Trudim se da ne komentarišem na temama u kojima ne mogu da doprinesem diskusiji, ali ovde ne mogu da se uzdržim:
Pa svako od ovih oruđa u svom kompletu ima (imalo je) pokrivke, navlake, RAP...
Sve je to išlo uz njih kada su razduživani iz jedinica i ređani na ovu livadu.
Sve mogu da prihvatim i da razumem: municija se više ne proizvodi, staroj je istekao rok, nema više obuke na njima, da su oruđa izraubovana od decenija upotrebe, da su cevi nagrižene, da su počele da se krive, i da su na kraju krajeva zastarela i prevaziđena, bar za Srbiju (i Evropu, uostalom), da konzervacija košta i da para nema...sve to može da se kaže.
Ali, pobogu, zašto im svima smanjivati eventualnu prodajnu cenu tako što će sve navlake da se poskidaju i da se ostave godinama na kiši i snegu, e to ne mogu nikako da opravdam i ne mogu da poverujem da nije bilo loše namere.
Потпуно се слажем. Овако, наоко (према фотографијама) то не вреди 10 милиона евра као што рече министар. То вреди само као отпад. Ко је то тако чувао, ако је чувао, то је већ ствар надлежних органа да истраже (аkо је тако). Не бих реко да је постојала намера, већ је у вероватно питању наш пословични јавашлук.
Адлер, ја не знам шта је предвиђено за продају у РВ и ПВО. То је само напоменуто, онако узгред. Међутим, овде дискутујемо о оном што је предложено јавно (и видљиво), а то су средства КоВ.
Не патим за овим средствима. Питање је колико се објективно тенк могао конзервирати (трајно) и сачувати под церадом. Ево, конзервирајте неки путнички аутомобил, оставите га под церадом напољу 10 година и онда му процените вредност. И онда судите.
Ако ћемо нешто сачувати за "недајбоже"то је оно што је потребно за партизански-герилски рат (схваћен у модерном смислу). Не бих то образлагао, али можемо то у некој новој теми.
Иначе ја знам шта је била визија тзв. реформе од тамо негде 2004-5. године и како је пројектована (предлагана) организација војске тада. И та бројка (људства) је била нешто мања него је сада. Међутим, батаљон је требао бити пун, бригада пуна (макар их биле две, али комплетне и употребљиве "одмах"), да војска буде опремљена боље, да оно тенкова што је остало буду ремонтовани, да се авиони одржавају и лете и тд. И то је могло да је било мање политиканства, полтронства, додворавња политичарима (а они се поводе за реакцијама лаика- грађана, који све увек "боље знају", па и сада око овога), мање сликања, више рада, мање евалуације, а више оцењивања, мање "НАТО стандарада" (иначе нисам против њих, али се ово сада своди на причу ради приче), мање хвалисања, мање генерала и пуковника (виших официра), више војника и тд. Овако имамо бројнију војску (са све МО) него што је предвиђано, а немамо нову опрему, довољно пара, поуздане савезнике, јасну статегију (визију шта хоћемо и како ћемо постићи то што хоћемо) и тд. и сл.
То што немамо визију мени највише смета. Није битно колико ћа бити војска, ни то колико ће имати тенкова или авиона већ шта од ње хоћемо (зашта ће нам војска), како ћемо то реално постићи (колика и каква ће бити) и како ћемо то што имамо користити, одржавати, занављати. И кад дефинишемо визију хајде да упорно радимо да је остваримо, уз мање корекције, а не да сваки пут почињемо изнова (то су "они" упропастили, а "ми" ћемо то довести уред).
