Израелци су бесни, не само политичари него народ. Ово су схватили као борбу за голи опстанак.
Израелци би требало да буду бесни прво на себе (своје политичаре и обавештајце пре свих). "Спавали су зимским сном" када се Хамас припремао и када их је изненада напао.
Друго, они виде себе и своје емоције, а да ли виде Палестинце и њихове емоције? Да ли би можда и Палестинци могли да буду бесни? Да ли им је, захваљујући политици Израела све потаман? Ено, на оној карти, тзв. Западна обале је претворена у леопардову кожу иако би сва та територије требала да буде део Палестинске државе. Територију која није део државе Израел, та иста држава Израел (и њени грађани) присваја (да не кажем отимају) и сабија Палестинце у неке енклаве, острва и сл. И при том им на више од пола те "палестинске" територије ускраћује право да аутономно одлучују о било чему (тако је и нацртано на оној карти). Ја из тога могу да закључим да Израел не жели да Палестина буде уопште држава налик осталима, па чак и да Палестина никада не буде држава. Јел то та борба за голи опстанак? Или је у питању политика локалног хегемона, иза кога стоји светски хегемон, шта год да уради? Ја бих пре рекао да се Израел сада нашао "повређен и увређен" (након упада и злочина Хамаса) и да онда не бира средства како да покаже ко је у том крају "главни баја".
Тек да подсетим да је Хамас био један од главних савезника и симпатизера Исламске државе. И шта је тада радила држава Израел? Борила се на сваки начин против Исламске државе и њених филијала и симпатизера, па и Хамаса? Помагала Сирији да се бори против исламске државе (јер крајњи циљ исламске државе свакако није да Израел остане и опстане)? Притискала је Хамас и спречавала сарадњу? Не, држава Израел је радила све супротно. Пустили су, рекао бих чак и врло радо, да Хамас види политику у Гази и истисне све остале палестинске, далеко умереније фракције. Вероватно су ценили да им је важније да Асад у Сирији падне па ће они лако са Исламском државом и Хамасом. Ево, то је сада баш то "лако ћемо". Дакле, није у питању борба за голи опстанак. Уосталом то данас каже (да то није борба за опстанак), супротно од Нетењахуа, шеф Израелско обавештајне службе.
Џумба, слажем се са добрим делом онога што си написао, посебно по питању Сирије. То би могла да буде посебна тема, независно од рата у Гази. Цела идеја арапских пролећа је била идеја уништавања држава као неког озбиљног фактора, свођење њиховог одбрамбеног капацитета на ниво да са њима могу да се носе приватне армије запослене од међународних корпорација. Једна од варијанти је предвиђала и поделу Египта, односно стварање коптске државе на југу, која би контролисала доток Нила.
У Израелу ће, када се све смири, летети перје на све стране. Када говорим о израелском бесу, мислим на то да су ово схватили као борбу за опстанак, бити или не бити. До пре месец дана си имао протесте опозиције и резервисте који одбијају да лете. Имао си пацифистичке покрете који су се залагали за дијалог са Палестинцима и веровали да је мир могућ. Данас у Израелу имаш концензус да се рат мора завршити уништењем Хамаса, без обзира на цену. Наравно, ту је и идеја да свима осталим треба на примеру Хамаса показати шта се догађа када брутално нападну Израел.
Хамас је очекивао да ће изазвати панику, да ће људи који могу искористити други пасош који имају и побећи главом без обзира. То се није догодило. У јеврејским насељима на Западној обали живи 850 хиљада људи, 15% су Американци (130 хиљада људи). Нису се померили, Американци су укинули летове за евакуацију ради малог броја путника. Више људи је након 7. октобра дошло у Израел, него што је отишло. Хиљаде резервиста су се вратиле о сопственом трошку.
Да ли Палестинци имају право да буду бесни? Апсолутно! Али требали би пре свега да буду бесни на своје политичаре и на Хамас. Можемо отворити посебну тему и кренути редом од 1947. па на овамо, шта су имали на столу и шта су одбијали. Сваки следећи пут им је нуђено мање. Није се једном десило да је и међу Палестинцима било оних који су рекли да су погрешили што нису прихватили претходну понуду. Требају да буду бесни и на Хамас, јер је Хамас јако добро знао у шта се упушта са оним нападом. Међутим, док бомбе падају по Гази, лидери Хамаса седе у Катру и Либану. Бомбе не падају по њима.
