'Метро Газе': мистериозна мрежа подземних тунела коју користи ХамасБезбројни тунели испод Газе најпознатији су као пролази који се користе за кријумчарење робе из Египта и покретање напада на Израел .
Али постоји друга подземна мрежа коју Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) колоквијално називају „метро Газе“. То је огроман лавиринт тунела, по некима неколико километара под земљом , који се користе за превоз људи и робе; за складиштење ракета и складишта муниције; и смештај Хамасових командних и контролних центара, све даље од радозналих очију ИДФ-ових авиона и осматрачких дронова.
Хамас је 2021. године тврдио да је изградио 500 километара (311 миља) тунела испод Газе, иако је нејасно да ли је та цифра тачна или лажна. Ако је тачно, Хамасови подземни тунели би били нешто мање од половине дужине система метроа у Њујорку.
„То је веома замршена, веома велика – огромна – мрежа тунела на прилично малом делу територије“, рекла је Дафне Ричемонд-Барак (Daphne Richemond-Barak), професорка на израелском Универзитету Рајхман (Reichman) и експерт за подземно ратовање.
Нејасно је колико би мрежа тунела коштала Хамас, који управља осиромашеним обалним појасом. Цифра је вероватно значајна, и у погледу радне снаге и капитала.
Газа је под копненом, морском и ваздушном блокадом Израела, као и копненом блокадом Египта, од 2007. године и не верује се да поседује врсту масивне машинерије која се обично користи за изградњу тунела дубоко под земљом. Стручњаци кажу да су копачи који користе основне алате вероватно заронили дубоко под земљу како би копали мрежу, која је електрифицирана и ојачана бетоном. Израел је дуго оптуживао Хамас за преусмеравање бетона намењеног за цивилне и хуманитарне сврхе ка изградњи тунела.
Критичари Хамаса такође кажу да су огромни трошкови групе за тунеле могли уместо тога платити цивилна склоништа за бомбе или мреже раног упозорења попут оних преко границе у Израелу.
Асиметрична предностТунели су били привлачно оруђе ратовања још од средњег века. Данас они нуде милитантним групама попут Хамаса предност у асиметричном рату, анулирајући неке од технолошких предности модерне војске као што је ИДФ.
Оно по чему се Хамасови тунели разликују од тунела Ал Каиде у планинама Авганистана или тунелима Вијетконга у џунглама југоисточне Азије је то што је Хамас изградио подземну мрежу испод једног од најгушће насељених подручја на планети . Скоро 2 милиона људи живи на 88 квадратних миља које чине град Газа.
„Увек је тешко носити се са тунелима, немојте ме погрешно схватити, у било ком контексту, чак и када су у планинском подручју, али када су урбани простори, онда је све компликованије – тактички аспекти, стратешки аспекти, оперативне аспекте, и наравно, заштиту коју желите да осигурате цивилном становништву“, рекла је Ричемонд-Барак, који је такође виши сарадник на Лиебер институту за право и копнено ратовање и Институту за модерни рат у Вест Поинту (Lieber Institute for Law and Land Warfare and the Modern War Institute at West Point).
Од терористичког напада 7. октобра у Израелу у којем је убијено најмање 1.400 људи, према израелским властима, ИД је у више наврата тврдио да се Хамас крије унутар ових пролаза „испод кућа и унутар зграда у којима живе невини цивили у Гази“, што их заправо претвара у људски штит. Израелски ваздушни напади на Газу убили су више од 7.000 људи, према палестинским здравственим званичницима, добијеним из извора у енклави коју контролише Хамас.
Један од ретких талаца које је Хамас ослободио описао је како је то кад те отму наоружани људи и одведу у систем тунела у Гази.
Јочевед Лифшиц (Yocheved Lifshitz), слабашна 85-годишња бака, рекла је да је била приморана да хода по мокрој земљи и да се спустила у систем подземних тунела – који је упоредила са паучином – где су је дочекали „људи који су нам рекли да верујемо у Куран“ и обећао „да неће наудити“ њој и њеним колегама таоцима.
Она је додала да су она и други таоци, раздвојени у групе, спавали на душецима на поду тунела.
Израел је више пута упозоравао око 1,1 милион људи који живе у Гази да се преселе на југ уочи своје вероватне операције, према Уједињеним нацијама. Критичари су рекли да је такво наређење немогуће извршити у кратком року усред ратне зоне. Високи званичник УН за људска права рекао је да позив за евакуацију „пркоси правилима рата и основној хуманости“.
Премештање цивила из града Газе помогло би да елиминисање тунела буде безбедније, али ће такве операције бити опасне, рекао је Ричемонд-Барак.
Ове недеље израелска војска је проширила своју копнену операцију, ударајући по локацијама у Гази. Речено је да је погођено 150 подземних циљева.
ИДФ може или учинити тунеле привремено неупотребљивим или их уништити. Према Ричемонд-Бараковој, бомбардовање подземних пролаза је обично најефикаснији начин да се они елиминишу, али такви удари могу утицати на цивиле.
Оно што је јасно је да технологија сама по себи неће бити довољна да заустави подземну претњу.
Израел је потрошио милијарде долара покушавајући да обезбеди границу паметним системом који се може похвалити напредним сензорима и подземним зидовима, али Хамас је и даље био у стању да изврши напад 7. октобра копном, ваздухом и морем.
Ричемонд-Барак је рекла да је неопходан холистички приступ, онај који користи визуелну интелигенцију, праћење граница и чак захтева од цивила да пазе на било шта сумњиво.
„Не постоји поуздано решење за суочавање са претњом тунела“, рекао је Ричемонд-Барак. "Не постоји Гвоздена купола за тунеле."
Извор:
CNN
