Minobacač 60 mm M57

[dzumba]

Kod svih ovih "komando" minobacača koji gađaju bez lafeta najveći problem je taj što nišandžija mora da okrene glavu kod ispljivanja mine. Nema tog koji će zadržati ruko potpuno mirnu u toj situaciji i ne pomeri cev barem za milimetar. Još ako on i nišani, puni i drži cev... Jedan santimetar gore-dole, levo -desno je desetak metara na cilju.  Dakle, nema tu nikakvig nišanjenja već se manje-više sve radi "odokativno" i isustveno. Postojanje okidača kod M224 je već neka prednost jer se mina može spustiti u cev, a zatim mirnije nanišaniti, polako okrenuti glava i okinuti.

[proxy1969]

Pa i M-70 ima "okidač"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

inače "pravilnik" o uporabi je bio, odrediš udaljenost odokativno, postaviš udaljenost na ciljnik/nišan (ovoj kolut s boka), ubaciš granatu, staneš nogom na "lafet" (ova ploča na dnu), jednom rukom držiš cijev, sagnut naravno i kroz ciljnik/nišan poravnaš metu prema prije određenoj udaljenosti i ako je sve OK ( naravno je rijetko kad bilo) "okineš" okidačem, ovo u crvenom krugu, njega prije nego staviš minu "napneš", nakon okidanja bjež u prvu rupu, inače zamisao je bila da se kod "češljanja terena" nosi sa sobom kao podrška desetini ili vodu....

ekipa na okupu .....

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[rvi]

Поѕдрав другари, видех овај снимак са ѕа жандармеријом,све су то нормалне радње сем оног сто је прилегао и држи рукама лафет (ножице). Мб је по некад придржавао нишанџија, државши мб за цев  док пунилац са пар мина не стабилизује мб.  За било које гађање се прве мине троше на  уракљивање циља сто овде нисам видео. За припремно на рб1 треба употребити од 13 мина за одељење, ако нешто није промењено, 7 мина а остало за плотун,рафал,брзу паљбу тј ''структуру ватре'' после довођења мине у циљ.
Да су уракљили просторију сад би већина мина била у циљу под условом да је у питању сасређена ватра . За одељење са 2 оруђа на 1500 метара то не би био проблем по готову што ова мина има домет 2500м. Ако је формација вод можда би нека побегла ван.
Но нема везе треба само вежбати мада се проблем са уракљивањем односи на командира.

[rvi]

Поѕдрав другари, видех овај снимак са ѕа жандармеријом,све су то нормалне радње сем оног сто је прилегао и држи рукама лафет (ножице). Мб је по некад придржавао нишанџија, државши мб за цев  док пунилац са пар мина не стабилизује мб.  За било које гађање се прве мине троше на  уракљивање циља сто овде нисам видео. За припремно на рб1 треба употребити од 13 мина за одељење, ако нешто није промењено, 7 мина а остало за плотун,рафал,брзу паљбу тј ''структуру ватре'' после довођења мине у циљ.
Да су уракљили просторију сад би већина мина била у циљу под условом да је у питању сасређена ватра . За одељење са 2 оруђа на 1500 метара то не би био проблем по готову што ова мина има домет 2500м. Ако је формација вод можда би нека побегла ван.
Но нема везе треба само вежбати мада се проблем са уракљивањем односи на командира.

[dzumba]

По старом програму гађања из ЈНА код гађања МБ-60 на редном броју један гађају се два циља (мете). Сврха гађања је коректура, односно увежбавање коректуре на два циља. Гађање се обавља бојевим минама. Овим гађањима треба да претходе припремна гађања вежбовним минама. Из снимка гађања жандармерије реко бих (на основу рутине у руковању оруђима коју показују) да они нису гађали припремна гађања и стиче се утиска да они први пут гађају бојевим минама, па чак и минобацачем уопште. Такође, уопште се не види рад командира одељења. Само гађање и јесте у суштини провера оспособљености командира одељења да обави припрему почетних елемената , а затим са највише 7 мина (то је за оцену 2) обави коректуру. Коректура се ради са једним оруђем (минобацачем). Обично једна циљ гађа једна минобацач, а други циљ други минобацач.

Упрошћено речено коректура се обавља осматрањем пада мине (поготка) а затим се након тога обавља поправак (коректутура) почетних елеменат гађања (даљинара и угломера) зависно од тога да ли је мина подбацила (пала "испод" циља) или пребацила (пала "изнад" циља), односно пала лево или десно од циља (у односу на осу: основно оруђе-циљ). Настоји се да након сваке поправке приближи пад следеће мине циљу, односно са што мање испаљених мина добије погодак у рејон циља. Постоје правила коректуре а једно од основних је да ако смо првом мином добили пребачај (подбачај), онда мењамо даљинар тако да следећом добијемо подбачај (пребачај) ако не и погодак у циљ. То се зове "уракљивање" (уракљити) циља. Ако је другом мином добијемо подбачај (након што је прва мина била пребачај) сличан по одступању првом пребачају, онда је најједностваније наћи средину између прве и друге даљине и из таблица гађања пронаћи нови даљинар. Трећа мина би требала бити погодак у рејон циља. Међутим, није то баш тако једноствано увек. Некад и другом мином добијемо пребачај, некада велики подбачај. Некад угловно одступање (пад мине леве или десно у односу на циљ) утиче да не добијемо жељену даљину и тд. Некада ветар на већој висини лета мине утиче на погодак (мина лети и више стотина метар увис), а ми то на земљи не осећамо (примећујемо). И наравно ту су и грешке које неминовно чине почетници (на пример, послуга не изврхуни - поравна прецизно либеле на нишанској справи).

Чак директан погодак приликом испаљења прве мине не значи увек да ће и следеће мине пасти на циљ. Приликом првог опаљења подлога минобацача није довољно стабилизована (легла на тло), посебно ако се гађа са растреситог и меког тла.

[vodnik policije]

U stvarnosti u kojoj je Žandarmerija nenormalno rastrzana svim mogućim poslovima, ovo gađanje je odlično izvedeno. Istog dana se gađalo i sa mitraljezima Browning, a sutradan sa snajperima M 76, HiK G3 i sa mitraljezima M84.

I sta onda stignu zandari da nauce i savladaju pri takvom tempu?

Žandarmerija nije vojska. U vojsci dobijes VES minobacačlije, i dosta često radiš sa minobacačem, ili kasarnske dane prekraćuješ čisteći pušku i tucajući ašovčićem travu koja niče u fugnama na pisti. U Žandarmeriji se radi drugojačije. Ovo gađanje su izveli pripadnici odreda iz Beograda. U Beogradu imaš i patrole i utakmice, štrajkove, gej parade, specijalni sud, centralni zatvor, obezbeđenja transporta uhapšenih, mnogo obezbeđenja objekata i ličnosti. Naravno deo ljudstva je u KZBu. U takvim uslovima nije moguće do savršenstva uvežbati rad sa minobacačima. U takvoj stvarnosti najbitnije je da postoji "nukleus" znanja, koji naravno postoji. Ima par ljudi koji znaju minobacače. Neko je završio VA smer artiljerija, a neko ispalio par šlepera mina u ratnim uslovima. Minobacač nije mnogo komplikovan, tako da bi ti ljudi mogli za par dana da obuče Žandara ,koji nikad nije radio sa minobacačem, za dejstvo.
Ovo što sam napisao važi za odred u Beogradu, koji je inače najmanje opremljen sredstvima za podršku. Ostali odredi su dosta opremljeniji, i imaju više vremena za obuku. Kada gledaš Nišlije kako rade sa sredstvima za podršku, to je uživanje. Ide radnja kao voda ladna...

[Rade]

Da li minobacačima gadjaju svi pripadnici Žandarmerije ili samo oni koji ga "duže"?

[vodnik policije]

Da li minobacačima gadjaju svi pripadnici Žandarmerije ili samo oni koji ga "duže"?

Sve minobacače duži glavni magacioner naoružanja i opreme, a on nije bio na gađanju. Šalu na stranu, ne gađaju svi pripadnici sa MB. Verovatno je morao da uskoči neko ko nije zadužen za MB, da popuni brojno stanje, ali u principu to je to. Razlog osrednje obučenosti je to što u ovom trenutku rad sa MB nije prioritet. Žandarmerija je kao neki "multipraktik". Kao švajcarski nož. Mnoge radnje radi osrednje, a ni jednu savršeno.

[dzumba]

Још један доказ да треба добро размислити о стварној намени и улози жандармерије. Овако као је данас, где су по потреби специјалци, по потреби војска, по потреби редовна полиција, по потреби обезбеђење, по потреби за разбијање демонстрација... ничему не води. Потребно је само погледати стару традицију српске жандармерији и њене узоре , односно како они данас функционишу, а то су пре свих француска жандармерија, па и италијански карабињери, холандски Марешоз и тд. и ето решења. Треба време и нешто пара, али ако је воље и памети може се спровести за 5-10 година.

[rvi]

Нисам имао намеру да будем много критичан разуме се да не могу бити врхунски обучени, није то спорно него што неко гађање не може да се изводи половично, првенствено што спада у безбедносно опасне радње а и ето, требало би да се изводи строго по правилу.Верујем да не би смели да иду на гађање  сад па ко зна кад,због увежбаности послуга које неби требало да имају честе промене у свом саставу зато што имају и друге обавезе.
Гледао сам да много не користим стручну терминологију јер ово прати широка публика која не зна можда шта је коректура или врхуњење либела и тд.
Што се тиче оног снимка , укратко иде  пребачај одбачај  затим ако мина уђе у циљ испаљују се 2 мине брзом паљбом и ако оне уђу у циљ онда је оверен погодак јер мина може и случајно да погоди циљ због разних фактора( грешка нишанџије или пуниоца, утицај ветра).
Е, а шта за то време ради друго оруђе у одељењу. Па прати и заузима елементе као и основно оруђе које врши коректуру ватре а када се нађе циљ онда заједно испаљују рафал,плотун,брзу паљбу да би сигурно уништили циљ.
Мада је одлучујуће какав има командир осећај за оцену даљине и одређивање угла у хиљадитима. Ако му то слабо иде онда ...

[rvi]

Sto se tice komando minobacaca, nije sporno gadjanje iz njega mada bi mine setale po malo vecoj prostoriji nego koliko mina moze poneti posluga i sta moze uciniti sa njima dok ne dobiju jos. Koliko su daleko od vozila sa minama? Ispalit ce recimo 15 mina a za dalje?
To su sporedna a bitna pitanja. Logistika.

[Rade]

Taj minobacač je namenjen za kratkotrajno dejstvo, za prepad. Nije za podržavanje pešadije u napadu i sl. 15 mina je sasvim dovoljno da postigne traženi efekat.

[rvi]

Sad, ko ce to predvideti,ko zna kakav je zadatak i koliko ima nepredvidjenih situacija. Sobzirom da nose i licno naoruzanje i drugu opremu , nisandzija ima recimo 5-6 mina pomocnik 10, u akciji su po nekim vrletima, kad istrosi te mine ima da psuje svo vreme sto nosi beskorisnu cev od 7 kila ili koliko li je vec.
Ispada da je bolje da jedinica nosi po 1 rbr po coveku ili tromblonske mine ili bacace granata podcevne i ko zna sta jos,masta i tehnika su bezgranicni.
Treba naci adekvatan transport za veliki broj mina i otici tamo gde vozila ne mogu.

[Bozo13]

Slažem se da MB nije komplikovano oružje, ali ipak. Treba jedno vreme da se uhvati balistika, shvati barutno punjenje i smisao prenosa vatre bez menjanja barutnog punjenja, smisao piketa, osnovnog pravca i sličnih artileriskih "sranja". Ako se to ne shvati u usvoji, dobivamo "sirijske artiljerce" (sistem svaka mina negde padne).

Jedno je max domet MB, a drugo je realno stanje na koliko daleko se puca u akciji sa MB 60 mm. Mislim da sa varijantom komando nije baš više od 300-500 m.

[fazan]

Sad, ko ce to predvideti,ko zna kakav je zadatak i koliko ima nepredvidjenih situacija. Sobzirom da nose i licno naoruzanje i drugu opremu , nisandzija ima recimo 5-6 mina pomocnik 10, u akciji su po nekim vrletima, kad istrosi te mine ima da psuje svo vreme sto nosi beskorisnu cev od 7 kila ili koliko li je vec.
Ispada da je bolje da jedinica nosi po 1 rbr po coveku ili tromblonske mine ili bacace granata podcevne i ko zna sta jos,masta i tehnika su bezgranicni.
Treba naci adekvatan transport za veliki broj mina i otici tamo gde vozila ne mogu.

Верујем да би се ”ручни” минобацач носио на такав задатак само ако се очекује да би могао бити употребљен, а не на основу неког формацијског распореда. Такође, нишанџија и помоћник не би ишли сами, и остали чланови јединице би носили мине. Коначно, након извршења задатка, минобацач би могао да се онеспособи и баци, уколико успорава кретање. Минобацачи су сами по себи јефтина ствар, погодна за масовну производњу.