Преузето са russianwings.org
"… То, что казалось несбыточным на протяжении веков, что ещё вчера было лишь дерзновенной мечтой, сегодня становится реальной задачей, а завтра – свершением.
Нет преград человеческой мысли!"
С.П. Королёв.
КОРОЛЁВ Сергей Павлович (1907-1966) – совјетски научник и конструктор у области ракета и космонаутике, главни конструктор ракета носача, вештачких земљиних сателита, пилотираних свемирских бродова, академик АН СССР (1958, члан-корреспондент 1953), члан президиума АН СССР (1960-1966), два пута Херој Социјалистичког рада, (1956, 1961). Чл. Комунистичке партије Совјетског савеза од 1953. 1924 завршава Грађевинску школу у Одеси. Од 1927 ради у авио индустрији. 1929 завршава МВТУ (Московску вишу техничку школу) и истовремено Московску школу летења. Од 1930 у Централном КБ завода им. В.Р. Менжинского, а од августа 1931 - у ЦАГИ (Централни аерохидродинамички институт); прави читав низ констукција једрилица ("Коктебель", "Красная зввезда" и др.). После упознавања са радовима К.Э. Циолковского Королев се одушевљава идејом израде летилица на ракетни погон. У јулу 1932 постављен је за шефа Групе за проучавње ракетних мотора, где су под његовим руководством лансиране прве совјетске ракете на погон са хибридним горивом "ГИРД-09" (август 1933) и са течним горивом "ГИРД-Х" (новембар 1933). Главни инжењер, заменик директора Реактивног научно-испитног института (1933), шеф одељења крилатих ракета (1934), шеф групе ракетних машина(1937). У току рада у РНИИ (Руски научно-технички институт космичког оруђа) развија низ пројеката летилица, међу којима и пројекат управљајуће крилате ракете 212 (летела 1939) и ракетне једрилице РП-318-1 (1940). 1942-46 ради у ГДЛ-ОКБ (Хидродинамичка лабораторија) као заменик главног конструктора мотора, бави се проблемом појачања серијских борбених авиона течним ракетним акцелераторима. Од септембра 1945 до јануара 1947 службено путује у Немачку, а у августу 1946 бива постављен за главног конструктора балистичких ракета.
Королёв – понир освајања космоса. За његово име везује се епоха првих значајних достигнућа у тој области. Таленат изузетног научника и организатора омогућили су му да током многих година усмерава рад многих научно-техничких института и конструкционих биора на решење великих сложених проблема. Научне и техничке идеје Корољева нашле су широку примену у ракетној и космичкој техници. Под његовим руководством направљена је прва свемирска станица, многе балистичке и геофизичке ракете, лансиране су прве међуконтиненталне балистичке ракете, ракета "Восток" и њене модификације, и вештачки Земљин сателит, реализовани су летови свемирских бродова "Восток" и "Восход", на којима је први пут у историји човек полетео у космос и изашао у космичко пространство, направљене су серије апарата "Луна", "Венера", "Марс", "Зонд", сателита серије "Электрон", "Молния-1" и неки од сателита из серије "Космос"; разрађен је пројекат свемирског брода "Союз". Обучио је многобројне научнике и инжењере. Одликован је Златном медаљом им. К.Э. Циолковского АН СССР (1958), Лењиновом наградом (1957). Два пута је награђен орденима Лењина, орденом "Знак Почета" и медаљама. 1966 АН СССР је установила Златну медаљу им. С.П. Королёва "За исказане заслуге у области ракетно-космичке технике ". Установљене су стипендије им. С.П. Королёва. У Житомиру, Москви и другим градовима постављени су споменици научнику, отворени су меморијални музеји у Житомиру, Москви и на Бајконуру, његово име носи Кујбишевски ваздухопловни институт, улице многих градова, две научно-испитне станице, врх на Памиру, астероид, таласоид на Месецу... Урна са прахом налази се у Кремљу.
Извор: КОСМОНАВТИКА. Энциклопедия.
Издательство "Советская энциклопедия" 1985, стр.170.
Главный редактор - В.П.Глушко.
