Vesti iz SAD

[Dreadnought]

CNN: Naduvavali smo broj umrlih od korone da bi srušili Trampa!


Službenik CNN-a hvalio se Project Veritas-u da je mreža širila anti-Trampovu "propagandu".

Osoblje CNN-a, koje je tajno snimljeno kako priznaje da je mreža koristila "propagandu" kako bi pomogla da Džo Bajden bude izabran za predsednika, takođe je rekao da su povećali broj žrtava COVID-19 za rejting - i da je naredba stigla direktno iz vrha.

Čarlija Čestera, tehničkog direktora kablovske mreže, Projekat Veritas snimio je tokom niza lažnih Tinder sastanaka dok je objašnjavao kako "Strah zaista pokreće brojeve".

"KOVID? Sredstvo za podizanje rejtinga ", rekao je Čester neidentifikovanom osoblju PV.

"Zbog toga se stalno bavimo preminulim od korone", nastavio je, pozivajući se na displej sa preminulim od koronavirusa koji će se pojaviti na ekranu. "Bilo bi nam bolje kada bi [broj poginulih u COVID-u] bio veći."

Zaposleni u Project Veritas-u, koji nije identifikovan i za koga se tvrdi da je medicinska sestra, otišao je na pet sastanaka sa osobljem CNN-a, uključujući i poslednji u kafiću u četvrti gde živi Čester. Nejasno je kada su se oni održali.

Na jednom od okupljanja, Čester je objasnio zaposlenom u PV-u zašto je mreža postala tako ozbiljna u pokrivanju COVID-a, rekavši, "Strah je stvar koja vas stvarno održava napetin".

Nastavljajući da govori o broju poginulih, Čester je tada rekao da ima "glavni problem s tim kako izračunavamo koliko ljudi svakodnevno umire, jer sam ga čak i gledao, bio sam, gledaj i budi takav," Hajde da to učinimo višim. ’Kao, zašto danas nije dovoljno visoko, znate?"

Čester je tvrdio da postoji "crveni telefon" koji će predsednik mreže Džef Caker koristiti za pozivanje kontrolne sobe da naredi proizvođačima da na ekranu prikažu brojanje smrtnih slučajeva Covid.

"Kao, ovaj specijalni crveni telefon zazvoni i oni ga podignu i to je, kao da je glava mreže kao:" Trenutno nema ničega što radite zbog što je zanimljivo. Vrati brojeve gore. Jer to je najzanimljivije što imamo. ’Dakle, o takvim stvarima se neprestano priča", rekao je osoblje.

Takođe je rekao svom datumu da "ne postoje nepristrasne vesti" i objasnio kako se to manifestuje na CNN-u.

"Bilo koji reporter CNN-a, ono što zapravo radi je da govori osobi šta da kaže. Uvek ih vodi u pravcu pre nego što i otvore usta ", rekao je.

"A jedini ljudi koje puštamo u eter su uglavnom ljudi koji imaju dokazane rezultate i daju željene odgovore."

Portparol CNN-a nije odmah odgovorio na zahtev The Post-a za komentarom drugog dela izveštaja Project Veritasa.

U prvom delu PV serije, Čester je viđen kako otkriva da je njegova mreža proizvela "propagandu" za svrgavanje bivšeg predsednika Donalda Trampa tokom predsedničkih izbora 2020. godine.

"Pogledajte šta smo uradili, mi [CNN] smo izvukli Trampa. 100 posto ću to reći, a 100 posto vjerujem da da nije CNN-a, ne znam da bi Tramp bio izglasan ", rekao je Chester i dodao da je došao na posao u CNN jer je "želeo da bude deo toga".

"Naš fokus je bio izbaciti Trampa iz kancelarije, zar ne? Bez da sam to rekao, to je bilo. "

izvor

[Dreadnought]

[Dreadnought]

CNN— most trusted propaganda? | Project Veritas managing editor talks to RT

A CNN technical director was recorded in a sting operation explaining how the network had aided the Black Lives Matter movement with a predetermined agenda to get Donald Trump out of office — and that it had played up the COVID-19 death toll to secure higher ratings.

[MOTORISTA]

Šta to Bajden nudi Putinu?
Novosti online 16. 04. 2021.

PREDSEDNIK Sjedinjenih Američkih Država DŽo Bajden smatra da se Rusija našla „izvan“ međunarodne zajednice i predstojeći samit sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom smatra mostom za njeno vraćanje u te okvire, izjavila je portparolka Bele kuće DŽen Psaki.

- Predsednik smatra da se Rusija nalazi izvan međunarodne zajednice u mnogim aspektima. Sada imamo format G7, a ne G8...Predlog predsednika o održavanju samita predstavlja most za nazad. On smatra da je u interesu Rusije da ga prihvati - izjavila je Psaki. Takođe je dodala da predlog Bajdena upućen Putinu o održavanju sastanka nije pripreman ranije.

- To nije bilo nešto što se pripremalo ranije, ali je predsednik tokom održanog telefonskog razgovora predložio održavanje samita i obavestili smo vas o tome, što ukazuje na našu otvorenost - konstatovala je portparolka.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov kasnije je saopštio da Moskva pozitivno ocenjuje predlog američkog predsednika o održavanju rusko-američkog samita i da nastavlja da analizira aspekte te inicijative. Putin i Bajden su u utorak održali drugi telefonski razgovor od inauguracije američkog predsednika. Kako je saopštio Kremlj, predsednici su detaljno razgovarali o stanju bilateralnih odnosa i nizu međunarodnih pitanja. Bela kuća je navela da je Bajden predložio Putinu da u narednim mesecima održe lični sastanak „u trećoj zemlji“.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

„Gugl“ zabagovao: U SAD masovne prijave za prekide u radu


Hiljade korisnika prijavilo je danas da im ne radi pretraživač „Gugl“, kao ni pošta, dokumenti i drajv aplikacije.

Prekidi su prijavljeni na lokaciji „Daun detektor, veb-lokaciji koja prati dostupnost veb-usluga na osnovu izveštaja korisnika. Od danas po podne, više od 2.300 korisnika prijavilo je probleme sa nizom „Guglovih“ usluga, od Dži-mejla i „Gugl dokumenata“, do sveprisutnog pretraživača kompanije, prenosi RT.

​Prekidi su bili koncentrisani na istočnoj obali SAD, posebno u Njujorku.

„Da li je ’Gugl doks‘ pao? „Gugl učionica“? Onlajn školovanje se zaustavilo u našoj kući. Da li smo samo mi?“, napisao je jedan od korisnika na Tviteru.

​Ranije ove nedelje, korisnici „Gugl“ diska i dokumenata u SAD i Evropi takođe su imali poruke o greškama i dugo vreme učitavanja, što je „Gugl“ istražio i za to okrivio „prekid usluge“.

„Kako guglam ako ’Gugl“ ne radi?“, pitali su mnogi.

„Guglove“ greške pogodile su Njujork skoro tri meseca nakon što je severoistočna obala SAD pretrpela razarajući pad interneta koji je pogodio čitav niz mrežnih usluga, od „Gugla“ i „Jutjuba“ do „Amazona“ i „Zuma“. Prekid je potekao od kompanije za telekomunikacije „Verizon“, koja je za to krivila „presecanje kabala  u Bruklinu“.

izvor

[Dreadnought]

Biden Re-Hires Trump's Ambassador to RUSSIA!

[Dreadnought]

Otežan rad Tvitera


Korisnici društvene mreže „Tviter“ širom sveta prijavljuju da ne mogu da objave ništa. Isti problem imaju i pojedini korisnici u Srbiji.

Nakon što je više hiljada korisnika prijavilo da ima probleme sa platformom u „Tviteru“ su potvrdili da određeni broj korisnika ne može da objavljuje sadržaj.

"Radovi na uklanjanju smetnji koje su izazvale ovakvu situaciju su u toku“, navodi se na nalogu Twitter Support.

​Problemi sa objavljivanjem počeli su pre šest sati, a kako navodi portal Down Detector, pogođen je veliki broj korisnika u celom svetu.

izvor

[Dreadnought]

Fejsbuk odložio odluku o reaktiviranju Trampovog naloga


Nadzorni odbor kompanije Fejsbuk odložio je odluku u vezi sa mogućom reaktivacijom naloga bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa na mrežama Fejsbuk i Instagram.

Nadzorni odbor Fejsbuka je saopštio da je do kašnjenja došlo zbog detaljnog pregleda preko 9.000 javnih objava.

Odluka je prvobitno trebalo da bude doneta do 21. aprila, ali je odbor u saopštenju objavljenom na Tviteru najavio da će konačnu reč dati u narednim nedeljama. Ovo telo Fejsbuka koji čini 20 članova, a koji je osnovao prvi čovek kompanije Mark Zakerberg, često se naziva i „vrhovnim sudom Fejsbuka“, preneo je Tanjug.

Donaldu Trampu je zabranjen pristup Fejsbuku u januaru nakon nereda na Kapitol hilu u Vašingtonu i njegovih objava tokom tih dramatičnih događaja.


izvor

[MOTORISTA]

Snimci NLO su autentični
Tanjug 17. 04. 2021.

AMERIČKO ministarstvo odbrane potvrdilo je da su snimci i fotografije koji su se ovih dana pojavili u javnosti i na sajtovima koji prate pojave neidentifikovanih letećih objekata - NLO autentični i da ih je zabeležila posada broda „Rasel“ na obali San Dijega u julu 2019. godine.

- Mogu da potvrdim da su navedene fotografije i video snimci zabeležili pripadnici mornarice - saopštila je portparolka Pentagona Sju Gaf za „Si-Bi-Es NJuz“. Ona je naglasila da u cilju održavanja bezbednost i izbegavanja otkrivanja informacija koje bi mogle biti od koristi potencijalnim neprijateljima, Ministarstvo odbrane ne raspravlja javno o detaljima svojih posmatranja ili ispitivanja različitih pojava zabeleženih u vazdušnom prostoru, uključujući i ove upade označene kao neidentifikovane vazdušne pojave. Gaf je rekla i da je Ministarstvo odbrane osnovalo Radnu grupu za NLO koja se bavi proučavanjem video snimaka poput ovih i drugih neobjašnjivih pojava, i da je to telo uključilo i ove incidente u svoja tekuća ispitivanja.

U decembru je u Kongresu izglasan zakon o finansiranju koji podrazumeva i direktivu direktoru Nacionalne obaveštajne agencije i Ministarstvu odbrane da u narednih šest meseci objavi izveštaj o ovakvim pojavama.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Postoji sumnja da je unapred obavestio Putina o sankcijama
Novosti online 18. 04. 2021.

NOVE sankcije SAD protiv Kremlja nisu previše oštre. To sugeriše da se Bela kuća možda nada da će postići sporazum sa ruskim predsednikom, Vladimirom Putinom, piše Konstantin Egert.

Američki predsednik DŽo Bajden zadao je težak udarac Putinovom režimu. Ili ne? Na prvi pogled sve izgleda kao da su sankcije Bele kuće eskalirale na novi nivo konfrontacije sa Moskvom. Pored proterivanja ruskih diplomata - kao i mera protiv pojedinaca i kompanija povezanih sa Kremljem, Vašington je uveo nova ograničenja usmerena na ruski nacionalni dug.

Bajden nije mogao da čeka

Nije prošao ni dan između Bajdenovog telefonskog poziva ruskom predsedniku Vladimiru Putinu - koji je uključivao ponudu za sastanak - i otkrivanja sankcija. Na prvi pogled, izricanje sankcija neposredno nakon razgovora uništava nade za samit. Pripreme za takve sastanke pretpostavljaju određenu uzdržanost obe strane.

Bajdena su više puta kritikovali zbog toga što Kremlj nije smatrao odgovornim za mešanje u američke predsedničke izbore 2020. i masovne sajber napade. Nije mogao da izdrži još dugo, a da ne uradi nešto po pitanju Rusije, posebno u kontekstu rastućih tenzija oko Ukrajine. Zato je za sada izabrao relativno blage mere - i možda čak i rekao Putinu o njima. Činjenica je da je The New York Times - jedan od glavnih kanala koje administracija demokrata koristi za curenje informacija, o nekim detaljima sankcija pisala unapred. Ako planirate iznenadni napad, ne obaveštavate svoje omiljene novine o tome unapred.

Jedina zaista neprijatna stvar za Kremlj je da, prema tekstu izvršne naredbe, od sada Bajden i njegovi naslednici u Beloj kući mogu izricati sankcije za bilo koju akciju Kremlja koju smatraju neprijateljskom i protiv bilo koje kompanije ili pojedinaca koje se smatraju saučesnicima u istim, uključujući supružnike i odraslu decu pripadnika ruske vladajuće elite. Sve ovo može da se uradi bez konsultacija sa Kongresom. Jedan zapadni finansijski analitičar opisao je ovu situaciju kao "novi američki Damoklov mač nad Putinom - pet puta veći i pet puta oštriji od prethodnog".

Ove sankcije podrazumevaju ne toliko neposrednu štetu koliko povlačenje crvenih linija za budućnost. Sada je na Putinu red da odgovori. U njegovom univerzumu, Bajdenov poziv Moskvi pokazuje da je američki lider trepnuo prvi. Putin takođe nije mogao a da ne primeti da su SAD opozvale svoja dva razarača koja su poslata u Crno more da iskažu podršku Ukrajini. Tako je naredio da se do oktobra zatvore značajna područja Azovskog mora pod izgovorom „pomorskih vežbi“, potezom koji je očigledno želeo da ugrozi Ukrajinu potencijalnom blokadom njenih luka Berdjansk i Mariupolj. Za sada nije bilo snažnog odgovora Bele kuće na ove poteze.

Da li će Putin poštovati "crvene linije"?

Putin će takođe proterati američke diplomate potezom "oko za oko, zub za zub" i možda zatvoriti već poluzatvoreni moskovski biro američkog emitera na ruskom jeziku Radio Sloboda. Ali ruski vođa će zadržati glavni odgovor do svog zakazanog godišnjeg obraćanja oba doma parlamenta, 21. aprila.

Ako američka administracija zaista želi da sklopi "pakt stabilnosti" sa Putinovim režimom, zaštićen pretnjom novim kaznenim sankcijama ako se pređe "crvena linija", takav "sporazum" između dve strane može biti na stolu. Bajden, u tom slučaju, može da se  okrene svojim gorućim spoljnopolitičkim pitanjima poput Kine, kao i domaćim problemima. Dvojica lidera bi tada mogla da održe sastanak koji je Bajden predložio, i da razgovaraju o pitanjima kao što je pokretanje Start sporazuma i obnavljanje iranskog nuklearnog sporazuma.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Bela kuća upozorila Rusiju da će snositi posledice ako umre Navaljni
SVET Autor: Beta/AFP 18. apr. 2021

Bela kuća je upozorila da će Rusija snositi "posledice" u slučaju smrti ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, čije se zdrastveno stanje u zatvoru pogoršalo.

„Što se tiče konkretnih koraka koje bismo preduzeli, razmatramo različite vrste kažnjavanja koje bismo nametnuli i neću ih javno otkrivati u ovoj fazi, ali nagoveštavamo posledice ako Navaljni umre“, izjavio je za američku televizijsku mrežu CNN savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.

Prema njegovim rečima, SAD bi se najpre udružile sa Evropskom unijom i drugim demokratijama širom sveta, kako bi se uvele sankcije kao odgovor što su ruske vlasti koristile hemijsko oružje protiv Navaljnog.

„Kao drugo, obavestili smo rusku vladu da će ono što se dogodi Navaljnom, kojeg su zatvorili, biti njena odgovornost“, rekao je Saliven.

Navaljni (44) započeo je štrajk glađu pre više od tri nedelje, u znak protesta što mu zatvorske vlasti ne dozvoljavaju da ga pregleda privatni lekar, zbog bolova u leđima i gubitka osećaja u nogama. Lekar koji je pregledao Navaljnog izjavio je nedavno da se njegovo zdravstveno stanje naglo pogoršava. Ruski opozicionar, koji se prošle godine u Nemačkoj lečio od trovanja nervnim agensom, izdržava zatvorsku kaznu od dve i po godine u zatvorskom kampu Pokrov, oko 100 kilometara od Moskve.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

"Bounties On U.S. Troops" Story Exposed As Hoax

[Dreadnought]

Kako su se izjalovili Bajdenovi ambiciozni spoljnopolitički planovi


Posle više nedelja rada na ispravljanju i prepravljanju odluka svog prethodnika, američki predsednik Džo Bajden konačno se posvetio spoljnoj politici i istovremeno pokrenuo više planova i akcija, koje sada ne mogu da se zaustave.

Prvi rezultati su, očekivano, mešoviti ali su svejedno dobar test za Bajdenovu diplomatiju.

Od dolaska na čelo SAD, Bajden je menjao brzine, pravio pauze i analizirao situaciju pre nego što je krenuo sa primenom svojim obećanja iz kampanje. A onda, tri stvari odjednom - povlačenje vojske iz Avganistana, sankcije Rusima i razgovori sa Kinom o klimatskim promenama.

Smela i hrabra retorika poslednjih meseci, poput one da će Saudijska Arabija biti tretirana kao "parija" a ruski lider Vladimir Putin će morati da "plati cenu" mešanja u američke izbore, sada su pokrepljeni i konkretnim akcijama.

Putinu je bilo potrebno manje od 24 sata da odgovori na izbacivanje 10 ruskih diplomata iz Vašingtona, proterivanjem 10 američkih iz Moskve. Tante za kukuriku i to sa kamatom. Bajden je onda uzvratio ponudom na samit sa Putinom ovog leta.

Za sada, piše CNN u analizi Bajdenove spoljne politike, je još uvek rano da li će eventualni samit malo poboljšati odnose dve supersile.

Bajdenov problem je taj što je, dok je on najavljivao da Putin treba da "plati" za uplitanje u izbore 2020. godine, ruski predsednik već uveliko pripremao i sprovodio svoje planove i akcije, uključujući i gomilanje vojske na granici sa Ukrajinom.

Bajden je sasvim sigurno bio svestan da će natezanje sa Putinom biti naporno. Njih dvojica se poznaju od ranije. Bajden je 2011. rekao da je pogledao u Putinove oči i video da ovaj nema "dušu". Prošlog meseca ga je nazvao ubicom. Putin mu je na to poželeo dobro zdravlje. Zbog toga nije iznenađenje što je Bajdenova "ruska politika" već izazvala vrlo odlučnu reakciju.

Pustinjsko kraljevstvo Saudijske Arabije i princ Muhamed Bin Salman su bili prva Bajdenova spoljnopolitička meta. Početkom februara, Bajden je najavio da će SAD prestati da podržavaju akcije Saudijske Arabije u Jemenu.

U roku od nekoliko dana, huti pobunjenici koje podržava Iran pojačali su napade na jemenske i saudijske trupe. Sakriven u senci trnovitog drveta nekoliko milja od linije fronta, jemenski načelnik generalštaba, general Saher bin Aziz rekao je CNN-u da je "rastužen" Bajdenovom odlukom. "Mislili smo da Bajden podržava bezbednost i mir i stabilnost", rekao je on.

U Rijadu i u jemenskoj vladi, zvaničnici su zabrinuti da se Bajden zbunio i da umesto da pomaže savezniku, on podržava američkog neprijatelja - Iran. Naročito pošto je pre toga povukao hutije sa liste terorista.

Ako je mislio da će smanjenjem pritiska na hutije, ublažiti humanitarnu krizu u Jemenu, Bajden se, kažu ljudi na terenu, grdno prevario. "Ovo je poklon iranskim huti pobunjenicima i šalje pogrešnu poruku", rekao je jemenski ministar informisanja Moamer al Erjani.

Bajden želi da se SAD ponovo uključe u Iranski nuklearni sporazum koji je Tramp napustio 2018. godine i natera Teheran da poštuje uslove plana.

Teheran pak želi da pre toga, SAD ukinu sankcije. U početku je Bajden bio pun nade, čak im je i ponudio neke skromne ustupke ali bez uspeha. A onda je došlo do sabotaže u nuklearnom postrojenju Natanc, za koji je Izrael preuzeo odgovornost, a Teheran odgovorio obogaćivanjem uranijuma do čak 60 posto, potpuno poremetivši Bajdenov tim.

Vrhovni vođa Irana, ajatola Ali Hamenei ponovo je povukao linije u pesku i zatražio od SAD da prvo ukinu sankcije a potom razgovaraju o nuklearnom sporazumu. Šta će se desiti, ostaje da se vidi.

Čak i u Avganistanu, gde je delovalo da je američka politika u skladu sa saveznicima, situacija se promenila.

Krajem marta, generalni sekretar NATO Jens Soltenberg je stajao rame uz rame sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i rekao: "Otišli smo zajedno, prilagodili smo se zajedno i zajedno ćemo otići kada dođe vreme za to".

Kada je Bajden ovih dana saopštio da je došlo vreme za povratak, nisu svi saveznici bili srećni. Načelnik britanskih snaga, general Nik Karter rekao je BBC-u da povlačenje američkih trupa iz Avganistana do 11. septembra "nije bila odluka koju su očekivali".

Avganistanska vlada sada strahuje od posledica. Jedan visoki zvaničnik rekao je da žali što njegovi sunarodnici nisu bolje iskoristili 20 godina međunarodne pomoći jer bi sada zemlja imala manje problema sa korupcijom, podelama i frakcijama. Javili su se i talibani i poručili Amerikancima da će ih napasti ako ne požure i ne odu iz zemlje dovoljno brzo.

Kina - najveći Bajdenov spoljnopolitički izazov - još uvek nije "testirana". Pozornica se priprema. Saveznici, uključujući EU, Britaniju i Kanadu, slede primer Vašingtona kada je reč o sankcionisanju kineskih zvaničnika zbog tretmana muslimanske manjine u Kini - Ujgura. Sa druge strane, i Kina po planu realizuje svoje zamisli, ukljućujući vojne vežbe u blizini obala Tajvana i jačanje kontrole u Hongkongu.

Ništa od svega ovoga neće šokirati Bajdena. On je iskusan vuk kada je reč o spoljnoj politici. Plivao je decenijama u tim vodama. Ono što će mu predstavljati najveći izazov i nepoznanicu je koliko su američka moć i uticaj erodirali u poslednje vreme.

Zbog toga će, navodi CNN u analizi, njegov spoljnopolitički put biti mnogo manje ispunjavanje planova a mnogo više reagovanje akcije drugih.

izvor

[MOTORISTA]

Bela kuća: Vašington i Moskva nastavljaju razgovore o samitu Bajden-Putin
SVET Autor: Beta/AFP19. apr. 2021

Savetnici Džozefa Bajdena i Vladimira Putina razgovarali su o mogućnostima organizovanja prvog samita američkog i ruskog predsednika i nastaviće te razgovore, saopštila je Bela kuća.

Američki predsednik predložio je prošle nedelje ruskom kolegi u telefonskom razgovoru da se sretnu ovog leta u nekoj trećoj zemlji, na samitu čiji cilj bi bio stabilizovanje odnosa dve rivalske sile, koji su sada na najnižem nivou. Finska i Austrija su izrazile spremnost da ih ugoste.

Moskva je pokazala zainteresovanost za ovu ponudu, međutim prošle nedelje su u prvom planu bile sankcije i kontrasankcije dve zemlje. Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan razgovarao je telefonom sa generalnim sekretarom ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolajom Patruševim. Bela kuća je saopštila da su njih dvojica, pored jednog broja tema vezanih za bilateralne odnose, regionalna i svetska pitanja, razgovarali o izgledima za održavanje predsedničkog samita SAD i Rusije i odlučili su da „ostanu u kontaktu“ oko toga.

Ruski Savet za nacionalnu bezbednost je odvojeno saopštio da su razgovarali o „pripremama za sastanak“, kao i o značaju brzog pokretanja bilateralnog mehanizma za stratešku stabilnost, o događajima oko iranskog nuklearnog programa i „nuklearnim problemima na Korejskom poluostrvu“.

„Ruska strana je podvukla nedopustivost mešanja SAD u unutrašnja pitanja Rusije i njenih saveznika“, dodaje se u saopštenju iz Moskve. Pošto ništa o susretu na vrhu nije odlučeno, pregovori će biti nastavljeni.

U međuvremenu, Putin će u četvrtak učestvovati preko video veze na virtuelnom svetskom samitu o klimi, koji organizuje Bajden.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Tramp: Amerika bi trebalo da se slaže sa Rusijom, umesto da je gura u zagrljaj Kine


Bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da regulišu odnose sa Rusijom, umesto da je podstiču na sve bližu saradnju sa Kinom.

„Trebalo bi da poslujemo sa Rusijom, trebalo bi da se slažemo sa njom, umesto da je guramo u zagrljaje Kine. Nema ništa gore od zbližavanja Rusije i Kine. A njih primoravaju da budu zajedno“, rekao je Tramp za „Foks njuz“.

Prema rečima bivšeg američkog lidera, on se „dobro slagao“ sa predsednikom Rusije Vladimirom putinom, uprkos tome što je „istraga o Rusiji“ nanela štetu odnosima sa Moskvom.

„Odlično sam se slagao sa predsednikom Putinom, on se dopadao meni, kao i ja njemu. To je dobro, a ne loše“, konstatovao je Tramp.

Tramp je dodao da se slagao i sa predsednikom Kine Si Đinpingom – bar do izbijanja pandemije virusa korona.

izvor