Ko ima koristi od puča u Nigeru i koja je uloga Vagnera?Kada je 26. jula, general Abdurahaman Čiani, komandant predsedničke garde Nigera, pokrenuo „antirepublikanske demonstracije“ protiv demokratski izabranog predsednika Nigera Mohameda Bazuma nekoliko sati kasnije, pukovnik vazduhoplovstva, major Amadou Abdramane najavio je Bazumovo smenjivanje na državnom televizijskom kanalu Nigera i proglasio formiranje vojne hunte Nacionalnog saveta za zaštitu domovine (CNSP).Dok je Bazum odbio da podnese ostavku na funkciju i branio svoj legitimitet na Tviteru, portparol CNSP-a pukovnik major Amadu Abdraman je 28. jula objavio da je Čiani novi lider Nigera.
Državni udar u Nigeru, koji je bio prvi otkako je predsednik Mamadu Tandža smenjen u februaru 2010, pratio je slične događaje u Gvineji, Burkini Faso, Maliju i Čadu i naglasio kolaps demokratije u regionu Sahela, ukazuje u svojoj analizi za Forin polisi (Foreign policy) Semjuel Ramani predavač politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Oksford i saradnik na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi.
Iako bi puč u Nigeru mogao da ima opipljive negativne implikacije po bezbednost zapadne Afrike, međunarodne reakcije na Čianijevo preuzimanje vlasti znatno su varirale.
Sjedinjene Države i Francuska osudile su puč i potvrdile Bazumov legitimitet, dok je Afrička unija izdala nigerskoj hunti 15-dnevni ultimatum da raspusti svoj režim.
Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su takođe osudili puč, verovatno zato što su hteli da razbiju glasine o svojoj podršci Čianiju u regionalnim medijima.
Druge regionalne sile na Bliskom istoku i severnoj Africi (MENA), poput Turske, Egipta i Saudijske Arabije, objavile su blaže izjave o „zabrinutosti“. Saopštenje Kine o državnom udaru u Nigeru imalo je sličan neutralan ton.
Naizgled saosećajna reakcija Rusije, ukazuje Ramani, na Čianijev državni udar bila je upečatljiva.
Dok je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nejasno podržao obnavljanje „ustavnog poretka“ u Nigeru, on je optužio američku vladu za dvostruke standarde zbog osude Čianijevog puča i podrške „puču“ u Ukrajini iz februara 2014. kojim je svrgnut predsednik Viktor Janukovič.
Šef Vagner grupe Jevgenij Prigožin opisao je puč kao pobedu protiv zapadnog kolonijalizma i ponudio usluge svojih privatnih vojnih izvođača nigerijskoj vojsci.
Malo je verovatno da će nova nigerska hunta slediti tvrdolinijaški antizapadni kurs vojnih režima Malija i Burkine Faso. Sjedinjene Države i Francuska gledaju Niger kao svoje poslednje veliko uporište u Sahelu, a loši rezultati Vagner grupe u borbi protiv terorizma u Maliju mogli bi da odvrate Čianija da prihvati Prigožinovu ponudu.
Komercijalni interesi Kine i regionalnih sila u MENA i Africi favorizuju stabilnost u Nigeru i ne zavise od prirode režima u Niameju. Politika pragmatičnog angažovanja ključnih partnera, koja odražava istorijsko poravnanje Francuske sa pokojnim diktatorom Čada, Idrisom Debijem, ili saradnja Vašingtona sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom el-Sisijem, mogla bi da omogući Čianijevom režimu da izbegne međunarodnu izolaciju.
Neposredno nakon Čianijevog puča, izgledi za nastavak saradnje Zapada u borbi protiv terorizma sa Nigerom izgledaju sumorni.
Slično kao i hunte u Maliju i Burkini Faso, CNSP je naveo „kontinuirano pogoršanje bezbednosne situacije“ kao opravdanje za državni udar. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj najavio je „trenutni prekid budžetske podrške“ Nigeru i suspenziju „akcija saradnje u oblasti bezbednosti“.
Francuska je podržala odluku EU obustavom razvojne pomoći Nigeru. Sve ovo gura u neizvesnu budućnost 50-100 vojnika EU u Nigeru, koji pružaju logističku pomoć i pomoć u razvoju infrastrukture.
Iako Francuska nije zapretila da će povući svoje snage od 1.500 vojnika, koje su uključivale snage koje su ranije bile raspoređene u Maliju, ona je evakuisala neke evropske građane iz Nigera.
Da bi izrazio solidarnost sa legitimnim vlastima Nigera, američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao sa Bazumom 30. jula. Blinken je potom upozorio da su „stotine miliona dolara“ američke bezbednosti i ekonomske pomoći Nigeru u opasnosti ako „demokratsko upravljanje“ ne bude obnovljena. Američki kontingent od 1.000 vojnika u Nigeru je sada ograničen na američku bazu u Agadezu.
Mogućnost intervencije Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (ECOVAS) u Nigeru se nazire. ECOVAS je 30.jula dao Čijaniju nedelju dana da odstupi od vlasti, uveo finansijske sankcije Nigeru i nije isključio „upotrebu sile“.
Takođe ne treba precenjivati mogućnost da Vagner grupa zameni zapadne snage. Nakon što je Niger odobrio raspoređivanje stranih antiterorističkih snaga u aprilu 2022. antifrancuske organizacije poput Pokreta M62 počele su da organizuju proteste u Nijameju.
Na demonstracijama u septembru 2022, koje su okupile nekoliko stotina učesnika, viđene su parole „Barkhane napolje“, „Dole Francuska“ i „Živeo Putin i Rusija“.
Ovi protesti su podstaknuti ruskim dezinformacijama, u kojima se navodi da Francuska pljačka ogromne rezerve uranijuma Nigera da bi obezbedila svoje zalihe električne energije. Hiljade demonstranata pristaloica puča sa ruskim zastavama marširali su 30.jula ulicama Nijameja i pokušali da upadnu u francusku ambasadu.
Uprkos ovim iskazima podrške ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, Rusija je i dalje nepoznata količina za zvaničnike Nigerije. Osim otvorenog sporazuma o vojnoj saradnji iz avgusta 2017, koji uključuje odredbu o borbi protiv terorizma, Niger ima malo bezbednosnih veza sa Rusijom.
Loši rezultati Vagner grupe u Maliju, koji uključuju trajni porast civilnih žrtava, u suprotnosti su sa smanjenjem političkog nasilja u Nigeru 2022. Iako je CNSP lažno tvrdio da se bezbednosna situacija Nigera pogoršava, ovi trendovi bi mogli da ubede Čianija da sledi Burkinu Put vođe hunte Ibrahima Traorea da se udvori Rusiji kao strateškom partneru, ali ne prihvati Vagnerovu grupu.
Ako Čiani ne prihvati otvoreno antizapadnu agendu ili ne prihvati ugovore Vagner grupe, Francuska, Sjedinjene Države i EU bi mogle da obnove bezbednosnu saradnju sa Nigerom. Za razliku od prethodnih kampanja u Maliju, francuske protivterorističke operacije u Nigeru se oslanjaju na lokalne komandante.
Kako je Francuska tesno sarađivala sa ličnostima iz Čianijeve koalicije, njene protivterorističke operacije bi mogle da se nastave sa relativno malo prekida.
SAD žele da zadrže svoje dve baze bespilotnih letelica u Nigeru, koje im omogućavaju da prikupljaju obaveštajne podatke širom Sahela i istočne Afrike, a njihova saradnja u obuci i borbi protiv terorizma sa nigerijskom vojskom osigurava opstanak ovih objekata.
EU takođe smatra da je nestabilnost u Nigeru štetna po njene interese, jer je bio ključno tranzitno čvorište za afričke migrante u Evropu. Kao odgovor na rastuće stope migracije, Niger je 2015. zabranio mnoga mesta migracije ka severu i blisko je sarađivao sa EU u borbi protiv trgovine ljudima.
Pragmatično angažovanje sa nigerskom huntom moglo bi se posmatrati kao manje zlo od bezbednosnog vakuuma koji izaziva spiralu džihadizma ili ilegalne migracije.
Bez obzira na to kako Francuska i Sjedinjene Države odluče da pristupe nigerskoj hunti, druge spoljne sile će verovatno ostati u Nigeru. Kina je drugi najveći investitor u nigerijskoj ekonomiji posle Francuske i nedavno je preduzela korake da proširi svoje prisustvo.
Kineska državna naftna kompanija Sinopec nastoji da dopuni tradicionalnu dominaciju China National Petroleum Corporation u naftnom sektoru Nigera. Tokom prošlog meseca, kineski poslovni lideri razgovarali su o razvoju naftovoda Benin-Niger dužine 1.900 kilometara i obnavljanju eksploatacije uranijuma u Nigeru posle devetogodišnje pauze.
Rane indicije sugerišu da Kina neće odustati od ovih projekata. Zhang Iongpeng, stručnjak iz pekinškog analitičkog centra Taihe, tvrdio je da je jedini scenario koji bi ubrzao odlazak Kine građanski rat u sudanskom stilu i izrazio je uverenje u sposobnost kineskih kompanija da prebrode sukob nižeg intenziteta.
Bliskoistočne regionalne sile će verovatno odražavati pristup Kine puču u Nigeru. Otkako je predsednik Redžep Tajip Erdogan posetio Nijamej u januaru 2013, Turska je produbila svoju bezbednosnu saradnju sa Nigerom.
U julu 2020. turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu potpisao je sporazum o vojnoj saradnji sa Isufuom i preneo šest bespilotnih letelica Bairaktar TB2 i trenažnih aviona Hurkus krajem 2021. Turska takođe gaji aspiracije da izgradi vazdušnu bazu u Nigeru za smeštaj svoje vojne opreme.
Odnosi Nigera sa arapskim svetom verovatno će prebroditi državni udar. Da bi se suprotstavio turskom uticaju u Sahelu, Egipat je obezbedio obuku i finansiranje oružanih snaga Nigera. Egipat je 8. jula dostavio Nigeru „veliku pošiljku“ vojne opreme, kao što su oklopna izviđačka vozila BRMD-2 i haubice M-30.
Saudijska Arabija je, takođe, investirala u velike projekte, kao što su brana Kandadži i izgradnja lokalnih osnovnih škola, jer nastoji da ograniči obim ekonomske saradnje Nigera sa rivalom Rijada, Iranom.
Dok je kratkoročna politička putanja Nigera obavijena neizvesnošću, neobuzdana nestabilnost bi bila štetna po interese svih glavnih spoljnih aktera.
Ovi finansijski interesi i bezbednosni imperativi mogli bi da ubede spoljne sile da sklope faustovsku pogodbu sa nigerskom huntom, istovremeno pritiskajući Čianija da prihvati okvir za prelazak na civilnu vlast.
Čiani sada ima izbor da li da vodi viševektorsku spoljnu politiku koja balansira suparničke sile ili da sledi proruski put vođa hunte u Maliju i Burkini Faso.
Izvor
