Sukobi u Palestini/Izraelu

[Brok]

Izrael ublažio blokadu Gaze

05.07.2010.

Jerusalim - Izrael je redefinisao pravila blokade za pojas Gaze i smanjio spisak dobara koje je zabranjeno unositi na tu teritoriju.


Izrael će dozvoliti da se u pojas Gaze unosi praktično sva roba široke potrošnje, saopštili su zvaničnici dan uoči posete izraelskog premijera Benjamina Netanjahua Beloj kući.

U Gazu će, međutim, uvoz građevinskog materijala, potrebnog za obnovu posle prošlogodišnjeg rata protiv Izraela, i dalje biti zabranjen.

Takva dobra će u Gazu moći da budu uneta samo pod nadzorom Izralea za potrebe međunarodnih projekata.

Izrael je pod velikim međunarodnim pritiskom da ublaži trogodišnju blokadu, pošto je izraelska vojska ubila devet ljudi u napadu na konvoj koji je prevozio humanitarnu pomoć pojasu Gaze 31. maja.

Predsednik SAD Barak Obama, koji će se sutra sastati sa izraelskim premijerom, rekao je da je blokada neodrživa i da mora da bude znatno ublažena, dok su drugi svetski lideri zahtevali potpuno ukidanje takvog embarga.

Izrael i Egipat su zatvorili granice sa Gazom pošto je islamska grupa Hamas nasilno preuzela kontrolu na toj teritoriji pre tri godine.

Prema ranijim pravilima, Izrael je dozvoljavao da u Gazu bude uneto samo nekoliko vrsta proizvoda, uključujući osnovnu hranu i lekove.

Ograničenja u putovanju će nastaviti da važe za 1,5 miliona stanovnika Gaze.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Američko-izraelska veza neraskidiva

07.07.2010.

Vašington - Američki predsednik Barak Obama i izraelski premijer Benjamin Netanjahu
istakli su da su priče o zahlađenju odnosa dveju zemalja neosnovane.


Predsednik Obama je na konferenciji za novinare posle razgovora u Beloj kući rekao da je američko-izraelska veza neraskidiva.

„Razgovarali smo o situaciji u pojasu Gaze i čestitao sam premijeru Netanjahuu na napretku koji je napravljen što se tiče dozvole uvoza robe široke potrošnje", rekao je Obama.

Obama smatra "da je postignut istinski napredak i to mnogo brže nego što je većina ljudi očekivala“.

Posle prvog sastanka Obame i Netanjahua otkako je Izrael u martu, za vreme posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, objavio planove za gradnju novih jevrejskih naselja u istočnom Jerusalimu, američki predsednik je nedavnu odluku Izraela da ublaži trogodišnju blokadu pojasa Gaze nazvao „istinskim napretkom“.

Američki predsednik je dodao da veruje da Netanjahu želi mir sa Palestincima i da je ozbiljan u pogledu nastavka direktnih pregovora koji su prekinuti u decembru 2008. godine.

Netanjahu je istakao da je sa Obamom razgovarao o načinima za postizanje mirovnog dogovora Izraela i Palestinaca.

„Mi smo posvećeni tom miru, ja sam posvećen tom miru. To je mir koji će, prema mom mišljenju, poboljšati živote i Izraelaca i Palestinaca, a i definitivno će promeniti čitav region“, izjavio je izraelski premijer.

Dvojica lidera takođe su razgovarala o naporima za zaustavljanje iranskog nuklearnog programa.

Za vreme sastanka američkog predsednika i izraelskog premijera u Ovalnom kabinetu Bele kuće demonstranti okupljeni u obližnjem parku Lafajet uzvikivali su: "Ne više pomoći, kraj blokade Gaze", prenosi Glas Amerike.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Prenger: Obama i Netanjahu saglasni u načelu

07.07.2010.

“Predsednik Barak Obama i izraelski premijer Benjamin Netanjahu postigli su načelnu saglasnost o dva ključna aspekta bliskoistočne krize,” kaže u razgovoru sa Brankom Mikašinovićem konsultant i bivši pomoćnik zamenika sekretara za odbranu Robert Prenger.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prenger: “Izraelsko-palestinsko pitanje dobija konture jednog od  najurgentnijih medjunarodnih pitanja i smatra se važnom komponentom u kontekstu unapredjenja odnosa  Zapada, odnosno SAD, sa islamskim svetom, uključujuci i dve zemlje u kojima su stacionirani američki vojnici - Irak i Avganistan. Na razgovorima izmedju predsednika Obame i izraelskog premijera Netanjahua postignuta je načelna saglasnost o dva ključna aspekta ovog problema: Da direktni pregovori izmedju Izraela i Palestinaca počnu  narednih nedelja, a potrvrdjeni su i tradicionalni i specijalni odnosi izmedju SAD i Izraela, uprkos povremenim nesporazumima i tenzijama.”

Glas Amerike: Govoreći o avganistanskom problemu, predsednik Obama je naložio početak povlačenja američkih snaga iduće godine, dok je general Petreus nagovestio da bi američke snage mogle da ostanu u Avganistanu niz godina?

Prenger: “To je otvoreno pitanje - koliko će SAD ostati u Avganistanu. Naravno, general Petreus se slaže sa predsednikom  Obamom i sa datumom početka  povlačenja snaga, ali pitanje je kojom brizinom i u kom obimu će se američke snage povlačiti.  Drugim rečima, američka politika o tom pitanju je u kontinuiranom procesu preispitivanja, dok se ne ustanovi  ostvarljiv vojno-politički cilj.”

Glas Amerike: Senator Mekejn je rekao da general Petreus zna  kako da pobedi u ratu. Da li je moguće dobiti rat u Avganistanu i sa  kakvom strategijom?

Prenger: “Ishod rata zavisi od strategije koju imate za pobednički  izlazak. U Avganistanu pobeda će zavisiti od kriterijuma i definicije tog pojma. SAD su u Avganistanu već 9 godina, što predstavlja najduži rat u američkoj istoriji. Sadašnja strategija predsednika Obame zahtevaće pre svega uspostavljanje poštene i stabilne vlade u Kabulu; drugo, angažovanje SAD sa lokalnim vlastima za novo političko rešenje i ekonomsku izgradnju; i treće, eliminisanje Talibana iz najmnogoljudnijih avganistanskih pokrajina uz zatvaranje zapadne granice prema Pakistanu. Ako se to postigne u narednih nekoliko godina, može se reći da smo pobedili, ali - sa izmenjenom definicijom pobede. Avganistan nije samo vojno pitanje, već i političko. General Petreus je izabran zato što ima izuzetno razumevanje vojno-političke situacije u regionu, što nije bio slučaj sa njegovim prethodnikom, generalom Mekristalom, koji je bio pre svega vojnik i vojni strateg."


Autor: Branko Mikašinović
Izvor: VOA

[Brok]

Izrael: Brod neće pristati u Gazu

11.07.2010.

Tel Aviv - Izrael neće dozvoliti da brod koji je poslala libijska humanitarna organizacija pristane u Gazu,
izjavio je danas ministar spoljnih poslova Avigdor Liberman.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Kažem vrlo jasno, nijedan brod neće dospeti u Gazu. Nećemo dozvoliti da naš suverenitet bude ugrožen", rekao je Liberman u intervjuu izraelskom vojnom radiju.

Brod "Amaltea", koji plovi pod zastavom Moldavije, krenuo je juče iz Grčke prema Gazi, noseći oko 2.000 tona hrane i medicinske pomoći.

Put je organizovala humanitarna fondacija "Međunarodna dobrotvorna organizacija Gadafi" kojom predsedava Saif al-Islam Gadafi, sin libijskog lidera Muamera al-Gadafija.

U saopštenju organizacije, pre jučerašnjeg polaska, kaže se da će posada, u kojoj se nalazi 12 mornara i 10 aktivista, krenuti prema Gazi, ali da će u slučaju zabrane pristati u egipatskoj luci El-Ariš. Očekuje se da putovanje traje između 70-80 sati.

"Iskreno se nadam da će zdrav razum prevladati i da će brod otploviti ka El-Arišu ili da će poslušati izraelske odbrambene snage i otploviti ka (izraelskoj luci) Ašdodu", rekao je Liberman.

Jusef Savani, izvršni direktor libijske fondacije, rekao je pre polaska iz grčke luke Lavrio da je posada miroljubiva i da je njen cilj da dostavi humanitarnu pomoć pojasu Gaze.

Izrael ne odustaje od pomorske blokade Gaze, tvrdeći da su takve mere neophodne sa ciljem sprečavanja dostave oružja militantnom palestinskom Hamasu.

Ujedinjene nacije smatraju da je blokada izazvala humanitarnu krizu u oblasti u kojoj živi 1,5 miliona ljudi, a da čak njih oko milion zavisi od pomoći koju im šalju UN ili humanitarne organizacije.

Pre mesec dana, u napadu izraelskih komandosa na humanitarni konvoj, koji je plovio iz Turske u Gazu, ubijeno je devetoro civila, podsetio je Rojters.

Posle oštre osude međunarodne zajednice nakon krvavog napada u maju, Izrael je olakšao kopnenu blokadu i pokrenuo istragu o nesreći.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Izraelska mornarica prati brod za pojas Gaze



14.07.2010.

Izraelska mornarica prati brod koje je Libija iznajmila da bi dopremila humanitarnu
pomoć Palestincima u pojasu Gaze, javio je jutros britanski BBC.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Postoji konfuzija da li se brod kreće ka palestinskoj teritoriji, pošto egipatske i izraelske vlasti navele da je kapetan broda pristao da krene ka Egiptu.

Međutim, organizatori humanitarne akcije i dalje tvrde da brod drži kurs koji ga vodi ka Gazi, uprkos upozorenjima izraelske mornarice i da je planirano da pomoć bude danas dostavljena Palestincima, navodi BBC.

Libijski brod "Amaltea" sa humanitarnom pomoći koju je prikupila humanitarna organizacija na čijem je čelu Gadafijev sin Saif al Islam Gadafi, isplovio je u nedelju iz grčke luke Lavrio, navodi list čije je sedište u Londonu.

Na brodu se nalazi 27 ljudi i prevozi više tona hrane i lekova namenjenih stanovnicima Gaze. Britanski list navodi da je većina tereta iz donacije raznih kompanija i humanitarnih organizacija iz Grčke.

Zvanični Tripoli nema nikakve veze sa ovom akcijom, pa zato i ne želi da na brodu bude libijskih državljana, čime će se izbeći eventualna umešanost Libije ukoliko dodje do nekih problema.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Libijski brod umesto u Gazu plovi u Egipat


14 07.2010.

Libijski brod sa humanitarnom pomoći za pojas Gaze praćen izraelskim vojnim brodovima
uputio se danas ka egipatskoj luci El Ariš, umesto u tu palestinsku oblast pod blokadom Izraela.


Egipatske vlasti i Crveni polumesec "pripremaju" se da prime brod "Almatea" koji plovi pod zastavom Moldavije, prenela je egipatska državna agencija MENA, pozivajući se na neimenovane zvaničnike. Zvaničnik izraelske vojske koji je želeo da ostane anoniman potvrdio je da "Almatea" plovi ka egipatskoj luci El Ariš.

Jedan izraelski vojni brod juče je presreo brod Međunarodnog humanitarnog i razvojnog fonda "Gadafi" i naredio posadi da promeni kurs ka luci El Ariš, što je posada "Almatee" tada odbila. Brod fondacije "Gadafi" isplovio je u subotu iz Grčke sa 2.000 tona hrane i medikamenata, a trebalo je danas da stigne u Gazu.

Ovaj incident dogodio se oko mesec i po dana posle napada izraelskih komandosa na brod koji je pokušao da probije blokadu Gaze, kada je poginulo devet aktivista.

Izvor: Beta

[Brok]

Izrael upozorava UN

23.07.2010.

Njujork - Izrael je upozorio UN da brodovima koji se pripremaju da krajem nedelje
isplove iz Libana za pojas Gaze neće biti dozvoljeno da stignu do željene destinacije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Namera ovih brodova je da dopreme pomoć do pojasa Gaze.

Ambasador Izraela pri UN Gabrijela Šalev navela je u pismu upućenom generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu i nigerijskom ambasadoru Džoju Ogvui, trenutno predsedavajućim Savetom bezbednosti, da namera da dva broda doplove do pojasa Gaze predstavlja "kršenje trenutne pomorske blokade Gaze".

"Izrael zadržava pravo da prema međunarodnom pravu iskoristi sva neophodna sredstva da spreči te brodove da prekrše pomorsku blokadu", istakla je Šavelova, a prenela agencija Rojters.

Ona je dodala da se ne može isključiti mogućnost da na tim brodovima ima oružja ili pojedinaca koji imaju "provokativne namere".

Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova naložilo je ranije danas izraelskim ambasadorima da zahtevaju od zvaničnika SAD, UN, EU i Egipta da izvrše pritisak na Siriju i Liban kako bi sprečili da konvoj brodova za pojas Gaze isplovi krajem ove nedelje iz libanske luke Tripoli.

Izraelski zvaničnici tvrde da Sirija pomaže organizovanje flotile i da je umešan i libanski Hezbolah, protiv koga je izraelska vojska ratovala u leto 2006. godine.

Zvanično, flotu koja će pokušati da isporuči pomoć pojasu Gaze organizuje palestinski biznismen Jaser Kašlak, koji je i prošlog meseca pokušao, ali nije uspeo da organizuje da konvoj brodova isplovi iz Libana.

Izraelski mediji podsećaju da je prošle nedelje Egipat sarađivao s Izraelom kako bi libijski brod, umesto u Gazu, uplovio u egipatsku luku El Ariš na Sinaju.

Izraelski zvaničnici se nadaju da će se to desiti i ovog puta, ako brodovi isplove iz Libana.

Jevrejska država i dalje odbija da oslobodi tri turska broda presretnuta 31. maja i preusmerena u izraelsku luku Ašdod.

Izraelska strana tvrdi da to neće učiniti ako ne dobije napismeno obećanje turske vlade da ti brodovi neće više biti upotrebljeni u iste svrhe.

U upadu izraelskih mornaričkih komandosa na najveći brod koji je plovio pod turskom zastavom poginulo je devet turskih propalestinskih aktivista.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Izrael vraća otete brodove

23.07.2010.

Tel Aviv - Izrael je odlučio da vrati brodove iz konvoja koji je 31. maja pokušao da
probije blokadu pojasa Gaze, uključujući i turski brod "Mavi Marmara".


Odluka je doneta posle pregovora između zemalja, pošto je Izrael zahtevao garancije vlade u Ankari da ti brodovi neće ploviti ponovo ka palestinskoj teritoriji.

Da li je taj zahtev ispunjen ostalo je nejasno, jer neki izraelski mediji navode da jeste, a drugi da još nije.

Brod "Mavi Marmara" koji je predvodio konvoj i još pet brodova, a nešto kasnije i sedmi, uplovili su u izraelske luke nakon smrtonosnog upada izraelskih mornaričkih komandosa, u kome je poginulo devet turskih propalestinskih aktivista.

Posle tog incidenta gradonačelnik izraelskog lučkog grada Haife Jona Jahav predlagao je da se turski brod pretvori u turističku atrakciju, ploveći hotel duž obale Sredozmenog mora, ali se od te ideje odustalo.

Turska strana je zvanično više puta tražila od izraelskog Ministarstva spoljnih poslova da se vrate brodovi, koji pripadaju nevladinim organizacijama.

Sada je dogovoreno da šleperi doplove iz Turske i da u narednim danima da odvuku najpre tri broda.

Odnosi između Turske i Izraela pogoršali su se nakon upada na brod, a već su bili napeti zbog tronedeljne izraelske ofanzive na pojas Gaze započete krajem 2008. godine.

Izrael je odbio zahtev Turske da se izvini za krvavi upad i da kompenzacije porodicama žrtava, iako je izrazio žaljenje zbog gubitka života.

U međuvremenu je troje španskih aktivista, koji su bili u konvoju za vreme upada komandosa, podnelo tužbu protiv Izraela zbog navodnih zločina protiv čovečnosti.

U dokumentu na 83 strane optužuje se Netanijahu i njegov forum od šest ministara i izraelska mornarica.

Španski aktivisti rekli su listu "Republika" da ih je Izrael uhapsio nelegalno i deportovao na silu nakon što su preživeli upad komandosa. Oni su takođe naveli da je "čitavu operaciju izraelska armija dobro planirala kako bi ubila što više aktivista, dok su oni samo pokušavali da pomognu stanovnicima Gaze".

Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova je u odgovoru na tužbu navelo da se radi o nastavku provokacije drugim sredstvima i da su akcije Izraela bile legalne i u skladu s međunarodnim pravom, da organizatori flotile nisu imali humanitarnu pomoć na umu, već su to koristili samo kao izgovor za provakaciju i nasilje, a da ljudi koji su podneli tužbu nisu zainteresovani za zakon i pravdu, već ih koriste kao oruđe protiv Izraela.

Ta zemlja u ovom trenutku apeluje na međunarodnu zajednicu da spreči dva broda iz Libana u novom pokušaju probijanja pomorske blokade Gaze.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Izrael bombardovao pojas Gaze

26.07.2010.

Tel Aviv - Izraelski borbeni avioni bombardovali su prošle noći tri cilja u pojasu Gaze,
jednu radionicu oružja na severu i dva tunela za krijumčarenje na jugu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Za sada još nema izveštaja o povređenima, a izraelska armija je istakla da su napadi bili precizni i da su se avioni bezbedno vratili u svoje baze.

Takođe je rečeno da je to odgovor na rakete i mine ispaljene preko vikenda na jug Izraela. U subotu su Palestinci ispalili četiri rakte, ali štete i povreda nije bilo.

Jedna raketa prečnika 115 milimetara je izgleda napravljena van pojasa Gaze.

"Izraelska armija neće tolerisati ni jedan pokušaj da se povrede građani države Izrael, ni vojnici, i nastaviće da deluje odlučno i silom protiv svakog elementa terora uperenog na državu Izrael", navedeno je u saopštenju u kome se dodaje da armija smatra "terorističku organizaciju Hamas odgovornom za ono što se događa u Gazi i održavanje zatišja".

Vojska tvrdi da tuneli kraj grada Rafe ispod granice s Egiptom služe za krijumčarenje oružja.

Od početka ove godine palestinski ekstremisti su, prema tvrdnjama izraelske armije, ispalili više od 100 raketa i mina na Izrael iz pojasa Gaze.

Od tronedeljne izraelske ofanzive na tu palestinsku teritoriju, u zimu krajem 2008. i početkom 2009. godine, 350 raketa je ispaljeno na Izrael.

U ofanzivi iz vazduha, sa kopna i mora poginulo je oko 1.400 Palestinaca, većinom civila i 13 Izraelaca, uključujući 10 vojnika.

Cilj ofanzive je bio da se zaustavi raketiranje izraelske teritorije.



Izvor: Tanjug

[Рашо]

Izraelski avioni ponovo bombardovali pojas Gaze

01.08.2010.

Izraelski borbeni avioni bombardovali su protekle noći dva tunela za krijumčarenje ispod granice pojasa Gaze i Egipta, samo nekoliko sati nakon što je raketa tipa "kasam" sa te teritorije na obali Sredozemnog mora pala na jug Izraela, pričinivši štetu.

Vojni portparol je rekao da armija smatra islamistički Hamas, koji vlada pojasom Gaze, jedinim odgovornim za raketne napade na Izrael.

Napadi sa palestinske teritorije i izraelska odmazda eskalirali su ispaljivanjem rakete "kaćuša" na izraelski lučki grad Aškelon u petak, kada nije bilo žrtava, ali je takođe pričinnjena šteta.

U petak uveče izraelski borbeni avioni su napali tri mete u pojasu Gaze, što je palestinska strana označila najjačim udarom nakon tronedeljne izraelske ofanzive na ciljeve Hamasa pre godinu i po dana.

U tim udarima ubijen je komandir vojnog krila Hamasa, a još 13 Palestinaca je ranjeno. Hamas je zapretio da će osvetiti smrt komandira.

Izvor: Blic Online

[Рашо]

Eksplozija u pojasu Gaze


02.08.2010.

Najmanje jedna osoba je poginula, a 36 je povređeno na jugu Gaze. Uzrok eksplozije nije utvrđen. Uništena kuća zvaničnika oružanog ogranka Hamasa.

U eksploziji u izbegličkom kampu u Deir al Balahu, na jugu Gaze, poginuo je najmanje jedan, a povređeno 36 Palestinaca. U eksploziji je uništena kuća zvaničnika oružanog ogranka Hamasa, Brigada Ezedin Al-Kasama.

Uzrok eksplozije nije utvrđen, prenosi Sinhua. Bezbednosna služba radikalnog pokreta Hamas, koja kontroliše Pojas Gaze, saopštila je da je u pitanju bombardovanje izraelskih snaga.

Očevici su rekli da su čuli samo detonaciju, tako da postoji mogućnost da se radi o eksploziji zaliha eksploziva. Portparol izraelske vojske rekao je da vojska noćas nije sprovodila akcije.

Istovremeno je na izraelsku luku Eilat, na Crvenom moru, ispaljeno pet raketa. U napadu nema žrtava. Kako je javio izraelski vojni radio, najmanje jedna raketa je pala u more, a dve su pogodile oblast nedaleko od izraelsko-jordanske granice.

Izraelska vojska je juče u zoru izvela dva vazdušna napada na tunele koji se koriste za krijumčarenje u Pojasu Gaze, posle palestinskog raketnog napada na jug Izraela.

Izvor: RTS

[Dreadnought]

Rakete pogodile izraelsku luku Ejlat i jordansku Akabu


02.08.2010.

Pet raketa ispaljeno je jutros ka izraelskoj luci Ejlat na Crvenom moru i obližnjoj jordanskoj luci Akaba, povredivši četvoro ljudi u Jordanu, od toga najmanje jednu osobu ozbiljno. U Ejlatu nije bilo ranjenih, saopštila je izraelska policija.

Isti izvori su precizirali da su dve rakete pale u more, jedna eksplodirala na otvorenom prostoru kraj Ejlata, a jordanski izvori su rekli da su dve preostale pogodile centralni deo Akabe.

Jordanski ministar za komunikacije Nabil al - Šarif potvrdio je da je raketa tipa „grad” pogodila glavnu ulicu u Akabi i da je siguran da nije ispaljena sa jordanske teritorije, preneli su izraelski mediji.

Drugi jordanski izvori su rekli da je raketa eksplodirala u delu gde se nalaze hoteli.

„Raketa je pala na ulicu kraj glavnog hotela sa pet zvezdica, povredivši četvoro ljudi, troje lakše, a jedna osoba je u teškom stanju”, naveo je taj izvor.

Na pitanje odakle je raketa došla, Rojtersu je taj izvor rekla: „Sa zapada”, ne ulazeći u detalje.

Dvoje ranjenih su vozači taksija i jednom od njih je vozilo uništeno, rekao je jedan očevidac.

Komandir policije u okrugu Ejlat Moše Koen kazao je da je isuviše rano reći odakle su rakete ispaljene, ali da se može pretpostaviti da su došle sa juga, aludirajući na Sinajsko poluostrvo. Izraelski lučki grad je pre toga pogođen raketama ispaljenim sa Sinaja u aprilu, ali tada niko nije povređen. Pre toga skoro čitavih pet godina nije bilo takvih incidenata. Ejlat, koji se nalazi na krajnjem jugu Izraela, popularno je odredište za izraelske i strane turiste.

Ono je uglavnom pošteđeno nasilja s kojim su bili suočeni drugi izraelski gradovi tokom palestinskog ustanka, intifade.

Međutim, u januaru 2007. godine samoubica bombaš ubio je troje ljudi. Dve godine ranije ispaljene su rakete na ratne američke brodove u luci Akaba, ali su promašile metu i ubile jednog jordanskog vojnika na kopnu. Grupa povezana s Al- Kaidom je preuzela odgovornost za taj napad.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Izrael pristao da sarađuje sa komisijom UN


03.08.2010.

Izraelski ministri pristali su da sarađuju sa istražnom komisijom Ujedinjenih nacija koju je predložio generalni sekretar UN sa ciljem da se utvrde okolnosti pod kojima je 31. maja došlo do izraelskog vojnog napada na humanitarni konvoj koji je prevozio pomoć za stanovnike Gaze.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Grupa od sedam ministara odlučila je da generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu "pozitivno odgovori na načelni dogovor Izraela da sarađuje u istrazi UN" o izraelskom napadu u kojem je poginulo devet turskih državljana, piše list "Harec" na svom internet sajtu.

Humanitarni konvoj pokušao je 31. maja da probije blokadu koju je Izrael 2007. nametnuo pojasu Gaze, kada je u toj oblasti na vlast došao radikalni palestinski pokret Hamas.
 
Međutim, niko od zvaničnika ne želi za sada da potvrdi pisanje lista. Izrael se do sada oštro protivio formiranju međunarodne komisije koja bi istraživala okolnosti pod kojima je došlo do napada izraelske vojske.

Vlasti u Tel Avivu su u međuvremenu, pokrenule dve interne istrage o tom događaju.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Izrael bombardovao Gazu posle napada na vojnike


18.08.2010.

Izraelske vazduhoplovne snage su kasno sinoć bombardovale ciljeve u pojasu Gaze, nekoliko sati nakon što su dva vojnika ranjena u minobacačkom napadu palestinskih ekstremista.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Islamistički Hamas koji vlada Gazom i palestinski očevici su rekli da su gađani tuneli za krijumčarenje na jugu pojasa i otvoreno polje kraj Jan Junisa, odakle se ispaljuju rakete na Izrael, a izveštaja o žrtvama nije bilo.
 
Portparol izraelske armije je potvrdio da su avioni tipa F-16s gađali tunel kraj graničnog grada Rafe. Tunel je navodno uništen, a pogođena je i prazna zgrada blizu granične ograde između jugoistoka pojasa Gaze i Izraela.
 
Na tom području su u ponedeljak uveče izbili sukobi između vojnika i naoružanih Palestinca i jedan Palestinac je ubijen, a jedan izraelski vojnik ranjen. Palestinci su juče ispalili dve mine, povredivši lakše dvojicu vojnika.

Ubrzo posle tog napada šest izraelskih tenkova je ušlo u pojas Gaze i ispalilo granatu na kuću kraj Kan Junisa, ali izveštaja o žrtvama nije bilo.
 
Izraelska armija tvrdi da je više od 115 raketa i mina ispaljeno iz pojasa Gaze na izraelsku teritoriju od početka ove godine. Izrael je krajem decembra 2008. pokrenuo tronedeljnu ofanzivu na ciljeve Hamasa da bi zaustavio raketiranje i minobacačke napade na svoje južne gradove i sela.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Izrael i Palestinci prihvatili poziv SAD za obnovu pregovora


21.08.2010.

Izrael i Palestinci prihvatili su sinoć poziv SAD i četvorke bliskoistočnih mirovnih posrednika da obnove direktne pregovore 2. septembra, posle zastoja od bezmalo dve godine i da u roku od 12 meseci sklope sporazum o stvaranju palestinske države.

Američki državni sekretar Hilari Klinron najavila je da će se izraelski premijer Benjamin Netanijahu i palestinski predsednik Mahmud Abas sastati s američkim predsednikom Barakom Obamom 1. septembra, pre nego što pregovori licem u lice zvanično počnu sledećeg dana u Stejt departmentu u Vašingtonu.

Bilo je teškoća i u prošlosti, biće teskoća i ubuduće , rekla je Klintonova, pozivajući na pregovore i najavivši da će cilj biti da se razreše takozvana pitanja konačnog statusa.
 
Buduće granice palestinske države, status Jerusalima, sudbina jevrejskih naselja i palestinskih izbeglica su najeksplozivniji nesporazumi između dve strane.

Klintonova je najavila da su na razgovore pozvani i predsednik Egipta Hosni Mubarak, jordanski kralj Abdulah i izaslanik četvorke, bivši britanski premijer Toni Bler.
 
Posle poziva američkog državnog sekretara, četvorka, koju čine SAD, UN, EU, i Rusija, objavila je svoj poziv na pregovore, izrazivši uverenje da je sporazum moguće postići u roku od godinu dana.

Netanijahu je odmah prihvatio američki poziv, ocenivši da će postizanje sporazuma biti moguće ali teško.
 
Nakon sastanka u Ramali, na Zapadnoj obali, palestinsko rukovodsto je takođe prihvatilo poziv na direktne pregovore.

Međutim, glavni palestinski pregovorač Saeb Erekat upozorio je da će se Palestinci povući ako Izrael obnovi izgradnju u jevrejskim naseljima na okupiranoj teritoriji, gde oni planiraju da osnuju buduću državu.

Desetomečni moratorijum na izgradnju kuća za Jevreje na Zapadnoj obali okončava se 26. septembra.

Erekat je ocenio da se sporazum može postoći i za manje od godinu dana, ali da je najvažnije da se izraelska vlada uzdrži od širenja naselja.

Izvor: Tanjug