Sukobi u Palestini - Izraelu

[Brok]

Istraga Izraela o upadu na konvoj

14.06.2010.

Tal Aviv - Izraelska vlada dala je odobrenje za zvaničnu istragu upada
izraelskih mornaričkih komandosa na konvoj brodova koji su nosili
pomoć pojasu Gaze.


Istragu će predvoditi penzionisani sudija Vrhovnog suda Jakov Tirkel.

U komisiji će biti i dva strana posmatrača: dobitnik Nobelove nagrade za mir Dejvid Trimbl iz Severne Irske i bivši glavni vojni tužilac Kanade Ken Vatkin.

Izrael je kasno sinoć najavio osnivanje nezavisne javne komisije za istragu upada na brodove sa 10 000 tona pomoći Palestincima, kada je ubijeno devet propalestinskih aktivista, turskih državljana.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu je na početku današnje sednice vlade rekao da je glavni cilj istrage da se dokaže svetu da je operacija izraelske mornarice bila odgovarajuća i u skladu sa međunarodnim standardima.

"Odluka vlade će staviti jasno do znanja svetu da Izrael postupa legalno, odgovorno i potpuno transparentno", rekao je Netanijahu.

Izrael se našao na udaru oštrih kritika širom sveta zbog smrtonosnog upada koji se dogodio 31. maja na oko 60 kilometara od izraelske obale Sredozemnog mora.

Uključenje stranih posmatrača u istragu trebalo bi da doprinese njenoj verodostojnosti.

Izrael je ranije odbacio predlog UN za međunarodnom istragom, ali je pristao da dva stranca uključi u svoju komisiju, a izraelski ministri su na to jednoglasno pristali.

Ona će ispitati i legalnost blokade pojasa Gaze, kao i legalnost akcija mornarice.

Komisiju će predvoditi Jakov Tirkel, a članovi će biti Šabtaj Rozen (93), profesor međunarodnog prava, ekspert za pomorsko pravo, dobitnik izraelske nagrade za pravo i laureat nagrade Hag u međunarodnom pravu i general-major, u rezervi, bivši predsednik izraelskog Instituta za tehnologiju Amos Horev.

SAD su odmah pohvalile odluku da se istraži upad, u kome su mornarički komandosi pucali na propalestinske aktiviste, pošto su naišli na neočekivano jak otpor na najvećem brodu, od ukupno šest u flotili pomoći blokiranoj palestinskoj teritoriji.

"Izrael ima vojni pravni sistem koji odgovara međunarodnim standardima i sposoban je da vodi ozbiljnu i verodostojnu istragu", navedeno je u saopštenju Bele kuće, u kome se ističe da se očekuje da Izrael predstavi rezultate otvoreno i da istraga bude brza.

Potez Izraela označen je kao važan korak napred.

Strani posmatrači će učestvovati u radu komisije, ali nije obelodanjeno koja će im biti ovlašćenja.

U saopštenju biroa izraelskog premijera definiše se mandat komisije i pitanja kojima će se baviti.

Ona će ispitati poziciju Turske, imajući u vidi da je najveći brod u konvoju Mavi Marmara plovio pod turskom zastavom, akcije koje su preduzeli organizatori konvoja, posebno islamska dobrotvorna organizacija IHH, sa sedištem u Turskoj, a koja, navodno, ima veze s terorističkim organizacijama, kao i identitet učesnika konvoja i njihove namere.

Komisija će moći da pozove bilo koju osobu ili organizaciju da svedoči ili da neku informaciiju.

Netanijahu je naredio da izraelska vlada i agencije u potpunosti sarađuju s istragom.

Međutim, u istrazi same vojne operacije, ili bilo koje akcije odbrambenog personala, komisija će biti ovlašćena da dobije uvid samo u dokumente koji su direktno relevantni, navode izraelski mediji.

Ona će dobiti nalaze unutrašnje vojne istrage koju predvodi general-major Giora Ejland. Ako komisija zaključi da je vojna istraga nedovoljna, tražiće dodatna ispitivanja.

Očekuje se da će izraelski premijer, ministar odbrane i drugi ministri, kao i načelnik Generalštaba, svedočiti pred komisijom. Rok za završetak njenog rada nije određen i tek treba da se odluči da li će saslušanja biti otvorena.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Abas traži ulogu u snabdevanju Gaze

14.06.2010.

Tel Aviv, Ramala - Palestinski predsednik Mahmud Abas rekao je da svaki novi sistem
snabdevanja pojasa Gaze mora da uključi njegovu vlade, što odbijaju islamisti Hamasa.


Naša vlada je legitimni predstavnik Palestinaca na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze i svi koraci s Izraelaca ili međunarodne zajednice moraju doći preko ove vlade, kaže on.

Zahtev Abasove uprave da ima ulogu u organizovanju snabdevanja Gaze, koja je pod izraelskom blokadom, kosi se s ciljem Hamasa da iskoristi pritisak zbog blokade da zadobije međunarodno priznanje.

Pritisak na Izrael da ukine blokadu povećan je nakon smrtonosnog upada izraelskih mornaričkih komandosa na konvoj brodova koji su pokušali da je probiju.

U međuvremenu je izaslanik četvorke bliskoistočnih mirovnih posrednika, Toni Bler izjavio da očekuje da Izrael započne da olakšava blokadu u roku od nekoliko dana. U intervjuu za BBC, Bler je govorio o potencijalnoj ulozi PU, Evropske unije i UN u nadgledanju novog sistema.

Hamas je silom preuzeo vlast nad pojasom Gaze sredinom 2007. godine, pobedivši umereniji Abasov Fatah. Hamasovci su prethodo, početkom 2006, pobedili na palestinskim opštim izborima. Oni smatraju Abasa nelegitimnim predsednikom koji je nastojao da podrije Hamas nakon tog glasanja.

Hamas odbija da odbaci nasilje, prizna Izralel i ranije sporazume s tom zemljom. Izrael je pre tri godine pojačao blokadu nad pojasom Gaze, a sada je pod međunarodnim pritiskom, uključujući i SAD i EU, da tu blokadu ukine ili olakša.

Cilj blokade je, prema tvrdnji Izraela, da se spreči naouražavanje Hamasa.

Palestinski premijer Salam Fajad izjavio je Rojtersu prošle nedelje da bi bilo potrebno aktvirati sporazum iz 2005. o pristupu Gazi kojim bi se obnovila uloga snaga PU.

Portparol Hamasa Sami Abu Zuhri rekao je da je taj spoprazum istekao i da Abasova administracija ne može imati ulogu u organizovanju snabdevanja pojasa Gaze.


Izvor: Tanjug

[Brok]

UN prenosi pomoć s konvoja brodova

15.06.2010.

Jerusalim - UN će u pojas Gaze prebaciti više tona pomoći s humanitarnog konvoja
koji su napali izraelski komadosi pre dve nedelje, saopštila je izraelska vojska.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Portparol izaslanika UN-a za Bliski istok Ričard Miron potvrdio je da je postignut dogovor s Izraelom o prenošenju 70 kamiona pomoći.

Do sada je vlast Hamasa u Gazi odbijala da prihvati pomoć u znak protesta zbog trogodišnje izraelske blokade, a zaplenjena humanitarna pomoć se nalazi u izraelskoj luci.

Hamas za sada nije komentarisao sporazum prema kojem će UN nadzirati da li se pomoć koristi u odobrenim humanitarnim projektima.

U saopštenju izraelske vojske se navodi da je Izrael ponudio da konvoj brodova s humanitarnom pomoći pristane u izraelsku luku odakle bi se potom preko kopna prebacio u Gazu, ali da su to organizatori konvoja odbili.

Unapadu izraelskih komandosa 31. maja na konvoj brodova s humanitarnom pomoći poginulo je devet propalestinskih aktivista. Taj događaj je privukao pažnju sveta na trogodišnju blokadu pojasa Gaze i kobne posledice na tamošnjih milion i po stanovnika.


Izvor: Beta

[Dreadnought]

Asad: Izrealski napad na brodove uništio šanse za mir


17.06.2010.

Sirijski predsednik Bašar Asad ocenio je da je izraelski napad na konvoj brodova koji su nosili pomoć pojasu Gaze, pre dve i po nedelje, uništio svaku šansu za mir u regionu za dogledno vreme.

Asad je aktuelnu izraelsku vladu označio kao piromansku, istakavši da je manje zainteresovana za mir od bilo koje druge ranije izraelske administracije.

U intervjuu za Bi-Bi-Si (BBC), Asad je rekao da je akcija izraelske mornarice otežala mogućnost za svaki konstruktivni dijalog.

„Ona je dokazala da je ta vlada još jedna piromanijska vlada i ne možete postići mir sa takvom vladom,” rekao je Asad, istakavši posebno činjenicu da je napadnut brod pod turskom zastavom, a da Turci nikada nisu napali Izrael, ni krijumčarili oružje, niti mu učinili bilo šta na štetu.

Turska je pre dve godine započela posredovanje u indirektnim pregovorima između Izraela i Sirije, ali su ti pregovori prekinuti zbog izraelske ofanzive na pojas Gaze u decembru 2008.

Asad je naglasio da ne veruje da ima partnera za mir u Izraelu, objasnivši da to ni ranije nije verovao ali je morao pokušavati.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Izrael odlučio da ublaži blokadu pojasa Gaze


17.06.2010.

Izrael je danas objavio da će ublažiti kopnenu blokadu pojasa Gaze, kako bi omogućio da više civilnih dobara uđe na tu palestinsku teritoriju pod vlašću Hamasa.
 
_{Izraelski vojnici nadomak granice sa Gazom}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Odluka je doneta posle dvodnevnog sastanka izraelskog bezbednosnog kabineta.
"Dogovoreno je da se liberalizuje sistem na osnovu koga civilna dobra ulaze u Gazu i da se proširi dotok materijala za civilne projekte na osnovu međunarodnog nadgledanja", navedeno je u zvaničnom saopštenju, ali nije pomenuta nikakva lista proizvoda.

Na osnovu današnje odluke, u Gazu će se isporučivati, kako se veruje, mnogi proizvodi koji su ranije bili zabranjeni, uključujući građevinski materijal.
 
Odluka je rezultat je pojačanog međunarodnog pritiska na jevrejsku državu nakon smrtonosnog upada izraelskih mornaričkih komandosa na konvoj brodova sa 10.000 tona humanitarne pomoći Gazi, koji je pokušao da probije blokadu. Upad, u kome je ubijeno devetoro turskih držvljana, propalestinskih aktivista, naišao je na osude širom sveta.

Plan o ublažavanju blokade donet je u dogovoru izaslanika bliskoistočne četvorke mirovnih posrednika (SAD, UN, EU i Rusije) Tonija Blera i izraelskog premijera Benjamina Netanijahua.

Izrael i Egipat pojačali su blokadu Gaze sredinom 2007, nakon sto je Hamas silom preuzeo vlast na tim pojasom uz obalu Sredozemnog mora od umerenijeg rivalskog Fataha. Cilj je bio da se spreči naoružavanje Hamasa, a da se omogući isporuka humanitarne pomoći.

Današnje saopštenje nagoveštava da će Izrael dozvoliti da međunarodne organizacije, kao što su UN, uvoze u Gazu ranije zabranjen građevinski materijal koji je od ključnog značaja za obnovu pojasa nakon tronedeljne izraelske ofanzive, započete krajem 2008. godine.

Bezbednosni kabinet, koji je juče počeo diskusije o ublažavanju embarga, naveo je da će se nastaviti "postojeće bezbednosne procedure da se spreči tok oružja i ratnog materijala".

U saopštenju se ne pominje dizanje pomorske blokade Gaze. Izraelski lideri tvrde da su vojnici prilikom upada na konvoj otvorili vatru u samoodbrani, jer su im životi bili ugroženi, kada su ih propalestinski aktivisti napali metalnim palicima i noževima.

Izrael takođe trvrdi da je blokada neophodna da se spreči krijumčarenje ratnog materijala za Hamas. Ta organizacija koja ne priznaje Izrael i odbija da odbaci nasilje je pobedila na palestinskim opštim izborima još početkom 2006. i od tada je zapravo blokada započela.

 
Amnesti internešenel zatražio potpuno ukidanje blokade

Ublažavanje izraelske blokade Pojasa Gaze nije dovoljno, saopštila je danas organizacija Amnesti internešenel i apelovala da mera bude potpuno ukinuta. Amnesti je naglasio da postojeći režim blokade i dalje onemogućava izvoz robe iz ove oblasti.

"Ova objava jasno stavlja do znanja da Izrael ne namerava da okonča kolektivno kažnjavanje civilnog stanovništva Gaze, nego da ga samo ublaži. To nije dovoljno", izjavio je direktor Amnestija Malkolm Smart.

On je dodao da je dobrodošao svaki korak ka popravljalju teške humanitarne krize u Gazi, ali da Izrael treba da potpuno ukine blokadu.

"Zabrana većeg dela izvoza i kretanja ljudi uništila je ekonomiju Gaze i gurnula stanovništvo u nezaposlenost, siromaštvo i zavisnost od humanitarnih agencija radi preživljavanja", rekao je Smart. On je naglasio da ovi problemi neće biti rešeni dok blokada postoji.

Direktor Amnestija ocenio je da mere koje ograničavaju kretanje civilne robe, stanovništva i izvoz pogađaju civilno stanovništvo kao celinu, a ne samo naoružane grupe.

"Bilo kakve restrikcije u oblasti kretanja ljudi i robe u Gazu i izvan nje moraju biti proporcionalne i nediskriminatorske", zaključio je Smart.

Izvor: Tanjug, Srna

[Brok]

Izrael ublažio blokadu Gaze

05.07.2010.

Jerusalim - Izrael je redefinisao pravila blokade za pojas Gaze i smanjio spisak dobara koje je zabranjeno unositi na tu teritoriju.


Izrael će dozvoliti da se u pojas Gaze unosi praktično sva roba široke potrošnje, saopštili su zvaničnici dan uoči posete izraelskog premijera Benjamina Netanjahua Beloj kući.

U Gazu će, međutim, uvoz građevinskog materijala, potrebnog za obnovu posle prošlogodišnjeg rata protiv Izraela, i dalje biti zabranjen.

Takva dobra će u Gazu moći da budu uneta samo pod nadzorom Izralea za potrebe međunarodnih projekata.

Izrael je pod velikim međunarodnim pritiskom da ublaži trogodišnju blokadu, pošto je izraelska vojska ubila devet ljudi u napadu na konvoj koji je prevozio humanitarnu pomoć pojasu Gaze 31. maja.

Predsednik SAD Barak Obama, koji će se sutra sastati sa izraelskim premijerom, rekao je da je blokada neodrživa i da mora da bude znatno ublažena, dok su drugi svetski lideri zahtevali potpuno ukidanje takvog embarga.

Izrael i Egipat su zatvorili granice sa Gazom pošto je islamska grupa Hamas nasilno preuzela kontrolu na toj teritoriji pre tri godine.

Prema ranijim pravilima, Izrael je dozvoljavao da u Gazu bude uneto samo nekoliko vrsta proizvoda, uključujući osnovnu hranu i lekove.

Ograničenja u putovanju će nastaviti da važe za 1,5 miliona stanovnika Gaze.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Američko-izraelska veza neraskidiva

07.07.2010.

Vašington - Američki predsednik Barak Obama i izraelski premijer Benjamin Netanjahu
istakli su da su priče o zahlađenju odnosa dveju zemalja neosnovane.


Predsednik Obama je na konferenciji za novinare posle razgovora u Beloj kući rekao da je američko-izraelska veza neraskidiva.

„Razgovarali smo o situaciji u pojasu Gaze i čestitao sam premijeru Netanjahuu na napretku koji je napravljen što se tiče dozvole uvoza robe široke potrošnje", rekao je Obama.

Obama smatra "da je postignut istinski napredak i to mnogo brže nego što je većina ljudi očekivala“.

Posle prvog sastanka Obame i Netanjahua otkako je Izrael u martu, za vreme posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, objavio planove za gradnju novih jevrejskih naselja u istočnom Jerusalimu, američki predsednik je nedavnu odluku Izraela da ublaži trogodišnju blokadu pojasa Gaze nazvao „istinskim napretkom“.

Američki predsednik je dodao da veruje da Netanjahu želi mir sa Palestincima i da je ozbiljan u pogledu nastavka direktnih pregovora koji su prekinuti u decembru 2008. godine.

Netanjahu je istakao da je sa Obamom razgovarao o načinima za postizanje mirovnog dogovora Izraela i Palestinaca.

„Mi smo posvećeni tom miru, ja sam posvećen tom miru. To je mir koji će, prema mom mišljenju, poboljšati živote i Izraelaca i Palestinaca, a i definitivno će promeniti čitav region“, izjavio je izraelski premijer.

Dvojica lidera takođe su razgovarala o naporima za zaustavljanje iranskog nuklearnog programa.

Za vreme sastanka američkog predsednika i izraelskog premijera u Ovalnom kabinetu Bele kuće demonstranti okupljeni u obližnjem parku Lafajet uzvikivali su: "Ne više pomoći, kraj blokade Gaze", prenosi Glas Amerike.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Prenger: Obama i Netanjahu saglasni u načelu

07.07.2010.

“Predsednik Barak Obama i izraelski premijer Benjamin Netanjahu postigli su načelnu saglasnost o dva ključna aspekta bliskoistočne krize,” kaže u razgovoru sa Brankom Mikašinovićem konsultant i bivši pomoćnik zamenika sekretara za odbranu Robert Prenger.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prenger: “Izraelsko-palestinsko pitanje dobija konture jednog od  najurgentnijih medjunarodnih pitanja i smatra se važnom komponentom u kontekstu unapredjenja odnosa  Zapada, odnosno SAD, sa islamskim svetom, uključujuci i dve zemlje u kojima su stacionirani američki vojnici - Irak i Avganistan. Na razgovorima izmedju predsednika Obame i izraelskog premijera Netanjahua postignuta je načelna saglasnost o dva ključna aspekta ovog problema: Da direktni pregovori izmedju Izraela i Palestinaca počnu  narednih nedelja, a potrvrdjeni su i tradicionalni i specijalni odnosi izmedju SAD i Izraela, uprkos povremenim nesporazumima i tenzijama.”

Glas Amerike: Govoreći o avganistanskom problemu, predsednik Obama je naložio početak povlačenja američkih snaga iduće godine, dok je general Petreus nagovestio da bi američke snage mogle da ostanu u Avganistanu niz godina?

Prenger: “To je otvoreno pitanje - koliko će SAD ostati u Avganistanu. Naravno, general Petreus se slaže sa predsednikom  Obamom i sa datumom početka  povlačenja snaga, ali pitanje je kojom brizinom i u kom obimu će se američke snage povlačiti.  Drugim rečima, američka politika o tom pitanju je u kontinuiranom procesu preispitivanja, dok se ne ustanovi  ostvarljiv vojno-politički cilj.”

Glas Amerike: Senator Mekejn je rekao da general Petreus zna  kako da pobedi u ratu. Da li je moguće dobiti rat u Avganistanu i sa  kakvom strategijom?

Prenger: “Ishod rata zavisi od strategije koju imate za pobednički  izlazak. U Avganistanu pobeda će zavisiti od kriterijuma i definicije tog pojma. SAD su u Avganistanu već 9 godina, što predstavlja najduži rat u američkoj istoriji. Sadašnja strategija predsednika Obame zahtevaće pre svega uspostavljanje poštene i stabilne vlade u Kabulu; drugo, angažovanje SAD sa lokalnim vlastima za novo političko rešenje i ekonomsku izgradnju; i treće, eliminisanje Talibana iz najmnogoljudnijih avganistanskih pokrajina uz zatvaranje zapadne granice prema Pakistanu. Ako se to postigne u narednih nekoliko godina, može se reći da smo pobedili, ali - sa izmenjenom definicijom pobede. Avganistan nije samo vojno pitanje, već i političko. General Petreus je izabran zato što ima izuzetno razumevanje vojno-političke situacije u regionu, što nije bio slučaj sa njegovim prethodnikom, generalom Mekristalom, koji je bio pre svega vojnik i vojni strateg."


Autor: Branko Mikašinović
Izvor: VOA

[Brok]

Izrael: Brod neće pristati u Gazu

11.07.2010.

Tel Aviv - Izrael neće dozvoliti da brod koji je poslala libijska humanitarna organizacija pristane u Gazu,
izjavio je danas ministar spoljnih poslova Avigdor Liberman.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Kažem vrlo jasno, nijedan brod neće dospeti u Gazu. Nećemo dozvoliti da naš suverenitet bude ugrožen", rekao je Liberman u intervjuu izraelskom vojnom radiju.

Brod "Amaltea", koji plovi pod zastavom Moldavije, krenuo je juče iz Grčke prema Gazi, noseći oko 2.000 tona hrane i medicinske pomoći.

Put je organizovala humanitarna fondacija "Međunarodna dobrotvorna organizacija Gadafi" kojom predsedava Saif al-Islam Gadafi, sin libijskog lidera Muamera al-Gadafija.

U saopštenju organizacije, pre jučerašnjeg polaska, kaže se da će posada, u kojoj se nalazi 12 mornara i 10 aktivista, krenuti prema Gazi, ali da će u slučaju zabrane pristati u egipatskoj luci El-Ariš. Očekuje se da putovanje traje između 70-80 sati.

"Iskreno se nadam da će zdrav razum prevladati i da će brod otploviti ka El-Arišu ili da će poslušati izraelske odbrambene snage i otploviti ka (izraelskoj luci) Ašdodu", rekao je Liberman.

Jusef Savani, izvršni direktor libijske fondacije, rekao je pre polaska iz grčke luke Lavrio da je posada miroljubiva i da je njen cilj da dostavi humanitarnu pomoć pojasu Gaze.

Izrael ne odustaje od pomorske blokade Gaze, tvrdeći da su takve mere neophodne sa ciljem sprečavanja dostave oružja militantnom palestinskom Hamasu.

Ujedinjene nacije smatraju da je blokada izazvala humanitarnu krizu u oblasti u kojoj živi 1,5 miliona ljudi, a da čak njih oko milion zavisi od pomoći koju im šalju UN ili humanitarne organizacije.

Pre mesec dana, u napadu izraelskih komandosa na humanitarni konvoj, koji je plovio iz Turske u Gazu, ubijeno je devetoro civila, podsetio je Rojters.

Posle oštre osude međunarodne zajednice nakon krvavog napada u maju, Izrael je olakšao kopnenu blokadu i pokrenuo istragu o nesreći.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Izraelska mornarica prati brod za pojas Gaze



14.07.2010.

Izraelska mornarica prati brod koje je Libija iznajmila da bi dopremila humanitarnu
pomoć Palestincima u pojasu Gaze, javio je jutros britanski BBC.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Postoji konfuzija da li se brod kreće ka palestinskoj teritoriji, pošto egipatske i izraelske vlasti navele da je kapetan broda pristao da krene ka Egiptu.

Međutim, organizatori humanitarne akcije i dalje tvrde da brod drži kurs koji ga vodi ka Gazi, uprkos upozorenjima izraelske mornarice i da je planirano da pomoć bude danas dostavljena Palestincima, navodi BBC.

Libijski brod "Amaltea" sa humanitarnom pomoći koju je prikupila humanitarna organizacija na čijem je čelu Gadafijev sin Saif al Islam Gadafi, isplovio je u nedelju iz grčke luke Lavrio, navodi list čije je sedište u Londonu.

Na brodu se nalazi 27 ljudi i prevozi više tona hrane i lekova namenjenih stanovnicima Gaze. Britanski list navodi da je većina tereta iz donacije raznih kompanija i humanitarnih organizacija iz Grčke.

Zvanični Tripoli nema nikakve veze sa ovom akcijom, pa zato i ne želi da na brodu bude libijskih državljana, čime će se izbeći eventualna umešanost Libije ukoliko dodje do nekih problema.

Izvor: Tanjug