Vesti iz SAD

[MOTORISTA]

Bajden: To je mrlja na karakteru naše nacije
IZVOR: FONET PETAK, 9.04.2021.

Vašington -- Predsednik SAD Džozef Bajden i sekretar za pravosuđe Merik Garland predstavili ograničene mere za rešavanje problema oružanog nasilja u Americi.

Bela kuća je ocenila da je reč o prvom koraku na suzbijanju masovnih pucnjava, nasilja u lokalnim zajednicama i samoubistava, preneo je Glas Amerike.

"To što veliki broj ljudi umire svakog dana u Americi od oružanog nasilja je mrlja na karakteru naše nacije", rekao je Bajden u četvrtak tokom obraćanja u Beloj kući, u prisustvu članova porodica žrtava oružanog nasilja.

Među najavljenim merama je propis Sekretarijata za pravosuđe čiji cilj je da se zaustavi trgovina oružjem koje nema serijske brojeve i kojem policija zbog toga može teško da uđe u trag, ako se koristi tokom nekog krivičnog dela. Sekretarijat planira i da objavi obrazac za zakone koji članovima porodica i organima za sprovođenje zakona omogućavaju da od suda zatraže da privremeno ograniči pristup oružju za osobe za koje se smatra da su opasne po sebe ili druge. Obrazac bi trebalo da pojedinačnim državama bude polazna tačka da usvoje svoje verzije zakona. Nove mere takođe obuhvataju godišnji izveštaj o trgovini vatrenim oružjem i niz akcija protiv nasilja u lokalnim zajednicama.

Bajden je rekao i da će oružano nasilje biti prioritet sekretara za pravosuđe, koji je istakao da "nema iluziju o tome koliko je teško rešiti taj problem" i naglasio potrebu da se "uloži kolektivni napor da se osigura da kriminalci nemaju pristup oružju i da se spasu životi". Novi pokušaj da se donesu mere za suzbijanje oružanog nasilja preduzet je nakon niza masovnih pucnjava u SAD ove godine, uključujući i prošlomesečnu u Koloradu gde je poginulo 10 osoba, kao i ubistvo osam osoba u Atlanti.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Bajden osnovao komisiju: Da li će Amerika promeniti pravilo staro 150 godina


Predsednik SAD Džozef Bajden naložio je osnivanje dvostranačke komisije koja bi razmatrala potencijalnu reformu Vrhovnog suda, između ostalog i da li bi trebalo povećati broj sudija, što je jedan od ključnih ciljeva progresivnih demokrata. Sadašnji broj od devet sudija Vrhovnog suda usvojen je pre više od 150 godina.

Bajden je u uredbi o osnivanju komisije od 36 članova naveo da bi ona razmatrala da li su specifični predlozi za reformu najviše sudske instance u zemlji „opravdani i usklađeni sa zakonom“, objavljeno je na sajtu Bele kuće.

Uz spornu ideju o povećanju broja sudija, pristalice reforme Vrhovnog suda traže i da se ograniče mandati sudija, objavili su američki mediji, prenosi Tanjug.

Vrhovni sud donosi odluke o najvažnijim pitanjima u društvu poput abortusa, imigracije, zdravstvene zaštite, slobode izražavanja religije i drugih.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki saopštila je da članovi komisije zastupaju širok politički spektar. Komisija će biti sastavljena od grupe liberalnih i konzervativnih pravnih akademika, bivših federalnih sudija i advokata koji su zastupali slučajeve pred Vrhovnim sudom. Planirano je da drži javne sastanke i da objavi izveštaj za 180 dana.

Bajden je najavio da će osnovati komisiju nakon što je tokom predizborne kampanje bio pod velikim pritiskom da reformiše Vrhovni sud.

Povod za to je delom i kampanja republikanaca i bivšeg predsednika Donalda Trampa da brzo popune mesto u Vrhovnom sudu upražnjeno posle smrti liberalne sudije Rut Bejder Ginzberg, dva meseca uoči izbora. Republikanci su prethodno odbili da razmotre kandidata bivšeg predsednika Baraka Obame, Merika Garlanda, uoči izbora 2016. godine.

Donald Tramp je za vreme predsedničkog mandata imenovao troje sudija Vrhovnog suda i učvrstio konzervativnu većinu na šest prema tri.

Republikanci se oštro protive povećanju broja sudija, ali mnoge demokrate i progresivni aktivisti smatraju da se moraju razmotriti sve opcije kako bi se suprostavili konzervativnoj većini koji bi, prema njihovom mišljenju, mogli da ugrozi građanska i prava na zdravstvenu zaštitu i abortus.

Vrhovni sud ima devet sudija od 1869. godina, ali Kongres ima ovlašćenje da promeni taj broj, što je uradio nekoliko puta tokom istorije.

izvor

[Dreadnought]

Tramp obećao pomoć republikancima u osvajanju Kongresa


Bivši predsednik SAD Donald Tramp obećao je da će pomoći da republikanski kandidati pobede na izborima za američki Kongres 2022. godine, ali se tokom donatorskog skupa obrušio na dvojicu uglednih republikanaca - Miča Mekonela, lidera republikanske manjine u Senatu i Majka Pensa, bivšeg potpredsednika SAD.

Tramp je Mekonela nazvao pogrdnim imenom jer je samo konstatovao da je Džozef Bajden pobedio na predsedničkim izborima, a Majka Pensa je grdio zbog toga što nije iskoristio svoje pravo da interveniše i spreči da bude potvrđen rezultat predsedničkih izbora u Kongresu, prenosi Rojters.

U svom golf klubu "Mar-a-Lago" Tramp je bio domaćin večere za donatore Republikanskog nacionalnog komiteta, koji su proveli vikend planirajući budući kurs stranke, a Tramp je tom prilikom obećao da će pomoći republikancima da osvoje izbore za Kongres, ne navodeći da li će i on biti među kandidatima.

Bivši predsednik SAD poručio je da svaka priča o njegovim planovima, a Ustav mu daje pravo da se kandiduje za još jedan četvorogodišnji mandat, treba da sačeka do okončanja izbora u novembru 2022.

Brojni drugi republikanci razmatraju svoju potencijalnu kandidaturu za predsedničku nominaciju Republikanske stranke 2024, a među njima su Trampov bivši državni sekretar Majk Pompeo i guverner Floride Ron Desantis.

Tramp, koji je tokom govora često napadao predsednika SAD Bajdena, rekao je da će ključ za pobedu na izborima za Kongres 2022. godine biti da se nadogradi i uveća ono što je već osvojeno.

"Republikanska partija će biti uspešna i rašće u budućnosti tako što će prigrliti svoju sudbinu zaštitnika Amerikanaca iz radničke klase", poručio je Tramp.

Njegova aktivna uloga u politici Republikanske stranke, uprkos tome što je izgubio izbore 2020. godine, ne liči ni na jednog od bivših predsednika SAD koji su se najčešće povlačili iz politike nakon što bi napustili Belu kuću, preneo je Tanjug.

izvor

[MOTORISTA]

SAD poručila Rusiji: "Ako se budete ponašali bezobzirno ili agresivno - platićete"
Tanjug 11.04.2021.

Američki predsednik Džo Bajden i dalje insistira da će Rusija morati da "plati" ako se bude ponašala agresivno i nepromišljeno, izjavio je danas američki državni sekretar Entoni Blinken u intervjuu za NBC.

- Predsednik Bajden je vrlo jasan u vezi s tim. Ako se Rusija bude ponašala bezobzirno ili agresivno, platiće, biće posledica - rekao je Blinken, preneo je TASS. On je rekao da je Vašington zabrinut zbog situacije na rusko-ukrajinskoj granici, pa su SAD trenutno u bliskom kontaktu sa svojim saveznicima i partnerima u Evropi.

- Moram da vam kažem da sam stvarno zabrinut zbog ruskih akcija na granici sa Ukrajinom. Na toj granici ima više ruskih vojnika nego bilo kada od 2014. godine - istakao je Blinken. On je dodao su SAD zbog toga u vrlo bliskom kontaktu i uskoj koordinaciji sa svojim saveznicima i partnerima u Evropi.

- Svi mi delimo tu zabrinutost - naglasio je Blinken.

Izvor: www.blic.rs

[dzumba]

Имам утисак да су ови "врхунски" ссветски лидери јако неодговорни људи. Коцкају се животима милиона људи. Уместо да смирују страсти и подстичу преговоре (боље годинама преговарати него само један дан ратовати), они прете и подстичу ратове...због ситног ћара и неког јефтиног политичког поена, ако га уопште и добију.

[MOTORISTA]

"Nema ko da kaže 'ne', a za rat nismo spremni"
IZVOR: SPUTNJIK PONEDELJAK, 12.04.2021.

Antiruska retorika američkog predsednika Džoa Bajdena i podsticanje Kijeva na zaoštravanje situacije u Donbasu mogu dovesti SAD do rata za koji nisu spremne.

Ovo navodi pukovnik američke vojske u penziji Daglas Mekgregor u članku za „The American Conservative“. Prema rečima pukovnika, izjave Ukrajine da postoji mogućnost rešenja situacije u Donbasu vojnim putem mogu izazvati konflikt između SAD i Rusije. Pri tome, Bajden ne smatra potrebnim da objasni svojim građanima zašto Vašington podržava ovakve pretnje koje dolaze iz Kijeva.

Stručnjak je naveo primer incidenta iz 1937. godine kada je japanska vojska potopila američki brod na reci Jangcekjang. Tada je predsednik bio Frenklin Ruzvelt: on nije hteo da se sveti Japancima, bez obzira na pritisak admirala Ratne mornarice, jer je znao da vojska nije bila spremna za rat. Što se tiče Trampa, mnogi njegovi savetnici su 2019. godine pozivali da krene u rat sa Iranom, ali je predsednik to odbio. Međutim, administracija Bajdena ne sluša savete i upozorenja i ponaša se kao njeni prethodnici. Pukovnik smatra da u Ovalnom kabinetu trenutno nema zrelih ljudi koji bi jednostavno rekli: „Ne!“. Ipak, Bajdenu je lako da drugima drži predavanje, kada se stvar tiče događaja koji se hiljadama milja daleko od SAD. Međutim, to ne može trajati večno, smatra Mekgregor.

On je podsetio na to da je ruska vojska snažnija od ukrajinske. Uz to, snage NATO-a u Evrpi su slabe, da bi mogle da se umešaju u tako daleki konflikt, tvrdi pukovnik. Alijansa će se osloniti na Ratno vazduhoplovstvo, ali ne treba potcenjivati ruske sisteme PVO, između ostalih S-500 na kojem se trenutno radi, zaključio je Mekgregor.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Ovaj snimak je autentičan, snimili smo NLO iznad ratnih brodova
Blic 13.04.2021.

Pentagon je obelodanio da je američka mornarica snimila NLO u obliku "piramide" kao i jedan "sferičnog" oblika kako se nadvijaju iznad dva ratna broda.

Iznenađujuće snimke koje je razarač američke mornarice snimio kamerama za noćni vid čine nekoliko tajanstvenih blistavih objekata na nebu, piše "San". Film je procureo do Džeremija Korbela, filmskog reditelja iz SAD-a, koji je snimio dokumentarni film Bob Lazar: Područje 51 i leteći tanjiri, i Džordža Knapa, voditelja TV vesti iz Las Vegasa. Korbel je rekao da je uspeo da verifikuje autentičnost filma nakon što je prikupio informacije sa obaveštajnog brifinga iz Pentagona u Neidentifikovane anomalne pojave (Unidentified Anomalous Phenomena - UAP). Zvaničnici Pentagona takođe su potvrdili da je slike snimilo osoblje američke mornarice - ali nisu komentarisali prirodu snimka.

View this post on Instagram

Snimak od 18 sekundi snimljen na brodu USS Rasel započinje prikazivanjem, kako se čini, tri slabašne kugle koje lebde na nebu. Kamera zatim prikazuje četvrti objekat pre nego što ga zumira kako bi otkrio njegov trouglasti oblik. Korbel je takođe podelio tri fotografije neidentifikovane "sferne“ letelice snimljene borbenim brodom USS Omaha, prenosi Kurir. O ovim događajima se navodno govorilo tokom poverljivog brifinga koji je 1. maja 2020. održala Kancelarija mornaričke obaveštajne službe ONI o prisustvu NLO.

- Džordž Кnap i ja smo uspeli da proverimo materijale koje ćete razmatrati. Mogu da potvrdim njihovu autentičnost kao i narativ koji mi je dostavljen kada su predstavljeni. Nadam se da će ovi materijali predstavljati jedinstveni trenutak moderne istorije - moguća prekretnica ka racionalnom i transparentnom pristupu istraživanju misterije fenomena NLO - rekao je Korbel.

Portparol Pentagona Suzan Goug rekla je: "Mogu da potvrdim da su navedene fotografije i video zapisi snimili pripadnici mornarice".

Pre godinu dana, američko Ministarstvo odbrane objavilo je tri video snimka koji prikazuju pilote u interakciji sa NLO-ima. Snimke Pentagona, koji su već viđene nakon što su procureli, zvanično su objavljeni nakon istrage da li je osetljivi materijal otkrio "bilo kakve osetljive sposobnosti ili sisteme“. Ministarstvo odbrane je izvršilo pregled i reklo da tri snimka nisu "zadirala u bilo koju narednu istragu (ovih vrsta) upada vojnog vazdušnog prostora“.

Na snimcima su prikazana tri odvojena događaja koja uključuju "neidentifikovane vazdušne pojave“, jedan iz novembra 2004. i dva iz januara 2015. godine.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Predsednik SAD predložio sastanak u trećoj državi
Novosti online 13. 04. 2021.

PREDSEDNIK SAD DŽo Bajden u telefonskom razgovoru sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom predložio je da održe sastanak u trećoj državi, saopštila je Bela kuća.

- Predsednik Bajden je potvrdio svoj cilj: izgradnja stabilnih i predvidljivih odnosa sa Rusijom u skladu sa interesima SAD i predložio da održavanje sastanka-samita u trećoj državi u narednih mesec dana radi razgovora o celom spektru pitanja sa kojima se suočavaju SAD i Rusija - navodi se u saopštenju.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Rusija neće rat, ostaje glavna pretnja i na Zemlji i u svemiru i učiniće sve da prevlada
Novosti online 13. 04. 2021.

MOSKVA će tražiti mogućnosti za „pragmatičnu saradnju“ sa Vašingtonom pod njenim uslovima i nije zainteresovana za direktan oružani sukob sa SAD, navodi se u godišnjem izveštaju američke obaveštajne zajednice, posvećenom proceni globalnih pretnji.

-Očekujemo da će Moskva tražiti mogućnosti za pragmatičnu saradnju sa Vašingtonom pod njenim uslovima i mi smatramo da Rusija ne želi direktan sukob sa snagama SAD- navodi se u izveštaju. Takođe se dodaje da Rusija stvara „veliki, raznovrstan i savremeni“ arsenal sa mogućnošću lansiranja nuklearnog oružja.

-Rusija gradi veliki, raznovrstan i moderan arsenal nestrateškog oružja, koje je u stanju da lansira i nuklearne i konvencionalne bojeve glave, jer Moskva smatra da takvi sistemi pružaju mogućnost za obuzdavanje protivnika, kontrolisanje eskalacije potencijalnih neprijateljskih akcija i suprotstavljanje vojsci SAD i saveznika kod njenih granica- precizirano je u dokumentu. Obaveštajci tvrde da će „Moskva ove godine nastaviti da primenjuje različite taktike kako bi potkopala uticaj SAD, razvila nove međunarodne norme i partnerstva, podelila zapadne zemlje i oslabila zapadne alijanse, i demonstrirala sposobnost Rusije da oblikuje globalne događaje kao glavni igrač u novom multipolarnom svetskom poretku“. Takođe se zaključuje da Rusija ostaje najveća pretnja SAD u sajber-prostoru.

- Smatramo da će Rusija ostati vodeća sajber-pretnja dok poboljšava i koristi svoj potencijal u oblasti špijunaže i uticaja. Rusija nastavlja da cilja kritičku infrastrukturu, uključujući podvodne kablove i kontrolne sisteme industrije u SAD i u zemljama koje su partneri i saveznici SAD. Kompromitovanje takve infrastrukture poboljšava, a u nekim slučajevima može demonstrirati mogućnost Rusije da našteti infrastrukturi u slučaju krize- navodi se u izveštaju.

Pored toga, američka obaveštajna zajednica smatra da će Rusija „u doglednoj budućnosti“ ostati najveći i najmoćniji protivnik Vašingtona u sferi oružja za masovno uništavanje, jer „proširuje i modernizuje svoj potencijal nuklearnog oružja i povećava potencijal strateškog i nestrateškog naoružanja“. Rusija ostaje glavni suparnik SAD i u svemiru, dodaje se u izveštaju.

-Rusija će i dalje biti ključni suparnik u svemiru, posedujući široku mrežu izviđačkih, komunikacionih i navigacionih satelita- smatra američka obaveštajna zajednica. Prema njihovom mišljenju, Moskva se koncentriše na integrisanju mogućnosti u svemiru u svoje odbrambeno i ofanzivno naoružanje, a takođe raspoređuje protivsatelitsko oružje u cilju podrivanja mogućnosti SAD i njihovih saveznika u svemiru.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Četiri Trampove godine bez rata treba da se nadoknade
Novosti online 13. 04. 2021.

OD BAJDENOVOG nesrećnog dolaska na vlast svet je prekriven žarištima, od Ukrajine do Kine, na kojima bi u svakom trenutku mogao da izbije svetski rat.

Da li američka duboka država očajnički želi da nadoknadi četiri godine bez ratovanja za vreme Trampovog mandata, pita se američki pisac Robert Bridž. Slučajno ili ne, svet je postao mnogo opasnije mesto otkako je DŽo Bajden zvanično ušao u Belu kuću 20. januara, navodi Bridž, autor knjige „Ponoć u američkom carstvu“ u kojoj piše kako korporacije i njihovi politički službenici uništavaju američki san.

Sad kad je parola „učinimo Ameriku ponovo velikom“ uklonjena sa američke političke scene, prvi indikatori ukazuju na globalnu politiku prožetu opasnim sukobima, čak i potpunim neprijateljstvima koja bi mogla da potpali „rat svih ratova“. Trenutno je na ruskom pragu jedno od najopasnijih stajališta duž ovog autoputa do pakla. Za prosečnog potrošača zapadne medijske nezdrave hrane, pat pozicija između Ukrajine i Rusije svela se na zalogaje veličine grickalica, koje se popularno prodaju potrošačima kao „ruska agresija“. Međutim, pronicljiviji kupac nezdrave hrane otkriće da je Moskva u stvari nepokolebljivo podržavala mirovni sporazum u Donbasu gde već sedam godina besni građanski rat između proruskih snaga i Kijeva. U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski napustio je Minski protokol, mirovni ugovor iz 2014. godine, a 24. marta potpisao je dekret kojim se Ukrajina praktično sprema za rat sa Rusijom. I to nisu jedine nezgodne istine o kojima zapadni mediji više vole da njihova publika ništa ne zna.

Šestog aprila, samo nekoliko dana nakon što je Zelenski vodio duži telefonski razgovor sa američkim predsednikom Bajdenom, u kojem je američki lider pružio „nepokolebljivu podršku Amerike“, Zelenski je pozvao i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga i izrazio želju Kijeva da postane „kartica“ vojnog bloka predvođenog SAD. Samo slučajnost, zar ne?

​- NATO je jedini način da se okonča rat u Donbasu - rekao je Zelenski, što je možda bilo najsmešnije izdanje koje je bivši glumac-komičar ikada izgovorio u svojoj karijeri.

Ono što Zelenski ne razume je da je Kijev pion u večitoj „velikoj igri“ između SAD i Rusije. Trenutna bitka nema veze sa osvajanjem teritorija, reč je o borbi za pristup unosnom evropskom energetskom sektoru. Vašington odbija da sedi skrštenih ruku dok Moskva i Berlin stavljaju tačku na gasovod „Severni tok 2“, koji će, ukoliko se projekt ostvari, dovesti do toga da isporuke prirodnog gasa teku iz Rusije u Nemačku preko Baltičkog mora, bez krajnje nepredvidivog ukrajinskog posrednika. Odlučnost Vašingtona da igra vrhovnog sudiju jasno je izražena prošlog meseca kad je američki državni sekretar Entoni Blinken rekao na marginama sastanka Stoltenbergom da je taj gasovod „u suprotnosti sa bezbednosnim ciljevima EU“. Zanimljivo je kako Vašington čak i bolje nego Brisel razume „bezbednosne ciljeve“ EU. I pre nego što je Nemačka nagovestila da je gasovod u njenom interesu, Blinken je upozorio Berlin na „moguće sankcije“ ukoliko projekat pređe u fazu svečanog presecanja vrpce. Drugim rečima, „slobodna tržišta“ su dizajnirana prvenstveno u interesu američkih korporacija. Svi ostali kandidati, posebno Rusija, ne mogu učestvovati.

Ne samo da bi „Severni tok 2“ za EU učinio nepotrebnim skupi američki tečni prirodni gas, već bi pretvorio Brisel i Moskvu u najgoru noćnu moru Vašingtona, odnosno bliske partnere sa istinskim podsticajem da očuvaju dobre odnose. Takav geopolitički obrt događaja imao bi sav potencijal da NATO, na kraju, učini zastarelim, tako da Zelenski, militarizirajući Donbas, radi prljavi i izuzetno opasan posao za Vašington. Strategija je očigledna – zapadni mediji poslušno će postaviti pozornicu za potencijalni rat između „miroljubive“ Ukrajine i „agresivne“ Rusije, lažni narativ koji se može pokazati dovoljno štetnim da poništi „Severni tok 2“, istovremeno zadržavajući vojnu potrošnju među subjektima NATO na istorijskom maksimumu. Ono što spletka otkriva je spremnost Vašingtona da rizikuje izbijanje velikog sukoba, možda čak i svetskog rata, kako bi održao svoju ekonomsku i političku hegemoniju nad evropskim prestonicama.

Rusija, međutim, nije jedina vojna velesila koju su Sjedinjene Države odlučile da antagonizuju. Prošlog meseca, na prvom sastanku Bajdenove administracije sa kineskim zvaničnicima, državni sekretar Blinken je, bez ironije, optužio Peking da „ugrožava poredak zasnovan na pravilima koja održavaju globalnu stabilnost“. Blinken je mislio na duge i burne odnose Kine sa Tajvanom koga Peking smatra sastavnim delom zemlje. Kako god gledali na taj sukob, bio je to zapanjujući prikaz nesposobnosti američke diplomatije jer su odnosi između Vašingtona i Moskve najgori u poslednjih nekoliko decenija. Da li zaista Vašingtonu trebaju dva protivnika s nuklearnim oružjem istovremeno?

Očigledan problem Amerike koja drži predavanja drugim zemljama u vezi sa njihovim unutrašnjim poslovima je licemerje koje oduzima dah. Uvređene kineske diplomate nisu oklevale da podsete američke kolege na proteste pokreta „Crni životi su važni“ i nezakonite vojne intervencije u inostranstvu. Zapravo, manje od tri nedelje nakon Bajdenove „zatvorene“ inauguracije, na kojoj su vojnici brojčano nadmašili „ugledne goste“ što nije u skladu sa demokratskim tradicijama, američki razarač sa krstarećim raketama krenuo je kroz Tajvanski moreuz u „mirljubivu misiju“ uprkos kineskim pretenzijama na toj teritoriji. Nepromišljeni potez Bajdenove administracije iznudio je reakciju Pekinga koji je poslao vojne brodove blizu Filipina. Iako je država pacifičkog arhipelaga dugogodišnji saveznik SAD, odanost Filipina došla je pod sumnju pod predsednikom Rodrigom Duterteom, koji se za vojnu opremu oslanja na Kinu i Rusiju umesto na Sjedinjene Države. Ipak, Vašington u velikoj meri ignoriše Duterteove demonstracije samostalnosti, ne odstupajući od vlastitih imperijalnih interesa.

- Oružani napad na oružane snage Filipina, javna plovila ili letelice na Tihom okeanu, uključujući Južno kinesko more, pokrenuće naše obaveze prema Ugovoru o međusobnoj odbrani između SAD i Filipina - rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

Ovaj komentar pokazuje kako lako bi ovi izuzetno opasni globalni sukobi mogli da izmaknu kontroli. Da li je svet zaista sigurnije mesto sa Amerikom, samoproglašenom „nezamenljivom nacijom“, koja se meša u poslove drugih država poput svetskog policajca? Kada se uzme u obzir koliko se SAD mešaju u tuđe poslove u ime sopstvene strateške prednosti, argument ne pije vodu. Još više zabrinjava kakva će biti reakcija Vašingtona kada se jednog sunčanog jutra u Karipskom moru pojavi kineski ili ruski razarač usled poziva da se brani cilj neke proglašene grupe žrtava bilo u Americi ili u blizini. Tada će se američko licemerje zaista zaokružiti, prenosi RT.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Želimo dijalog sa Moskvom, ali ćemo nastaviti sa pritiscima"
Novosti online 13. 04. 2021.

SAD žele dijalog sa Rusijom, ali će nastaviti da vrše pritisak na Moskvu, saopštila je potparolka američkog predsednika DŽen Psaki.

- Naš pristup odnosima sa Rusijom je: očekujemo da odnosi budu izazov, da budu nastavljeni teški pregovori, spremni smo da se nosimo sa njima. Međutim, naš cilj je da naši odnosi sa Rusijom budu predvidljivi i stabilnim, da vodimo dijalog - rekla je Psaki na brifingu - Treba da napravimo plan. To će biti prvi razgovor na tom nivou o tome. Cilj je, naravno, da budemo pošteni i otvoreni u oblastima u kojima se ne slažemo i gde izražavamo zabrinutost, ali isto tako da zajedno radimo tamo gde je to u uzajamnom interesu - dodala je ona, navodeći primer Iran i produženje sporazuma START-3 - Razgovaraće se o brojnim pitanjima kako se (sastanak) bude bližio - dodala je Psaki.

Kako je objasnila, za sada je rano govoriti o mestu održavanja samita. To će biti narednih meseci, znači, na leto. Ona je naglasila i da će Vašington nastaviti da vrši pritisak na Moskvu. Podsetimo, predsednik SAD DŽo Bajden pozvao je ruskog lidera Vladimira Putina i predložio mu je da održe sastanak u trećoj državi, saopštila je Bela kuća. Pored toga, tokom telefonskog razgovora Bajden je izrazio zabrinutost „iznenadnim“ povećavanjem ruskih vojnih snaga na granici sa Ukrajinom.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Obaveštajne agencije SAD: Kina i Rusija odlučne da ograniče uticaj Vašingtona
SVET Autor: Glas Amerike 14. apr. 202

Globalna epidemija koronavirusa nije učinila mnogo da bi se sprečili protivnici SAD, posebno Kina, da nastave da ciljaju i ostvaruju dobit na uštrb SAD, zaključak je nedavno objavljene procene američkih obaveštajaca.

Kako piše Glas Amerike, kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe (ODNI) objavila je u utorak do tada tajni izveštaj na 27 strana, dan pre nego što je trebalo da najviši američki obaveštajni zvaničnici svedoče pred zakonodavcima o najhitnijim pretnjama u godini koja je pred nama. Peking će, kaže se u izveštaju, „nastaviti napore svoje celokupne vlade na širenju uticaja Kine, potkopavajući uticaj Sjedinjenih Država, zabijajući klinove u točkove između Vašingtona i njegovih saveznika i partnera i negujući nove međunarodne norme, koje favorizuju autoritarni kineski sistem“.

Analiza, koja predstavlja zaključke svih 18 američkih obaveštajnih agencija, dalje upozorava da kinesko rukovodstvo na sve jaču konkurenciju sa Vašingtonom gleda kao na deo „epohalne geopolitičke promene“ i spremno je da prihvati sve agresivnije strategije kako bi prevladalo. Ta agresivnost, prema rečima zvaničnika, uključuje nastojanje za postavljanje dodatnih vojnih instalacija širom sveta i sporazume o pristupu, „kako bi se poboljšala njegova sposobnost da projektuje moć“. Ona takođe uključuje i narastajući arsenal oružja.

„Kina gradi sve veće i sve sposobnije nuklearne raketne snage koje su održivije, raznovrsnije i u većoj pripravnosti“, navodi se u izveštaju ODNI, upozoravajući da Peking pokušava da obezbedi da može da uzvrati na nuklearni napad sopstvenim nuklearnim raketama. Američki obaveštajni analitičari dalje očekuju da Kina obezbedi prisustvo u svemiru, sa svemirskom stanicom koja će operisati u niskoj Zemljinoj orbiti u naredne tri godine, i da ostane pretnja u sajber prostoru, gde je pokazala sposobnost da izazove „lokalizovane, privremene poremećaje do kritične infrastrukture u Sjedinjenim Državama“. Ipak, američki obaveštajni analitičari veruju da će postojati šanse da Vašington i Peking rade zajedno.

„Kineski lideri će, verovatno, tražiti taktičke mogućnosti za smanjenje napetosti sa Vašingtonom kada takve prilike budu odgovarale njihovim interesima“, navodi se u izveštaju ODNI.

Javna procena, koja se sada zahteva po zakonu, prva je od 2019. godine, kada je tadašnji predsednik Donald Tramp žigosao svoje obaveštajne zvaničnike na društvenim mrežama kao „pasivne i naivne“ zbog njihovog ocenjivanja Irana, Severne Koreje i terorističke grupe Islamska država. Napori zakonodavaca da obezbede procenu javne pretnje 2020. godine nisu uspeli. Ipak, nova procena odraz je tema koje su američki obaveštajci iznosili u drugim javnim nastupima, upozoravajući da će se pored Kine i SAD suočiti sa velikim izazovima Rusije, Irana i Severne Koreje.

Rusija

Analitičari predviđaju da je Rusija i dalje posvećena podrivanju američkog uticaja i podeli i slabljenju zapadnih saveza, kao deo pristupa „milo za drago“ u sukobu sa SAD.

„Ruski zvaničnici već dugo veruju da Sjedinjene Države sprovode sopstvene ‘kampanje uticaja’ kako bi potkopale Rusiju, oslabile predsednika Vladimira Putina i instalirale zapadno prijateljske režime u državama bivšeg Sovjetskog Saveza i drugde“, navodi se u izveštaju. „Rusija traži prilagođavanje sa Sjedinjenim Državama u pogledu međusobnog nemešanja u unutrašnje poslove obe zemlje i američkog priznavanja ruske sfere uticaja na veći deo bivšeg Sovjetskog Saveza“, dodaje se. Iako ovo drugo može navesti Moskvu da ponudi partnerstvo Sjedinjenim Državama, obaveštajni zvaničnici vide malo razloga da se veruje da će se Kremlj vratiti unazad po pitanju bilo koje od svojih zlonamernih aktivnosti, bilo da to znači pomeranje granica u sajber prostoru, destabilizaciju Ukrajine ili uklanjanje neistomišljenika . I dalje postoji zabrinutost zbog vojne moći Moskve.

„Rusija će u dogledno vreme ostati najveći i najsposobniji rival Sjedinjenih Država“, koji poseduje oružje za masovno uništenje, navodi se u izveštaju ODNI.

Iran

Američki obaveštajni analitičari vide malo naznaka da će Iran pokušati da promeni svoj kurs, gledajući na sebe kao „zarobljenog u borbi“ sa Vašingtonom oko sfere uticaja Teherana na Bliskom istoku i šire. A nedavni dosezi američkog predsednika Džoa Bajdena u pokušaju da oživi nuklearni sporazum, poznat i kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), verovatno neće pokolebati iransko rukovodstvo.

„Očekujemo da će Iran preuzeti rizike koji bi mogli da eskaliraju tenzije i ugroze američke i savezničke interese“, upozoravaju američki obaveštajni analitičari.

Što se tiče nuklearnog programa Teherana, američka obavještajna služba veruje da Iran „trenutno ne preduzima ključne aktivnosti u razvoju nuklearnog naoružanja, za koje smatramo da bi bile potrebne za proizvodnju nuklearnog uređaja“, iako su analitičari rekli da je nastavio neke nuklearne aktivnosti koje su zabranjene po odredbama nuklearnog sporazuma. Američke obaveštajne agencije takođe očekuju da će Iran i dalje stvarati probleme u Iraku dok pokušava uspostaviti trajno vojno prisustvo u Siriji i igrajući na svim stranama sukoba u Avganistanu, tako da će biti dobro pozicioniran bez obzira ko na kraju prevlada. Teheran će, najverovatnije, i dalje koristiti svoje rastuće sajber mogućnosti, koje uključuju mogućnost pokretanja napada na kritičnu infrastrukturu, navodi se u izveštaju.

Severna Koreja

Iran će verovatno imati „društvo“ kada je reč o preuzimanju rizika. U američkoj proceni pretnji upozorava se da Severna Koreja takođe pokazuje znake da će učiniti više od svog tradicionalnog zveckanja oružje kako bi privukla pažnju.

„Kim Džong Un može preduzeti brojne agresivne i potencijalno destabilizujuće akcije radi preoblikovanja regionalnog bezbednosnog okruženja i zabijanja klinova u točkove između Sjedinjenih Država i njihovih saveznika“, navodi se u izveštaju ODNI, upozoravajući da će Pjongjang „predstavljati pretnju za masovno uništenje u doglednoj budućnosti“.

Terorizam

Nekad smatran najvećom pretnjom po SAD, terorizam, upozoravaju obaveštajni službenici, bio je stalno nadmašen problemima koji proizlaze iz nadmetanja velikih sila – SAD, Kine i Rusije i pretnjama u sajber prostoru. Ali, uprkos pretrpljenim gubicima u vođstvu, obaveštajna procena upozorava da Islamsku državu i al-Kaidu ne treba potcenjivati. Dve terorističke grupe „i dalje su najveća sunitska teroristička pretnja američkim interesima u inostranstvu“, navodi se u izveštaju.

„Oni takođe nastoje da izvrše napade unutar Sjedinjenih Država, iako je kontinuirani američki i saveznički CT antiteroristički pritisak u velikoj meri degradirao njihove sposobnosti“. Obaveštajni službenici upozoravaju da u međuvremenu IS ostaje „sposoban da vodi dužu pobunu“ u Iraku i Siriji, zadržavajući svoje globalne težnje. Al-Kaida, iako je tokom proteklih nekoliko godina pretrpela ono što obaveštajni analitičari opisuju kao „ozbiljne gubitke“, takođe je pokazala elastičnost, posebno u Africi. Obaveštajni zvaničnici takođe su rekli da u nekim delovima Evrope rizik od belih supremacista nadmašuje opasnost od IS i Al-Kaide.

„Australija, Nemačka, Norveška i Velika Britanija smatraju da su nasilni ekstremisti, bele rasno ili etnički motivisane grupe, uključujući i neonacističke grupe, najbrže rastuća teroristička pretnja“, navodi se u izveštaju.

Klimatske promene

Obaveštajni analitičari upozoravaju da će klimatske promene verovatno podstaći velike poremećaje tokom naredne godine.

„Ekološka degradacija i promenljiva klima nastaviće da podstiču izbijanje bolesti, ugrožavaju sigurnost hrane i vode i pogoršavaju političku nestabilnost i humanitarne krize“, navodi se u izveštaju. „Ove godine videćemo rastući potencijal za nagli porast migracija stanovništva Centralne Amerike, koje se okreće od ekonomskih padova usled pandemije Kovida 19 i ekstremnih vremenskih uslova, uključujući višestruke uragane 2020. godine i nekoliko godina ponavljajućih suša i oluja“, kaže se.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Amerika sprema odmazdu Rusiji, naredni potez Vašingtona mogao bi da bude uvod u novi sukob
Stefan Brezar 14.04.2021.

Sukob na relaciji Vladimir Putin-Džo Bajden, najverovatnije ulazi u novu fazu.

Naime, po pisanju pojedinih američkih medija, zvaničnici Bajdenove administracije navodno su završili obaveštajni pregled dokaza o ruskom mešanju u izbore i hakerskoj aferi "Solar Vinds" koji je naložio lično Džo Bajden - što je moguć uvod u odmazdu SAD protiv Rusije. Mere koje bi SAD mogle da preduzmu mogle bi da uključuju proterivanje ruskih diplomata kao i novi set sankcija, a bilo koji potez tog tipa dovešće zasigurno do dodatnog pogoršanja ionako loših odnosa Rusije i SAD.

Iako Trampova administracija nije imala previše harmonične odnose sa Rusijom, direktan sukob je izostao, posebno na nivou dvojice presednika. Tramp je vešto izbegavao da previše kritikuje Vladimira Putina i koncentrisao se na sukob sa Kinom, koju je smatrao većom pretnjom po američke interese. Njegov odgovor na ruske akcije u Siriji bio je promišljen, a sa druge strane Putin je prema američkom kolegi bio obziran, mada ne i prijateljski, pošto su američke sankcije, uvedene zbog aneksije Krima ostale na snazi. Opozicija iz redova američkih demokrata, kivna zbog poraza Hilari Klinton, je optuživala Trampa za saradnju sa Putinom a već tada su počele da kruže glasine o navodnoj direktnoj pomoći koju je Putin uputio Trampu u toku njegove borbe za Belu kuću. Pobedom Bajdena na izborima 2020. stav američke administracije prema Rusiji se iz korena promenio.

Džozef Bajden se od svog prvog dana u Beloj kući lično angažovao na utvrđivanju navoda o povezanosti Trampa i Rusije. Čini se da je on i samu mogućnost da je Rusija pomagala njegovog protivnika doživeo kao atak na njega lično. On je odmah po reuzimanju dužnosti naredio Obaveštajnoj zajednici SAD da sprovede punu istragu o mešanju Rusije u predsedničke izbore u Americi 2020. godine ali se nije zaustavio samo na tome. Bajden je naložio da se ispita i umešanost Rusije u sajber napad na agencije vlade SAD, navodno pomaganje talibana u Afganistanu od strane Rusije kao i incident u vezi sa aferom trovanja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog nervnim agesom novičekom, a za šta su optužene ruske tajne službe.

Direktne Bajdenove pretnje

Bajden je želeo da se odmah distancira od Trampa i njegovog mekog pristupa Rusiji, pa se potrudio da njegova retorika prema Ruskoj federaciji bude što oštrija. Džozef Bajden je davao više oštrih izjava na pres konferencijama ali je vrhunac ipak bio kontroverzni intervjuu koji je skoro dao za za televiziju "ABC News". On je tad rekao da će Moskva "platiti cenu" za svoje mešanje u američke izbore što je protumačeno kao neuvijena pretnja. Ipak, na pitanje novinara o kojim posledicama je reč, Bajden je zagonetno odgovorio: "Videćete ubrzo". U istom intervjuu Bajden je otišao toliko daleko da je Putina nazvao ,"ubicom'', što je zgranulo čak i njegove pristalice. Njegovi kritičari su ovo iskoristili da napadnu Bajdena i optuže ga za licemerstvo, pošto je ćutao u nekim drugim slučajevima, kao što je ubistvo novinara Džamala Kašogija za koji je Američka obaveštajna služba utvrdila da je krivac niko drugi do saudijski saudijski prestolonaslednik princ Mohamed bin Salman koji je dao naređenje da se ubije u ambasadi Saudijske Arabije.

Moguće akcije SAD

Nepoznanica je kakve će mere SAD da preduzmu protiv Rusije, ali po svemu sudeći će se Bajdenova administracija odlučiti za udar na nekoliko frontova - sankcije usmerene prema ljudima iz neposrednog Putinovog okruženja kao i ruskim agencijama optuženim za mešanje u američke izbore. Sankcije protiv pojedinih Putinovih saradnika već su uvedene ranije i moguće je da će lista lica pod sankcijama biti samo proširena. Velika je nepoznanica ipak šta će američka administracija uraditi povodom ostalih afera. Optužbe koje se stavljaju na teret Rusiji su ozbiljne - i ako SAD izađu sa ubedljivim dokazima, koji dokazuju krivicu Rusije, odnosi dve zemlje biće znatno poremećeni. Ono što zabrinjava je to da se odnosi Rusije i SAD već pogoršavaju iz dana u dan, a nedvosmislena podrška Bajdena Ukrajini, u toku naglog pogoršanja situacije u Ukrajini, stavljaju dve zemlje na put moguće direktne konfortacije, sa nepredvidivim posledicama.

Međunarodna igra šaha

Ono što ipak ne ide u prilog ovakvom scenariju je složena situacija u svetu koja ograničava delovanje obe zemlje. Bajdenu na ruku ne ide vrlo složena situacija koju ima i kod kuće i u inostranstvu. Njegova pobeda nad Trampom bila je tesna i nacija je podeljena - a kada se inaguracija završila mnogi Bajdenovi glasači su se suočili sa svakodnevnicom ispunjenom nesigurnošću i siromaštvom. Osim toga, SAD i dalje drže neslavno prvo mesto po broju obolelih od korona virusa - imunizovanje cele populacije biće i izlazak iz pandemije su za Bajdenovu administraciju veliki test.

Amerika se našla u specifičnoj situaciji. Navodno rusko mešanje u izbore nije jedini problem koji SAD ima sa Rusijom. Odnosi sa NATO saveznicima ozbiljno su narušeni za vreme Trampa - što je Rusija iskoristila da širi svoju moć. Nemačka je pored upozorenja odlučna da završi Severni tok 2 zajedno sa ruskim firmama, Turska je kupila ruske sisteme a Ruski Sputnjik V postao je jako primamljiv mnogim članicama EU i NATO koje ne mogu da čekaju na obećane Fajzerove vakcine. U isto vreme čitav niz istočnih članica NATO uporno traži američku pomoć ne bi li se obračunale sa "ruskom pretnjom''. Sa druge strane, Rusija nije jedini protivnik.

Severna Koreja, koja se za vreme Trampa bila primirila opet provocira, vršeći raketne probe. Položaj SAD u Avganistanu je upitan, Iran polako širi svoj uticaj na Bliski Istok, a Kina je iskoristila pandemiju za jačanje sopstvenog uticaja, što je unervozilo Tajvan, tradicionalnog američkog saveznika, koji strahuje od moguće invazije. Amerika se tako našla razvučena na više frontova, sa manje resursa nego što joj je potrebno. Stoga, Bajdenova administracija je naredila povlačenje američkih vojnika iz Iraka i Saudijske Arabije, ne bi li te trupe i tehniku premestili bliže Rusiji i Kini.

Ruski presednik, sa druge strane šahovske table, ima takođe složenu situaciju. Njegova moć kod kuće je prvi put posle mnogo vremena dovedena u pitanje protestima opozicije koji nikako ne prestaju. Najava još jedne kandidature ne vidi se kao znak snage već označava neuspeh Putina da nađe pogodnog naslednika, pošto se Dimitrij Medvedev pokazao nepouzdanim. Rusija je uključena u sukob u Siriji, kome se ne vidi kraj a u njenom dvorištu kuva se novi problem u Ukrajini dok je u Belorusiji, predsednik Lukašenko suočen sa sopstvenim problemima sa opozicijom koja se protivi njegovoj autoritativnoj vladavini. Rusija je takođe pogođena sankcijama koje su joj uvele SAD i EU i nove sankcije joj ne bi odgovarale.

Imajući sve ovo u vidu, obe strane će morati dobro da vagaju kakva će biti njihova akcija ili reakcija na potez druge strane - a lični sukobi moraće da budu stavljeni sa strane.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bajden poziva, Kremlj okleva, a jedna zemlja se nudi da bude domaćin: Kada će se sastati američki i ruski predsednik?
Tanjug 14.04.2021.

Češka nudi da njena prestonica Prag bude domaćin prvog sastanka predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Džoa Bajdena.

Takvu ponudu objavio je danas na svom Tviter nalogu češki ministar unutrašnjih poslova Jan Hamaček, koji je trenutno i vršilac dužnosti šefa diplomatije, preneo je TASS.

- Dao sam instrukciju našim ambasadorima u Vašingtonu i Moskvi da ponude Prag kao moguće mesto sastanka - rekao je Hamaček i dodao da bi po njegovom mišljenju, Prag bio dobro mesto za samit jer je češka prestonica već bila domaćin sličnih samita u prošlosti. Hamaček je podsetio da je 8. aprila 2010. godine u Pragu održan sastanak Dmitrija Medvedeva i Baraka Obame, koji su u to vreme bili predsednici Rusije i SAD.

Ruski i američki predsednik Vladimir Putin i Džo Bajden razgovarali su u utorak telefonom treći put od kada je Bajden preuzeo položaj šefa države. Bela kuća je saopštila da je Bajden predložio održavanje samita sa Putinom u trećoj zemlji predstojećih meseci. Peskov je, u međuvremenu, danas rekao da je suviše rano da se govori o detaljima sastanka.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Psaki uoči sastanka Bajdena i Putina: "Razgovor bi trebalo da naglasi posledice ruskih aktivnosti"
Tanjug 14.04.2021.

Bela kuća je saopštila danas da je telefonski razgovor američkog predsedika Džoa Bajdena sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom bio konstruktivan i da je njegova svrha bila da se naglase moguće posledice ruskih aktivnosti.

I TASS prenosi da je razgovor bio knstruktivan, a Rojters prenosi izjavu portparolke Bele kuće Džen Psaki o tome da je telefonskim razgovorom sa Putinom, koji je inicirao Bajden, trebalo da se naglase posledice ruskih aktivnosti tokom proteklih nekoliko meseci. Ranije je iz Bele kuće saopšteno da je američki predsednik tokom razgovora s Putinom naglasio nepokolebljivu posvećenost SAD suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, pozvao Rusiju da smanji tenzije u odnosima s tom zemljom i izrazio zabrinutost zbog gomilanja ruske vojske na Krimu i na granici sa Ukrajinom

Izvor: www.blic.rs