara. Berns se penzionisao iz službe za spoljne poslove 2014. godine nakon 33 godine diplomatske karijere. Trenutno predsedava Fondom „Karnegi“.

izvor

[Dreadnought]

30 kongresmena potpisalo pismo kojim se traže manja nuklearna ovlašćenja za predsednika SAD


Otprilike trideset kongresmena demokrata potpisalo je pismo u kojem se traži od predsednika Bajdena da se odrekne svog jedinog ovlašćenja za lansiranje nuklearnog oružja, navodi se u izveštajima.

Obećanje predsednika da će se odreći svojih nuklearnih ovlašćenja kao vrhovni komandant moglo bi da oduzme istu moć budućim predsednicima.

"Poverenje jedne osobe sa ovim ovlašćenjima povlači za sobom stvarne rizike", pismo republikanskog kongresmena Džimija Panete koji objavljuje Politiko.

"Prethodni predsednici su pretili napadom drugih zemalja nuklearnim oružjem ili pokazivali ponašanje zbog čega su drugi zvaničnici izrazili zabrinutost zbog presude predsednika."





Panettina kancelarija nije odmah odgovorila na upit Foks njuza. Kongresmen je u tvitu od ponedeljka rekao da "poziva" Bajdena “da instalira proveru i ravnoteže u našoj nuklearnoj strukturi komandovanja i upravljanja". Pismo se nastavlja: ​​"Iako bi se svaki predsednik pretpostavio da se savetuje sa savetnicima pre nego što naredi nuklearni napad, za to ne postoji obaveza. Vojska je obavezna da izvrši naređenje ako proceni da je zakonito po ratnim zakonima. Uz trenutno držanje američkih nuklearnih snaga, taj napad bi se dogodio za nekoliko minuta “.

Demokrate su ponudile neke alternative jedinstvenoj nuklearnoj vlasti, poput zahteva od potpredsednika i predsednika parlamenta da se slože sa nalogom predsednika o njegovom pokretanju pre nego što se izvrši, navodi Politico.

izvor

[Dreadnought]

Peskov: Kandidat za šefa CIA nikada nije bio „glupi jastreb“


Bivši ambasador u Rusiji, sada kandidat za direktora američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns dobro se razumeo u ruska pitanja i uvek je shvatao i važnost dijaloga između Moskve i Vašingtona, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

 „Oduvek je bio veoma 'uravnotežen' Amerikanac koji je štitio interese svoje zemlje, ali je pritom shvatao važnost dijaloga između Moskve i Vašingtona“, precizirao je Peskov.

On je istakao da je Berns dobro razumeo Rusiju, „tačke napetosti“ u rusko-američkim odnosima i nikada nije bio „glupi jastreb“. Tokom rada u Moskvi kao američki ambasador pokazao se kao vešt diplomata, konstatovao je portparol Kremlja.

Ranije je Berns pozvao da se Rusija ne potcenjuje i da se proširi krug zemalja za suprotstavljanje Moskvi. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države treba trezveno da procenjuju potencijalne pretnje Rusije.

Berns je bio američki ambasador u Moskvi od 2005. do 2008. godine. U Stejt departmentu dostigao je do ranga zamenika državnog sekretara. Berns se penzionisao iz službe za spoljne poslove 2014. godine nakon 33 godine diplomatske karijere. Trenutno predsedava Fondom „Karnegi“.

izvor

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Glenn Greenwald makes bold accusation against Biden nominee

[Dreadnought]

[Dreadnought]

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Godišnja konferencija Konzervativne političke akcije (CPAC)


Republikanci će u nedelju održati godišnju konferenciju Konzervativne političke akcije (CPAC), prvi put otkako Donald Tramp više nije predsednik. Ali, on će biti u fokusu konferencije. CPAC je osnovan 1973. i pomogao je Trampu da započne političku karijeru 2011.

Ove godine Tramp će se obratiti okupljenima u Orlandu, Floridi u nedelju, i to će biti njegovo prvo pojavljivanje u javnosti od izlaska iz Bele kuće 20. januara.

Njegovi saradnici rekli su da će govor biti fokusiran na "budućnost republikanske partije i konzervativnog pokreta i katastrofalnu imigracionu politiku Džoa Bajdena".

CPAC je jedno od najvažnijih godišnjih okupljanja konzervativaca i održava se u momentu kada se odlučuje kuda će ići Republikanska stranka - da li će se distancirati od bivšeg predsednika ili ostaje uz njega. Trampov rejting je i dalje dobar - prema istraživanju Galupa podržava ga 94 odsto republikanaca.

Ipak, podele unutar stanke su postale vidljivije kada je Senat odlučivao o opozivu Trampa, za šta je glasalo i sedam republikanskih senatora. Tramp ih je žestoko kritikovao, zajedno sa 10 republikanskih članova Predstavničkog doma koji su takođe glasali za njegov opoziv.

Kritike su u poslednje vreme usmerene na lidera senatske manjine Miča Mekonela. Iako je Mekonel glasao da Tramp bude oslobođen, u govoru posle glasanja je rekao da je bivši predsednik "praktično i moralno odgovoran za podstrekivanje nereda i opsadu Kongresa".

Tramp je nazvao Mekonela "sumornim, smrknutim političarem koga samo zanima lična korist" i rekao da, ukoliko republikanski senatori zadrže Mekonela kao svog lidera, "neće ponovo pobediti".

Uprkos svađi, Mekonel je rekao da to ne sme da poremeti pokušaje republikanaca da ponovo osvoje Belu kuću, čak i ako se Tramp ponovo kandiduje. Na pitanje Foks njuza da li će podržati Trampovu ponovnu nominaciju za 2024, Mekonel je rekao "Apsolutno".

Iako su neki nezadovoljni Trampom, bivši predsednik i dalje ima podršku mnogih državnih i lokalnih republikanskih zvaničnika.

Tramp je nagovestio da njegova politička karijera nije završena, ali još nije otkrio kako želi da je nastavi.

"Naš istorijski, patriotski pokret MAGA je tek u začetku. Imam mnogo toga da vam kažem u narednim mesecima, i radujem se nastavku našeg zajedničkog puta", rekao je nakon glasanja o opozivu.

Senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem, inače Trampov saveznik, ocenio je da je Tramp "najenergičniji član Republikanske stranke"

"Mogu samo da kažem da on ima najveći potencijal u Republikanskoj partiji. Treba nam Tramp", kazao je Grejem za Foks njuz.

Neki republikanci, međutim, misle drugačije. Senator iz Luizijane Bil Kesidi, koji je glasao da Tramp bude proglašen krivim u Senatu, kaže da je "Republikanska stranka više od jedne osobe, da su u pitanju ideje".

Kesidi se zalaže za novi put stranke, ali zbog stava da se distancira od Trampa već je trpeo posledice kada mu je stranka izrekla javnu kritiku.

Predstavnica u Kongresu Liz Čejni jedna je od 10 republikanaca koji su u Predstavničkom domu glasali da Tramp bude proglašen krivim za podsticanje pobune. Ona je takođe dobila javnu kritiku od stranke zbog toga, a republikanci su je ponovo javno ukorili kada je rekla da "Tramp ne bi trebalo da ima ulogu u stranci".

Ove godine na konferenciji CPAC govoriće i Trampovi saradnici: bivši državni sekretar Majk Pompeo, guverner Floride Ron DeSantis, guvernerka Južne Dakote Kristi Noem.

Na spisku nema bivšeg potpredsednika Majka Pensa. Mediji prenose da mu je upućen poziv da se obrati konferenciji, ali da je to odbio. Pens i Tramp su se, nakon četiri godine u Beloj kući razišli u svađi, jer je Pens potvrdio rezultate predsedničkih izbora, uprkos Trampovoj želji da to ne uradi.

Konferenciji se neće obratiti ni Mič Mekonel.

Predsedavajući CPAC Met Šlap, inače blizak Trampov saradnik, pobrinuo se za to da na konferenciji govore oni koji podržavaju bivšeg predsednika. Organizovao je i panele o integritetu izbora, na kojima će se raspravljati o Trampovim nedokazanim tvrdnjama da su izbori 2020. pokradeni.

CPAC se ove godine održava u Orlandu, jer lokalni pandemijski propisi na Floridi dozvoljavaju održavanje skupova u zatvorenom prostoru, uz nošenje maski i fizičku distancu.

izvor

[Dreadnought]

Tramp u prvom obraćanju Republikancima: Vratićemo kuću


"Prvo ćemo vratiti kuću, a zatim će se republikanski predsednik trijumfalno vratiti u Belu kuću. Pitam se ko će to biti!", poručio je Tramp na kraju obraćanja pristalicama Republikanske stranke na godišnjoj konferenciji Konzervativne političke akcije na Floridi.

Nastaviću da se borim sa vama i neću praviti novu partiju, ostajem u Republikanskoj partiji. Priča da ću praviti novu stranku je lažna vest, poručio je Donald Tramp i najavio da je moguće da će se treći put kandidovati za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

„Ovi izbori su namešteni, a Vrhovni sud nije želeo da učini bilo šta povodom toga“, naglasio je Tramp.

Tramp je ocenio da je izborni proces u Americi „bolestan“ i da je neophodna njegova reforma da bi se „glasalo jedan, a ne 45 dana“.

„Najvažniji zadatak Republikanske partije je da obezbedi fer, poštene i demokratske izbore“, rekao je Tramp.

Tramp je naglasio i da njegov naslednik Džo Bajden ima „najkatastrofalniji prvi mesec mandata od svih predsednika u modernoj istoriji:"

Bivši američki predsednik Donald Tramp održao je prvi govor posle napuštanja Bele kuće 20. januara. On se obratio pristalicama Republikanske stranke koja održava godišnju konferenciju Konzervativne političke akcije (CPAC).

CPAC je jedno od najvažnijih godišnjih okupljanja konzervativaca i održava se u momentu kada se odlučuje kuda će ići Republikanska stranka, da li će se distancirati od bivšeg predsednika ili ostaje uz njega.

izvor

[Dreadnought]

Tramp: Amerika će zbog Bajdena zavisiti od ruske nafte


Energetska politika nove administracije Vašingtona dovešće do zavisnosti Sjedinjenih Američkih Država od nafte iz Rusije i Bliskog istoka, izjavio je bivši američki predsednik Donald Tramp.

Govoreći na konferenciji američkih konzervativnih krugova u Orlandu na Floridi, Tramp je kritikovao odluku novog šefa države Džoa Bajdena da vrati SAD u Pariski klimatski sporazum.

„Džo Bajden je vratio SAD u vrlo nepravedan i skup Pariski klimatski sporazum bez razgovora o (mogućnosti) boljeg dogovora... Kakva je korist od toga kada mi (koristimo) čiste (energetske) resurse, a Kina ne, Rusija – ne, Indija – ne?“, istakao je on.

Takođe je kritikovao odluku nove administracije o prekidu izgradnje naftovoda „Kistoun“ od Kanade do Sjedinjenih Američkih Država. Time je, prema Trampovom mišljenju, uništeno „42 hiljade dobro plaćenih radnih mesta“.

Tramp je dodao da je ponosan što je tokom svog predsedavanja „uspeo da Ameriku učini energetski nezavisnom“.

„Sjedinjene Američke Države postale su energetska velesila broj 1... Mnogo veća od Saudijske Arabije,... Rusije. Nadmašili smo ih“, smatra bivši američki predsednik.

„Ali ako demokrate postignu svoje, preći ćemo sa energetske dominacije na energetsku katastrofu. To se i događa... Pod politikom radikalnih demokrata, cena benzina već je skočila 30 odsto nakon izbora... Punjenje vozila gorivom će koštati oko 200 dolara... Cene energenata će skočiti do neba, a to uključuje i vaše račune za struju“, objasnio je Tramp.

„Po pitanju nafte ćemo se sada oslanjati na Rusiju i Bliski istok. Oni govore: ‘Rusija, Rusija, Rusija’. Šta (može) biti bolje od onoga što su oni učinili za Rusiju?... Bajdenova politika je ogroman dobitak za druge zemlje proizvođače nafte i ogroman gubitak za Sjedinjene Američke Države i naše divne građane“, zaključio je bivši šef Bele kuće.

izvor

[Dreadnought]

Tramp učvrstio podršku u stranci!


Bivši predsednik Donald Tramp juče je u govoru na konferencijI Konzervativne političke akcije (CPAC) nagovestio kandidaturu za Belu kucIu 2024. godine, ponavljajucIi svoje tvrdnje da su demokrate "ukrale" izbore 2020. godine, prenosi Rojters.

CNN navodi da je Tramp je za govornicom CPAC u Orlandu na Floridi pokušao da povrati svoju ulogu i obezbedi najveći uticaj u Republikanskoj stranci pred međuizbore 2022. godine.

''Daleko od toga da je naše neverovatno putovanje gotovo. Pobedićemo, a Amerika će biti i jača i veća nego pre", poručio je Tramp.

Iako u stranci ima istaknute kritičare, većina čelnika Republikanaca stala je tokom konferencije u Orlandu uz Trampa dok su državni i lokalni partijski zvaničnici krenuli da osuđuju republikanske poslanike koji su podržavali njegov opoziv, navodi američka televizijska mreža.

CNN prenosi da je Tramp pobedio i u nezvaničnoj anketi među učesnicima CPAC-a kada su ih pitali koga vide kao predsedničkog kandidata Republikanske stranke 2024. godine, ali da ti rezultati sugerišu i da postoji interesovanje za druge potencijalne kandidate.

Sprovedene su dve ankete, jedna koja je sadržala Trampovo ime kao mogućeg kandidata i druga koja nije.

U anketi sa Trampom, 55 odsto prisutnih izrazilo je podršku bivšem predsedniku kao svom kandidatu za izbore 2024. godine, a 21 odsto njih podržalo je guvernera Floride Rona Desantisa, dok je u drugoj anketi koja je isključila Trampa, Desantis bio daleko ispred ostalih kandidata sa 43 odsto glasova, navodi CNN. 

izvor

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Trump's Message to RINOs: GOP My Party Not Yours

Trump crushes Mitch McConnell during CPAC speech