Рат против Израела није успео, покушајте са миромАутор: Ноа Тишби (Noa Tishbi)
Објављено: 9. марта 2025.Муса Абу Марзук (Mousa Abu Marzouk) је дугогодишњи члан руководства Хамаса. Он баш и не води са фронта: он се налази у Катару, док се Палестинци у Гази суочавају са последицама крвожедности његовог покрета. Али прошлог месеца је рекао нешто што ми је дало déjà vu.
За разлику од неких његових колега, који су рекли да ће понављати 7. октобар изнова и изнова (и колико вреди, мислим да треба да им верујемо), Абу Марзук је
за Њујорк тајмс рекао да да је знао какве ће бити последице 7. октобра, не би подржао напад. „Да се очекивало да ће се догодити оно што се догодило, не би било 7. октобра“, рекао је он.
Ово није први пут да је неко у арапском свету напао Израел, донео ужасне последице по њихов народ, а затим изразио жаљење. Након Либанског рата 2006. године, који је почео када је Хезболах напао Израел, убио осам војника и заробио два, његов вођа Хасан Насралах (Hassan Nasrallah)
рекао је за либанску ТВ „Нисмо мислили, чак ни 1%, да ће хватање довести до рата у овом тренутку и ове величине. Да сам знао... да ће операција довести до таквог рата, да ли бих то урадио? Кажем не, апсолутно не.”
Није да је Насралах научио из своје грешке. Одговор Хезболаха на 7. октобар био је да испали хиљаде пројектила на Израел пре него што се и сам суочи са страшним последицама. Овог пута, нису само Либанци патили: Насралахова сахрана била је пре неколико недеља.
Деценијама су арапски и палестински лидери правили исту грешку: напали Израел са страшним последицама, жалили се, да би поновили ту грешку и поново напали Израел неколико година касније. Египат и Јордан су били значајни изузеци. Када је реч о Палестинцима, терор је мање последица њихових околности него што су њихове околности биле последица њиховог терора.
Коментари Абу Марзука подсећају на порекло саме речи Накба (Nakba): арапске речи за „катастрофа“. Овај израз који је први сковао сиријски историчар Константин Зуреик (Constantin Zureiq), сада се користи оружјем против Израела, али у Зуреиковој краткој књизи из 1948.
„Ма’на ал-Накба“ (“Ma’na al-Nakba”, „Значење катастрофе“), он каже да је пораз арапских нација у потпуности нанет сам. Једна грешка, тврди он, била је потцењивање снаге њиховог непријатеља.
Шездесетих година 20. века палестинску ствар су прихватили Совјети. КГБ је развио антиционистичку пропаганду која траје до данас, стварајући савремено значење за реч Накба, што одражава одбијање да се прихвати трајност постојања Израела. Инсистира да ће те самонанете ране из 1948. године, и све оне од тада, једног дана бити тријумфално поништене једним коначним нападом. Резултат је да сваке године палестинска стварност постаје све мрачнија.
Зашто се, на пример, 77 година касније Палестинци који живе на Западној обали, у Гази и другде у региону и даље називају избеглицама? Не говорим о онима који пате од тренутног рата који им је Хамас наметнуо. Али зашто се стални градови на палестинским територијама и даље називају „избегличким камповима“?
Претпоставка је: Израел је привремен, па смо зато избеглице до његовог уништења. Али та претпоставка није уништила Израел. То је само задржало Палестинце. 2025. пут ка просперитету и напретку Палестинаца неће бити поплочан фантазијама о поништавању исхода рата из 1948. године, још једног рата који Израел није започео, али је морао да победи.
Изнова и изнова, Палестинци су жртвовани од стране својих вођа у самоствореном Накбасу, а њихови лажни пријатељи настављају да навијају, свесно или подсвесно под утицајем како старе совјетске пропаганде, тако и вековних облика теолошког антисемитизма. Али ништа од тога није добро за саме Палестинце.
Такозвани покрет „отпора“ је пропао. Израел и Јевреји широм света такође пате, јер антисемитизам расте на рекордне нивое. Али нико не пати више за ове самонаметнуте катастрофе од самих Палестинаца.
И 2023. године, баш када је изгледало да је перспектива регионалног мировног споразума на основу Абрахамовог споразума на дохват руке, Хамас је, уз подршку Ирана, извршио највеће покоље Јевреја у једном дану од Холокауста. Последице тога су биле предвидиве.
Оно што је јасно јесте да напад на Израел и тражење његовог уништења није донео ниједан опипљив добитак за Палестинце, већ само самонанети Накбас. Они на Западу који подржавају Палестинце треба да престану да навијају за самонането уништење и постану стварни. Израел не иде никуда. Напади на њега само су погоршавали палестинску стварност сваке године.
ИзворНоа Тишби је глумица, филмски продуцент и писац, два пута најпродаванији аутор Њујорк тајмса. Била је први специјални изасланик Израела за борбу против антисемитизма и делегитимизације.
