Sukobi u Palestini/Izraelu

[MOTORISTA]

"Pobeda otpora, Bog je veliki": Palestinci nakon 11 dana sukoba izašli na ulice, grlili se i pevali
Jutarnji list 21.05.2021.

Prekid vatre između Izraela i Hamasa uz posredovanje Egipta, stupio je na snagu rano u petak, a američki predsednik Džo Bajden obvezao se da će razorenom pojasu Gaze pružiti humanitarnu pomoć nakon najgoreg sukoba s Izraelom u poslednjih nekoliko godina.

Kad je prestala borba, započelo je slavlje.

Palestinci, od kojih su mnogi proveli 11 dana u strahu od izraelskog granatiranja, izašli su na ulice Gaze u 2 sata ujutro, a zvuci s džamije obeležili su "pobedu otpora postignutog nad okupacijom", piše hrvatski Jutarnji list.

- Hvala Bogu, Bog je velik - uzvikivali su.

Glavnu ulicu zakrčili su automobilima, te pritisnuli trube, a s prozora su se vijorile zastave. Čule su se petarde, ali i pucnjevi. Neki su se grlili, zazivajući "time-out" za korona virus.

- S dušom i krvlju otkupljujemo te, Deif - skandirali su.

Skandirajući ime Hamasovog vrhovnog zapovednika Deifa koji je najtraženiji na Izraleovoj poternici.

- Ovo je velika pobjeda nad okupacijom. Naš otpor prisilio ih je na primirje - rekao je Ahmed Amer (30) dok je slavio sa svojim prijateljima, piše Rojters - Žao nam je zbog ljudi koji su poginuli, zbog onih koji su izgubili svoje rođake i svoje kuće, ali uprkos tome, slavićemo - dodao je.

Jedan je ispalio rafal iz puške, pa je rekao: "Naši su prsti na okidačima i spremni smo da se opet borimo,i, ali sada ćemo slaviti s našim narodom."

Vatromet se vinuo nad naseljem Šeik Džarah u istočnom Jerusalimu, gde traje dugotrajna pravna bitka protiv deložacije palestinskih porodica od strane izraelskih doseljenika što je bio ključni faktor u mobilizaciji u Starom gradu i šire tokom Ramazana. Obe strane su izjavile da su "spremne da uzvrate za bilo kakva kršenja primirja".

Iz Kaira su rekli da će "poslati dva izaslanstva da nadgledaju prekid vatre".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Brojke koje pokazuju svu tragediju sukoba Izraelaca i Palestinaca: 250 mrtvih, 68 ubijene dece, Hamas lansirao više od 4.000 raketa
J.R. 21.05.2021.

Posle 11 dana krvavih borbi stupilo je na snagu primirje između Izraela i palestinskog Hamasa u Pojasu Gaze.

Do primirja je došlo uz posredovanje Egipta i stuplo je na snagu rano u petak, a američki predsednik Džo Bajden obavezao se da će pomoći razorenom Pojasu Gaze nakon najgoreg sukoba sa Izraelom u poslednjih nekoliko godina. Novi ciklus nasilja izbio je 10. maja kada je Hamas počeo da raketira Izrael nakon napetosti zbog mogućih prisilnih raseljenja palestinskih porodica u istočnom Jerusalimu i sukoba policije sa Palestincima tokom Ramazana blizu džamije Al Aksa, koja je treće najsvetije mesto za muslimane.

Odmah nakon prekida borbi počelo je slavlje na obe strane, ali ove brojke podsećaju na svu tragediju koja se zbila u protekluh 11 dana.

Žrtve

- U nasilju je poginulo više od 243 Palestinaca, uključujući 66 dece, prema Ministarstvu zdravlja Gaze.

- Dvoje dece je među 12 ljudi ubijenih raketnom vatrom u Izraelu, dok je 118 ranjeno, saopštile su izraelske službe za vanredne situacije.

- U Gazi je 1.760 ljudi povređeno u izraelskim vazdušnim napadima, uključujući 540 dece i 361 ženu, saopštilo je ministarstvo zdravlja.

- Na Zapadnoj obali, u kojoj je dolazilo do sporadičnih sukoba između Palestinaca i izraelske vojske, 6.370 osoba je povređeno, uključujući 85 dece. Većina ljudi povređena je suzavcem.

Šta je pogođeno?

- Ranije ove nedelje Izrael je rekao da je pogodio više od 820 "terorističkih ciljeva“. Ovaj broj je sada verovatno mnogo veći.

- Izraelske odbrambene snage kažu da je Hamas na Gazu lansirao 4.340 raketa, od kojih 640 nije eksplodiralo.

- Izraelska vojska kaže da je njen raketni odbrambeni sistem "Gvozdena kupola" vredan više milijardi dolara presreo 90 podsto raketa Hamas.

- Izraelski vazdušni napadi uništili su 258 domova, a 760 stambenih jedinica teško je oštećeni. Prema podacima UN-a, još 14.563 stambene jedinice pretrpele su manju štetu.

- Prema zdravstvenom sistemu Gaze, dvadeset i četiri zdravstvene ustanove su uništene ili teško oštećene.

Raseljeni

- Кancelarija UN-a za koordinaciju humanitarnih poslova kaže da je 91.000 ljudi raseljeno unutar Gaze, jednog od najgušće naseljenih mesta na zemlji.

- Više od dve trećine raseljenih traži utočište u 58 škola UN-a rasprostranjenih širom pojasa.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

SZO: "Značajan broj povređenih Palestinaca kojima treba pomoć"
Tanjug 22.05.2021.

Svetska zdravstvena organizacija zabeležila je značajan broj povređenih kojima je potrebna hitna pomoć u palestinskim oblastima, gde su najmanje 243 osobe ubijene tokom 11 dana borbi između Palestinaca i Izraelaca.

Portparolka SZO Margaret Haris rekla je da je tokom sukoba ukupno 8.538 ljudi ranjeno širom palestinskih područja, a oštećeno je 30 zdravstvenih ustanova u Gazi - pri čemu je jedna klinika potpuno uništena, a druga je pretrpela značajnu štetu. Ona je rekla da oštećenje infrastrukture ometa pristup kolima hitne pomoći, prenosi AP.

Fabricio Karboni, regionalni direktor za Bliski i Srednji istok pri Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, procenio je da je u Gazi razbacano nekoliko stotina neeksplodiranih bombi i rekao da su medicinski materijali hitno potrebni. Matias Šmale, direktor Gaze za UNRVA, agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama, rekao je danas da postoji "prozor" od nekoliko sati tokom kojeg bi pomoć i zalihe mogle da budu unesene preko prelaza Kerem Šalom u Gazu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Saudijski kralj osudio "izraelsku agresiju" nad Palestincima
Tanjug 22.05.2021.

Kralj Saudijske Arabije Salman osudio je danas ono što je nazvao izraelskom agresijom u Jerusalimu i Pojasu Gaze tokom telefonskog razgovora sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom. Kralj Salman takođe je rekao da će kraljevstvo nastaviti da se obraća svim stranama da izvrše pritisak na izraelsku "okupacionu vladu", prenosi Rojters.

Saudijska Arabija je ranije u toku dana pozdravila proglašenje prekida vatre u Pojasu Gaze i rekla da ceni egipatske i međunarodne napore za posredovanje, prenela je državna novinska agencija (SPA), pozivajući se na saopštenje Ministarstva spoljnih poslova. Takođe je potvrđen nastavak napora kraljevine sa saveznicima da postigne rezoluciju.

Prekid vatre između Izraelaca i Palestinaca, na inicijativu Egipta, stupio je na snagu rano jutros.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Gaza drone footage shows aftermath of 11-day conflict with Israel

Entire blocks turned to rubble, buildings lying on their side or collapsed onto neighboring residences: this is the aftermath in Gaza of the 11-day conflict between Hamas and Palestinian Islamic Jihad and the Israeli military.

[Dreadnought]

Biden administration makes 'doubtful' claim they brokered ceasefire in Middle East

The Biden administration has tried to use its "clout" to say they orchestrated the ceasefire in the latest Middle East conflict - a claim which holds some doubt, according to The New Republic's Alex Shephard.

[Dreadnought]

„Šteta napravljena za manje od dve nedelje obnavljaće se godinama“: Humanitarna pomoć stiže u Gazu


Prvi konvoji humanitarne pomoći stigli su u Pojas Gaze, nekoliko sati nakon što je stupio na snagu prekid vatre između Izraela i palestinskog Hamasa.

Hiljade Palestinaca vratilo se nakon prekida sukoba svojim porušenim kućama, čija bi obnova po proceni humanitarnih zvaničnika mogla da potraje godinama.

„Šteta napravljena za manje od dve nedelje obnavljaće se godinama, ako ne i decenijama“, rekao je Fabricio Karboni, direktor za Bliski istok Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

U četvrtak je ministarstvo stanovanja u Gazi saopštilo da je 1.800 stambenih jedinica trenutno neprikladno za život, a 1.000 je uništeno u nedavnim sukobima.

Svetska zdravstvena organizacija pozvala je na stvaranje koridora za evakuaciju povređenih, nakon 11 dana sukoba.

Kamioni raznih organizacija za pomoć, uključujući i one povezane sa Ujedinjenim nacijama, počeli su da stižu u Gazu sa preko potrebnim lekovima, hranom i gorivom, nakon što je Izrael ponovo otvorio prelaz Kerem Šalom.

Više od 100.000 ljudi moralo je da napusti domove na teritoriji koju kontroliše Hamas, a skoro 800.000 ljudi nije imalo pristup pijaćoj vodi, saopštio je Unicef.

Palestinski zvaničnici saopštili su da će desetine miliona dolara biti potrebne za obnovu ove inače siromašene enklave, koja se takođe trenutno bori i sa pandemijom kovid-19.
Agencija UN za palestinske izbeglice navela je da joj je prioritet identifikacija i pomoć desetinama hiljada raseljenih ljudi i da hitno traži pomoć od 38 miliona dolara, preneo je Tanjug.

Podsetimo, prekid vatre između Izraela i palestinskog Hamasa u Pojasu Gaze stupio je na snagu u petak u dva sata po lokalnom vremenu. Ovim se okončao oružani sukob u kojem je stradalo više od 240 ljudi, većina u Gazi.

izvor

[MOTORISTA]

Ishod novog rata u Gazi?
IZVOR: GLAS AMERIKE SUBOTA, 22.05.2021.

Prekid vatre koji je stupio na snagu u petak po svemu sudeći je zaustavio 11 dana sukoba Izraela i Hamasa, militantnih vladara Gaze.

Prekid vatre nije rešio nijedno od suštinskih pitanja u decenijama dugom konfliktu na Bliskom istoku. Skoro niko ni na jednoj strani ne misli da će ovaj rat, koji je izbio posle protesta i sukoba u Jerusalimu, biti poslednji.

Izrael je izvršio stotine vazdušnih udara na, kako je naveo, ekstremiste širom Gaze, pri čemu su uništene kuće i oštećena vitalna infrastruktura na osiromašenoj teritoriji koja je pod teškom blokedom od kada je Hamas preuzeo vlast pre 14 godina. Palestinski ekstremisti su, za to vreme, ispalili više od 4.000 raketa na Izrael, od kojih su neke stigle čak do Tel Aviva, a život zastao u delovima zemlje. Najmanje 243 Palestinaca je poginulo, među kojima 66 dece i 39 žena, a ranjeno je 1.910 osoba - prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi. U Izraelu je poginulo 12 ljudi, među kojima petogodišnji dečak i 16-godišnja devojka.

Šta je sledeće?

Palestinci širom Gaze, u istočnom Jerusalimu i okupiranoj Zapadnoj obali slavili su primirje koje vide kao pobedu Hamasa protiv nadmoćnog Izraela. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je, za to vreme, dobio kritike svoje baze, od kojih ga mnoge pristalice agresivnijih vojnih mera optužuju da je prerano okončao rat, a da nije uništio Hamas.

Netanjahu navodi da je Izrael naneo veliku štetu vojnim kapacitetima Hamasa i ubio 200 ekstremista, među kojima 25 visokih komandanata. Izraelski premijer dodaje da je pogođeno više od 100 kilometara tunela koje koriste ekstremisti, kao i minobacači i druga vojna infrastruktura. Međutim, Izrael nije uspeo da zaustavi raketnu paljbu.

Palestinski ekstremisti su lansirali veliki broj raketa koje su, u nekim momentima, po svemu sudeći uspele da nadjačaju izuzetno čvrstu protivvazdušnu odbranu Izraela. Izraelska vojska kaže da je presrela 90 odsto raketa, a da su stotine raketa pale u samu Gazu, od kojih jedna usmrtila osmočlanu palestinsku porodicu.

Krhko primirje

Kao i u slučaju prethodna tri rata, sukobi su okončani neformalnim dogovorom o prekidu vatre, uz posredovanje Egipta i još nekoliko zemalja. Tačni uslovi primirja nisu objavljeni. Hamas tvrdi da je Izrael pristao da okonča policijske akcije u kompleksu džamije al Aksa u Jerusalimu, i pretnju iseljavanja palestinskih porodica iz obližnje četvrti Šeik Džara. Te dve izraelske aktivnosti su pokrenule palestinske proteste i sukobe sa policijom, posle čega je izbio rat. Međutim, Izrael i posrednici nisu potvrdili da je postignut takav dogovor.

Raniji prekidi vatre zaustavljali su veće sukobe, ali su bili nestabilni. Izrael I Hamas su vodili četiri rata i često razmenjivali vatru od kad je islamska militantna grupa preuzela kontrolu and Gazom od snaga lojalnih Palestinskoj upravi, 2007. godine. Povremeni sukobi kod al-Akse posle molitve u petak bili su rani test izdržljivosti novog primirja. Nijedan prekid vatre nije se bavio suštinskim pitanjima među kojima je izraelska okupacija zemlje na kojoj Palestinci žele svoju buduću državu, kao i odbijanje Hamasa da prizna Izraelu pravo na postojanje. Izrael i Palestinci više od deset godina nisu vodili sadržajne mirovne pregovore.

Izbori?

Politički protivnici Netanjahua su bili na ivici formiranja vlade i njegove smene posle četiri izbora u dve godine koji nisu dali jasnog pobednika. Međutim, kada su izbili sukobi, osetljivi pregovori o koalicijama sa arapskim stranakama su privremeno zamrznuti. U početku je izgledalo da je rat ojačao političke izglede Netanjahua, i omogućio mu da se predstavi kao jak lider koji kažnjava neprijatelje zemlje. Međutim, kada je prekid vatre stupio na snagu, kritike su se ponovo čule. Nikada nije bilo jasno da li će Netanjahuovi protivnici, koji potiču iz svih delova političkog spectra - od premijerovih nekadašnjih desničarskih saveznika do arapskih partija - moći da stave u stranu svoje razlike kako bi ga uklonili s položaja. Moguće je da će se kasnije ove godine održati još jedni izbori.

Izraelci su, proteklih godina, duboko podeljeni što se tiče Netanjahua, koji je optužen za korupciju i trenutno mu se sudi. U mesecima pre rata, aktivisti su organizovali nedeljne proteste ispred njegove rezidencije, koji će se sada verovatno nastaviti.

Američka intervencija

Bajdenova administracija, koja se nadala da će izvući SAD iz nerešivih sukoba u regionu, kako bi se fokusirala na Kinu i klimatske promene, sukobom koji nije očekivala ponovo je uvučena u nezahvalnu ulogu posrednika na Bliskom istoku. Od početka najnovijeg rata, SAD su ponavljale da Izrael ima pravo da se brani, dok su tiho podsticale napore da dođe do prekida vatre. U sredu je, međutim, predsednik Džo Bajden poručio Netanjahuu da želi da vidi “značajnu deeskalaaciju".

Neteanjahu je po svemu sudeći odbacio taj zahtev, navodeći da je “rešen da nastavi ofanzivu” dok se ne ispune ciljevi. Međutim, dan kasnije, pristao je na prekid vatre. Bio je to rani test odnosa dvojice lidera koji su tokom godina imali trenutke tenzija. Za to vreme, Bajden je suočen sa unutrašnjim pritiskom demokratske baze koja sve više izražava saosećanje sa Palestincima. Državni sekretar Entoni Blinken planira da poseti region narednih dana.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Ko je zapravo pobedio?
IZVOR: GLAS AMERIKE SUBOTA, 22.05.2021.

I Izrael i Hamas tvrde da su pobednici u sukobu koji je trajao 11 dana i u kojem je prekid vatre stupio na snagu u petak ujutru.

Hiljade stanovnika Gaze slavile su na ulicama kada je primirje počelo, a slavili su i stanovnici istočnog Jerusalima i okupirane Zapadne Obale. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da su vojne akcije oštetile Hamas i otežale mu da lansira rakete, kao i da je ubijeno 200 militanata i uništena mreža podzemnih tunela. Hamas i Islamski džihad su saopštili da je stradalo samo 20 njihovih boraca.

"Hamas više ne može da se krije. Ovo je veliki uspeh Izraela", rekao je Netanjahu i upozorio da će Izrael odgovoriti još silovitije ako Hamas ponovo napadne.

Šef Hamasa Ismail Hanijeh takođe je proglasio pobedu i rekao da su uspešno odolevali vojno i ekonomski jačem neprijatelju. Obećao je i da će biti popravljeno sve što je uništeno u Gazi.

Ishod novog rata u Gazi?

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je 30 zdravstvenih ustanova u Gazi oštećeno, kao i da je ubijeno najmanje 243 Palestinaca, a povređeno 8.538. UN su odvojile 18,6 miliona dolara za humantiranu pomoć Gazi i saopštile da je raseljeno više od 72 hiljade Palestinaca. Kakve su globalne reakcije na primirje? Predsednik SAD Džo Bajden izjavio je da Demokratska stranka i dalje podržava Izrael i da se "moli da će prekid vatre potrajati". Bajden je takođe kazao da je rešenje o dve države jedini odgovor na konflikt i obećao da će, sa drugim zemljama, izdvojiti sredstva za pomoć Gazi.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken najavio je da će u narednim danima putovati u taj region i sastati se sa izraelskim, palestinskim i regionalnim liderima. I drugi lideri su pozdravili primirje kojem je posredovao Egipat. Britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab napisao je na Tviteru da "obe strane moraju da se postaraju da prekid vatre potraje i da se okonča nasilje i stradanje civila".

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da je održiva opcija rad na dogovoru o dve države. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova kazala je da je Moskva zadovoljna prekidom vatre, ali da ima još posla.

"Ovo je važan, ali nedovoljan korak"

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Žao Lijan rekao je da će Kina dati milion dolara humanitarne pomoći Palestincima, kao i 200.000 doza vakcine protiv Kovida 19. Pakistanski premijer Imran Kan zahvalio je građanima što su širom zemlje protestovali u znak solidarnosti sa Palestincima i kazao da se nada da će jednog dana oni imati svoju državu.

Od 10. maja Hamas je raketirao Izrael iz Gaze zbog, kako su naveli, kršenja prava Palestinaca u Jerusalimu. Izrael je odgovorio vazdušnim udarima i artiljerijskom paljbom na Hamas i njihovu infrastrukturu, a kritikovan je zbog toga što je gađao i civilne zgrade i izbegličke kampove, kao i zbog velikog broja civilnih žrtava.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Sukob u Gazi ogolio rascep u Arapskom svetu: Emiratima treba Izrael zbog Irana i Turske
J.R. 22.05.2021.

Dok se Izrael i palestinski ekstremisti iz Pojasa Gaze razmenjivali raketnu paljbu 11 dana nakon čega je potpisan sporazum o primirju, prvi put u dugoj istoriji sukoba dvojice neprijatelja raspalo se regionalno jedinstvo oko toga ko je kriv i šta treba učiniti da se zaustave borbe.

Neke države sa muslimanskom većinom, poput Turske i Irana, optužile su Izrael za zločine u Gazi, a neke koje su tokom ranijih sukoba glasno kritikovale Izrael, ovog puta su bile suzdržane. Tišinu su predvodile države koje su se u poslednjoj godini mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa pomirile sa Izraelom i koje su sada nosioci takozvanih "Abrahamovih sporazuma".

Kad su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i, nakon toga Bahrein, Maroko, Sudan prošle godine u avgustu potpisali sporazume o normalizaciji odnosa sa Izraelom, i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i ajatolah Ali Hamnei oštro su ih kritikovali. Dok je većina političkih lidera u arapskom svetu o tome ćutala, Turska i Iran sporazume su ocenili kao izdaju islamskog sveta. Nakon najnovijih sukoba u istočnom Jerusalimu, te optužbe sada su još žešće. Hamnei je nastojanja da se normalizuju odnosi nazvao "zabijanjem noža u leđa Palestine“. A Erdoganov portparol Ibrahim Kalin napisao je na Tviteru da se tu radi o "nikad okončanoj izraelskoj agresiji“.

Erdogan i Hamnei pokušavaju da etabliraju svoje zemlje kao nove vodeće sile na Bliskom istoku. To dodatno otežava situaciju onima koji se, poput UAE i tri druge države, nakon decenija neprijateljstva zalažu za novi odnos sa Izraelom, ali i znači da je Emiratima potrebno da ima Izrael na svojoj strani u regionalnim tenzijama.

Dugogodišnji posmatrači Izraela i Palestine kažu da su nove borbe dovele neke regionalne sile u težak položaj.

- Jedva da su izrekli jednu kritiku onoga što se događa u Izraelu i okupiranim palestinskim teritorijama. To šalje poruku da neće odustati od saradnje sa Izraelom, ali uključuje suprotstavljanje Iranu, Turskoj i Muslimanskom bratstvu. Moguće je podržati Palestince i bez odobravanja Hamasa. A oni to nisu uradili - rekao je Kris Dojl, direktor Saveta za arapsko-britansko razumevanje (CAABU).

UAE, Bahrein, Maroko i Sudan sada balansiraju svoje nove odnose sa ljutnjom svojih građana koji, kao i ranije, protestuju zbog izraelskog nasilja.

Hešteg "Palestina nije moja stvar“ cirkulisao je na društvenim mrežama u UAE, Bahreinu i Кuvajtu i čini se da je to bio odgovor podržan od strane vlada tih država. Sa druge strane, mnogi korisnici iz tih zemalja osuđivali su scene nasilja i izraelsko vođstvo.

- Ove vlade su na pogrešnoj strani javnog mnjenja u pogledu toga kako stanovništvo arapskog regiona posmatra situaciju. Pokušavaju da vode aktivnu spoljnu politiku i zauzimaju pozicije koje nikada ranije nisu imali - rekao je Mohanad Hage Ali, istraživač iz "Carnegie Middle East Center".

Izveštavanja o sukobu gotovo da nije bilo u UAE medijima, a vrlo malo ga je bilo u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji, koja tek treba da potpiše mirovni sporazum sa Izraelom, ali je nagovestila da će to učiniti. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu posetio je ranije ove godine saudijskog naslednika, prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, u Neomu na obali Crvenog mora. Veze između dve države očito su dublje nego ikad - čak i bez konkretnih poteza ka mirovnom sporazumu, piše "Gardijan".

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Austrijskom kancelaru prete ubistvom zbog iskazivanja solidarnosti sa Izraelom


Austrijski kancelar Sebastijan Kurc i zaposleni u njegovom kabinetu izloženi su pretnjama smrću.

Nakon zaoštravanja unutrašnjo-političke situacije posle objave da je protiv Kurca pokrenuta istraga zbog navodnih lažnih izjava pred istražnim odborom u vezi sa slučajem „Ibica“ sve su učestalije pretnje.

Najnovija pretnja stigla je u obliku razglednice, na kojoj mu je za sada nepoznato lice zapretilo ubistvom, prenosi Tanjug.

Pored pretnji Kurcu, na razglednici su se našle i pretnje protiv saradnika u njegovom kabinetu, kojima se preti „davljenjem“.

Takođe, i njegovo iskazivanje solidarnosti sa Izraelom navelo je više ljudi da upute mejlom pretnje Kurcu i njegovom timu, sa porukom „Treba vas ubiti, prijatelji Jevreja“.

Austrijske vlasti istražuju svaku pretnju koja stiže u kabinet kancelara i pokušavaju da nađu ko stoji iza njih.

Iz policije ukazuju da je kritika u demokratiji važna i da treba biti ispoljena, ali da su pretnje krivično delo.

izvor

[Dreadnought]

Lider Hamasa: Hvala Iranu na raketama i oružju za pobedu nad Izraelom


Raketni dueli Izraela i Hamasa su utihnuli, ali nisu okršaji Palestinaca sa jedne i Izraelaca sa druge strane na Zapadnoj obali. Svaka strana je posle 11 dana okršaja proglasila pobedu, a prvi u tome požurio je i lider Hamasa Ismail Hanije, koji se namerno ili nesvesno zahvalio za pomoć u raketama Iranu i time priznao ono što se punih 15 godina znalo, ali su o tome svi ćutali.

Hanijevo priznanje je zapravo bila potvrda svih izraelskih tvrdnji da je Iran preko posrednika naoružavao Hamas u Gazi raketama koje su korištene u napadima na Izrael 2006, 2008, 2009, 2012, 2014 i sad 2020. godine.

Kalibar raketa je bio različit od 122 mm onih tipa Kasam -1 kalibra 60 mm ,preko Kasama -2 150 mm i Kasama -3 170 mm, Grad 122 mm do Fajdr 5 333 mm.

Poslednji rat u Gazi pokazao je i odrešene novine u Hamasovom arsenalu. To se pre svega misli na za sad nepoznatu taktičku raketu  "Ajaš 250” dometa oko 250 kilometara.

O raketi se malo zna. Jedino što je poznato jeste da ima domet do 250 kilometara. Jedino je tajna težina bojeve glave. Osim slika rakete više detalja nije saopšteno, ali jest to po kome je ova raketa dobila ime.

Druga novina je  dron samoubica "Ababil -T", koje HAMAS još naziva "Shehab".

Inače, ovaj dron samoubica već je našao primenu u ratu u Jemenu od kada ga Huti koje podržava Iran konstantno koriste u napadu na Saudijsku Arabiju.

Ovaj dron Saudijci su upoznali 2018. kada su rojevi izvršili napad na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji.

Isti tip drona sad je osvanuo i u Gazi odakle poleću na ciljeve u Izraelu.

I treća novina u čemu je prste verovatno imao i Iran jeste autonomno daljinski upravljivo, besposadno podvodno plovilo koji su neki pogrešno nazavali " Hamasovom podmornicom".

Za ovo  autonomno daljinski upravljivo, besposadno podvodno plovilo prvi put se čulo 17. maja kada se internetom pronela vest da je napadnuto izraelsko plovilo blizu obale Gaze, koje je promašilo brod.

Prema obaveštajnim procenama Izraela, podvodna plovila koja koristi Hamas nisu novost. Većina ovih plovila nastala je u priručnim radionicama koje koristi mornarica Hamasa i u sebi sadrže 30 kilograma eksploziva. Namenjeni su za napade na plovila izraelske vojske koja u okviru pomorske blokade patroliraju pored Gaze sprečavajući prenos naoružanja u ovu enkalvu pod kontrolom Hamasa.

Da li će posle poslednjeg rata Hamas otkriti još novina što se tiče iranskih raketa koje su korištene u Gazi ostaje da se vidi. Najverovatnije će biti to da će se o tome zaćutati i da je ovo rečeno u propagandne svrhe jer obe zemlje Iran i Izrael već nekoliko godina vode rat u senci.

Inače u Gazi se kao i u Libanu već slavi pobeda Hamas nad Izraelom iako je u ovom delu pod kontrolom Palestinaca poginula 232 civila, dok je broj stradalih u Izraelu 12.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei pozvao je danas muslimanske države da vojno i finansijski podrže Palestince i pomognu obnovu Gaze nakon 11-dnevnog sukoba sa Izraelom, javili su iranski mediji.

"Muslimanske države moraju iskreno da podrže palestinski narod, putem vojne ... ili finansijske podrške ... ili obnavljanjem infrastrukture Gaze", rekao je Hamnei u izjavi koju su preneli mediji, javlja Rojters.

izvor

[dark-bullet]

Za Iran se prao novac u Sloveniji. Oko milijardu evra.

[Dreadnought]

Israel’s campaign between the wars

The Israeli security doctrine is based on the assumption that peace is not at hand. That is, even if some of the Jewish State’s neighbors sign treaties, their regimes could fall into hostile hands once again.

In any event, there will remain other die-hard elements bent on disputing Israel’s existence and well-being.

The challenge for Israeli strategists is to avoid a constant wartime mentality, which will block the country’s social and economic progress, and find the right balance in fighting its enemies to hold them at bay while delaying major clashes.

[Dreadnought]

Kako Iran podržava Hamas


Dronovi i rakete koje koriste militantne grupe u Pojasu Gaze prave se po skicama iz Irana, tvrde stručnjaci.

"Ubili smo 25 viših zapovednika militantnih grupa i 200 operativaca"; "Mi mo ubili 232 osobe"

Režim u Teheranu koristi "agresivnu odbrambenu doktrinu" tako što u okolnim zemljama sarađuje sa paravojskama.

Revolucionarne garde u Iranu na svoj način su reagovale na najavu prekida vatre između Izraela i Hamasa: predstavljanjem nove naoružane bespilotne letelice po imenu "Gaza", koja navodno dvadeset sati može da bude visoko u vazduhu i da nosi i do trinaest bombi.

Slični dronovi manjeg kalibra takođe su korišćeni tokom poslednje eskalacije na Bliskom istoku. Tri dana nakon početka raketnih napada, Hamas je objavio snimak na internetu. Uz pratnju elektronskih ritmova, na snimku se vidi kako borci pripremaju i lansiraju bespilotnu letelicu tipa "Šehab". Istog dana izraelska vojska je objavila snimak na kojem se vidi obaranje takvog drona.


Dronovi za sklapanje kao nova pretnja

Hamas i druge militantne grupe u Pojasu Gaze su od 10. maja do prekida vatre ispalile oko 4.000 raketa različitih dometa ka teritoriji Izraela – ogromna većina je presretnuta, neke su pale daleko od ciljeva ili su se srušile već u Gazi.

Drugačije je sa preciznim dronovima koji ciljeve pronalaze uz pomoć navigacionih sistema. Izrael pretpostavlja da te bespilotne letelice Hamas sklapa sa svojim materijalom, ali prema iranskim nacrtima. "Nacrt je iranski, a proizvodnja je lokalna", citiraju mediji Efraima Sneha, bivšeg zamenika izraelskog ministra odbrane.

Iranski dronovi tipa "Ababil" i "Kasef", Hamasu i drugim islamističkim organizacijama u zatvorenom obalskom pojasu očigledno služe kao uzorak za vlastiti model.

Sve ukazuje na to da Iran i dalje pomaže Hamas, kaže Hju Lovat iz nevladine organizacije Evropski savet za spoljne poslove. "Ta pomoć je u međuvremenu prvenstveno u vidu transfera vojno-tehničkog znanja".

Razlog je što su od 2014. zatvoreni krijumčarski tuneli koji idu kroz Egipat, kao i normalizacija odnosa između Sudana i Izraela od prošle godine. "U kojoj meri i u kojim pravcima se sada odvija krijumčarenje, ne može jasno da se utvrdi", kaže Hju Lovat.


Pomoć za vojnu samopomoć

"Upravo zato što je direktna isporuka toliko teška, Iran je pomogao Hamasu da sam proizvodi rakete i bespilotne letelice", kaže Ali Vaez iz Međunarodne krizne grupe. "Tu lekciju Iran je između ostalog efikasno primenio u Jemenu".

Odatle su Huti, koje Iran podržava, prošle godine izveli spektakularne napade na saudijska naftna postrojenja, koristeći bespilotne letelice iranskog tipa.

Naser Abu Šarif, predstavnik Palestinskog islamističkog džihada, ekstremističke organizacije u Pojasu Gaze, pre tri godine je u Teheranu javno saopštio da je Revolucionarna garda u Iranu obučavala borce Hamasa i njegove organizacije za izradu i prenamenu raketa.

List Jerusalem Post citira vojnu analizu koju je prošle subote objavila iranska novinska agencija Tasnim. Tu stoji da je Hamas uz podršku Irana povećao brzinu svojih raketa: "Ako se to nastavi, grupe koje pružaju otpor će raspolagati mnogo moćnijim oružjem i moći će da zadaju snažnije udarce cionističkom režimu".


Iranski motivi

Iran i sam zna da je pod međunarodnim pritiskom, kaže Hju Lovat. "Zemlja ima malo političkih partnera i zato se prvenstveno oslanja na saveze sa naoružanim grupama".

U tom smislu najvažniji partner je libanski Hezbolah, kao i pojedine šiitske paravojske u Iraku i Huti u Jemenu. Za razliku od tih grupa, podrška Irana Hamasu je "ograničena".

I stručnjak za Iran Ali Vaez smatra da Iran kroz saveze sa nedržavnim akterima želi da spreči napad spolja. Od većine regionalnih i međunarodnih rivala Iran ne može da se odbrani. Zato se oslanja na saveze sa takvim grupama. "Drugim rečima, radi se o jednoj agresivnoj odbrambenoj doktrini", kaže Vaez.

Trenutno Iran vidno naglašava agresivan ton. Na takozvani Dan Kudsa – Kuds je arapsko ime za Jerusalim – početkom maja, iranski verski vođa Ali Hamenei je poručio: "Propadanje cionističkog neprijatelja je počelo i neće prestati".

Naveo je i razloge za takvu ocenu: "nastavak aktivnosti otpora u okupiranim zemljama i podrška muslimana palestinskim mudžahedinima". Tri dana kasnije iz Gaze su poletele prve rakete ka Izraelu, što je, prema oceni izraelskih medija, i posledica "ohrabrenja" iz Teherana.

izvor