Vesti iz SAD

[Dreadnought]

Rojters/Ipsos: Bajdenov rejting pada na 36%


Rejting javnog odobravanja američkog predsednika Džoa Bajdena pao je na 36 odsto ove nedelje kako bi se izjednačio sa najnižim rejtingom u poslednjih 19 meseci u Beloj kući, pošto inflacija utiče na život Amerike, navodi Rojters/Ipsos anketa završena u utorak.

Dvodnevna nacionalna anketa pokazala je da 59 odsto Amerikanaca ne odobrava Bajdenov radni učinak.

Bajdenov rejting odobravanja je ispod 50% od avgusta 2021. i kretao se oko svog rekordno niskog nivoa od kada ga je prvi put pogodio u maju, što je uzbunilo da je njegova Demokratska stranka na putu da izgubi kontrolu nad najmanje jednim domom Kongresa u srednjem mandatu 8. novembra izbori. Bajdenov rejting je pao za tri procentna poena sa 39 odsto nedelju dana ranije.

Bajdenova popularnost je pretrpela porast inflacije, koja je u junu porasla na 40-godišnji maksimum od 9,1%.

Ruska invazija na Ukrajinu pomogla je da se cene goriva povećaju. Pandemija COVID-19 omela je globalne lance snabdevanja.

Bajdenov rejting u njegovoj partiji pao je na 69 odsto ove nedelje sa 74 odsto nedelju dana ranije. Samo 11% republikanaca odobrava njegov učinak na funkciji.

Bajdenovi najniži rejtingi su se takmičili sa najnižim rejtingom njegovog prethodnika Donalda Trampa, čija je popularnost dostigla najniži nivo od 33 odsto u decembru 2017.

Anketa Reuters/Ipsos se sprovodi onlajn na engleskom širom Sjedinjenih Država. Najnovija anketa prikupila je odgovore od ukupno 1.003 odrasle osobe, uključujući 437 demokrata i 377 republikanaca. Ima interval verodostojnosti – meru preciznosti – od četiri procentna poena.


izvor

[Dreadnought]

Američka vojska: „Neviđena” kriza regrutovanja


Vojska je do sada regrutovala samo polovinu od 60.000 novih vojnika za koje se nadala da će biti primljena do 1. oktobra, rekli su zvaničnici u utorak, priznajući da bi, ako se trend pada ne preokrene, to moglo imati značajan uticaj na borbenu gotovost u narednim godinama.

„Imamo neviđene izazove i sa okruženjem posle Covid-19 i tržištem rada, ali i konkurencijom sa privatnim kompanijama koje su vremenom promenile svoje podsticaje“, rekao je zamenik načelnika Generalštaba za vojsku, general Džozef Martin. Pododbor za oružane snage Doma, navodi AP.

Američka vojska je imala teškoće da privuče nove vojnike, jer je ove godine zabeležila najniži broj regrutovanja u decenijama. Prošlog meseca, Pentagon je priznao da zaostaje 23% od ciljeva regrutovanja. Za problem se uveliko pripisuje loše oglašavanje – posebno nedavni trend ka „probuđenim“ oglasima koji se naširoko ismevaju na društvenim medijima – i neuredan, zastareli sistem zapošljavanja koji stavlja preveliku odgovornost u ruke spoljnih izvođača.

Suočavajući se sa najtežim problemima regrutovanja u svim vojnim rodovima, američka vojska trenutno nudi bonuse do 50.000 dolara – što se u praksi može pokazati i mnogo manje – za šestogodišnje regrutovanje, ali se još uvek bori da pronađe dovoljno dobrovoljaca. Martin je predvideo da bi armijske snage mogle pasti sa očekivanih 476.000 na 466.400 vojnika do kraja ove fiskalne godine, i na samo 445.000 vojnika do kraja 2023.

„Vojska se suočava sa našim najizazovnijim okruženjem za regrutovanje od osnivanja dobrovoljačkih snaga“, rekla je sekretarka vojske Kristin Vormut na saslušanju. „Suočavamo se sa veoma fundamentalnim pitanjem… Da li snižavamo standarde da bismo zadovoljili krajnju snagu ili smanjujemo krajnju snagu da bismo održali kvalitetnu, profesionalnu snagu? Verujemo da je odgovor očigledan – kvalitet je važniji od kvantiteta.”

Interna anketa Ministarstva odbrane koju je En-Bi-Si proveo prošlog meseca pokazala je da samo 9% kvalifikovanih građana starosti od 17-24 godine ima nameru da služi u oružanim snagama, što je najmanji broj od 2007. U isto vreme ukupan broj Amerikanaca fizički, mentalno i moralno kvalifikovanih da se pridruže pao je sa 29% na 23% poslednjih godina.

Prema Pentagonu, tri glavna razloga zbog kojih su potencijalni regruti želeli da se pridruže vojsci su novac, plaćanje koledža i putovanja. U međuvremenu, tri glavna razloga protiv pridruživanja navedena su kao strah od povrede ili smrti, psihičke traume i seksualno uznemiravanje ili napad.


izvor

[Dreadnought]

SAD priznaju da problem duga šteti statusu u UN


To što SAD zaostaju milijarde dolara u ispunjavanju obaveza prema UN-u, šteti sposobnosti Vašingtona da utiče na svetsku organizaciju, rekla je ambasadorka Linda Tomas-Grinfild pred Komitetom za spoljne poslove Senata u sredu. Dok se američka delegacija opirala pokušajima sramote oko ovog pitanja, to je otvorilo otvaranje za Kinu, rekla je ona poslanicima.

Tomas-Grinfild i administrator USAID-a Samanta Pauer svedočili su pred komitetom u sredu ujutru, pri čemu je „globalna bezbednost hrane“ glavna tema i većina pitanja koja se odnose na izvoz žitarica iz Rusije i Ukrajine zaustavljena sukobom. Međutim, otprilike na polovini saslušanja, senator Kris Marfi (D-Konektikat) pokrenuo je pitanje američkog duga.

„To je zaista suština izazova sa kojim se svakodnevno suočavam u Njujorku, jer smo stavljeni u poziciju da se moramo takmičiti sa našim protivnicima u mogućnosti da utičemo na akcije UN“, odgovorio je Tomas-Grinfild.

„Javno se podsećamo – i pokušavamo da se osramotimo, ali ne osećamo stid – da imamo tako veliki dug, tako velike zaostale obaveze u UN. Tako da zaista moramo da se pozabavimo tim pitanjem ako želimo da budemo u mogućnosti da se takmičimo…” dodala je ona.

Kada je Marfi sugerisao da je ovo ostavilo otvaranje za Kinu ili Rusiju, Tomas-Grinfild je istakao da Peking može da finansira radna mesta za oko 400 mladih profesionalaca u UN, dok SAD ne mogu.

„Svaka praznina koju ostavimo je otvaranje za Kineze. One se ulivaju u svaki otvoreni prostor koji napustimo“, rekla je ona.


izvor

[Dreadnought]

Bajeden u govoru rekao da je imao rak


Američki predsednik Džo Bajden saopštio je u sredu novinarima da ima rak, iako je nejasno da li je pogrešio. Govoreći na događaju o klimatskim promenama u Masačusetsu, predsednik je tvrdio da je zagađenje u njegovoj matičnoj državi Delaver izazvalo njegovu bolest.

„Morali ste da stavite brisače da biste bukvalno skinuli uljnu mrlju sa prozora“, rekao je Bajden o zagađenju u blizini njegove kuće iz detinjstva, pre nego što je dodao „zato ja i mnogi drugi ljudi sa kojima sam odrastao imamo rak .”

Prema rečima njegovog lekara, Bajden je imao nekoliko „lokalizovanih, nemelanomskih karcinoma kože” pre nego što je postao predsednik, ali nikada ranije nije pokušao da poveže ova manja dermatološka stanja sa zagađenjem.

Njegovi republikanski protivnici i američki birači više puta su dovodili u pitanje Bajdenovu fizičku i mentalnu sposobnost.

Nakon Bajdenovog komentara, konzervativni stručnjaci spekulisali su da li je Bajden samo priznao da ima ozbiljnu bolest ili je pokazao jednu od svojih karakterističnih verbalnih grešaka, za koje su tvrdili da dokazuju kognitivni pad 79-godišnjaka.

Bajden je tokom kampanje 2020. rekao da bi, ako ikada dođe do „fundamentalnog neslaganja“ između njega i potpredsednice Kamale Haris, „razvio neku bolest i rekao da moram da podnesem ostavku“. Njegovu izjavu pojedini mediji tretirali su kao „šalu“.

U vreme pisanja ovog teksta, Bela kuća nije komentarisala Bajdenove reči.


izvor

[Dreadnought]

Njujork: Kongresmen Li Zeldin napadnut tokom govora


Čovek se popeo na binu i pokušao da ubije kongresmena Lija Zeldina u četvrtak dok je držao oštar govor u svojoj kandidaturi za guvernera Njujorka, saopštila je njegova kampanja, ali je kandidat ostao nepovređen.

Video snimak koji su svedoci objavili na društvenim mrežama pokazuje kako neidentifikovani muškarac sa crnom bejzbol kapom brzo prilazi Zeldinu sa strane bine na mitingu u severnom delu Njujorka i pruža ruku ka licu ili vratu republikanskog kandidata.

Zeldin ga je odgurnuo pre nego što su obojica pala na zemlju dok je nekoliko drugih pokušavalo da savlada osumnjičenog.

Portparolka Zeldinove kampanje Kejti Vincentz navela je na Tviteru da je osumnjičeni pokušao da izbode kongresmena. Vincentz je rekao da su Zeldin i članovi njegovog tima nepovređeni.

„Zeldin je zgrabio napadača za zglob da ga zaustavi dok drugi nisu pomogli da se napadač spusti na zemlju. Policija je privela čoveka“, rekao je Vincentz.

Ona je rekla da je Zeldin završio svoj govor nakon incidenta i zahvalila policajcima koji su reagovali na napad.

Lokalna policija nije mogla odmah da dobije komentar o incidentu.

„Drago mi je što sam čuo da kongresmen Zeldin nije povređen i da je osumnjičeni u pritvoru“, rekla je na Tviteru aktuelna guvernerka Njujorka Keti Hočul, demokrata i Zeldinova protivnica u trci.

„Najoštrije osuđujem ovo nasilno ponašanje — njemu nije mesto u Njujorku“, rekao je Hočul.


izvor

[Dreadnought]

Trampov savetnik osuđen za nepoštovanje Kongresa u slučaju napada na Kapitol


Savetnik bivšeg predsednika SAD-a Donalda Trampa, Stiv Benon osuđen je za nepoštovanje Kongresa, jer je odbio da da učestvuje u istrazi o napadu na Kapitol.

Nakon četvorodnevnog suđenja, federalni sud je Benona osudio zbog odbijanja da da izjavu i da odboru u Kongresu podnese određena dokumenta.

Njemu preti zatvorska kazna od dve godine. Izricanje presude zakazano je za 21. oktobar.

Benonov advokat je najavio žalbu, što je potvrdio i on sam.

"Možda smo ovde danas izgubili bitku, ali nećemo izgubiti rat", rekao je Benon.


izvor

[Dreadnought]

"Your husband is the WORST president we've ever had"!!!

[Dreadnought]

Prvi put od izbora – Tramp u Vašingtonu


Prvi put od kada je napustio položaj bivši predsednik SAD Donald Tramp došao je danas u Vašington.

On će održati govor nekoliko sati posle govora Majka Pensa, njegovog bivšeg potpredsednika i potencijalnog budućeg rivala za republikansku nominaciju na izborima 2024. godine.

Tramp je došao u američku prestonicu u trenutku kada pojedini republikanci razmišljaju o kandidaturi za Belu kuću i pokazuju sve veću spremnost da mu se direktno suprotstave.

Među njima je i Majk Pens, koji je tokom svog današnjeg govora, održanog nedaleko od lokacije gde bi i Tramp trebalo da govori, predstavio svoju "agendu slobode", prenosi Glas Amerike.

Dok se Tramp često žali na prethodne predsedničke izbore za koje i dalje neosnovano tvrdi da su "pokradeni", Pens je tokom današnjeg govora studentskoj konzervativnoj grupi Fondacija Mlada Amerika poručio:"Neki možda odlučuju da se fokusiraju na prošlost, ali izbori su stvar budućnosti".

Na pitanje da li između njega i Trampa postoji sve veći jaz, nekada najlojalniji saveznik bivšeg predsednika odgovorio je da njih dvojica nemaju (bitno) različita mišljenja o političkim pitanjima.

"Možda se razlikujemo u fokusu. Iskreno verujem da su izbori stvar budućnosti i da je od ključnog značaja da u vreme kada tako mnogo Amerikanaca pati, a toliko mnogo porodica se nosi sa teškoćama, ne podlegnemo iskušenju da gledamo unazad", poručio je Pens.

Očekuje se da se kasnije danas Tramp obrati učesnicima dvodnevnog samita koji organizuje neprofitni politički institut Amerika koji se sastoji uglavnom od bivših članova Trampove administracije i saveznika koje mnogi percipiraju kao "administraciju na čekanju" koja bi brzo mogla da se preseli u Zapadno krilo Bele kuće ukoliko se Tramp ponovo bude kandidovao i pobedio.

Trampov portparol Tejlor Budovič izjavio je da će bivši predsednik danas govoriti o pitanjima javne bezbednosti.


izvor

[Dreadnought]

Bajdenova administracija: Ne, nismo u recesiji


Američku ekonomiju muči inflacija i pati od posledica ruskog rata u Ukrajini – ali nije u recesiji. To je poruka zvaničnika Bele kuće.

Ministarka finansija Dženet Jelen, ekonomski savetnik Brajan Diz i sekretarka za trgovinu Đina Rajmondo oglasili su se poslednjih dana uoči podataka u četvrtak koji bi mogli pokazati da se bruto domaći proizvod (BDP) smanjio od aprila do juna. Prognoza BDP-a Banke federalnih rezervi Atlante ukazuje na pad od 1,6%. To bi označilo drugi kvartal za redom pad BDP-a.

Dok široko pravilo drži da pad BDP-a u dva uzastopna signala predstavlja recesiju, snažno tržište rada u SAD znači da ovo može biti redak trenutak kada to nije dovoljno za ekonomiste da proglase najveću svetsku ekonomiju u recesiji.

Razgovor Bele kuće protiv recesije je više od semantike. Razgovor o recesiji može postati samoispunjavajuće proročanstvo jer kompanije i potrošači, zabrinuti da su pred nama teža vremena, smanjuju potrošnju i investicione planove.

Ekonomija je na prvom mestu za mnoge birače uoči međuizbora 8. novembra koji će odlučiti da li će Demokratska partija predsednika Džoa Bajdena zadržati kontrolu nad Kongresom.

„Nećemo biti u recesiji“, rekao je sam Bajden novinarima u ponedeljak. „Nadam se da ćemo sa ovog brzog rasta preći na stabilan rast.

Uprkos tome, smanjenje BDP-a bi verovatno pogoršalo strahove da su Sjedinjene Države na putu ka ili usred ekonomskog povlačenja i zabrinulo glasače koji se već bore sa većim računima za namirnice i gas.

Zvaničnici Bele kuće veruju da je slabljenje BDP-a posledica jednokratnih faktora, uključujući pad kompanija koje obnavljaju zalihe, koji možda ne odražavaju šire trendove.

„Vidimo znake usporavanja ekonomije, ali usporavanja u pravcu pozitivnog rasta uz nižu inflaciju, u skladu sa vrstom tranzicije koju bismo želeli da vidimo“, rekao je jedan visoki zvaničnik administracije.

Borba protiv 40-godišnje inflacije je centralna za Bajdenovu strategiju, koja je šira od samo jedne četvrtine BDP-a, primetio je zvaničnik.

Administracija očekuje da će inflacija, podstaknuta nestašicama energije i hrane zbog ruske invazije na Ukrajinu, dugoročno pasti kao rezultat njenih napora da se otklone zaostaci u lukama, oslobodi nafta iz strateških rezervi i obnovi kritična infrastruktura.

Mnogi privatni ekonomisti se slažu da Sjedinjene Države još nisu u recesiji. Ali oni vide sve veće rizike. Kažu da porast kamatnih stopa i ublažavanje podataka o stanovanju izazivaju zabrinutost.

Od 1950. godine, Sjedinjene Države nisu doživele dve uzastopne četvrtine smanjenja BDP-a koje na kraju nije bilo povezano sa recesijom.

Ali nikada nije bila proglašena recesija bez gubitka zaposlenja, a radna mesta se trenutno otvaraju brzinom od stotina hiljada mesečno.

Republikanska partija je iskoristila visoku inflaciju i ekonomske slabosti da napadne Bajdenove ekonomske prioritete i prioritete potrošnje. Stranka je oštro kritikovala pokušaje Bele kuće da odgurne razgovore o recesiji.

„Pre nego što brojke o BDP-u budu objavljene kasnije ove nedelje, Bajdenova administracija je započela svoj najnoviji projekat – mahnit pokušaj da se redefiniše reč ’recesija‘“, rekao je ove nedelje lider republikanaca u Senatu SAD Mič Mekonel. „Njihov prioritet je da svima kažu da stvari nisu tako loše kao što izgledaju ili osećaju.“

Ankete pokazuju da Bela kuća vodi tešku bitku.

Istraživanje Morning Consult/Politico ovog meseca pokazalo je da 65 odsto registrovanih glasača u SAD misli da je privreda već u recesiji.

Potrošačko raspoloženje među demokratama je palo na najniži nivo otkako je Bajden preuzeo dužnost.

Bajdenov rejting odobravanja je u međuvremenu pao na rekordno niskih 36 odsto, prema anketi Rojters/Ipsos.


izvor

[Dreadnought]

Tramp upozorio: "SAD preti sudbina Sovjetskog Saveza"


Glavna pretnja SAD dolazi iznutra, zbog čega zemlja može da ponovi sudbinu SSSR-a, Venecuele ili Kube, izjavio je bivši predsednik SAD Donald Tramp.

Prema njegovim rečima, u Sjedinjenim Američkim Državama se nagomilalo mnogo problema, među kojima i porast kriminala, korupcija u obrazovnom sistemu, birokratija, visoka inflacija i priliv migranata.

Tramp je obećao da će nastaviti političku aktivnost, bez obzira na napore korumpiranog državnog aparata da ga u tome spreči.

"Ako se ja ovim ne budem bavio, naša nacija će biti osuđena na to da postane još jedna Venecuela ili Sovjetski Savez. Krećemo se u tom pravcu ili ka tome da se pretvorimo u Kubu velikih razmera“, rekao je Tramp.

Izlaganje na forumu u Vašingtonu je prva pojava bivšeg predsednika SAD u glavnom gradu Amerike nakon predsedničkog mandata. On je i ranije kritikovao rad administracije Džozefa Bajdena.

Između ostalog, Tramp je rekao da je politika prema Ukrajini ludost i izjavio da ona može da dovede do rata svetskih razmera.


izvor

[Dreadnought]

US officially enters a recession

[Dreadnought]

SAD: Usvojen zakon o zabrani poluautomatskog oružja


Predstavnički dom je u petak usvojio zakon kojim se oživljava zabrana određenih poluautomatskih oružja, što je prvo glasanje te vrste u godinama i direktan odgovor na vatreno oružje koje se često koristi u slom masovnih pucnjava u zajednicama širom zemlje.

Nekada zabranjeno u Sjedinjenim Državama, vatreno oružje velike snage sada se naširoko okrivljuje kao oružje izbora među mladićima odgovornim za mnoga od najrazornijih masovnih pucnjava. Ali Kongres je dozvolio da ograničenja koja su prva uvedena 1994. godine na proizvodnju i prodaju oružja isteknu deceniju kasnije, nesposoban da prikupi političku podršku da se suprotstavi moćnom lobiju za oružje i ponovo uvede zabranu oružja.

Predsednica Nensi Pelosi pogurala je glasanje za usvajanje u Domu demokrata, rekavši da je ranija zabrana „spasila živote“.

Predsednik Džo Bajden je pozdravio glasanje u Predstavničkom domu, rekavši: „Većina američkog naroda se slaže sa ovom akcijom zdravog razuma. Pozvao je Senat da „brzo pomeri ovaj zakon na moj sto“.

Međutim, verovatno će zastati u Senatu 50-50. Republikanci izbegavaju zakon Predstavničkog doma, koji su ga demokrate odbacili kao strategiju izborne godine. Gotovo svi republikanci glasali su protiv zakona Predstavničkog doma, koji je usvojen 217-213.

Predlog zakona dolazi u vreme pojačane zabrinutosti zbog nasilja iz oružja i pucnjave – pucnjave u supermarketu u Bafalu, Njujork; masakr školske dece u Uvaldeu, Teksas; i pucnjave četvrtog jula na veseljake u Hajlend Parku, Ill.

Čini se da glasači takve glasove u izbornoj godini shvataju ozbiljno jer se Kongres deli po partijskoj liniji i poslanici su primorani da daju svoje stavove u zapisnik. Nedavno glasanje za zaštitu istopolnih brakova od potencijalnih pravnih izazova Vrhovnog suda dobilo je iznenađujuću količinu dvostranačke podrške.

Bajden je bio od ključnog značaja u obezbeđivanju prve zabrane poluautomatskog oružja kao senator 1994. Bajdenova administracija je rekla da je tokom 10 godina, dok je zabrana bila na snazi, masovna pucnjava opala. „Kada je zabrana istekla 2004. godine, masovna pucnjava se utrostručila“, navodi se u saopštenju.

Republikanci su čvrsto stali protiv ograničenja posedovanja vatrenog oružja velike snage tokom ponekad emotivne debate uoči glasanja.

„To je hvatanje pištolja, čisto i jednostavno“, rekao je predstavnik Gui Reschenthaler, R-Pa.

Rekao je predstavnik Andrev Clide, R-Ga., „Naoružana Amerika je sigurna i slobodna Amerika.“

Demokrate su tvrdile da zabrana oružja ima smisla, prikazujući republikance kao ekstremne i van koraka sa Amerikancima.

Zastupnik Jim McGovern, D-Mass., rekao je da zabrana oružja nije oduzimanje prava Amerikancima na Drugi amandman, već da se osigura da deca takođe imaju pravo „da ne budu upucana u školi“.

Pelosi je prikazala poster reklame kompanije za oružje za dečije oružje, manje verzije koje podsećaju na popularne puške AR-15 i koje se prodaju sa likovima sličnim crtanim filmovima. „Odvratno“, rekla je.

U jednoj razmeni, dva poslanika iz Ohaja su se sukobila. „Vaša sloboda prestaje tamo gde počinje moja i počinje sloboda mojih birača“, rekla je demokratska predstavnica Marsi Kaptur republikanskom poslaniku Džimu Džordanu. „Škole, tržni centri, prodavnice prehrambenih proizvoda, parade za Dan nezavisnosti ne bi trebalo da budu scene masovnog pokolja i krvoprolića.

Džordan je odgovorio tako što ju je pozvao u svoj kongresni okrug da raspravlja o njemu o Drugom amandmanu, rekavši da veruje da se većina njegovih birača „verovatno slaže sa mnom i slaže se sa Ustavom Sjedinjenih Država“.

Predlog zakona bi učinio nezakonitim uvoz, prodaju ili proizvodnju dugačke liste poluautomatskog oružja. Predsjedavajući Odbora za pravosuđe, predstavnik Jerri Nadler, D-NI, rekao je da izuzima one koji već posjeduju.

Zastupnici Kris Džejkobs iz Njujorka i Brajan Ficpatrik iz Pensilvanije bili su jedini republikanci koji su glasali za tu meru. Demokratski poslanici koji su glasali protiv bili su predstavnici Kurt Šrejder iz Oregona, Henri Kuelar iz Teksasa, Džared Golden iz Mejna, Ron Kind iz Viskonsina i Visente Gonzales iz Teksasa.

Skoro dve decenije, otkako je prethodna zabrana istekla, demokrate nisu bile voljne da ponovo razmotre ovo pitanje i suoče se sa lobijem za oružje. Ali izgleda da se mišljenja birača menjaju i demokrate su se usudile da deluju pre jesenjih izbora. Ishod će dati informacije za glasače o tome gde se kandidati nalaze po tom pitanju.

Džejson Kvimet, izvršni direktor Instituta za zakonodavnu akciju NRA, rekao je u saopštenju posle glasanja da „jedva mesec dana nakon što je Vrhovni sud proširio prava na oružje, „zastupnici kontrole oružja u Kongresu predvode napad na slobode i građanske slobode Amerikanci koji poštuju zakon.”

On je rekao da zakon potencijalno zabranjuje više od 24 miliona komada vatrenog oružja „u očitoj suprotnosti sa presudama Vrhovnog suda“ koje su utvrdile vlasništvo nad oružjem kao individualno pravo i proširile ga.

Među zabranjenim poluautomatskim oružjem su i ona sa fiksnim magacinom sa kapacitetom za više od 10 metaka. Predlog zakona pokriva oko 200 i više vrsta poluautomatskih pušaka, uključujući AR-15.

Demokrate su pokušale da povežu zabranu oružja sa širim paketom mera javne bezbednosti koje bi povećale federalno finansiranje za sprovođenje zakona. To je nešto što su centrističke demokrate u teškim kampanjama za reizbor htele da ih zaštite od političkih napada svojih republikanskih protivnika, oni su blagi prema zločinu.

Pelosi je rekla da će Predstavnički dom ponovo razmotriti zakone o javnoj bezbednosti u avgustu kada se očekuje da se poslanici nakratko vrate u Vašington kako bi se pozabavili ostalim preostalim zakonima, uključujući Bajdenov prioritetni paket zdravstvene zaštite i strategije klimatskih promena za borbu protiv inflacije koji će se naći u Senatu.

Kongres je prošlog meseca usvojio skroman paket za prevenciju nasilja iz vatrenog oružja nakon tragične pucnjave 19 školske dece i dvoje nastavnika u Uvaldeu. Taj dvopartijski zakon bio je prvi te vrste nakon godina neuspjelih napora da se suprotstave lobiju za oružje, uključujući i nakon slične masovne tragedije 2012. u osnovnoj školi Sandi Hook u Njutaunu, Konun.

Taj zakon predviđa proširene provere prošlosti mladih odraslih koji kupuju vatreno oružje, omogućavajući vlastima da pristupe određenim dokumentima o maloletnicima. Takođe zatvara takozvanu „praznu rupu za dečka“ odbijanjem kupovine oružja onima koji su osuđeni za porodično zlostavljanje van braka.

Novi zakon takođe oslobađa savezno finansiranje državama, uključujući i zakone o „crvenoj zastavi“ koji omogućavaju vlastima da uklone oružje od onih koji bi povredili sebe ili druge.

Ali čak i taj skromni napor da se zaustavi nasilje vatrenim oružjem došao je u vreme velike neizvesnosti u SAD u vezi sa ograničenjima vatrenog oružja dok se konzervativniji Vrhovni sud bavi pravima na oružje i drugim pitanjima.

Bajden je tu meru potpisao dva dana nakon presude Vrhovnog suda kojom se poništava njujorški zakon koji je ograničavao mogućnost ljudi da nose skriveno oružje.


izvor

[Dreadnought]

Anketa: Bajden najmanje popularan predsednik u poslednjih nekoliko decenija


Rejting odobravanja Džoa Bajdena pao je na novi minimum, što ga čini najmanje popularnim modernim predsednikom SAD u ovom periodu tokom mandata, pokazuje nova anketa objavljena u petak.

Prema Galupovom istraživanju, Bajdenov rejting je po prvi put pao ispod granice od 40 odsto, na 38 odsto. Ovo je manje za tri poena u odnosu na prethodni mesec i 12 poena u odnosu na jul 2021, kada je 50 odsto Amerikanaca generalno odobravalo predsednikov posao.

U međuvremenu, 59 odsto Amerikanaca ne odobrava posao koji Bajden radi, a 45 odsto ispitanih „izrazito ne odobrava“ njegov učinak, u poređenju sa samo 13 odsto onih koji „snažno odobravaju“.

Anketa je takođe merila Bajdenovu prosečnu ocenu odobravanja u odnosu na prethodne predsednike, čak do Dvajta Ajzenhauera, u šestom kvartalu njihovog mandata. Podaci pokazuju da Bajden ima najniži rezultat, 40%. Njegovi najbliži rivali u ovom pogledu su predsednici Tramp i Karter, obojica sa 42% u ovom trenutku u svojim predsedničkim izborima.

Bajden je uspeo da održi 78 odsto odobravanja među članovima svoje partije. Međutim, njegov broj anketa se smanjio među nezavisnim, dostigavši najniži nivo u istoriji od 31%. Odobrenje demokratskog predsednika među republikancima, što nije iznenađujuće, iznosi 5%.

Javna podrška Bajdenu je u padu već neko vreme, uzimajući u obzir udarce haotičnog povlačenja iz Avganistana, vrtoglavih cena gasa, rekordne inflacije i posledica pandemije Covid-19. Pored toga, podaci o BDP-u objavljeni u četvrtak ukazuju da je privreda ušla u recesiju.

Nova anketa dolazi nakon što je sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan-Pjer u petak rekla da Džo Bajden namerava da se kandiduje za reizbor 2024. Međutim, prema istraživanju CNN objavljenom u utorak, 75% demokrata i glasača orijentisanih na demokrate želi neko drugi da predstavlja stranku 2024. godine.

Galupova anketa sprovedena je između 5. i 26. jula, sa 1.013 odraslih intervjuisanih telefonom.


izvor

[Dreadnought]

WH Spokesman Salivates About Fighting Wars Over Climate Change

Dealing with climate change will involve a variety of strategies, including reducing carbon output, adopting alternative energy sources and changing consumption patterns – and, if White House spokesman John Kirby is to be believed, increased and ongoing armed conflict involving the United States military around the globe. Kirby made this acknowledgment during a recent White House briefing, noting that even existing conflicts like the dirty war in Syria were initially sparked by a drought caused by climate change.

Jimmy and America’s comedian Kurt Metzger discuss the curious way the military causes problems that it then has to be sent in to “solve.”

[Dreadnought]

Anketa: Samo 1% amerikanaca vidi Rusiju kao veliki problem


Amerikanci smatraju rastuću inflaciju, loše upravljanje i stanje u privredi najvećim problemima svoje zemlje, a samo 1% pominje Rusiju, prema anketi koju je u ponedeljak objavio Galup.

Uprkos tome što ukrajinski sukob ostaje glavna vijest u SAD, udio ispitanika zabrinutih zbog ruskih postupaka naglo je opao nakon što je dostigao 9% u martu, mjesecu koji je uslijedio nakon ofanzive Moskve, saopštila je agencija za ispitivanje javnog mnjenja. Najnoviji podaci sakupljeni su od 5. do 26. jula.

Abortus je postao istaknuto pitanje za Amerikance, a 8% ga je pominjalo kao najozbiljniji problem u zemlji. Nivo je bio najviši od 1984. godine, kada je agencija počela da ga prati.

Nagli porast zabrinutosti zbog prava na abortus usledio je nakon odluke Vrhovnog suda SAD u junu koja je poništila Roe protiv Vejda – značajnu odluku iz 1973. koja je garantovala ustavno pravo na prekid trudnoće.

Demokrate i nezavisni nezavisni orijentisani na plavu su povećali metriku, sa 13% takvih ispitanika koji su to spomenuli, za razliku od 4% republikanaca i nezavisnih orijentisanih ka crvenoj.

Pitanja abortusa stajala su iza tri problema koja američka javnost percipira kao hitnije. Inflacija i disfunkcija u američkoj vladi činili su po 17%, dok je opšte stanje ekonomije zabrinjavalo 12% ispitanika. Sve u svemu, stanje ekonomije je navedeno kao najveći problem za SAD, sa 35 odsto ispitanika koji su označili ovo pitanje, što je skromno manje u odnosu na jun, rekao je Gallup.

Rusija, prema anketi, nije jedina priča koju američki mediji pomno prate od koje se javnost okreće. Drugi su uključivali pandemiju Covid-19, ekstremne vremenske prilike, klimatske promene i saslušanja u Odboru za izbor Predstavničkog doma o neredima u Kapitolu 6. januara 2021.


izvor