Trampovi alternativni ArapiDok pojedine arapske zemlje kreću u normalizaciju odnosa s Izraelom i dok se predstavlja kao da je situacija na Bliskom istoku dospela do srećnog epiloga, regionom i dalje vladaju potmuli konflikti, a položaj Palestinaca ide od lošeg ka gorem.
Može li bezbednost Izraela da počiva na autoritarnim režimima Zaliva, pitanje je na koje će morati da odgovori premijer Benjamin Netanijahu, ali nedavni incident, u kojem je zbog „Palestine, palestinskog naroda, džamije Al Aksa i Alaha” jedan palestinski građevinski radnik nožem ubio rabina u mestu Petah Tikva, potvrđuje koliko je mir daleko, uprkos diplomatskoj umešnosti Donalda Trampa.
Jedan od najopasnijih aspekata normalizacije odnosa između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata tiče se upravo jerusalimske Al Akse, treće najsvetije džamije islamskog sveta.
Otkako su UAE u avgustu postali tek treća arapska zemlja koja je uspostavila diplomatske odnose sa Izraelom – posle Egipta 1979. i Jordana 1994. godine – prvi put u istoriji arapsko-izraelskog konflikta jedna arapska zemlja predvodi napore da se, suprotno stavovima međunarodne zajednice, promeni status Jerusalima i Al Akse.
Sporazum UAE sa Izraelom ograničava pravo muslimana da se mole na južnom krilu Haram al-Šarifa – koji Arapi nazivaju Plemenitim svetilištem, a Jevreji Hramnim brdom – iako mnogobrojne rezolucije čitav kompleks nazivaju Al Aksa.
Sporazum, povrh toga, garantuje pravo pripadnicima svih vera da se mole unutar svetilišta. Strahuje se da je to de fakto saglasnost s povremenim upadima naoružanih jevrejskih naseljenika sa okupirane Zapadne obale u kompleks Al Akse. Prema sporazumu, ovakvi upadi – koje bi pratila i štitila izraelska vojska – postaju „molitve”.
Nije neobično da je uoči normalizacije veliki muftija Jerusalima i palestinskih teritorija izdao versko mišljenje – fatvu – po kojoj se državljanima Emirata zabranjuje da posete Al Aksu. Muftija Muhamed Husein još je rekao da posetioci džamije moraju da prođu kroz palestinsku teritoriju ili Jordan, a ne telavivski aerodrom „Ben Gurion”.
Kako je to teško ostvarljivo, fatva je više gest frustracije što obuzima Palestince koji su besni na Emirate strahujući da sporazum slabi dugotrajnu panarapsku poziciju, poznatu kao Arapska mirovna inicijativa, koja poziva Izrael da se povuče sa teritorija koje je okupirao u ratu 1967. u zamenu za normalizaciju odnosa s arapskim zemljama.
De fakto vladar Emirata, prestolonaslednik Abu Dabija Mohamed bin Zajed insistirao je na argumentu da uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Izraelom ne bi bilo da Netanijahu nije odustao od najavljene aneksije gotovo trećine teritorije okupirane Zapadne obale, koju su tokom godina kolonizacije naselili Jevreji.
Ali, dok je u Abu Dabiju ova klauzula slavljena kao veliki doprinos „palestinskoj stvari”, izraelski premijer je odmah najavio da odluka o aneksiji nije promenjena, već da je samo odgođena.
Desetine Palestinaca palile su na platou Al Akse fotografije šeika Zajeda, veliki deo islamskog sveta sporazum je opisao kao „sraman” i „nož u leđa Palestincima”, ali Arapska liga ipak je odbila palestinski predlog osude Emirata zbog sporazuma.
U skladu sa Trampovim mirovnim sporazumom poznatim kao „Posao veka”, Izrael želi „alternativne Arape”. Tako se zaobilaze Palestinci, kojima se nude manjinska prava, ali ne i nezavisna država, negira se njihovo postojanje na zemlji koja im je okupirana, a postupak oko Al Akse je deo istog plana.
Uspostavljanje nekog novog statusa Jerusalima – koji je Izrael proglasio za večitu i nedeljivu prestonicu, a Palestinci žele da istočni deo bude glavni grad njihove buduće države – jedan je od najopasnijih aspekata dogovora Izrael–Emirati. Tim pre što se očekuje da putem normalizacije sa Izraelom krenu Saudijska Arabija, Bahrein i Oman.
Izmene statusa Al Akse donete su bez konsultovanja palestinskih, arapskih ili islamskih vlasti, bez znanja Arapske lige i Organizacije islamske saradnje, ali su deo šireg plana.
Trampova administracija želi „arabizaciju” pitanja Jerusalima i Al Akse, kako bi se sponzorstvo predalo arapskim proameričkim režimima sklonim Izraelu i kako bi Tel Aviv dobio arapske partnere spremne da prihvate sve što Netanijahu namerava da napravi od Svetog grada.
Pošto Palestinci, Jordan i islamske organizacije nisu pripravni na takve ustupke, pronađeni su režimi po Zalivu koji su spremni da preskoče palestinsku vlast predsednika Mahmuda Abasa i posluju direktno s Izraelom.
Emiraćani su prvi koji su Netanijahuu ponudili nešto što nije njihovo, već pripada čitavom islamskom svetu – džamiju Al Aksa i Plemenito svetilište, sa kojeg je, po predanju, verovesnik Muhamed na beloj kobili uzleteo u nebo.
izvor
