Српске буне

[JASON]

Хелфијева интерпелација. У клубу странке независности са угарског сабора, беше прошле среде закључено, да се стави интерпелација на угарског министра-председника Тису у ствари сазива делегација. Пошто је саветовање у тој ствари интересантно, карактеристично обележава мисли и дела клубских чланова, то доносимо у кратко ток ове седнице. 
Дебату је отворио Јосиф Мадарас, који дотичући се прилике на југу ове монархије, извађа, да се Угарске Далмација и све оно око ње, ништа не тиче (!) Против окупације се цео народ изјаснио још онда, када аустријске трупе нису ни ступиле у Босну и Херцеговину. Ми немамо ни крви ни новца за те провинције. С тога мора странка независности најодлучније против тога опонирати, да нам делегације с обзиром на аустријске интересе намећу новије терете.
Лудвиг Мочари мисли, да би најбоље било, кад би се управила интерпелација на министра-председника у јужно-далматинској ствари.
Игњат Хелфи је тог истог мишљења и додаје, да ствари све то већма претећи карактер узимају, јер се иза свега тога види Русијина рука. Аустрија можда налази задовољства у своме проширењу, али је ипак окупација само умножила број наших непријатеља и ми се морамо радовати, ако се обе ове провивције опростимо.
Карло Етвеш мисли, да није главни узрок сазиву делегација то, да се истреби хајдуштво и да се уведе рекрутовање. Аустрија хоће, да на пролеће изведе анексију Босне и Херцеговине, а то може само онда учинити, ако јој буде стајало на расположењу доста новца и обилне војене снаге. Он потпомаже интерпелацију. 
Алберт Немет схваћа ствар са радикалног гледишта и данас је такођер истог назора, као и пре окупације; да су те две провинције нама само на терету; ми морамо тежити за тим, да се тог терета опростимо.
Геза Полоњи нема такођер ништа против тога, да се интерпелација поднесе. Познати су му неким делом ови предели и уверен је, да Аустрија неће никад бити готова са Кривошијама, ако им се комуникација с мора не прекине.
Габор Угрон такође држи, да се хоће тиме да анектују обе провинције, шта више да се продре до Солуна.
Конференција је поверила посланику Игњату Хелфију, да интерпелацију поднесе у саборској седници.
Одмах сутра дан, у четвртак 7. (19.) јан., поднео је посланик Игњат Хелфи интерпелацију на министра-председника, која овако гласи:
Погледом на опште распрострте вести, да су се у јужној Далмаццји и у окупираним провинцијама изродили немири од врло озбиљне природе, који опет изискују мобилисање трупа, а према томе и нове кредите, слободан сам, да управим сљедећа питања на господина министра-председника:
     1. Је су ли те вести основане и у колико? 
     2. Ако су исте основане, ако је истина, да су се не само у јужној Далмацији, већ и у Босни и Херцеговини тако озбиљни немири изродили, питам: чиме су исти изазвани, или још више, којим околностима и узроцима приписује влада постанак тога покрета?
     3. Је ли влада већ што закључила о поступку, који ће предузети усљед реченог покрета, а ако је у чему се састоји тај закључак?
     4. Има ли влада у погледу на окупиране провинције сталне планове и цељи за будућност и који су то планови и цељи? Напослетку
     5. Пошто је конвенцијом од 21. априла 1879. суверенство султаново у овим поменутим провинцијама одржано, питам ја: је ли турска влада погледом на покрет чинила какве кораке, и ако је, је ли штовани г. министар-председник вољан, да обзнани посланичкој кући дотичну измену нота, односно да на стол куће постави на то односећа се акта? У Будимпешти, 19. јан. 1882. Игњат Xелфи. –
Ову је интерпелацију на писмено доставио интерпелант. Одговор министра-председника на ову интерпелацију донећемо, чим стигне.

^{Застава, број 6. У Новоме Саду у недељу 10. (22.) јануара 1882.}

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Нoви Сад, 11. јануара. Тежиште политичке ситуације у Аустро-угарској монархији лежи у овај мах у бокељско-херцеговачком устанку. Док у Бечу одређују рок, када да се делегације састану, веле, да им рок састанку још није коначно углављен, ма да се у опште узима, да ћe се то парламентарно тело 16. о. м. састати, и док спремају за њих тако звани кредитни поднесак, дотле се устанак све даље шири и све већи мах узима, тако да сад већ и страном свету у велике обраћа пажњу на се. Велику политичку важност нико му се одриче, нити може одрицати, но узрок и побуде му разно тумаче, понајвлше према том, у каквом ко одношају стоји према Аустро-Угарској. Значајан је суд инглеске штампе. 'Дејли Њуз', тај познати орган гледстонове владе, гледи, како се херцеговачки устанак свом снагом развија, па види у томе праведну одмасту за освајачке тежње Аустро-угарске, које непрестано жуде за путем, што води у Солун. О Бисмарку вели инглески слободоумни лист, да он Аустро-угарске аспирације само за то потпомаже, што иде за тим, да добије Трст у име накнаде за Аустро-угарско продирање на исток. Догађаји ћe коментарисати 'Дејли-њузове' тврдње.

^{Застава, број 7. У Новоме Саду у уторак 12. (24.) јануара 1882.}