Sukobi meksičke vojske sa narko kartelima

[MOTORISTA]

Jeziv pronalazak u pustinji: Spaljeni ostaci ljudskih tela
Tanjug 07.02.2022.

Volonteri organizacije "Searching Mothers" pronašli su dva kompleta ostataka skeleta i gomile spaljenih delova kostiju na "tajnom mestu za odlaganje tela" u pustinji severne meksičke države Sonora.

Kako prenosi agencija AP, nisu naveli koliko je tela pronađeno, a državni tužioci su saopštili da je reč o kostima tri ili četiri osobe. Volonteri Sonore su uglavnom majke koje traže svoju nestalu decu. Oni su lokaciju u Santa Ani nazvali "kampom za istrebljenje" i postavili video snimke lobanja, ostataka kostiju i odeće koje su iskopali iz jama.

Sonora je bila poprište krvavih borbi između narko kartela, a u Meksiku je više od 95.000 osoba nestalo, prema vladinim podacima. Više od 93.000 osoba nestalo je od 2006. godine kada je vlada započela rat protiv organizovanog kriminala. Smatra se da su većinu ubili narko karteli, a da su njihova tela bačena u plitke grobove, da su spaljena ili rastvorena, navodi američka agencija.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Meksička policija uhapsila dva osumnjičena
Tanjug 11.02.2022.

Jedan meksički novinar ubijen je u južnoj meksičkoj državi Oahaka, saopštila je danas lokalna policija.

Eber Lopes, nezavisni novinar koji je rukovodio portalom "NoticiasWeb", ubijen je u četvrtak iz vatrenog oružja, rekli su policijski zvaničnici za meksički list "Milenio", a prenosi agencija Rojters. Lopes je napadnut u svom studiju za snimanje, objavila je medijska kuća "RCP Noticias" na društvenim mrežama, dodajući da je on redovno pisao o politici i korupciji u lokalnoj upravi. Državni tužilac Oahake je izjavio da su dve osobe uhapšene u vezi sa zločinom, a istraga je još u toku. Neki lokalni mediji navode da je Lopes, koji je radio u lučkom gradu Salina Krus, još 2019. godine dobio pretnje smrću.

Njegovo ubistvo je najnoviji u nizu napada na novinare u Meksiku proteklih nedelja, pošto su samo u januaru ubijena tri novinara i jedan medijski radnik, dok je jedan bivši novinar ubijen u subotu uveče. Prema organizaciji za zaštitu ljudskih prava "Article 19", oko 145 novinara je ubijeno u Meksiku od 2000. do 2021. godine, što je Meksiko učinilo jednom od najsmrtonosnijih zemalja na svetu za novinare. Ta organizacija je zato pozvala meskički savezni program za zaštitu novinara da "što pre kontaktiraju (Lopesove) članove porodice, kolege i prijatelje kako bi obezbedili neophodne mere zaštite".

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Zaplenjeno 3 miliona metaka


Meksička vojska zaplenila je municiju, uključujući skoro tri miliona metaka i 19 automatskih mitraljeza, tokom racija u severnoj državi Sonora.

Iz Ministarstva odbrane je navedeno da je tokom racije u nekoliko kuća u gradu Navojoa pronađeno 2,83 miliona metaka, 14.722 okvira i 128 pušaka različitog kalibra, šest snajperskih pušaka i 19 mitraljeza.

Saopšteno je da je to najveća količina municije zaplenjene u Meksiku u nedavnoj prošlosti.


izvor

[MOTORISTA]

Ubijen novinar u Meksiku, sedmi od početka godine

Direktor jedne medijske kuće na zapadu Meksika ubijen je iz vatrenog oružja, saopštile su danas lokalne vlasti, što je sedma smrt jednog medijskog radnika u toj zemlji od početka godine.

Piše: Tanjug
16.03.2022.

Armando Linares, direktor medijske kuće “Monitor Mičoakan”, ubijen je iz vatrenog oružja u jednoj kući u gradu Sitakuaro u meksičkoj državi Mičoakan, saopštilo je državno tužilaštvo. U januaru je ubijen Roberto Toledo, novinar iste medijske kuće, a njega su usmrtili naoružani napadači. Objavljujući tada vest o Toledovoj srmtni na društvenim mrežama, Linares je rekao da je ta novinska kuća primala pretnje zbog izveštavanja o korupciji u lokalnoj vlasti.

Zakonodavci iz Sjedinjenih Država i Evrope pozvali su Meksiko da unapredi mere za zaštitu novinara, a Evropski parlament je prošle nedelje usvojio rezoluciju kojom se poziva meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador da ublaži svoj antagonistički stav prema medijima.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Banda sa 10 oklopnih vozila i teškim naoružanjem napala policiju


Šest policajaca ubijeno je, a četvorica su ranjena u pograničnoj državi Novi Leon na severu Meksika, nakon što ih je napala narko banda‚.

Banda je, kako prenose lokalni mediji, bila opremljena sa 10 oklopnih automobila i teškim naoružanjem.

Državna policija saopštila je da je patrola bila brojčano nadjačana u napadu pred zore, na autoputu koji vodi ka graničnom prelazu sa SAD, prenosi agencija AP.

Kako su naveli, policajci su "herojski" postupili u napadu.

Državni tužioci saopštili su da je među mrtvima bila i jedna službenica.

Za sada nema informacija o identitetu napadača, ali obližnjim gradom Novi Laredo dugo je dominirao nasilni severoistočni kartel. U poslednjoj deceniji, država Novi Leon pretrpela je teško nasilje, zbog starog Zetas kartela.


izvor

[Dreadnought]

Uhapšen suosnivač narko kartela Gvadalahara


Jedan od osnivača narko kartela Gvadalahara Rafael Karo-Kvintero (69) uhapšen je u meksičkom gradu Gvačoči, javljaju večeras meksički mediji.

Rafael Karo-Kvintero (69) poznat je pod nadimkom Narko de Narkos.

Devet godina nakon izlaska iz zatvora, Karo-Kvintero je ponovo uhapšen, potvrđeno je meksičkom portalu "Infobae".

Za poznatim narko bosom su izdata dva naloga za hapšenje - jedan je izdao meksički državni tužilac, a traže ga i Sjedinjene Američke Države.

Pravosuđe SAD ponudilo je nagradu od 20 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja, što je bila najveća ponuđena nagrada za jednog begunca.

Do pre nekoliko sati, FBI ga je smatrao jednim od 10 najtraženijih ljudi na svetu.

Na poternici FBI piše da je Karo-Kvintero trenutno član Sinaloa kartela, gde je i rođen.

"Bio je sakriven u planinama i nije silazio odatle", rekao je bivši šef DEA Mark Vidžil za "Milenio". Stručnjaci ističu da je ovo najvažnije hapšenje u šestogodišnjem mandatu predsednika Meksika Andresa Manuela Lopeza Obradora, čak važnije i od hapšenja narko bosa Hozea Antonija Hepeza Ortiza, vođe moćnog kartela Santa Rosa de Lima, koji je uhvaćen u oktobru 2021. Karo-Kvintero je tražen zbog navodnog učešća u otmici, mučenju i ubistvu specijalnog agenta DEA Enrikea Kikija Kamarene 1985. godine.

On je zbog toga i uhapšen u Kostariki iste godine i izručen je Meksiku, gde ga je sud osudio na 40 godina, ali ga je sud oslobodio posle odležanih 28 godina, 2013. godine.

Međutim, dve godine kasnije sud je ponovo izdao poternicu za njim.

Karo-Kvintero je sa Migelom Anhelom Feliksom Galjardom i Ernestom Fonsekom Kariljom osnovao kartel Gvadalahara.


izvor

[Dreadnought]

Meksiko: Uhapšen narkobosa Karoa Kintera


Meksička mornarica je u petak uhvatila narkobosa Rafaela Karoa Kintera, osuđenog za ubistvo američkog agenta za borbu protiv narkotika 1985. godine, u puču za sprovođenje zakona koji je koštao visoku cenu kada je helikopter korišćen u misiji. srušio, ubivši 14 vojnih lica.

Marinci su isterali Karo Kintero sa lovačkim lovom u udaljenom uglu severozapadne države Sinaloa, jednog od meksičkih centara trgovine drogom, pre nego što je helikopter Black Havk pao dok je trebalo da sleti južnije.

Karo Kintero se proslavio kao suosnivač kartela Gvadalahara, jedne od najmoćnijih organizacija za trgovinu drogom u Latinskoj Americi tokom 1980-ih, i bila je među najcenjenijim metama američkih zvaničnika.

Vlada SAD je pozdravila hapšenje i rekla da neće gubiti vreme tražeći njegovo izručenje.

„Ovo je ogromno“, rekao je viši savetnik Bele kuće za Latinsku Ameriku Huan Gonzales na Tviteru.

Karo Kintero je uhvaćen u San Simonu u opštini Sinaloa u Choiku nakon što ga je vojno obučena ženka krvoloka po imenu Maks pronašla u grmlju, saopštila je mornarica.

Hapšenje je usledilo nakon pritiska Sjedinjenih Država, prema meksičkom zvaničniku, i iste nedelje kada se predsednik Andres Manuel Lopez Obrador sastao sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom u Vašingtonu.

Lopez Obrador je na Tviteru rekao da će mornarica istražiti šta je izazvalo pad helikoptera u gradu Los Močis u Sinaloi, u kojem je poginulo 14, a jedna je teško povređena. Rekao je da je prevozilo vojno osoblje koje je podržavalo tim koji je uhapsio kralja.

Karo Kintero je proveo 28 godina u zatvoru zbog brutalnog ubistva i mučenja bivšeg agenta američke Uprave za borbu protiv droge (DEA) Enrikea „Kikija“ Kamarene, jednog od najozloglašenijih ubistava u krvavim narko ratovima u Meksiku. Događaji, dramatizovani u Netfliks seriji iz 2018. „Narkosi: Meksiko“, doveli su do pada u saradnji SAD i Meksika u pet decenija „ratu protiv droge“.

Karo Kintero je ranije negirao umešanost u ubistvo Kamarene. Meksički sudija ga je pustio na slobodu 2013. zbog tehničkih razloga, osramotivši prethodnu vladu.

Ubrzo je otišao u podzemlje i vratio se krijumčarenju kao deo kartela Sinaloa, prema američkim zvaničnicima, koji su ga stavili na FBI-jevu listu 10 najtraženijih begunaca i stavili mu nagradu od 20 miliona dolara za glavu, što je rekord za trgovca drogom.

Prošle godine je izgubio konačnu žalbu protiv ekstradicije Sjedinjenim Državama. On će biti izručen što je pre moguće, rekao je drugi meksički zvaničnik.

„To je verovatno jedan od najvažnijih snimaka u poslednjoj deceniji u smislu važnosti za DEA“, rekao je Majk Vigil, bivši šef međunarodnih operacija DEA.

Američki državni tužilac Merik Garland rekao je da će tražiti hitno izručenje Karo Kintero.

„Ne postoji skrovište za bilo koga ko kidnapuje, muči i ubija američku policiju. Duboko smo zahvalni meksičkim vlastima za hvatanje i hapšenje Rafaela Karo-Kuintera“, naveo je Garland u saopštenju.

Pre izručenja, Karo Kintero će biti zadržan u zatvoru Altiplano u državi Meksiko, saopštili su meksički tužioci. Kazneno-popravni zavod je ozloglašen kao onaj iz kojeg je 2015. pobegao njegov stari saradnik Sinaloa kartela Hoakin „El Čapo“ Gusman.

Iako se 69-godišnji Karo Kintero više ne smatra glavnim igračem u međunarodnoj trgovini drogom, simbolički uticaj njegovog hapšenja je značajan.

Hapšenje ukazuje na značajnu saradnju između Sjedinjenih Država i Meksika uprkos nedavnim sukobima oko bezbednosti, rekao je meksički stručnjak za bezbednost Alehandro Houp. „Ova vrsta hvatanja nezamisliva je bez učešća DEA“, rekao je on.

Nespremnost Meksika da izruči Karo Kintero Sjedinjenim Državama pre njegovog puštanja iz zatvora bila je izvor tenzija između dve zemlje. Jedan američki zvaničnik je rekao da Vašington veoma želi da ga izruči.

„Nadajmo se da će ovo početi da se popravlja narušeni odnos između Sjedinjenih Država i Meksika u smislu borbe protiv trgovine drogom“, rekao je bivši zvaničnik DEA Vigil.


izvor

[Dreadnought]

Zaplenjeno oko 1,5 tona droge u Meksiku


Nakon dobijene dojave meksički vojnici su zaplenili oko 1,5 tona sintetičke droge metamfetamina i 149 kilograma fentanila u prahu.

Pomenuta droga zaplenjena je na kontrolnom punktu u severnoj pograničnoj saveznoj državi Sonora, saopštila je vojska, prenosi AP.

Vojnici su takođe u sredu pronašli 816.486 tableta, za koje se sumnja da sadrže fentanil upakovanih u 46 kontejnera. Ministarstvo odbrane saopštilo je da je dobilo informaciju da kamion koji je prevozio koncentrat voćnog soka u prahu u pogranični grad Tihuanu takođe prevozi i drogu.

Meksički karteli često dostavljaju vlastima informacije o pošiljkama narkotika u vlasništvu rivalskih bandi, navodi AP.


izvor

[Dreadnought]

Pucnjava u zatvoru u Meksiku; u sukobu kartela stradalo 11 osoba


Najmanje 11 osoba, uglavnom civila, poginulo je u pucnjavi koju je izazvao sukob u zatvoru između članova dva rivalska kartela u meksičkom gradu Huarezu.

Los Čapos, članovi zloglasnog kartela Sinaloa koji je ranije predvodio Hoakin "El Čapo" Guzman i lokalna grupa Los Meksikles, sukobili su se u zatvoru juče popodne, rekao je zamenik ministra bezbednosti Rikardo Mehia, preneo je Rojters.

Potom su izbili neredi, u kojima su dve osobe poginule, a četiri zadobile prostrelne rane, rekao je Mehia na konferenciji za novinare na kojoj je govorio zajedno sa predsednikom Meksika Andresom Manuelom Lopezom Obradorom.

Dodao je da još 16 osoba povređeno u sukobima, dok zvaničnici za sada nisu saopštili šta je bio uzrok sukoba.

Nakon nereda Meksiklesi su divljali gradom i ubili devet civila, saopštile su vlasti.

Lokalna policija je jutros uz pomoć vojske i Nacionalne garde uhapsila šest navodnih pripadnika Meksiklesa, rekao je Mehia.


https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=12&nav_category=78&nav_id=2197136

[Dreadnought]

Vojska zavodi red na ulicama posle obračuna kartela u meksičkom gradu Huarez


Stotine meksičkih vojnika poslato je u pogranični grad Huarez nakon što je u obračunu između članova dva rivalska kartela poginulo 11 ljudi.

Los Čapos, članovi zloglasnog kartela Sinaloa koji je ranije predvodio Hoakin „El Čapo“ Guzman, i lokalna grupa Los Meksiks sukobili su se u zatvoru u četvrtak popodne, saopštio je zamenik meksičkog ministra bezbednosti Rikardo Mehia, prenosi Si En En .

Potom su izbili neredi, u kojima su dva muškarca ubijena, a četvoro ranjeno, rekao je Mehia. Još 16 osoba je povređeno u obračunu pripadnika dva kartela.

Nakon toga izbili su neredi u kojima je ubijeno još devet civila, među njima i četvoro zaposlenih u lokalnoj radio stanici.

Do petka popodne, oko 300 vojnih vojnika trebalo je da stigne u grad, a da ih prati još 300.

U Huarez je u petak stiglo oko 300 meksičkih vojnika a očekuje se dolazak još 300 sa ciljem da se u gradu ponovo uspostavi red.


izvor

[Dreadnought]

Meksiko: Nedelja nasilja potresa administraciju


Dani široko rasprostranjenih paljevina narko kartela i pucnjave u četiri države prošle nedelje naveli su Meksikance da se pitaju zašto su narko karteli eksplodirali i šta žele?

U napadima je ubijeno 11 ljudi, uključujući dečaka i četiri radnika radio stanice koji su u četvrtak nasumično upucani na ulicama pograničnog grada Sijudad Huarez, preko puta El Pasa u Teksasu.

Dva dana ranije, više od dvadesetak prodavnica u vlasništvu poznatog nacionalnog lanca zapaljeno je u severnoj državi Gvanahuato. Automobili i autobusi su oduzeti i spaljeni u susednoj državi Halisko. Dva desetina vozila je oteto i zapaljeno u gradovima na granici sa Kalifornijom u petak.

Savezna vlada je rasporedila vojnike i trupe Nacionalne garde da smiri strahove stanovnika, ali su izlivi nasilja pokrenuli pitanja o pristupu predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora da svu odgovornost za bezbednost stavi u ruke vojske, a ne civilnih policijskih snaga.

Neki su brzo označili paljevinu i napade kao terorizam. Ali nije jasno šta je bio cilj.

„Mislim da su naređenja koja su data ovim naoružanim ljudima izazvala haos“, rekao je meksički bezbednosni analitičar Alehandro Houp. „Stvorite haos, stvorite nesigurnost, generirajte strah, pucajte u sve što se kreće. To je nešto što stvara teror.“

„Terorizam podrazumeva politički cilj. Ne znam šta je politički cilj u ovom slučaju“, rekla je Houp.

Lopez Obrador je u ponedeljak sugerisao da su napadi deo političke zavere protivnika koje on opisuje kao „konzervativce“ i tvrdi da „nema velikog problema“ sa bezbednošću.

„Ne znam da li je postojala veza, skrivena ruka, da li je ovo namešteno“, rekao je on. „Ono što znam je da naši protivnici, korumpirani konzervativci, pomažu u crnoj propagandi.

Ministar odbrane Luis Kresencio Sandoval rekao je kasnije da su karteli napali jer su oslabljeni. „Oni žele da se i dalje osećaju kao da su jaki i stvaraju nasilne situacije u kojima putem publiciteta šalju poruke da su i dalje jaki, a u stvarnosti postoji napredak u eliminisanju kriminalne strukture“, rekao je on.

Gradonačelnica Tihuane Monserat Kabaljero zvučala je sasvim drugačije kada je u petak uputila čudan javni apel kartelima da prestanu da ciljaju nevine civile.

„Danas poručujemo organizovanim kriminalnim grupama koje čine ove zločine, da će Tihuana ostati otvorena i brinuti o svojim građanima“, rekao je Kabaljero u video snimku, „i takođe ih tražimo da izmire svoje dugove sa onima koji nisu platili ono što duguju, ne sa porodicama i vrednim građanima.”

Hose Andres Sumano Rodrigez, profesor i specijalista za bezbednost na Severnom graničnom koledžu u Matamorosu, rekao je da je odluka o gađanju civila bila razmatrana. „Oni (karteli) su naučili da kada vrše pritisak na strani terora i napada na civile, to im daje dobre rezultate“, rekao je on. „Često je to mnogo efikasnije uraditi nego imati direktnu konfrontaciju sa oružanim snagama, gde će one skoro uvek izgubiti.

Za bezbednosnog analitičara Dejvida Sauseda, napadi su bili „narko terorizam“ i rekao je da kartel nove generacije iz Haliska stoji iza nasilja u Gvanahuatu i Donjoj Kaliforniji.

Saucedo je rekao da je došlo do promene u meksičkoj politici droge od prošle godine, kada su vojnici sedeli u bazama pored puteva i jednostavno posmatrali kako se karteli bore za kontrolu nad zapadnom meksičkom državom Mičoakan pomoću dronova za bacanje bombi, IED-ova i nagaznih mina.

Saucedo je rekao da je promena možda naljutila kartele.

Meksiko je napravio više pokušaja da uhvati narko bosove, za šta je Lopez Obrador ranije rekao da ga ne zanima. Meksički marinci su u julu uhvatili odbeglog narko-bosa Rafaela Karoa Kintera, nakon godina u bekstvu zbog ubistva agenta DEA Enrikea „Kikija“ Kamarene 1985. .

Meksičke zaplene laboratorija meta i sintetičkog opioidnog fentanila naglo su porasle poslednjih meseci.

„Došlo je do promene strategije u borbi protiv narko kartela. Andres Manuel (Lopez Obrador) je nedavno bio veoma kritikovan zbog svoje strategije „zagrljaja, a ne metaka“, rekao je Sausedo. „Mislim da zbog pritiska Džoa Bajdena, on to menja i pristaje da uhvati visokoprofilisane trgovce drogom.

Varnica koja je pokrenula haos u Halisku i Gvanahuatu prošle nedelje je očigledno bio vojni pokušaj da se uhvati šef kartela iz Haliska.

„Narko terorizam Kartela nove generacije iz Haliska je reakcija na predsednikovu promenu strategije“, rekao je Sausedo. „Ako meksički predsednik nastavi sa ovom strategijom hvatanja visokorangiranih članova kartela Halisko, kartel Halisko će odgovoriti aktima narkoterorizma u državama koje kontroliše kao deo svoje ogromne imperije.

Sandoval, ministar odbrane, uložio je velike napore da osigura da nema promene u strategiji. „Nije da tražimo lidera… nije da su operacije usredsređene na određene nivoe organizacije.“

Takvih terorističkih akata je bilo i ranije. U junu prošle godine, frakcija zalivskog kartela ušla je u pogranični grad Rejnozu i ubila 14 osoba koje su vlasti identifikovale kao „nevine građane“, u sklopu pokušaja da se zbaci rivalska frakcija koja je kontrolisala Rejnozu.

Jedina dobra vest, ako je ima, je da Saucedo kaže da Halisko obično pokušava da izazove materijalnu štetu, a ne smrt civila; za nasumična ubistva u Siudad Huarezu okrivio je Meksikle, bandu koja radi za kartel Sinaloa.

„Postoje razlike između ove dve vrste narko-terorizma“, rekao je on.

Ana Vanesa Kardenas, koordinatorka programa za međunarodne odnose na Univerzitetu Anahuak Majab u Meridi, rekla je da bi sa bilo kojim drugim predsednikom polovina bezbednosnog kabineta bila zbačena, da će biti konsultacija sa međunarodnim ekspertima i da će se raditi na novoj bezbednosnoj strategiji, ali ona ne očekuje promenu od Lopeza Obradora koji poriče.

„Videli smo potpunu militarizaciju bezbednosti i zemlje, što je poslednja stepenica“, rekla je ona. „Ako smo već dostigli poslednju stepenicu u bezbednosti, imamo porast nasilja, ubistava, kontrole narkotika, gde ćemo onda?


izvor

[Dreadnought]

Meksiko: Uhapšen bivši državni tužioc zbog nestalih studenata


Federalni tužioci saopštili su u petak da su uhapsili državnog tužioca u prethodnoj administraciji Meksika, očigledno pod optužbom da je pogrešno vodio istrage o nestancima 43 studenta sa radikalnog učiteljskog koledža 2014, prenosi AP.

Hesus Muriljo Karam je bio državni tužilac od 2012. do 2015. godine, pod tadašnjim predsednikom Enrikeom Penjom Nijetom.

2020. godine, sadašnji državni tužilac, Alehando Gerc Manero, optužio je Murilla Karama da je „organizovao masivni medijski trik“ i vodio „generalizovano zataškavanje“ u slučaju.

Hapšenje je usledilo dan nakon što je komisija formirana za utvrđivanje šta se dogodilo rekla da je vojska snosila barem delimičnu odgovornost u tom slučaju. Rečeno je da se vojnik infiltrirao u grupu studenata i da vojska nije zaustavila otmice iako je znala šta se dešava.

Korumpirana lokalna policija, druge bezbednosne snage i članovi narko-bande oteli su studente u gradu Iguala u državi Gerero, iako je motiv ostao nejasan osam godina kasnije.

Muriljo Karam, pod pritiskom da brzo reši slučaj, objavio je 2014. da su studenti ubijeni, a njihova tela spaljena na smetlištu od strane članova narko-bande. On je tu hipotezu nazvao „istorijskom istinom“. Ali istraga je uključivala slučajeve mučenja, nepropisnog hapšenja i pogrešnog rukovanja dokazima koji su od tada omogućili većini direktno umešanih članova bande da se oslobode.

Incident se dogodio u blizini velike vojne baze, a nezavisne istrage su pokazale da su pripadnici vojske bili svesni šta se dešava. Porodice studenata dugo su zahtevale da se vojnici uključe u istragu.

U četvrtak je komisija za istinu koja se bavila slučajem rekla da je jedan od otetih učenika vojnik koji se infiltrirao u radikalni učiteljski koledž, ali vojska ga nije tražila iako je imala informacije u realnom vremenu da se otmica dešava. Rečeno je da je nečinjenje prekršilo vojne protokole za slučajeve nestalih vojnika.

Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Meksički savezni tužioci ranije su izdali naloge za hapšenje pripadnika vojne i savezne policije, kao i Tomasa Zerona, koji je u vreme otmice bio na čelu savezne istražne agencije, meksičke detektivske agencije. Zeron se traži pod optužbom za mučenje i prikrivanje prisilnih nestanaka. Pobegao je u Izrael, a Meksiko je zatražio pomoć od izraelske vlade u njegovom hapšenju. Gerc Manero je rekao da je pored Zeronovih navodnih zločina povezanih sa slučajem, on navodno ukrao više od 44 miliona dolara iz budžeta kancelarije državnog tužioca.

Motiv otmice učenika ostaje predmet rasprave.

Dana 26. septembra 2014, lokalna policija iz Iguale, pripadnici organizovanog kriminala i vlasti oteli su 43 učenika iz autobusa. Učenici su povremeno preuzimali autobuse za njihov prevoz. Muriljo Karam je tvrdio da su studenti predati narko-bandi koja ih je ubila, njihova tela spalila na deponiji u obližnjoj Kokuli i bacila spaljene ostatke u reku.

Kasnije istrage nezavisnih stručnjaka i Tužilaštva, koje je potvrdila komisija za istinu, odbacile su ideju da su tela spaljena na deponiji Cocula, iako su pronađeni spaljeni fragmenti kostiju korišćeni za identifikaciju trojice nestalih učenika.

Nema dokaza da bi neko od učenika još uvek mogao da bude živ.


izvor