PALUBA
August 20, 2022, 01:20:29 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 [106] 107 108 109 110 111   Go Down
  Print  
Author Topic: Vesti iz SAD  (Read 136639 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1575 on: June 22, 2022, 12:22:47 pm »



SAD: Senat unapredio zakon o kontroli oružja


Dvostranačka grupa američkih senatora predložila je veliki zakon o kontroli oružja, postavljajući ga za glasanje u gornjem domu. Ako bude usvojen, zakon bi označio najznačajniji zakon te vrste u poslednjih nekoliko decenija, proširujući proveru prošlosti za one koji kupuju vatreno oružje uz niz drugih ograničenja.

„Zakon o dvopartijskim sigurnijim zajednicama“ je u utorak uveče usvojio proceduralno glasanje sa 64 prema 34, a 14 senatora GOP pridružilo se svih 50 demokrata da podrže predlog. Predlog zakona od 80 stranica poziva na jačanje provjere prošlosti kako bi se vlastima omogućilo do 10 dana da pregledaju kartone maloljetnika i mentalnog zdravlja za kupce oružja mlađih od 21 godine, i posvetio bi milione dolara za podsticanje država da sprovode zakone o ‘crvenoj zastavi’, “ koji dozvoljavaju vladi da konfiskuje vatreno oružje onima koji se smatraju opasnim.

Između ostalih odredbi, zakon bi takođe zatvorio takozvanu „rupu za dečka“, što znači da će nasilnicima u porodici biti zabranjeno da kupuju oružje, čak i ako počinilac nije oženjen njihovom žrtvom. Savezni zakon se ranije odnosio samo na bračne parove, što je pravilo koje su zagovornici kontrole oružja dugo osuđivali.

Uprkos preostalom protivljenju republikanaca, glavni senator GOP-a, Mič Mekonel, podržao je zakon, rekavši: „Naše kolege su sastavile zdravorazumski paket popularnih koraka koji će pomoći da ovi užasni incidenti budu manje verovatni dok u potpunosti podržavaju Drugi Izmena prava građana koji poštuju zakon.”

Lider većine u Senatu Čak Šumer je u međuvremenu rekao da očekuje da će predlog zakona proći u punom glasanju u gornjem domu do kraja nedelje.

Predstavnički dom je ovog meseca usvojio sopstveni paket kontrole oružja, koji ide dalje od verzije Senata, pozivajući da se podigne starosna granica za kupovinu određenih pušaka sa 18 na 21 godinu, takođe pozivajući na potpunu zabranu magazina velikog kapaciteta.

Brojni poslanici GOP-a, kao i zagovornici Drugog amandmana, kao što je Nacionalno streljačko udruženje, osudili su nove inicijative za kontrolu oružja, pri čemu je NRA insistirala da je „posvećena pravim rešenjima kako bi pomogla u zaustavljanju nasilja u našim zajednicama“, ali se obavezala da će suprotstavljaju se bilo kakvom nastojanju da se „prevazide ustavna zakonska zaštita“, kao i „naporima da se građani koji poštuju zakon liše njihovog osnovnog prava da zaštite sebe i svoje najmilije“.

Najnoviji zakonodavni pritisak usledio je nakon par masovnih pucnjava visokog profila poslednjih meseci. Dana 24. maja, usamljeni naoružani napadač ubio je 19 dece i dvoje nastavnika u osnovnoj školi u Teksasu. Deset dana ranije, u pucnjavi u supermarketu u Bafalu u Njujorku poginulo je 10 ljudi.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1576 on: June 23, 2022, 08:42:37 am »




Dodatna ulaganja u američku odbranu – još 37 milijardi dolara


Komitet za odbranu Predstavničkog doma Kongresa SAD uneo je izmene u nacrt odbrambenog budžeta zemlje za 2023. godinu.

Budžet je uvećan za 37 milijardi dolara, a to uključuje i povećanje vojne pomoći Ukrajini do jedne milijarde dolara, navodi se u odluci Komiteta, prenosi Sputnjik.

Prema prvoj varijanti nacrta budžeta koju je Komitet predstavio 20. juna rashodi za vojnu pomoć Ukrajini u 2023. fiskalnoj godini su bili procenjeni na 450 miliona dolara.

Kako se navodi u dokumentu, predloženo je da se šefu Pentagona da ovlašćenje za pružanje podrške vladi Ukrajine u oblasti obaveštajnih i bezbednosnih pitanja.

Izmene u nacrtu budžeta Predstavničkog doma je odobrila većina članova Komiteta, za je glasalo 42 kongresmena, a 17 je bilo protiv.

Dokument predviđa različite programe podrške saveznicima Vašingtona u azijsko-pacifičkom regionu i Evropi, uključujući finansiranje Pacifičke inicijative, Evropske inicijative obuzdavanja i Inicijative za baltičku bezbednost.

Ranije je američki lider Džozef Bajden nakon razgovora sa ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim izjavio da su Sjedinjene Američke Države odobrile novi paket vojne pomoći Ukrajini u ukupnom iznosu od milijardu dolara.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1577 on: June 23, 2022, 11:09:00 am »




Šef FED-a u sukobu sa Bajdenom oko uzroka američke inflacije


Predsednik Federalnih rezervi SAD odbacio je tvrdnju Bele kuće da je rastuća inflacija u zemlji uglavnom izazvana krizom u Ukrajini. Tokom saslušanja u Senatu u sredu, Džerom Pauel je istakao da je inflacija bila visoka i pre nego što je Rusija napala njenu susednu državu.

On je odgovarao na pitanje senatora Bila Hagertija iz Tenesija, koji je rekao da je situacija sa cenama u SAD imala mnogo pokretačkih faktora, uključujući „prekid lanca snabdevanja, propise koji ograničavaju snabdevanje… rastuća očekivanja inflacije i preteranu fiskalnu potrošnju“.

Zatim je upitao da li se Pauel slaže sa Bajdenovom administracijom da je situacija u Ukrajini najuticajniji faktor, s obzirom na dinamiku inflacije u proteklih 18 meseci.

„Ne, inflacija je bila visoka… pre nego što je izbio rat u Ukrajini“, rekao je šef FED-a.

Otkako je Rusija napala Ukrajinu krajem februara, Bela kuća je više puta okrivila ruskog predsednika Vladimira Putina za izazivanje inflacije u SAD. Čak je skovao izraz „Putinovo povećanje cena“.

„Znamo da je 61% [skorašnje inflacije] vođeno cenom – troškovima energije, Putinovom invazijom na Ukrajinu“, rekla je novinarima krajem aprila Džen Psaki, koja je u to vreme bila sekretar za štampu Bele kuće.

Prošle nedelje, Bela kuća je tvitovala da je situacija u Ukrajini „najveći pojedinačni pokretač inflacije“ u zemlji. Senator Hagerti je ovo opisao kao „dezinformaciju“ i rekao u svojoj razmeni sa Pauelom da je to bio pokušaj da se skrene krivica.

Kasnije tokom dana, sekretarka za energetiku Dženifer Granholm je upitana o Pauelovom odgovoru tokom konferencije za štampu. „Većina bi rekla da je cena goriva pogoršala inflaciju“, rekla je ona, tvrdeći da je rat u Ukrajini povećao cene smanjenjem ponude.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1578 on: June 23, 2022, 06:00:37 pm »





Quote
Supreme Court Rules on Carrying Guns




Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1579 on: June 24, 2022, 07:46:49 am »



Bajden razmatra cenu sankcija protiv Rusije


Vašington je bio svestan da će sankcije Rusiji imati posledice po SAD, izazivajući skok cena energenata, rekao je u sredu predsednik Džo Bajden.

Govoreći u Beloj kući, Bajden je okrivio Rusiju za povećanje cena goriva u SAD, rekavši da će američki narod i ostatak sveta morati da plate cenu za stavljanje na stranu Ukrajine.

„Presekli smo rusku naftu u Sjedinjene Države, a naši partneri u Evropi su učinili isto, znajući da ćemo videti veće cene gasa. rekao je on, dodajući da je američki Kongres dao skoro jednoglasnu podršku zabrani nafte, „znajući dobro cenu“.

Cene benzina u SAD se sada kreću blizu 5 dolara po galonu, u poređenju sa otprilike 3 dolara po galonu pre godinu dana. Prema Bajdenu, američka vlada čini sve što može „da smanji ovaj bol na pumpi“. Predsednik je predložio suspenziju federalnog poreza na gas od 18 centi u naredna tri meseca i pozvao države da uklone sopstvene poreze na gorivo. Bajden je takođe pozvao kompanije za preradu nafte da povećaju svoje kapacitete.

Troškovi goriva počeli su da rastu u SAD tokom zime usred skoka globalnih cena nafte, a potražnja je porasla zbog ukidanja ograničenja zbog korona virusa. Sankcije Rusiji su dodale problem, nakon što su zapadne zemlje počele da izbegavaju rusku naftu.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1580 on: June 26, 2022, 07:07:06 am »



Bajden potpisao zakon o bezbednosti oružja


Američki predsednik Bajden je u subotu potpisao prvi veliki zakon o bezbednosti oružja koji je Kongres usvojio u skoro 30 godina.

Potpisivanje dolazi nešto više od mesec dana nakon što je u masovnoj pucnjavi u osnovnoj školi u Teksasu ubijeno 19 dece i dvoje odraslih. Taj napad je usledio 10 dana nakon što je rasistička masovna pucnjava u supermarketu u Bafalu u Njujorku ubila 10 crnaca.

„Iako ovaj zakon ne čini sve što želim, on uključuje akcije na koje sam dugo pozivao da će spasiti živote“, rekao je Bajden neposredno pre potpisivanja te mere.

„Danas govorimo više nego dovoljno. Kažemo više nego dovoljno“, dodao je on. „U vreme kada se čini da je nemoguće da se bilo šta uradi u Vašingtonu, mi radimo nešto posledično.

Zakon, koji je u petak uveče usvojio Dom 234-193 nakon što ga je Senat odobrio u četvrtak, uključuje podsticaje za države da donesu takozvane zakone o crvenoj zastavi koji dozvoljavaju grupama da podnose peticije sudovima da uklone oružje od ljudi za koje se smatra da predstavljaju pretnju za sebe ili druge.

Pored toga, predlog zakona proširuje postojeći zakon koji sprečava osobe osuđene za porodično zlostavljanje da poseduju pištolj na partnere za sastanke, a ne samo na supružnike i bivše supružnike.

Takođe proširuje proveru prošlosti ljudi između 18 i 21 godine koji žele da kupe oružje.

Nacionalno streljačko udruženje kaže da se protivi zakonu.

„Ovaj zakon se može zloupotrebiti za ograničavanje zakonite kupovine oružja, kršenje prava Amerikanaca koji poštuju zakon i korišćenje federalnih dolara za finansiranje mera kontrole oružja koje usvajaju državni i lokalni političari“, navodi se u saopštenju NRA od utorka.

Senator Chris Murphi, D-Conn., koji je vodio pregovore između 10 republikanaca u Senatu i 10 demokrata, nazvao je zakon kompromisom neposredno prije početka glasanja u Senatu u četvrtak.

„Ne radi sve što želim“, rekao je Marfi. „Ali ono što radimo spasiće hiljade života bez kršenja ničija prava iz Drugog amandmana.

Bajdenova akcija takođe dolazi samo nekoliko dana nakon što je Vrhovni sud SAD doneo značajnu odluku u kojoj se kaže da postoji ustavno pravo na nošenje pištolja u javnosti za samoodbranu, čime se poništava njujorški zakon koji je ograničavao skriveno nošenje.

Guvernerka Njujorka Keti Hočul nazvala je tu odluku „nepromišljenom“ i „prekornom“.

„Naše države i naši guverneri imaju moralnu odgovornost da urade ono što mogu zbog onoga što se dešava: ludilo kulture oružja koja je sada posedovala sve, čak do Vrhovnog suda“, rekao je Hočul ubrzo nakon odluka četvrtak.

Prema podacima Arhiva nasilja iz oružja, u SAD je bilo najmanje 281 masovno pucnjavo u 2022. Od 8. juna ove godine je bilo 27 pucnjava u školama, prema Nedelji obrazovanja, koja prati pucnjavu u školama od 2018.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1581 on: June 26, 2022, 07:09:00 am »




Bajden kritikovao Vrhovni sud zbog „užasnih odluka“



Predsednik Bajden je u subotu kritikovao Vrhovni sud zbog njegovih „užasnih odluka“ ove nedelje nakon što je objavio dve istorijske presude koje su poništile Roe protiv Vejda i proširile prava na oružje širom zemlje.

„Mislim da je Vrhovni sud doneo neke užasne odluke“, rekao je Bajden odgovarajući na pitanje novinara o tome da li je Vrhovni sud „pokvaren“.

Visoki sud je u petak naišao na žestoku reakciju nakon svoje značajne odluke da ukloni 50-godišnji pravni presedan ustanovljen u predmetu Roe protiv Vejda ukidanjem ustavnog prava žene na abortus – dajući državama moć da dozvole, ograniče ili zabrane tu praksu u potpunosti.

Kritičari presude, uključujući demokratsko rukovodstvo, izazvali su gnev na Vrhovni sud, nazvavši je „nelegitimnom“ i optužujući Visoki sud, koji bi trebalo da tumači zakon kroz nepristrasno sočivo, da ga vodi konzervativna politika.

„Zbog Donalda Trampa, Miča Mekonela, Republikanske partije i njihove velike većine u Vrhovnom sudu, američke žene danas imaju manje slobode od svojih majki“, rekla je u petak predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi.

„Radikalni republikanci nastavljaju svoj krstaški rat da kriminalizuju zdravstvenu slobodu“, dodala je ona. „Ekstremisti GOP-a čak prete da će kriminalizovati kontracepciju, kao i vantelesnu oplodnju i negu nakon pobačaja.

Demokrate su i dalje besne zbog Mekonelove blokade iz 2016. na pokušaj predsednika Obame da nominuje Merika Garlanda za mesto u Vrhovnom sudu, nakon smrti sudije Antonina Skalije.

Tvrdeći da je zabrinut zbog imenovanja sudije Vrhovnog suda tokom izborne godine, tadašnji lider većine u Senatu zadržao je mesto upražnjeno sve dok predsednik Tramp nije stupio na dužnost.

Tramp je zatim imenovao tri sudije koje su saosećale sa Republikanskom strankom u visokom sudu, uključujući sudiju Ejmi Komi Baret, koja je imenovana 8 dana pre izbora u novembru 2020. uprkos povicima demokrata o licemerju.

Trenutno postoji šest sudija koje su imenovali predsednici republikanaca, dok su samo tri sudije potvrđene pod predsednicima demokrata.

Ali Bajdenovi komentari aludirali su na još jednu kontroverznu odluku koju je Visoki sud doneo ove nedelje nakon što je doneo odluku da Amerikanci imaju pravo da nose vatreno oružje u javnosti radi samoodbrane, čime se ukida pravo države da diktira zakone o skrivenom nošenja oružja.

Odluka da se dozvoli većem broju Amerikanaca da legalno nose vatreno oružje došla je iste nedelje kada je Kongres usvojio svoj prvi zakon o kontroli oružja u poslednjih 30 godina.

Predlog zakona, koji je u subotu potpisao Bajden, predstavlja pokušaj da se suprotstavi seriji smrtonosnih masovnih pucnjava koje su decenijama mučile SAD.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1582 on: June 28, 2022, 08:15:43 am »



Sud u Sjedinjenim Državama dopušta da glasaju nedržavljani


Vrhovni sud Njujorka poništio je zakon usvojen u januaru koji bi stranim državljanima koji su živeli u Njujorku dao pravo da glasaju na lokalnim izborima samo 30 dana. U svojoj odluci od ponedeljka, sud je proglasio zakon, koji je potpisao novi gradonačelnik Erik Adams samo nekoliko dana nakon njegove inauguracije, „nezakonitim, ništavnim“ jer je „jasno… da je glasanje pravo koje se daje građanima SAD-a“

Odlukom suda je odobrena trajna zabrana kojom se zakon stavlja van snage kao odgovor na tužbu Republikanske stranke države Njujork, članova gradskog veća obe strane, predsednika opštine Stejten Ajlend Vita Fosela i nekoliko naturalizovanih američkih državljana.

Predviđeno da stupi na snagu u januaru 2023. godine, zakon bi omogućio preko 800.000 negrađana da glasa na gradskim izborima. Zagovornici imigranata su tvrdili da, pošto su neki od njih plaćali poreze, trebalo bi da imaju reč u svom predstavljanju. Međutim, glasanje nedržavljana zakonom je zabranjeno državnim ustavom, a protivnici zakona napominju da bi to značajno uticalo na lokalne izbore, o kojima se često odlučuje na osnovu nekoliko hiljada glasova. Svaki deveti od 7 miliona odraslih stanovnika Njujorka je pravno dokumentovan nedržavljanin sa pravom glasa, što potencijalno predstavlja zaista ogroman deo biračkog tela.

Odluka je doneta manje od mesec dana pre nego što je Izborni odbor trebalo da otkrije svoj plan za funkcionalan sistem registracije birača za negrađane koji bi im uspostavio glasačku legitimaciju za čitav grad, a da im se ne dozvoli da glasaju iu državnim i nacionalni izbori – slobode koje do sada nije dozvoljavao ni zakon o gradskom glasanju.

Iako su se Adams, pa čak i njegov prethodnik Bil de Blasio, osećali neprijatno da negrađanima daju pravo glasa, nijedan se nije pojačao da se pozabavi ovim pitanjem. Kako se bližio kraj njegovog mandata, De Blasio je odlučio da izbaci limenku i prepusti svom nasledniku da se time bavi, dok je Adams samo pustio da istekne period za prigovor u kojem je mogao da registruje nezadovoljstvo zakonom. Uprkos njegovim sumnjama u vezi sa dozvoljavanjem stranim državljanima da glasaju nakon samo 30 dana boravka u gradu, odlučio je da ne stavi veto na zakon.

Druge države, uključujući Floridu, Kolorado, Alabamu i Arizonu, donele su preventivno zakone kako bi sprečile da slični zakonodavni napori zažive.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1583 on: June 28, 2022, 08:18:31 am »




Oficiri otkrivaju probleme sa regrutacijom američke vojske


Američka vojska je objavila najmanji broj regrutovanja u poslednjih nekoliko decenija, a vojska je lošija od svih drugih rodova. U jednom delu od ponedeljka pažljivo se okrivljuje „zastareli“ sistem zapošljavanja i nedavni „probuđeni“ oglasi kao glavni krivci, predlažući reviziju oba.

Ranije ovog meseca, Pentagon je potvrdio da vojska zaostaje za 23 odsto od svojih ciljeva regrutovanja za ovu godinu. Problem je već bio očigledan u aprilu, kada je senator Thom Tillis (R-Severna Karolina) rekao Komitetu za oružane snage da „svaka pojedinačna metrika koja prati okruženje za regrutovanje vojske ide u pogrešnom pravcu“ i upozorio na „najgore brojke u poslednjih nekoliko decenija.”

Prema tekstu od ponedeljka u Zadatku i svrsi, čiji su autori jedan sadašnji i jedan bivši oficir američke vojske, dva glavna problema su pogrešno oglašavanje i zastareli sistem regrutovanja.

„Vojskom reklamiranju nedostaje doslednost i snažna poruka koja dobro odgovara potencijalnim regrutima“, pišu potpukovnik Džejms Mačado i bivši vojni oficir Danijel Džonson, obojica naučnici sa Univerziteta Severne Karoline u Čepel Hilu.

Džonson i Mačado priznaju da serija oglasa „The Calling“ „blago rečeno nije dobro primljena“. Prošlogodišnji animirani kratki filmovi bili su naširoko prikazani kao „probuđeni“ i u poređenju sa ruskim ili kineskim pandanima.

Serija „Šta je tvoj ratnik“ je bila bolja u privlačenju saobraćaja na veb stranicu za regrutovanje vojske, ali „nije bilo dokaza da je povećala nameru potencijalnih regruta da se regrutuju“. Takođe je predstavljao rat kao video igru i predstavljao je „reklamu za mamac i prebacivanje koja je izgledala površno“, prema povratnim informacijama korisnika koje su citirali Machado i Johnson.

Kažu da je najnovija serija oglasa, nazvana „Upoznaj svoju vojsku“ i koja se pojavljuje na Jutjubu, fokusirana na beneficije i pogodnosti, a da se ne pominje „ponos u službi, nesebična usluga ili čak pojedinačna dostignuća“.

Prema Pentagonu, tri glavna razloga zbog kojih su potencijalni regruti želeli da se pridruže vojsci su novac, plaćanje koledža i putovanja. U međuvremenu, tri glavna razloga protiv pridruživanja navedena su kao strah od povrede ili smrti, psihičke traume i seksualno uznemiravanje ili napad.

Machado i Johnson takođe ističu da oglasi ne usmeravaju kandidate u kancelariju za zapošljavanje, već na veb lokaciju kojom upravlja spoljni izvođač. Kažu da veb lokacija pruža loše ili netačne informacije o platama i beneficijama, ne nudi način za ćaskanje uživo sa regruterima i ima obrazac za podnošenje na koji regruteri mogu da odgovore nakon otprilike nedelju dana.

Sami regruteri nemaju dovoljno obuke ili podrške i zarobljeni su u sistemu koji decenijama nije ažuriran, kaže se u tekstu. Na primer, od njih se zahteva da regrutuju najmanje jedno telo mesečno, ali bez ikakvih dodataka za sezonske fluktuacije. Oni takođe ne mogu da koriste društvene medije da efikasno dopru do svoje ciljne publike, zbog postojećih propisa.

„Iako vojska može da razmisli o čekanju recesije koja izaziva zaokret na tržištu rada, neefikasno je ne modernizovati praksu regrutovanja“, zaključuju Džonson i Mačado. Nisu pominjali neuspeh rada na društvenim mrežama 2020. godine, kada su aktivisti za socijalnu pravdu i političari bili primorani da se vojska povuče sa platforme za striming Tvitch.

Američka vojska trenutno nudi bonuse od „do 50.000 dolara“ – što se u praksi može ispostaviti kao mnogo manje – za šestogodišnji angažman. Većina regruta dolazi iz samo osam američkih država – Kalifornije, Ilinoisa, Ohaja, Njujorka, Džordžije, Severne Karoline, Floride i Teksasa, pri čemu Teksas čini najveći procenat regruta.

Ministar odbrane Lojd Ostin branio je „probuđene“ vojne oglase prošle godine, rekavši da služba radi „odličan posao u regrutovanju prave vrste ljudi“ koji treba da „izgledaju kao Amerika“. Takođe je definisao „raznolikost“ i „pravičnost“ kao najviše prioritete Pentagona.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1584 on: June 28, 2022, 10:29:00 am »



Više od milion glasača prešlo u Republikansku stranku prošle godine


Više od milion glasača u SAD-u prešlo je u Republikansku partiju tokom prošle godine, uključujući desetine hiljada birača koji su se menjali.

Neki su izjavili da više ne mogu da podržavaju politiku Demokratske stranke, navodi se u izveštaju od ponedeljka.

Prelazak na GOP dešava se u svakom delu zemlje, u demokratskim i republikanskim državama i gradovima otkako je predsednik Bajden pobedio bivšeg predsednika Donalda Trampa, pokazala je analiza podataka o registraciji birača koju je sprovela agencija Asošiejted pres.​

Tokom prošle godine, oko dve trećine od 1,7 miliona birača koji su promenili partijsku pripadnost prešlo je u Republikansku partiju, a ukupno je više od milion ljudi postalo republikanci u poređenju sa oko 630.000 koji su postali demokrate.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1585 on: June 29, 2022, 02:02:39 pm »




"Da je Tramp ostao na vlasti..."


Savetnik bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, Džejson Miler uveren je da rata u Ukrajini ne bi bilo da je Tramp osvojio drugi mandat i ostao predsednik.

Kada je reč o problemima na Balkanu, ističe da je Tramp smatrao da ne može niko spolja da nameće rešenja i da je potrebno saslušati sve koji u tom regionu žive.

"Ne verujem da bi bilo rata u Ukrajini da je Tramp predsednik SAD. Imali smo invaziju Rusije, koju je sproveo Vladimir Putin na Ukrajinu tokom Obamine administracije (aneksija Krima) i sada ponovo, Bajdenove administracije. Putin to nije učinio za vreme Trampa", rekao je u eksluzivnom intervjuu za Tanjug nekadašnji šef Trampove izborne kampanje koji u Beču promoviše novu društvenu platformu "GETTR", koju je osnovao posle gašenja Trampovog profila na tviteru.

Miler ukazuje da to ne važi samo za Ukrajinu, navodeći da je Severna Koreja prestala da testira rakete tokom Trampovog mandata, dok se u isto vreme od Kine ništa nije čulo u vezi Tajvana.

"Sada smo blizu toga da Kina preuzme Tajvan, a svet je postao manje stabilan i sve opasniji", smatra Miler.

Na pitanje da li sukob u Ukrajini može da preraste u svetski rat, izražava nadu da to toga, ipak, neće doći, i da će SAD iskoristiti svoj uticaj da dve strane dovedu za pregovarački sto i reše problem mirnim putem.

Međutim, ističe da je to kompleksni problem, jer, kako kaže, postoje strane koje ne žele da se taj konflikt reši, već priželjkuju haos.

Zato smatra da fokus Sjedinjenih država mora biti na tome da spreče uvlačenje druge nacije u rat, kako se ne bi povećala opasnost i po druge narode u Evropi.

Na pitanje koliko je Tramp bio uspešan u spoljnoj politici i koji je bio njegov pristup u rešavanju problema u svetu, podsetio je da je Tramp od početka zauzeo poziciju - "Amerika na prvom mestu".

"Mislim da mnoge zemlje nisu razumele, odnosno nisu dobro prevele njegov slogan. Mi nismo rekli - samo Amerika. Mislili smo da svako treba, najpre, da gleda svoju zemlju i svoj narod. Ne treba predati suverenitet nekoj multinacionalnoj kompaniji ili entitetu, jer kada odustanemo od svoje suverenosti, naši građani gube slobode", kaže Miler.

Kada je reč o Balkanu, uz ocenu da se radi o regionu sa dugom istorijom konflikata, Miler ukazuje da je Trampov stav bio da se problemi ne mogu rešiti lako, niti ih može rešiti neko , "ko crta granice ili izvlači pobednika i gubitnika" u naporu da uspostavi mir.

"Tramp, koji je došao iz sveta biznisa, i čovek je koji je sklapao dogovore, imao je jasan stav - da se, u rešavanju problema, moraju uzeti u obzir sve strane", rekao je Miler.

Dodao je da je Tramp bio uspešan i u Severnoj Koreji, kao i kada je reč o odnosima sa Rusijom i Vladimirom Putinom, ali i prema Kini, ali da su tu politiku, kaže, "razbili propali političari".

Miler,objašnjava da "GETTR", čije je ime je nastalo kao skraćenica za izraz "okupiti se" (Get together), pojašnjava da je cilj bio da stvori platformu koja obezbeđuje slobodu govora, a pokrenuta je na Dan državnosti SAD 4. jula prošle godine.

Nakon godinu dana, prema njegovim rečima, "GETTR" ima već šest miliona korisnika širom sveta, od čega polovinu u SAD.

"Tri miliona korisnika je u SAD, a druga polovina je širom sveta. To je međunarodna platforma. Brazil nam je drugo tržište po veličini, zatim slede Velika Britanija, Nemačka i Francuska", kaže on.

Naveo je da "GETTR" namerava da se proširi na Istočnu Evropu i Balkan narednih meseci.

Na pitanje ko stoji iza "GETTR", budući da je bilo spekulacija da iza te platforme stoji upravo Tramp, kojem je Tviter trajno suspendovao nalog, ali i navoda o kineskim investicijama, Miler je odgovorio da su dva međunarodna investiciona fonda uložila kapital, od kojih je jedan u Velikoj Britaniji, a drugi u SAD.

"Nema nikakvog skrivenog ili kapitala neke strane države. To su osnovali ljudi koji veruju u slobodu govora, koji žele da donesu slobodu i demokratiju u mesta gde ih nema", naglasio je Miler i namenjena je ljudima koji veruju u slobodu govora, protive se zabranama, a na toj platformi se ne brišu ničiji nalozi, nema algoritamasve slobodne ljude širom sveta, ne podržava nikakve posebne kandidate i stranke, već veruje u slobodu.

Upitan za pravila korišćenja, pojašnjava da "GETTR" ima proaktivna pravila i smernice, pa se tako ne dozvoljava ilegalni sadržaj, kao ni pretnje, uvrede, iznošenje ličnih podataka, objavljivanje slika dece ili video snimaka Islamske države.

U vezi sa najavom mogućeg širenja platforme na Balkan, ističe da u ovom regionu žive patriote i ljudi koji vole slobodu.

"Želimo da budemo platforma za ljude koji su ponosni na svoju zemlju, porodicu, i veru., da im Da im damo glas, mogućnost komuniciranja bez diktata EU, UN, ili drugih. Želimo da građani dobiju moć. Uz ''GETTR'',ako imate pametni telefon, imate svoj glas, jer možete da komunicirate svoj stav javnosti. Ne morate da dopustite da globalna elita misli umesto vas, već sami mislite svojom glavom", objasnio je Miler.

Najavio je da će, u okviru iduće evropske turneje, posetiti istočnu Evropu i Balkan, i da bi to moglo da bude u septembru ili oktobru, jer na ovim prostorima vidi veliku šansu za ekspanziju.

Na pitanje, kao bivši šef kampanje Trampa, koja je moć društvenih medija u politici, Miler je istakao da su društveni mediji ključni za svaku kampanju širom sveta.

"Trampova super moć je proizilazila iz toga da je mogao da zaobiđe mejnstrim, tradicionalne medije i obraća se direktno glasačima. Mnogo mejnstrim medija preokreće izjave i interpretira ih na svoj način. Zbog toga građani ne veruju medijima. Tramp je preko društvenih medija mogao direktno da im se obrati", dodao je on i zaključio da je budućnost politike u tome da se kandidati preko društvenih mreža direktno obraćaju građanima.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1586 on: July 02, 2022, 06:53:50 am »





Quote
Biden Needs Cue Cards For Simple Tasks




Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1587 on: July 02, 2022, 12:47:27 pm »




Amerikanci ne žele da se Bajden ponovo kandiduje


Samo 29 odsto Amerikanaca želi da se predsednik Džo Bajden ponovo kandiduje 2024. godine, prema najnovijoj anketi objavljenoj u petak u Vašingtonu, DC The Hill. U međuvremenu, 71 odsto ispitanika se protivilo da Bajden pokuša da dobije drugi mandat u Beloj kući. Ista anketa je pokazala da je ukupni rejting odobravanja 79-godišnjeg demokrate pao na samo 38%.

Ovo je zapanjujući rezultat ankete Harvard CAPS–Harris Poll sprovedene od 28. do 29. juna među 1.308 registrovanih američkih glasača, podeljenih isključivo sa The Hillom. Od onih koji su rekli da Bajden ne bi trebalo da se kandiduje za reizbor, 45% je reklo da je to zato što je loš predsednik. Otprilike trećina je rekla da je prestar, dok je preostala četvrtina rekla da je vreme za promenu na vrhu.

„Predsednik Bajden će možda želeti da se ponovo kandiduje, ali birači kažu ’ne‘ ideji o drugom mandatu, čime se pomiče posao koji obavlja kao predsednik“, rekao je Mark Pen, ko-direktor istraživanja Harvard CAPS-Harris Poll. „Samo 30 odsto demokrata bi čak glasalo za njega na predsedničkim izborima demokrata“, dodao je Pen.

Anketa je pokazala da Bajden odobrava 38 odsto, što je postalo još gore kada je u pitanju njegovo rukovanje američkom ekonomijom (32 odsto) i inflacijom (28 odsto). Međutim, dobio je 43% odobrenja za otvaranje radnih mesta i 50% odobrenja za suočavanje sa pandemijom Covid-19.

U martu je ista anketa pokazala da Bajden odobrava 40 odsto u martu, a bivši predsednik Donald Tramp ga je pobedio u hipotetičkom meču 2024. sa razlikom od šest poena.

Ispitanici u junu su takođe tvrdili da Tramp ne bi trebalo da se ponovo kandiduje 2024. godine, iako sa manjom razlikom. Samo 39 odsto je reklo da bi Tramp trebalo da ponovo pokuša Belu kuću, a 61 odsto se protivi. Kritičari bivšeg predsednika su se podelili u tri skoro ravnomerno podeljena tabora, sa 36% njih nazvalo ga „nepravilnim“, 33% je reklo da je bio previše podeljen, a 30% ga smatra odgovornim za pobunu na Kapitolu 6. januara – tvrdnju je izneo specijalni kongresni komitet u nedeljnim televizijskim saslušanjima, tokom kojih je sprovedena anketa.

Suočeni sa izborom između Bajdena i Trampa, 60 odsto ispitanika Harvard CAPS-Harris Poll reklo je da bi umesto toga razmotrili „umerenog nezavisnog kandidata“. To mišljenje je pronađeno među 64% demokrata i 53% republikanaca u anketi.

Centar za američke političke studije Univerziteta Harvard i Haris Poll tek treba da objave pune rezultate ankete. Njihovi ispitanici su izvučeni iz Harisovog onlajn uzorka ponderisanog za poznate demografske podatke.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1588 on: July 04, 2022, 12:10:54 pm »






[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* 2022-07-04_130947.jpg (224.43 KB, 908x1200 - viewed 2 times.)
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1589 on: July 05, 2022, 08:13:02 am »



Ekskluzivni dokumenti otkrili: Amerika umešana


Američka veb-stranica "The Intercept" objavila je da su ekskluzivni dokumenti i intervjui s vojnim i civilnim zvaničnicima otkrili nova saznanja.

Kako navode, mali timovi američkih snaga za specijalne operacije tajno su angažovani u posredničkim ratovima u mnogim zemljama Afrike, Bliskog istoka i azijsko-pacifičke regije.

Iako su "The Intercept" i drugi mediji ranije izveštavali o tome da američko Ministarstvo odbrane (Pentagon) koristi tajni program pod nazivom "127e", pojašnjava se u izveštaju, prvi put se došlo do novih dokumenata, u skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama, koji nude prvu službenu potvrdu da je oko 12 zemalja uključeno u program "127 e" u celom svetu i da su američki komandosi izveli najmanje 23 operacije u periodu između 2017. i 2020. godine u sklopu ovog programa.


Brojne arapske zemlje

Portal navodi da je penzionisani general Džozef Votel, koji je bio na čelu Komande za specijalne operacije i Centralne komande, potvrdio da se antiterorističke operacije u okviru programa "127 e", koje dosad nisu bile otkrivene, provode u Egiptu, Libanu, Siriji i Jemenu.

Drugi bivši visokorangirani zvaničnik Ministarstva odbrane, koji je želeo da ostane anoniman jer je govorio o poverljivom programu, potvrdio je da se ranija verzija programa "127 e" sprovodi u Iraku i Tunisu.

Dokumenti skreću pažnju na glavne tačke programa, kao što je korišćenje ovlašćenja da se omogući pristup područjima sveta koja su inače nedostupna čak i najelitnijim američkim trupama.

Portal navodi da dokumenti i intervjui pružaju dosad najdetaljniju sliku nejasnog tela nadležnog za finansiranje koje američkim komandosima omogućuje sprovođenje antiterorističkih operacija preko stranih i neregularnih partnerskih snaga širom sveta.


Držanje programa u tajnosti

"The Intercept" dodaje da osnovne informacije o tim misijama, poput mesta gde se sprovode, njihove učestalosti i ciljeva, i stranih snaga na koje se američke snage oslanjaju u njihovom izvođenju, nisu poznate čak ni većini članova relevantnih kongresnih odbora i ključnom osoblju Stejt departmenta.

Vašington, u skladu s ovim programom, može naoružavati, obučavati strane snage i davati obaveštajne podatke stranim snagama. Ali za razliku od tradicionalnih inostranih programa pomoći, koji su prvenstveno usmereni na izgradnju domaćih kapaciteta, u ovom programu se američki partneri šalju u misije usmerene "protiv američkih neprijatelja" kako bi se postigli američki ciljevi.

Penzionisani generali koji dobro poznaju program "127 e" kažu da je izuzetno efikasan u ciljanju militantnih grupa, dok istovremeno smanjuje rizike za američke snage.

Stručnjaci kažu da upotreba tela čija nadležnost nije poznata izaziva ozbiljnu zabrinutost po pitanju odgovornosti i nadzora, i potencijalno krši Ustav Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Portal ističe da su ovlašćenja ovog programa prvi put bila izložena velikoj pažnji nakon što su militanti organizacije Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) ubili četiri američka vojnika iz zasede u Nigeru 2017. godine, a mnogi visokorangirani senatori su tvrdili da malo znaju o tamošnjim američkim operacijama.


Loši partneri

"The Intercept" navodi da je u svojim i izveštajima drugih koji su ranije objavljivani dokumentpvani napori ovog programa u nekoliko afričkih zemalja, uključujući partnerstvo s ozloglašenom jedinicom kamerunske vojske, koje je potrajalo dugo nakon što su njeni članovi dovedeni u vezu s masovnim zločinima.

U izveštaju se navodi da je general Ričard D. Klark, komandant specijalnih operacija, svedočio pred Kongresom 2019. godine da je program "127 e" direktno doveo do hapšenja ili ubistava hiljada "terorista", prekida "terorističkih" mreža i aktivnosti, sprečavanja "terorista" da imaju širok raspon delovanja uz finansijski trošak koji je samo delić onoga koliko koštaju drugi programi.


Partnerstvo s egipatskom i libanskom vojskom

"The Intercept" pojašnjava da su neki dokumenti dobijeni u skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama toliko redigovani da je postalo teško identifikovati zemlje u kojima je program sproveden i snage s kojima je SAD sarađivao. Međutim, pokazalo se da postoji dosad nepoznato partnerstvo s "G2 Strike Force", elitnom specijalnom jedinicom libanskih snaga, koje sprovode aktivnosti s američkim snagama protiv ISIL-a i Al Kaide u Libanu.

Dokumenti takođe pokazuju da su američke snage ušle u partnerstvo s egipatskom vojskom kako bi ciljale militante ISIL-a na Sinajskom poluostrvu, ali da američke snage nisu pratile svoje egipatske partnere u borbama, kao što je uobičajeno u drugim afričkim zemljama.

Portal navodi da SAD imaju dugu istoriju pomaganja egipatskoj i libanskoj vojsci, ali da korišćenje egipatskih i libanskih snaga kao posrednika u američkim antiterorističkim misijama predstavlja važan razvoj dešavanja u odnosima između Vašingtona i dve arapske zemlje.


izvor
Logged
Pages:  1 ... 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 [106] 107 108 109 110 111   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.029 seconds with 23 queries.