четвртак, 20.05.2021.
Бошко Јакшић
Ишчекивање примирја у ГазиИзраел је извео стотине ваздушних и неколико копнених удара, Хамас испаљује хиљаде ракета од којих су неке уздрмале мит о непробојности „гвозденог штита”Сукоб у појасу Газе примиче се преговорном крају, политике ослонца на оружју поново су доживеле банкрот, а по свему судећи биће ово само још једна крвава епизода израелско-палестинског сукоба коме се не види решење. Све се, већ готово ритуално, завршавало по формули: мир у размену за мир.
Израел је извео стотине ваздушних и неколико копнених удара, Хамас испаљује хиљаде ракета од којих су неке уздрмале мит о непробојности „гвозденог штита”, палестинске махом цивилне жртве се умножавају. Ниједна страна није у стању да прогласи прижељкивану победу – што више боли Израел него Хамас.
Премијер Израела Бењамин Нетанијаху намерава да још неколико дана капиталише на најтежем сукобу последњих година са намером да створи имиџ тријумфа и да опозицији отежа преговоре о формирању нове владе. Ипак, неће моћи да се оглуши о позиве на обуставу ватре који стижу из Беле куће и европских престоница.
Ко је шта остварио током протеклих десет дана?
Уочи сваке од оваквих операција израелски лидери обећавали су да ће уништити Хамас и обезбедити стабилан мир Јеврејима, али овога пута су били изненађени. Нетанијаху је фокусиран на Иран, а Гази је доделио други степен опасности. Зато није очекивао да ће ослабљен и изолован Хамас, у знак подршке Палестинцима у источном Јерусалиму, ракетама напасти Свети град, Тел Авив и многа јеврејска насеља на југу земље.
Лидер десничарског Ликуда ослонио се на оно што најбоље зна: да свом силином супериорног оружја узврати по појасу Газе. Хамас је свакако уздрман рушењем мреже тунела, али погрешна процена, појачана обавештајним неуспехом, значила је да армија није имала све праве циљеве чије би уништавање озбиљно уздрмало Хамас. Чињеница да сваког дана из појаса лете баражи ракета значи да лансери нису били откривени. Војска једноставно није знала како да паралише Хамас.
Најновије операције Нетанијаху је претворио у борбу за лични престиж, па је одбио понуду за примирјем и најавио да ће се напади на Газу наставити све док се не уништи дуга листа израелских циљева. Што је ризична калкулација.
Хамас по ко зна који пут није уништен, а израелска влада је показала да нема јасан и остварљив циљ. Нетанијахуов салдо је негативан.
Успео је да уједини фрустриране Палестинце с обе стране Зелене линије и пробуди их из вишегодишње апатије. Док је ситуација у Јерусалиму сада мирнија, израелске војне власти брине растућа тензија по Западној обали која је довела до новог „Дана гнева”.
Први пут се Израел на сопственој територији суочио са „Тикток” генерацијом младих израелских Арапа који су предводили протесте и сукобе са Јеврејима какви нису виђени две деценије и позвали на генерални штрајк широм земље. У граду Лоду продужено је ванредно стање.
Поново је десничарски премијер успео, као и током рата у Гази 2014, да на себе навуче гнев значајног дела света због убијања палестинских цивила од чега су више од шездесеторо деца. Рушење зграде у којој су се налазила дописништва Ал џезире и Асошиејтед преса појачава осуде због прекомерне употребе силе. Америчка администрација затражила је од Израела објашњење, а државни секретар Ентони Блинкен је изјавио да га информације које је добио нису убедиле у присуство Хамаса у згради.
А Хамас? Радикални палестински покрет позиционирао је себе као бранитеља свете јерусалимске џамије Ал Акса, ојачао свој утицај у упоришту ривалског Фатаха на Западној обали и оснажио шансе свом кандидату да председника Махмуда Абаса наследи у будућности.
Нетанијаху се ослонио на стару адресу. Иако му је председник Џо Бајден поручио да подржава примирје, шеф Беле куће се према Израелу увелико понаша у складу са политиком Доналда Трампа. Америчка администрација је три пута блокирала доношење резолуције Савета безбедности УН. Група демократских чланова Конгреса одустала је од захтева да САД до даљњег обуставе испоруку Израелу прецизно навођених ракета вредну 735 милиона долара.
Уз све промашаје, Нетанијахуу би било најбоље да прихвати посредовања Египта или УН, или да позове на хитан прекид ватре и тако Бајдену уручи мали поклон. Али, колико је још дана потребно за такву одлуку то само премијер зна. Није лако дефинисати крај игре када није постојао почетак.
Израел ће морати да извлачи неке нове поуке из сукоба који је наизглед деловао као и ранији, али је показао да се Палестинци не мире са судбином коју покушавају да им исцртају Нетанијаху, Бајден и лидери Египта и Залива.
Серија догађаја покренута у јерусалимском предграђу Шеик Џарах поново је разоткрила насилну страну израелског колонијалног пројекта, а Газа је по свему судећи једна од најнеуспешнијих и најконфузнијих операција готово беспомоћне израелске владе.
И подељена палестинска вођства би морала да извуку лекције Фатаха и Хамаса и да покушају да превазиђу поделе ослањајући се на испољену вољу народа, а не на министарства у Рамали или бункере по Гази.
Можда је, после 73 године, дошло време да међународна заједница озбиљно покуша да реши најдужи конфликт савременог света.
Izvor:
www.politika.rs
