Vesti iz SAD

[MOTORISTA]

More izbacilo "projektil", plaža na Floridi odmah zatvorena
IZVOR: B92, SPUTNJIK UTORAK, 23.03.2021.

Protekle nedelje stanovnici grada Bojton Biča na jugu Floride pronašli su narandžastu raketu neobičnog izgleda koju je izbacilo more.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prema tvrdnjama Američkog ratnog vazduhoplovstva, reč je o bespilotnoj letelici koja se koristi za vežbe nišanjenja. Meštane je najpre uznemila ova situacija jer su pomislili da je reč o neeksplodiranom vojnom oružju. Pronađeni objekat bio je dug oko šest metara, izgleda koji podseća na projektil i ima oznake Američkog ratnog vazduhoplovstva.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na samoj bespilotnoj letelici ispisan je telefonski broj koji treba pozvati u slučaju da ga nađete jer košta 570.000 dolara, prenosi Sputnjik internešenal. Prema navodima "Palm Bič posta", plaža je zatvorena u petak ujutro nakon što je pronađen "projektil", ali je ponovo otvorena nakon što je ocenjen kao bezbedan. Prema izveštaju "Er fors tajmsa", uređaj se zove bespilotni sistem za nišanjenje BQM-167A, a gotovo je sigurno da je lansiran iz vazduhoplovne baze Tindal, koja se nalazi na suprotnoj strani. To znači da ga je uhvalila Golfska struja i plutao je možda dva ili tri meseca, piše Sputnjik.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bespilotna letelica, koja podseća na raketu sa raketnim motorom pričvršćenim pod čudnim uglom, koristi se za uvežbavanje nišanjenja i aviona i meta na zemlji.

"Ovo nije prvi put da se to dogodilo. Uspeli smo da pronađemo veliki broj tih letelica, ali kada je vreme promenljivo i struja vetrova ih ponese, oni se kasnije pojave na obali", rekla je portparolka Američkog ratnog vazduhoplovstva Savana Brej za "Palm Bič post". Inače, američka vojska ima dugu istoriju slučajnih gubitaka, ispuštanja i ispaljivanja nekih od svojih najmoćnijih oružja, uključujući četiri nuklearne bombe u padu bombardera u blizini Grenlanda.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Kako je korona virus doveo do rekordne prodaje oružja u Americi
Novosti online 23. 03. 2021.

AMERIKANCI, koji se bore sa brzoširećim korona virusom, su kupili više oružja prošlog meseca nego ikada pre u poslednjih 20 godina, od kada Federalni istražni biro (FBI) sakuplja podatke. Zašto?

Sa brojem preminulih od korone koji raste svakog dana i činjenicom da je veći deo zemlje pod nekom vrstom "lokdauna", mnogi Amerikanci se izgleda okreću oružju, kao deo odgovora na pandemiju. A nije u pitanju samo strah zbog socijalnih nereda, navode eksperti. FBI je sproveo 3,7 miliona provera u martu 2020, što je najviši broj od kada je instant program provera počeo da se koristi 1998. Ova brojka predstavlja povećanje od 1,1 milion provera u odnosu na mart 2019. Samo 21. marta, obrađeno je 210.000 provera, što je najveći broj provera za 24 sata, navodi BBC.

Prema američkim medijima, podaci FBI-ja pokazuju da je samo tokom marta kupljeno više od 2 miliona komada oružja. Vodi Ilinois sa skoro pola miliona prodatih komada, a prate ga Teksas, Kentaki, Florida i Kalifornija. Prodavnice oružja širom zemlje izveštavaju da nisu u stanju da dovoljno brzo napune police novim komadima, jer se više proda. Najnovija cifra premašila je prethodnu najvišu od 3,3 miliona, koja je dostignuta u decembru 2015. godine pošto je Obamina administracija objavila da postoji mogućnost da ograniči korišćenje i kupovinu automatskih pušaka s obzirom na masovno ubistvo u San Bernardinu, u Kaliforniji.

ZAŠTO JE PRODAJA SKOČILA?

Prema Timotiju Litonu, profesoru prava na Univerzitetu DŽordžija, inače ekspertu za američku oružanu industriju, najveći broj kupovina motivisala su dva faktora, koja je pandemija samo pojačala. Prvi je briga da civilno duštvo - vatrogasne, policijske i zdravstvene službe - može jednog dana teško da "erodira", što će dovesti do pucanja funkcionisanja pravne države. U takvom slučaju, oružje može da se gleda kao "samopomoć", alat za preživljavanje, kaže Liton.

Drugi razlog je briga da će takozvana velika vlada prekršiti američke slobode kao što je ona o posedovanju oružja, koja je utkana u američki ustav. Na neki način, dva faktora su suprotstavljena jedan drugom.

- Jedni se plaše činjenice da će se vlada raspasti i da neće da ih zaštiti, a drugi su zabrinuti da vlada postaje sve jača i da će im ograničiti slobode.

ZAŠTO SAM KUPIO PRVI KOMAD ORUŽJA?

Jedan novi vlasnik rekao je za BBC da je doneo odluku da kupi prva dva komada vatrenog oružja 12. marta, jedan dan pošto je NBA (Nacionalna košarkaška asocijacija) najavila da suspenduje sve utakmice. Muškarac, koji je zamolio da ostane anoniman, kaže da na svoju odluku gleda kao na nastavak uputstva koje su građani dobili od nadležnih, koji su Amerikancima rekli da razmisle o tome da naprave zalihe hrane i vode za nekoliko dana, za slučaj da dođe do poremećaja u snabdevanju.

- Mislim da je teško odbaciti veoma malu šansu da dođe do nemira gde ja ne mogu da se oslonim na policiju. A pištolj je jeftino osiguranje protiv toga - kaže muškarac koji je odrastao u Berkliju u Kaliforniji, a sada živi u Čikagu. Prema njegovim rečima, dobro je imati rezerve hrane, ali to nema smisla ako nemate to čime da branite.

Neke države dozvolile su prodavnicama oružja da nastave s radom kao "neophodne" radnje uprkos lokdaunu koji je uticao na 90 odsto SAD. NJujork, Masačusets i Novi Meksiko su zatvorili prodavnice oružja, ali su dozvolili onlajn prodaju. Domaća politika često utiče na pojačanu prodaju oružja, pa je prodaja skočila posle pobeda Baraka Obame, ali i 2016. kada se očekivalo da Hilari Klinton pobedi Trampa. Prodaja je opala posle Trampove pobede. Masovna ubistva takođe uzrokuju porast prodaje oružja i municije.

- Prodaja ide gore-dole zavisno od nivoa anksioznosti kod ljudi - navodi Liton.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Kako je Bajden za kratko vreme pogazio sopstvena obećanja
Jovana Radovanović 23.03.2021.

Američki predsednik Džo Bajden je početkom februara u svom prvom spoljnopolitičkom govoru od stupanja na dužnost najavio eru resetovanja. Šta je pod time podrazumevao pojasnio je krajem meseca na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti kada je izgovorio čuvenu rečenicu: "Diplomatija se vratila!".

Mnogi su se ponadali da posle četiri godine politike "Amerika na prvom mestu" koju je sprovodio Donald Tramp, dolazi vreme ulaganja u saveze, kraja hladnog rata sa Kinom i komuniciranja bombama i sankcijama umesto jezikom diplomatije i demokratskih vrednosti. A onda je Bajden za kratko vreme dao sve od sebe da pogazi sopstvena obećanja.

Bombe nad Sirijom

Šeste nedelje svog mandata i svega nekoliko dana od pompezno najavljenog "povratka diplomatije", Bajden je naredio bombardovanje lokacija iračke milicije na istoku Sirije, ostavljajući u napadu, u zavisnosti od izvora informacija, između jedne i 22 žrtve. Pentagon je gađanje ciljeva objasnio kao odmazdu za raketni napad u Erbilu u kojem je nastradao jedan Iračanin zaposlen u američkoj vojsci, a za koji okrivljuje dve paravojne formacije koje podržava Iran. Pretpostavlja se da je Bajden želeo da poruči Teheranu da napadi na američke trupe nisu najbolji način da pritisne Vašington da se vrati nuklearnom sporazumu i da će platiti visoku cenu ako ponovi takvu akciju. Međutim, umesto da vrati diplomatiju, kao što je obećavao, Bajden je napadom vratio stare obrasce gde je diplomatija samo slogan preko politike usmerene na prinudu.

On je tim potezom postao i deo duge tradicije američkih predsednika koji ratuju prema sopstvenom nahođenju. Naime, Bajden za napad nije tražio dozvolu Kongresa, zbog čeka se našao na meti kritika, čak i od strane demokratskih poslanika. Među kritičarima je bio i senator Berni Sanders, koji je rekao da američki ustav jasno propisuje da je Kongres, a ne predsednik, taj koji ima ovlašćenje da proglasi ratne akcije. Mnogi demokratama naklonjeni mediji osudili su bombardovanje, dok je "Biznis insajder" pisao da je Bajden tom akcijom pokazao da "normalnost" koju je obećavao može da podrazumeva i "neustavnost i nemoral".

Sankcije ostaju

Pre nego što je stupio na vlast, analitičari su prognozirali da će Bajden u borbi sa velikim spoljnopolitičkim izazovima nastaviti da koristi sankcije, Trampovo omiljeno “oružje”, ali će biti precizniji. Međutim, kako je krenuo, mogao bi i da nadmaši svog prethodnika. Iako je ranije kritikovao Trampovu politiku "maksimalnog pritiska" na Teheran, Bajden je odlučio da ne ukida sankcije Iranu, poručujući da ta zemlja "prvo mora da prestane sa obogaćivanjem uranijuma".

Takođe je uveo sankcije vojnim zvaničnicima Mjanmara koji su u toj zemlji sproveli vojni puč. Osim uvođenja sankcija mjanmarskim vojnim zvaničnicima i njihovim porodicama, Vašington traži način da tamošnje generale spreče da koriste novčane fondove na teritoriji Amerike u iznosu od jedne milijarde dolara. Bajdenova administracija je na još godinu dana produžila sankcije Rusiji zbog aneksije Krima, a zatim je proširila obustavu izvoza nekih roba u Rusiju, kao odgovor na trovanje kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog. Zaprećeno je i novim sankcijama zbog izgradnje gasovoda Severni tok 2.

Sve ovo je stigao da uradi za manje od dva meseca.

Putin "ubica"

U želji za zaokretom od politike svog prethodnika, kojeg su često optuživali za suviše topao pristup Rusiji, Bajden se potrudio da njegova retorika prema istočnom superniku bude što oštrija. Ove nedelje je možda i prešao granicu. Naime, nakon izveštaja američkih obaveštajaca da se Moskva mešala u prošlogodišnju trku za Belu kuću u korist Trampa, Bajden je u intervjuu za televiziju "ABC News" rekao da će Moskva "platiti cenu". Na pitanje novinara o kojim posledicama je reč, Bajden je odgovorio: "Videćete ubrzo". Tu se nije zaustavio. Na pitanje novinara da li veruje da je ruski predsednik Vladimir Putin ubica, Bajden je klimnuo glavom i rekao: "Da".

Ove teške reči nije izgovorio ni nakon što je objavljen izveštaj američke obaveštajne službe u kojoj je saudiski prestolonaslednik Mohamed bin Salman označen kao nalogodavac ubistva novinara Džamala Kašogija.

- U detinjstvu, kada smo se svađali u dvorištu, govorili smo: "Jedan, dva, tri, sve što kažeš to si ti". I to nije slučajno. To nije samo prosta dečija poslovica i šala. Ima veoma dubok psihološki smisao. Uvek u drugom čoveku vidimo sopstvene kvalitete i mislimo da je i on takav - odgovorio je Putin, poželevši Bajdenu "dobro zdravlje".

Ovaj sled događaja doprineo je dodatnim diplomatskim trzavicama među zemljama koje iza sebe imaju višedecenijsko nasleđe komplikovanih odnosa. Prvi odgovor Rusije bio je povlačenje na konsultacije u Moskvu ruskog ambasadora u Vašingtonu Anatolija Antonova.

Fijasko sa Kinom

Da je Bajdenova administracija pokazala iznenađujuće jaku želju za retoričkim sukobima sa najvećim protivnicima, pokazuju i nedavne trzavice u odnosu sa Pekingom. Bajden je u svom spoljnopolitičkom govoru Kinu odredio za američkog najvećeg, ne neprijatelja, već rivala i uglavnom se više nije oglašavao na tu temu. Međutim, čini se da je teret održavanja rivaliteta sa Kinom pao na državnog sekretara Entonija Blinkena. Glavni američki diplomata koristio je svaku priliku da potkači istočne rivale, a onda se na prvim razgovorima na visokom nivou između admininistracije Bajdena i Kine, koji su proše nedelje održani na Aljasci, situacija otrgla kontroli.

Sedeći pored kineskog kolege i pred mnoštvom reportera, Blinken je Peking nazvao pretnjom "globalnoj stabilnosti“ i osudio njegovo kršenje ljudskih prava, trgovinu, postupanje sa Hongkongom, Tajvanom i nizom drugih pitanja.

Kineski zvaničnici nisu ostali dužni. Optužili su Ameriku za podsticanje zemalja da "napadaju Kinu" i za korišćenje vojne moći i finansijske nadmoćnosti za represiju nad drugim državama. Američke diplomate su na to odgovorili da je Kina "došla sa namerom da se šepuri". Nakon ovog fijaska od sastanka, ocene su da je ovo bio "nediplomatski sparing meč“ i da su američko-kineski odnosi na najnižoj tački u poslednjih nekoliko godina. A to govovori mnogo s obzirom na to da je u protekle četiri godine za američku stranu tih odnosa bio zadužen Tramp.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Bajden bi da glavni grad SAD postane država da mu se ne ponovi Tramp!


Demokratska stranka u SAD je pokrenula kampanju da glavni grad Vašington postane 51. savezna država, što bi značajno uticalo na promenu odnosa među dve vodeće političke stranke u zemlji.

Demokrate tvrde da se trenutnim stanjem krše prava više od 700.000 žitelja prestonice, jer oni plaćaju poreze po osobi veće od bilo koje druge savezne države. Uz to regrutuju ih za vojsku i glasaju na predsedničkim izborima ali nemaju nikakav uticaj u Kongresu. - Sa demokratama koji imaju većinu u Predstavničkom domu kongresa i Senatu nikada nismo bili tako blizu statusa države za Vašington, rekla je Elenor Holms Norton, koja predstavlja prestonicu u Predstavničkom domu. ona nema pravo glasa i samo je posmatrač u Kongresu.

U junu 2020. Predstavnički dom je već odobrio zakon kojim se Vašingtonu daje status države, ali taj presedan je ostao mrtvo slovo na papiru jer su većinu u Senatu imali republikanci. Da bi zakon stupio na snagu potrebna je i većina u Senatu i potpis predsednika - demokrate Džozefa Bajdena. Kada bi Vašington, tj "Distrikt Kolumbija" postao država imao bi dva senatora i jednog kongresmena u Predstavničkom domu. to bi značilo nove glasove u zakonodavnom telu za demokrate jer je primera radi na poslednjim predsedničkim izborima čak 92 odsto birača u prestonici podržalo Bajdena. Republikanci se, kako prenosi ABC Njuz, oštro protive ovom predlogu i tvrde da je status prestonice definisan jer se u njemu nalazi sedište savezne vlade i da se tako izbegao uticaj federalne države.


Okrug savezne vlasti

Osnivači SAD u 18. veku namerno su sedište države ostavili van prvih 13 država osnivača, kako bi se izbegli sukobi. Ustavom iz 1790. stvoren je okrug koji pripada saveznoj vlasti. Anketa centra "Data For Progress" iz februara pokazala je da većina birača (54 osto) podržava predlog da Vašington postane savezna država. Podršku predlogu deo je i predsednik Džozef Bajden, potvrdila je Džen Psaki, portparol Bele kuće.

izvor

[MOTORISTA]

More izbacilo "projektil", plaža na Floridi odmah zatvorena

[Dreadnought]

Potpredsednica SAD krši tradiciju i pokazuje nepoštovanje prema pripadnicima vojske SAD


Potpredsednica SAD Kamala Haris suočena je sa kritikama jer je prekršila presedan i nije pozdravila počasnu gardu prilikom ulaska u Er Fors Tu.

Video koji je pregledao Foks Njuz pokazuje je da su njeni prethodnici, bivši potpredsednik Majk Pens i predsednik Bajden, redovno pozdravljali počasnu gardu u istoj situaciji.

Konzervativci su napali Harisovu nakon što je video na njenoj šetnji pored počasne straže podigao tenzije na društvenim mrežama. Harisova nije pozdravila počasnu gardu u ponedeljak, kao ni tokom ranijih putovanja 15. i 16. marta. Čini se da nije pozdravila ni prilikom iskrcavanja Er Fors Uan sa Bajdenom 19. marta.

Nedavni potpredsednici nastavili su da pozdravljaju počasnu gardu prilikom ulaska i izlaska iz aviona.

Može se videti kako bivši potpredsednik Majk Pens pozdravlja članove počasne garde dok se deplanirao tokom zaustavljanja u Juti i Džordžiji prošle godine. Na video snimku iz dva Bajdenova mandata potpredsednika vidi se kako pozdravlja pripadnike američke vojske na izlasku iz aviona, uključujući i putovanje 2013. u Peking.

Tradicija pozdrava marinaca ispred Air Force One započela je bivšim predsednikom Ronaldom Reganom, koji je služio vojsku, navodi Florida Times-Union.

„Znam sva pravila o ne salutiranju u civilnoj odeći i tako dalje, i kada bi trebalo ili ne bi trebalo“, rekao je Regan prema The Florida Times-Union.

izvor

[Dreadnought]

[MOTORISTA]

Bajden sprema novu vojnu avanturu, a onda će izgubiti kontrolu u SAD
Novosti online 25. 03. 2021.

AMERIČKI stručnjak Rafael Orduhanijan imenovao je glavni i jedini razlog zašto su Sjedinjene Države tokom poslednjih pola veka izgubile tri velika rata: u Vijetnamu, Iraku i Avganistanu.

Stručnjak je u komentaru za FAN objasnio da Amerika nije bila spremna za savremene izazove. Časopis "Nešnal rivju" objavio je članak o razlozima poraza Sjedinjenih Država u tri rata. Novinari su američki poraz opisali sa tri faktora: slaba vojna strategija, postupcima političara i raspoloženju javnosti. Kako napominju autori, Vašington je u ratove ušao pod izmišljenim izgovorom, što je dovelo do poraza. Prema Rafaelu Orduhanijanu, razloga je mnogo više od onih koje su novinari naveli. Štaviše, jedan razlog sledi iz drugog: nesposobnost političkog establišmenta objašnjava izbor pogrešne strategije i precenjivanje snaga.

- Vojni porazi koje je Amerika pretrpela nastali su zbog činjenice da Sjedinjene Države nisu bile spremne za izazove sa kojima se suočavaju krajem 20. i početkom 21. veka - ovo je promena bipolarnog sveta u unipolarni, a sada na multipolarni. Loše procenjivanje situacije dovodi do činjenice da Amerika sada, uprkos materijalno najmoćnijoj vojsci, nije spremna za ozbiljne vojne sukobe - smatra on. Stručnjak je skrenuo pažnju na to da Sjedinjene Države nastoje da uključe sve svoje saveznike u vojnu konfrontaciju. To nije samo zbog potrebe za konsolidacijom, već i zbog nesposobnosti Amerike da deluje sama. Ordukhanijan je naglasio da su SAD zaglibljene u Iraku i Avganistanu, gube konfrontaciju sa Rusijom, Kinezi, doduše, već imaju veću flotu i bolju opremu od Amerikanaca. Štaviše, Amerika nije u stanju da porekne bilo kakav sukob sa Iranom i počinje grozničavo trzati nakon bilo kakvog pomena Severne Koreje.  Amerikanac je imenovao dva faktora koji omogućavaju Sjedinjenim Državama da ostanu na površini: kontrola informacionog prostora i finansije. Ako se izbace ova dva faktora, onda će Sjedinjene Države postati regionalna zemlja.

- Ekonomski, Amerika je već bankrotirala u poređenju sa Kinom, a i u pogledu oružja. Rusija ima nove vrste oružja. Prema Amerikancima, trebaće nam 15-20 godina da nas sustignu. Ostaju samo finansije i informacije. Otuda i finansijske sankcije, manipulacije informacionim prostorom, pritisak na njihove saveznike u ovoj oblasti - dodao je ekspert. Sagovornik FAN-a naglasio je da Rusija treba da smanji jaz u informacionom prostoru i napusti dolarsku zonu. Ovo će otrezniti Sjedinjene Države, a zatim će se uspostaviti punopravni i sveobuhvatni dijalog između zemalja. Međutim, Ordukhanijan sumnja da će se to dogoditi pod trenutnom upravom DŽoa Bajdena. On je siguran da neuspesi Amerikance ništa nisu naučili.

- Možemo očekivati još jednu vojnu avanturu. A, to može biti ispunjeno podelom  u Sjedinjenim Državama. U njenoj pozadini kubanska raketna kriza činiće nam se kao cveće. I to je zastrašujuće. Bajden i njegova administracija verovatno neće kontrolisati bilo šta u svojoj zemlji - zaključio je ekspert.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Prva Bajdenova konferencija za medije od stupanja na dužnost


Američki predsednik Džo Bajden trebalo bi da izađe pred novinare u Istočnoj sobi Bele kuće na prvu konferenciju za medije od stupanja na dužnost u januaru.

Iako je Bajden obnovio dnevne brifinge svog sekretara za štampu i odgovarao na pitanja u drugim formatima, on je prvi predsednik u četiri decenije čiji je prvi mandat odmakao tako daleko, a da nije održao formalnu sesiju za pitanja i odgovora pred predstavnicima medija, prenosi "Glas Amerike".

"To je prilika za njega da razgovara sa američkim narodom, očigledno direktno putem izveštavanja, direktno preko svih vas", rekla je u utorak novinarima sekretarica za štampu Džen Psaki. "I zato mislim da on razmišlja o tome šta želi da kaže, šta želi da prenese, gde može da pruži ažuriranja i, znate - raduje se mogućnosti da se angažuje sa slobodnom štampom".

Bajden će se verovatno suočiti sa pitanjima o brojnim hitnim domaćim temama, uključujući i nedavne masovne pucnjave u Džordžiji i Koloradu, situaciju na američko-meksičkoj granici i vladin odgovor na pandemiju koronavirusa.

O međunarodnim temama, Bajden bi mogao da očekuje pitanja o izgledima ponovnog pridruživanja iranskom nuklearnom sporazumu, nedavnim severnokorejskim raketnim testovima, situaciji u Mjanmaru i odnosima SAD sa Kinom i Rusijom.

izvor

[Dreadnought]

Ni reči o Rusiji - prva Bajdenova pres-konferencija


Američki predsednik Džozef Bajden održao je večeras prvu zvaničnu pres- konferenciju od stupanja na dužnost, a slučajno ili namerno ona je protekla bez reči o Rusiji.

A samo pre nekoliko dana sve oči bile su uprte upravo u američkog lidera zbog skandaloznih izjava o Rusiji i ruskom predsedniku.

Novinari su postavljali pretežno pitanja koja su se ticala američke unutrašnje politike, a od spoljnopolitičkih tema pomenute su Severna Koreja i Kina.

Razgovor sa novinarima, na koji se čekalo neuobičajenih za njegove prethodnike 65 dana, trajao je tačno sat i dva minuta kada je Bajden napustio govornicu.

Iako su se u pozadini čuli uzvici nezadovoljnih novinara ostalo je nerazjašnjeno da li je to što se Rusija nije našla među top-temama potez stratega Bele kuće ili posledica nezainteresovanosti novinara.


„O, Bože, nedostaje mi“: Bajden pomenuo Trampa

Američki predsednik Džo Bajden pomenuo je tokom prve konferencije za novinare od stupanja na dužnost i svog prethodnika Donalda Trampa.

Bajden je, naime, odgovarao na pitanje novinara da li namerava da se ponovo kandiduje za predsednika 2024. godine.

Pošto je rekao da namerava, usledila je konstatacija novinara da je Tramp već objavio da će se kandidovati.

„Moj prethodnik je to morao...O, Bože, nedostaje mi“, kazao je Bajden kroz smeh.

Bajden je, povodom ponovne kandidature, precizirao da je to trenutno njegov plan, odnosno očekivanje, ali da ne može da zna šta će se dogoditi u naredne četiri godine.

Na pitanje da li očekuje da će protivkandidat da mu bude Tramp, Bajden je odgovorio:

„Ma, ni ne razmišljam o tome, nemam pojma. Ne znam ni da li će da bude Republikanske partije“.

Inače, konferencija za novinare je trajala oko sat vremena, a Bajden je odgovorio na pitanja 10 novinara.


izvor

[Dreadnought]

Bajden izjavio da je u Senatu 120 godina i spomenuo Severnokinesko more


Američki predsednik Džo Bajden napravio je još jedan gaf, ovog puta na prvoj konferenciji za novinare od kako je preuzeo dužnost predsednika. On je, naime, rekao da je u Senatu već 120 godina.

Bajdenu je postavljeno pitanje o proceduri kojoj pribegava kongresna manjina, poznatoj kao filibaster, a koristi se za blokiranje usvajanja zakona upotrebom taktike odlaganja beskrajnim debatama.

​„Mislim da bi trebalo da se vratimo na poziciju filibastera kada sam došao u američki Senat pre 120 godina“, odgovorio je Bajden.

​Bajden je, takođe, naveo da će Kinu smatrati odgovornom u vezi sa „Južnokineskim ili Severnokineskim morem“, ostavljajući gledaoce da provere znanje iz geografije u atlasima.


izvor

[Dreadnought]

Sankcije protiv Rusije podelile administraciju SAD na dva tabora


U američkoj administraciji formirale su se dve grupe koji različito pristupaju pitanju novih sankcija protiv Rusije, piše list „Fajnenšal tajms“.

Kako se navodi, Viktorija Nuland, koja je nominovana za zamenika državnog sekretara za politička pitanja, pristalica je „oštre sankcione politike“ protiv Rusije. Drugu grupu čine kadrovske birokrate iz Ministarstva finansija i Stejt departmenta, koji se u suštini slažu sa uvođenjem sankcija, ali su zabrinuti zbog njihove potencijalne efikasnosti, mogućim negativnim uticajem na američku ekonomiju i potrebe da se uzme u obzir i mišljenje partnera.

Sa druge strane, ističe autor članka, Nulandova sumnja u to da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da zavise od mišljenja Evropske unije po tom pitanju.

Skeptici ukazuju na prethodne poteškoće koje su izazvale antiruske sankcije, kao i na negativan uticaj američkih ograničenja protiv gasovoda „Severni tok 2“ na odnose SAD i EU.

List ističe da su za praktična pitanja formiranja paketa sankcija zaduženi savetnica zamenika ministra finansija Elizabet Rozenber i direktor Saveta nacionalne bezbednosti Piter Harel. Konkretno, Rozenbergova nadgleda postupke vezane za američki odgovor na sajber napad protiv kompanije „Solarvinds“. Te sankcije bi trebalo da budu uvedene 2. juna, navodi „Fajnenšal tajms“.

Kada je reč o američkom predsedniku Džozefu Bajdenu, list konstatuje da on daje izjave u duhu pristalica oštre politike, ali verovatno neće uvoditi finansijske sankcije protiv nekog drugog, osim pojedinih biznismena i zvaničnika nižeg ranga.

Prema mišljenju autora članka, razlog za to je što američki zakoni omogućavaju da se lako uvedu sankcije, što nije slučaj sa njihovim ukidanjem, čak i ukoliko je to neophodno za poboljšanje situacije.

izvor

[Dreadnought]

Bajden završio konferenciju kao nijedan predsednik do sad! Novinari ostali u čudu!


Američki predsednik Džo Bajden izazvao je zabunu u svom prvom obraćanju američkom predsedniku u četvrtak.

Predsednik Bajden pristao je da odgovara na pitanja novinara, ali je počeo da greši u jednom od svojih odgovora. Počeo je insistirajući da je bio dobar u obavljanju poslova u američkom Senatu, ali je brzo zastao.

Bajden je takođe rekao da će odgovoriti na poslednje pitanje, ali je napustio govornicu da bi se brzo vratio i rekao da odlazi.

Odgovarajući na pitanje o filibusterima, on jerekao: "Reći ću nešto nečuveno. Nikada nisam bio posebno loš u izračunavanju kako da se stvari urade u Senatu Sjedinjenih Država.

Najbolji način da se nešto uradi ako to držite blizu i pri srcu ... u svakom slučaju."

Bajden je tada jednostavno ponovio da su on i njegov tim spremni da obave stvari.

Zatim je počeo da napušta govornicu pre nego što je izveštač imao priliku da postavi sledeće pitanje.

Predsednik Bajden je potom dao kratki odgovor pre nego što je ponovo napustio konferenciju za štampu.

"Spreman sam da sarađujem sa bilo kojim republikancem koji želi da pomogne u rešavanju problema".

"Da bih popravio situaciju, narode, odoh".Novinari su tada ispalili gomili pitanja zahtevajući još odgovora.

Ovi gafovi izazvali su zabrinutost zbog predsednikovog zdravlja.

To se događa samo nekoliko dana nakon što je snimljen predsednik kako više puta pada niz stepenice u Air Force One.

izvor

[Dreadnought]

Tramp o Bajdenu pred kamerama: Niko nije video ništo slično


Bivši američki predsednik Donald Tramp komentarisao je prvu konferenciju za medije aktuelnog šefa Bele kuće Džoa Bajdena, tokom koje je povremeno gubio tok misli, zaboravljao na pitanja i pravio pauze. Tramp tvrdi da Bajdenu novinari nisu postavljali teška pitanja i da je bilo veoma tužno gledati konferenciju.

Prema rečima Trampa, bilo je to daleko od onoga sa čime je on morao da se suočava dok je bio na čelu SAD i održavao konferencije za medije.

„Bilo je to poput mekanih loptica, kao da bacate mekane loptice - a to je nešto sasvim drugo. To su bila laka pitanja. Niko nije video ništo slično. Zapravo je bilo vrlo tužno gledati“, rekao je bivši predsednik SAD za Foks njuz.

Tramp je istakao da Bajden tokom konferencije nije omogućio novinaru Foks Njuza da postavi pitanje.

„Primetio sam da Piter Dusi nije uspeo da postavi pitanje. Nisu smela da se postave teška pitanja, a (zaposleni u Beloj kući) su bili spremni da istrgnu mikrofon ako neko postane malo provokativniji", rekao je Tramp.

Trampove izjave dolaze nakon fotografija koje izbliza prikazuju da je izgleda Bajden na konferenciju poneo „puškice“.

Bajden se na konferenciji usredredio na vruće teme, poput pandemije kovida 19, zakona o oružju i američke migracione krize. U jednom trenutku, Bajden primetno je bilo kako nešto mrmlja, zatvara oči i očigledno pokušava da sklopi sledeću rečenicu.

Tramp je nedavno izjavio da nije bio iznenađen trostrukim padom predsednika SAD Džoa Bajdena dok se peo uz stepenice predsedničkog aviona i nagovestio da je mentalno stanje Bajdena takvo da on ne zna ni kakve papire potpisuje.

Prva Bajdenova konferencija za medije nije prošla bez gafova, a jedan od najupečatljivijih je izjava da je u Senatu već 120 godina.

izvor

[ssekir75]

што ли ми овај паде на памет...