Turski S-400

[Kubovac]

Američki mediji ne raspravljaju o tome zašto SAD ne šalju Patriot u Ukrajinu, ali kažu da Turska može da se vrati projektu F-35 u zamenu za raspoređivanje ruskih S-400 u Ukrajinu...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Zašto Turci hoće još sistema S-400? Šta su pokazala njihova ispitivanja realnih karakteristika sistema? Kako su rešene dileme oko uspostavljanja sistema raspoznavanja "svoj-tuđi"?

Turska ispitala kupljeni raketni sistem PVO S-400 Trijumf, ruske proizvodnje

Turci su računali na visoke borbene kvalitete ruskog protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-400, ali su kompleksi prevazišli njihova očekivanja, uprkos tome što program preletanja po svom intenzitetu i zahtevima prevazilazi čak i slične ruske događaje.

Nakon isporuke Turskoj prvog pukovskog kompleta protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-400 Trijumf, oni su već testirani i pokazali su rezultate koji su premašili očekivanja kupca, navodi izvor Gazeta.Ru upoznat sa situacijom.

U toku takvih testiranja, po pravilu, precizira se na kojim dometima, visinama i kursevima se vrši otkrivanje vazduhoplovnih objekata, njihovo stabilno praćenje u određenim režimima i usklađenost dobijenih podataka sa prethodno deklarisanim karakteristikama performansi. Turska vojska izvršila je takozvani "prelet" na standardne i pridodate radare protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-400 – radarskog kompleksa 91N6E u sklopu komandnog mesta sistema, višenamenske radarske stanice (RLS) 92N6E protivvazduhoplovnog raketnog kompleksa i svevisinskog detektora 96L6E, koji je bio raspoređen na tornju visokom 24 metra, navodi sagovornik Gazeta.Ru,

Turci su izvršili takav program preletanja, koji po svom bogatstvu i intenzitetu prevazilazi čak i slične ruske događaje. Dva F-16, jedan F-4 i helikopter, bili su stalno u vazduhu osam sati sa dopunom goriva u vazduhu, dolazili iz različitih pravaca i visina (uključujući i ekstremno niske), uletali u tzv. mrtve radarske zone (a svaki lokator ih objektivno ima), obavljali prelete preko kompleksa i stanica sa različitim brzinama.

Ulazak u zonu uništenja sistema PVO aviona i helikoptera završen je elektronskim "lansiranjem" raketa sistema S-400, odnosno nije lansirana prava raketa, već njen elektronski model.

Osim toga, turski avioni su se grupisali, raspršili i, što je najvažnije, u krugu leteli oko radara sistema S-400. A to u praksi znači da je njihova radijalna brzina za lokatore S-400 bila blizu nule. Turska strana je u početku imala sumnje da li će Trijumf moći da otkrije i dosledno prati objekte u vazduhu sa nultom radijalnom brzinom. Prema rezultatima leta, imali su nedvosmisleno uverenje da S-400 lako prati takve ciljeve. Naime, sa takvim parametrima lete avioni za rano upozorenje i upravljanje, kao i komandna mesta u vazduhu, odnosno posebno važni ciljevi.

Napominje se da je prema rezultatima testiranja Trijumf pokazao izuzetno visoke sposobnosti u otkrivanju i praćenju vazduhoplovnih objekata.

Postavljaju se mnoga pitanja u vezi sa mogućnošću povezivanja sistema upravljanja S-400 „Trijumf“ sa automatizovanim sistemima borbenog upravljanja PVO/PRO NATO-a.

Dobijanje informacija o neprijatelju iz VAP-a od nadređenih i međusobno sadejstvujućih jedinica i formacija u okviru automatizovanog sistema upravljanja (ACS) PVO/protivraketne odbrane Severnoatlantske alijanse za S-400 nikada neće biti suvišno, kao i za bilo koji drugi protivvazduhoplovni raketni sistem.

Kako je ranije pisala Gazeta.Ru, zadatak povezivanja sistema PVO S-400 je tehnički rešiv. Celo pitanje je samo u vremenu i ceni.
Za rešavanje ovog problema potrebno je kreirati odgovarajuće protokole za razmenu informacija i interfejsa u kabini. S tim u vezi biće potreban barem zajednički rad dva konstruktora – sa ruske strane i sa strane odgovarajućeg programera NATO sistema. Međutim, još uvek je prilično teško zamisliti takav nivo interakcije u ovom trenutku.

Pogrešno je mišljenje nekih visokih američkih generala (na primer, Kertisa Skaparotija) da se S-400 navodno ne može integrisati u ukupan sistem PVO Severnoatlantske alijanse. Ne postoje suštinske prepreke za integraciju sistema PVO Trijumf u sistem PVO/Protivraketne odbrane NATO-a.
Osim toga, određena zabrinutost Sjedinjenih Država kada je Turska kupila sistem PVO S-400 Trijumf uglavnom se odnosila na probleme integracije sistema identifikacije "svoj-tuđi" u sistem PVO S-400, koji bi (uglavnom hipotetički) negativno uticao na ukupan sistem PVO / PRO NATO.

Činjenica je da se u Sjedinjenim Državama i u državama članicama NATO-a koristi državni identifikacioni sistem MARK-XII (Mk-XII), koji izvršava sledeće režime rada: 1 i 2 (vojni režimi), 3/A (civilni režim, obezbeđen u radarskim sistemima PVO S-400 isporučenim Turskoj), 4 (vojni, režim otporan na imitaciju, obezbeđuje zaštitu od provokacija).
Sa četvrtim režimom Mk-XII u sistemu PVO S-400 u Turskoj, potrebno je koristiti čisto turski kriptoračunar u zemaljskom radarskom ispitivaču (NRZ), koji će obezbediti rad režima 4 (otporan na imitaciju). ) i time isključuje neželjeno imitiranje rada sistema „svoj-tuđi“.

Prvi pukovski komplet S-400 isporučen je Turskoj sa zemaljskim radarskim ispitivačem sistema Mk-XII (NATO) ruske proizvodnje. Izgrađen je prema dobro poznatom standardu STANAG 4193 i kompatibilan je sa ICAO (International Air Traffic Control Civilian Secondary Radar) standardom.
Pored toga, radarski ispitivač (NRZ) ruske proizvodnje sistema Mk-XII i antene svakog sistema PVO S-400 Trijumf će emitovati na poznatoj frekvenciji od 1030 MHz, a primati na frekvenciji od 1090 MHz.

U Turskoj je u početku postojalo nedvosmisleno mišljenje da je nemoguće integrisati turski kripto blok u ruski NRZ sa modom 4 zbog mnogih tehničkih i organizacionih prepreka. Prihvatljivo rešenje u tom pogledu je upotreba turskog pitača u sistemu PVO S-400 zajedno sa nacionalnim kripto blokom.
Stoga se prvi pukovski komplet sistema PVO S-400 isporučuje Turskoj sa ruskim NRZ sistemom Mk-XII (NATO). Nakon toga, biće zamenjen turskim zemaljskim radarskim pitačem koji je razvio Aselsan. Prilikom isporuke drugog pukovskog kompleta S-400, planirano je da se odmah upotrebi NRZ turske proizvodnje.

Štaviše, Turci su se konačno uverili da PVO sistem S-400 Trijumf nema nikakvo sredstvo za prenošenje takozvanih ključnih informacija bilo gde. To jest, u sistemu identifikacije „svoj ili tuđi“, „šifre“ se nigde ne prenose.
Takve opreme u sistemu PVO S-400 jednostavno nema. Prilikom formiranja koda pitača ili odgovarača, prenosi se skup određenih impulsa i, osim na prijemne i predajne antene NRZ-a, ne ide nigde.

Štaviše, kako navodi Gazeta.Ru, Turci su želeli da u drugom pukovskom kompletu PVO sistema S-400, koji će u bliskoj budućnosti biti poslat Turskoj, opcija „prijateljski cilj“ bude unapred ugrađena u opremu za ispitivanje. .
Turska strana smatra da im je potreban ovakav dodatni način rada pitača u S-400 na nacionalnoj teritoriji.

Istovremeno, Niels Schmid, poslanik u Bundestagu iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), rekao je da bi NATO trebalo da odgovori na kupovinu ruskih sistema S-400 od strane Ankare i da bude u mogućnosti da rasporedi američke protivraketne sisteme u Turskoj.
„Prvo, ovo je postao problem za NATO i stoga nam je potreban snažan odgovor NATO-a, jer smatramo da razmeštanje ruskog oružja na turskom tlu ugrožava jedinstvo NATO-a. Zato moramo pronaći drugi način da zaštitimo tursku teritoriju od projektila“, rekao je on, prenosi RIA Novosti.

Izvor: https://www.gazeta.ru/army/2019/12/05/12849368.shtml

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

TURSKA BI I DRUGI PUK S-400: Razgovari o kupovini druge serije ruskih PVO sistema

NA dnevnom redu je kupovina od strane Turske druge partije ruskih S-400, koja je bila planirana od samog početka, rekao je Ismail Demir, šef odeljenja turske odbrambene industrije.

Rusija i Turska su 2017. godine potpisale ugovor o isporuci četiri diviziona sistema PVO S-400 u vrednosti od 2,5 milijardi dolara, isporuke turskoj strani izvršene su u leto i jesen 2019. godine. Ugovor je uključivao opciju za još jedan pukovski komplet. Turski predsednik Tajip Erdogan je krajem avgusta 2021. rekao da nema sumnje u kupovinu drugog puka S-400 od Rusije.

Na dnevnom redu je kupovina druge partije (S-400 – prim.), koja je bila planirana od samog početka“, rekao je Demir u intervjuu za TRT Haber.

Demir je ranije rekao da Ankara i Moskva nemaju poteškoća u pogledu ugovornih obaveza u vezi sa isporukom ruskih S-400, svaka od strana je odlučna da ih ispuni.

Izvor: https://www.novosti.rs/planeta/svet/1110954/400-pvo-turska-ruskao-naoruzanje

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Rusija je sa Turskom potpisala ugovor o isporuci drugog pukovskog kompleta PVO sistema S-400

Moskva i Ankara potpisale su ugovor o isporuci Turskoj drugog pukovskog kompleta PVO sistema S-400, prenosi TASS.

Kako napominje agencija, ovo je saopštio direktor FSMTC Dmitrij Šugajev na međunarodnom forumu „Armija-2022“.

„Želim da napomenem da je relevantni ugovorni dokument već potpisan. On, između ostalog, predviđa lokalizaciju proizvodnje pojedinih komponenti sistema (u Turskoj – prim. aut.)“, rekao je on.

Direktor FSMTC je naglasio da je PVO S-400 Trijumf jedinstven sistem koji nema analoga u svetu. Štaviše, nijedna država se nije približila stvaranju protivvazduhoplovnog raketnog sistema sa sličnim karakteristikama performansi, napominje TASS.

Kako je ranije objavljeno, Rusija i Turska potpisale su ugovor vredan 2,5 milijardi dolara za nabavku prvog pukovskog kompleta PVO sistema S-400 (koji se sastoji od četiri diviziona) 2017. godine. Isporuke po ovom ugovoru su završene pre roka u oktobru 2019.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor

[Kubovac]

S-400 spreman za upotrebu: Turska saopštila najnovije vesti

Ruski sistemi protivvazdušne odbrane S-400 spremni su za upotrebu u Turskoj.

Ankara će rasporediti sisteme ako bude bilo potrebno, rekao je turski ministar odbrane Hulusi Akar.

"S-400 je spreman za upotrebu na terenu. Kada se pojavi neka pretnja, mi ćemo odlučiti gde ćemo ga rasporediti", rekao je Akar, prenosi televizija NTV.

Ministar je dodao i da Ankara ulaže napore da kupi lovce F-16 od Sjedinjenih Američki Država, ali ako dogovor propadne, ima alternativu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

VIŠE NIŠTA NEĆE BITI ISTO Turska nabavila od Rusije moćno oružje, pa poslala poruku SAD

PVO sistem S-400 koji je Turska nabavila od Rusije ne predstavlja nikakvu pretnju, izjavio je danas turski ministar odbrane Hulusi Akar u intervjuu za TV kanal "Aberturk", dodajući da je sistem spreman za upotrebu i da će se koristiti samo u slučaju napada na zemlju.

- S-400 je nabavljen. Ispunjene su aktivnosti na obuci kadrova, skladištenja, upotrebe i transporta kompleksa, koji predstavlja sistem PVO većeg dometa. Trenutno je sve spremno za upotrebu. Ovo je odbrana. On ne predstavlja nikakvu pretnju nikome i neće sve dok Turska ne bude napadnuta - rekao je on i dodao da se razmatra pitanje isporuke druge količine S-400, preneo je TASS.

Ankara je kupila S-400 od Moskve nakon što su SAD odbile da joj prodaju sistem PVO Patriot, rekao je Akar.

- Mi kažemo Amerikancima da smo spremni da kupimo Patriot - naglasio je on.

Turska je ranije od Rusije kupila četiri bataljona (diviziona, prim. Kubovac) PVO sistema S-400 za 2,5 milijarde dolara. U oktobru 2019, Rosoboroneksport je izvestio da je ugovor o isporuci sistema ispunjen. U to vreme Turska nije imala sisteme PVO identične S-400.


Izvor

[Kubovac]

Može li prebacivanje turskih S-400 u Ukrajinu biti realan scenario?

U javnom prostoru tema o transferu sistema PVO koje je Turska kupila od Rusije pojavila se još 2023. godine, kada je Ankara zvanično odbila Pentagon da prebaci sisteme Ukrajini.

Novi podsticaj raspravi o ovoj temi dala je Viktorija Nuland krajem januara. Zamenik američkog državnog sekretara je napomenuo da će Sjedinjene Države pristati na povratak Turske programu borbenih aviona F-35 (od kojih su 4 već izrađena za Tursku uoči isključenja zemlje iz programa) pod uslovom da odustanu od S-400. Verovatno bi "odustanjanje" značilo njihov transfer u Ukrajinu, kao što su Amerikanci predložili još 2023. godine.

Međutim, pitanje prebacivanja turskih S-400 u Ukrajinu nije toliko u ravni tursko-američkih odnosa koliko u tursko-ruskim. Odustajanje od oružja nabavljenog od Ruske Federacije predstavljaće značajan udarac rusko-turskim odnosima i narušiće imidž Turske kao pregovaračkog i pouzdanog partnera.

Sposobnost pregovaranja sa Istokom i Zapadom i spremnost da se to učini je obeležje Erdoganove spoljne politike. Interakcija između Turske i Rusije pokriva širok spektar pitanja u različitim sferama aktivnosti (izvoz žita i energetskih resursa, nuklearna energija, turizam, zaobilaženje sankcija) i različitim geopolitičkim tačkama konfrontacije (Ukrajina, Sirija, Libija, Kavkaz, Centralna Azija, Sahel). Teoretski, Erdogan bi o ovom pitanju mogao da razgovara sa Rusima na takav način i sa takvim predlozima koji bi Ruse mogli da zainteresuju.

Teško je, međutim, zamisliti pod kojim uslovima bi Putin dobrovoljno pristao na još jedan jasan nož u leđa Erdogana, posebno pred izbore. Bilateralna interakcija između Erdogana i Putina uvek se odnosi na diskusiju o složenim pitanjima i dugočasovne sastanke, koji često negativno utiču na Putinov imidž i poziciju.

U tom kontekstu se odmah seti obaranje ruskog Su-24, ubistvo ruskog ambasadora u Ankari ili Putinovo stalno čekanje Erdogana pred zajedničke fotografije. Prebacivanje ruskog naoružanja Ukrajini od strane turskog lidera bio bi neverovatan udarac za međunarodni i domaći imidž Kremlja i Putina lično. Ali razgovori o transferu S-400 i ponuda Amerikanaca su interesantan adut za igru Turaka i Rusa, koju je Nulandova zgodno ubacila uoči Putinove posete Turskoj, do koje će verovatno doći. 12. februara (datum nije konačan).

Isporuka S-400 Ukrajini radi prijema ranije naručenih F-35 nije nerealan scenario sa ruske tačke gledišta, već potencijalna i prilično značajna pretnja Ruskoj Federaciji u ratu protiv Ukrajine. Štaviše, u ovoj fazi postoji nekoliko novih argumenata. Pre svega, to su uspesi Turske u razvoju sopstvenih sistema PVO srednjeg i dugog dometa HISAR i SIPER. Nabavka 4 diviziona S-400 od Ruske Federacije bila je privremeno rešenje za pokrivanje nestašice takvih sistema PVO u Turskoj.

U decembru 2023. Turska je pustila u serijsku proizvodnju sisteme protivvazduhoplovne odbrane velikog dometa SIPER. Priča se da je napredak u razvoju ovih sistema PVO od strane Turske postignut kao rezultat pozajmljivanja tehnologija od ruskog S-400, što je prilično verovatno. Pored toga, SAD su pristale da prodaju 49 borbenih aviona F-35 Grčkoj u zamenu za početak transfera sovjetskih sistema protivvazduhoplovne odbrane Ukrajini.

Zapad je zainteresovan da održi paritet između Grčke i Turske, dozvoljavanje prodaje F-35 Turskoj uz slabljenje turske protivvazduhoplovne odbrane je takav pravac bilateralne saradnje da će SAD ili Britanija biti spremne da nastave da razgovaraju u budućnosti . To je logičan i predvidljiv pravac njihove diplomatije, čega je svesna i Ruska Federacija.

Ako pretpostavimo da je Turska ipak pristala na američki predlog i ignorisala zabrinutost Rusa, onda bi to bilo prilično dobro povećanje sposobnosti ukrajinske PVO. Argumenti o nemogućnosti održavanja i nedostatku municije nisu relevantni. Preobuka posada S-300 na S-400 može se izvršiti relativno brzo.

Što se tiče održavanja i municije – bitno je da se radi o dodatnim sistemima, oni bi bili prebačeni sa određenim brojem protivvazduhoplovnih raketa i mogli bi da daju pozitivan doprinos brojem sa kojim će biti prebačeni ( ako se prebace).

Ovo je potencijalni resurs koji može da ojača ukrajinske sposobnosti čak i sa ograničenim brojem projektila i rezervnih delova. Bolje je imati sistem protivvazduhoplovne odbrane sa ograničenom municijom nego je uopšte nemati, posebno za zemlju koja je svakodnevno pod stalnim raketnim napadima i napadima bespilotnih letelica na vojnu i civilnu infrastrukturu. Osim toga, čak i nakon što se potroše protivvazduhoplovne rakete za S-400, moguće je nastaviti korišćenje radara kompleksa, što svakako neće biti suvišno.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sa testiranja sistema S-400 u Turskoj pre 4 godine:




Izvor

[Kubovac]

Turska bi mogla da rasporedi protivvazduhoplovne raketne sisteme S-400 na granici sa Irakom

Turski vojni vrh planira da na granici sa Irakom koristi komplekse S-400 ranije kupljene od Rusije, prenosi Turkiye.

U materijalu se navodi da raspoređivanje navedenih sistema PVO može da počne odmah po završetku proslave Ramazanskog bajrama, koji ove godine pada 10. aprila, odnosno sledeće sedmice.

Prema izvoru publikacije, prebacivanje S-400 na granicu sa Irakom povezuje se sa prekograničnom operacijom, koja je navodno već u potpunosti planirana, a njen krajnji cilj je preuzimanje pune kontrole nad tursko-iračkom granicom i čišćenje od predstavnika Radničke partije Kurdistana zabranjenih u Turskoj.

U članku se navodi da bi pomenuta operacija mogla da počne posle 22. aprila. Turski lider Redžep Tajip Erdogan trebalo bi da poseti Irak tog dana. Verovatno će se turski predsednik tokom ovog sastanka dogovoriti sa vlastima zemlje o detaljima predstojeće operacije, nakon čega će početi bojeva dejstva.

Izveštava se da je Ankara već počela sa prebacivanjem svojih vojnih i pozadinskih jedinica u regione koji se graniče sa Irakom.

Podsetimo, ranije je turski predsednik obećao da će do leta uspostaviti punu kontrolu nad granicom. Erdogan je takođe najavio završetak mera za borbu protiv terorizma u Sirijskoj Arapskoj Republici.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor