Sukobi u Palestini - Izraelu

[Dreadnought]

Palestinski tužilac optužio Izrael za namerno ubistvo novinarke


Palestinski javni tužilac izjavio je da preliminarni rezultati istrage pokazuju da je novinarka Al Džazira Širin Abu Akleh pogođena vatrom izraelskih vojnika.

Najavljen je nastavak istrage, preneo je AP.

Izraelska vojska je ranije u petak saopštila da je novinarka ubijena u razmeni vatre sa palestinskim ekstremistima i da ne može da zaključi odakle je stigao smrtonosni metak. Abu Akleh je sahranjena u petak popodne u rodnom Jerusalimu pošto je izraelska interventna policija gurala i tukla ljude koji su nosili kovčeg sa njenim posmrtnim ostacima.

Bio je to šokantan početak procesije koja se pretvorila u možda najveći prikaz palestinskog nacionalizma u Jerusalimu posle više godina, konstatuje američka agencija.

Izraelska policija je kasno sinoć saopštila da je intervenisala tokom sahrane jer su izgrednici oteli kovčeg u bolnici protiv želje porodice. Policajci su napali i ljude oko kovčega i tukli ih palicama. Jedna osoba koja je nosila kovčeg je izgubila kontrolu i ispustila ga na zemlju.

U saopštenju policije je navedeno da je oko 300 izgrednika stiglo u bolnicu Sveti Josif u Jerusalimu i sprečilo članove porodice da stave kovčeg u mrtvačka kola.

Policija tvrdi da je planirala i koordinisala pogrebnu procesiju unapred sa porodicom ubijene, u nameri da povorka krene od Kapije Jafa na jerusalimskom Starom gradu, ali su izgrednici pretili vozaču mrtvačkih kola i nastavili da nose kovčeg onako kako nije bilo planirano, navodno protiv želje porodice i dogovora o bezbednosnoj saradnji.

Instrukcije policije da se kovčeg vrati u kola nisu uslišene, pa je, kako tvrdi, morala da interveniše.

U intervjuu za BBC brat novinarke Toni Abu Akleh je, kako se čini, porekao verziju događaja izraelske policije, rekavši da su se porodica i ožalošćeni nadali maloj procesiji, ali su ih policajci "bobmardovali" kad su napustili bolnicu.

On nije objasnio da li je planirano da se ide peške ili vozilom, navode izraelski mediji.

"Vrlo je žalosno videti da se to dešava na sahrani. Nadali smo se maloj procesiji iz bolnice u crkvu i potom do groblja. Ali na nesreću onog trenutka kada smo izlazili iz bolnice bombardovalo nas je nekoliko policajaca ni za šta. Bili smo šokirani kada smo videli kako su počeli da tuku ljude, bacaju šok bombe, suzavac. Desilo se to bez ikakvog objašnjenja", rekao je brat novinarke.

On je takođe rekao da su pre sahrane izraelske vlasti tražile da im kaže koliko se ožalošćenih očekuje i ko su ti ljudi, što nije mogao da učini jer nije znao.

"Bila je to sahrana za sav palestinski narod, ne samo za porodicu i prijatelje Širin. Oni odaju poštu onome što je ona uradila za Palestinu, za njene izveštaje u periodu od 25 godina", rekao Toni Abu Akleh.

Više od 10.000 Palestinaca je u napetoj atmosferi odalo poštu Širin Abu Akleh ubijenoj u sredu dok je izveštavala o izraelskoj vojnoj raciji u Dženinu na okupiranoj Zapadnoj obali.

Izraelska policija je kasnije rekla da je šest ljudi pritvoreno posle nereda, uključujući bacanje kamenica.

Jedan palestinski očevidac rekao je da su ožalošćeni napadnuti jer su mahali palestinskom zastavom i hteli da nose pokojnicu na ramenima. Snimci na kojima se vidi kako policija tuče ožalošćene izazvali su šok i osude Bele kuće i EU.

Novinarka Al Džazire je pogođena u glavu, a nosila je šlem i zaštitni prsluk sa oznakom "PRESS". Izraelske i palestinske vlasti daju različite verzije tog incidenta.

Izraelski zvaničnici su najpre rekli da su novinarku ubili naoružani Palestinci greškom, ali je kasnije rečeno da je zalutali izraelski snajperski metak takođe mogao biti uzrok smrti.

Izrael tvrdi da ne može da utvrdi ko je ubio poznatu novinarku ako ne ispita metak kojim je pogođena.

Izraelski zvaničnici su navodno zatražili pomoć SAD kako bi se Palestinska uprava ubedila da sarađuje u istrazi.


izvor

[Dreadnought]

Zapadna obala: Izraelske snage povredile 90 ljudi na protestu


Izraelske snage danas su na protestima Palestinaca na okupiranoj Zapadnoj obali povredile gotovo 90 osoba, saopštilo je Palestinsko društvo Crvenog polumeseca.

Najmanje jedan Palestinac je pogođen u nogu i prebačen u bolnicu, dok su ostali zadobili povrede od šok granata, gumenih metaka i udisanja suzavca, navodi se u saopštenju, preneo je Rojters.

Palestinsko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je saopštenje u kojem osuđuje izraelsku represiju, navodeći da lokalni stanovnici protestuju protiv širenja jevrejskih naselja i konfiskacije palestinske zemlje. Najžešći sukobi dogodili su se u gradu Huvari u centralnom delu Zapadne obale, u blizini grada Nablusa.

Na video snimcima objavljenim na društvenim mrežama ove sedmice moglo se videti kako jevrejski naseljenici i izraelski vojnici skidaju palestinske zastave u gradu.

Kao odgovor na to, Palestinci su organizovali marš tokom koga su ljudima mahali zastavama, što je dovelo do sukoba sa izraelskim snagama.

izvor

[Dreadnought]

Marš jevrejskih nacionalista izazvao Palestince


Novi incident u Jerusalimu od jutros.

Poslanik izraelskog Kneseta iz redova krajnje desnice uz brojne pristalice ultranacionaliste, ušao je rano jutros u najosetljiviji deo Jerusalima što je navelo gomilu Palestinaca da počnu da bacaju kamenje i ispaljuju vatromet prema policiji.

Nemiri su izbili uoči ultranacionalističkog izraelskog marša koji je planiran za danas kroz srce muslimanske četvrti Starog grada Jerusalima, prenosi AP.

Zbog marša ultranacionalista širom grada je raspoređeno oko 3.000 izraelskih policajaca.

Izraelci tvrde da je marš organizovan da bi se proslavilo izraelsko zauzimanje istočnog Jerusalima u bliskoistočnom ratu 1967. godine, uključujući i Stari grad tj. staro gradsko jezgro Jerusalima.

Izrael tvrdi da je ceo Jerusalim glavni grad jevrejske države, ali Palestinci, koji smatraju istočni Jerusalim za prestonicu buduće palestinske države, doživljavaju ovaj marš kao provokaciju.

Prošle godine, ovakve demonstracije Jevreja su izazvale 11-dnevni rat u pojasu Gaze između Izraela i palestinskog Hamasa.

izvor

[Dreadnought]

Izraelska vojska ubila Palestinku


Palestinka koja je nožem pretila izraelskom vojniku na okupiranoj Zapadnoj obali ubijena je danas, saopštila je vojska.

Iz lokalne bolnice je potvrđeno da je umrla od zadobijenih rana, prenosi Rojters.

Vojska je u saopštenju navela da je "napadač naoružan nožem krenuo ka pripadniku Izraelskih odbrambenih snaga koji je sprovodio rutinske bezbednosne aktivnosti" i da su "vojnici odgovorili paljbom iz vatrenog oružja".

Bolnica u obližnjem palestinskom gradu Hebronu potvrdila je smrt 31-godišnje žene, za koju je klub palestinskih zatvorenika saopštio da je na kratko bila u izraelskom zatvoru ranije ove godine, prenosi Rojters.

Izraelsko-palestinsko nasilje se intenziviralo poslednjih nedelja skoro svakodnevnim racijama i hapšenjima u oblastima pod palestinskom upravom na Zapadnoj obali i u nemirima oko Hramovne gore u Jerusalimu, svetog mesta za hrišćane, muslimane i Jevreje, uključujući i smrtonosne palestinske napade unutar Izraela, navodi britanska agencija.

izvor

[Dreadnought]

Spor Norveške i Izraela oko označavanja robe sa Zapadne obale


Izrael je kritikovao odluku Norveške da posebno označi robu napravljenu u izraelskim naseljima na Zapadnoj obali, teritoriji koju okupira Izrael, javila je Evropska istina, pozivajući se na VG.

Norveška ministarka unutrašnjih poslova Aniken Hajtfeld rekla je u petak da će ta zemlja ispoštovati odluku Evropskog suda za ljudska prava za 2019. prema kojoj će roba sa Zapadne obale biti označena u skladu sa tim.

„Norveški potrošači imaju pravo da znaju da li se proizvode proizvodi koji se prodaju u Norveškoj, Izraelu ili na teritoriji koju su okupirali Izrael“, rekao je Huitfeldt.

Ranije se roba sa Zapadne obale u Izraelu nazivala izraelskom, ali će sada naznačiti da se proizvodi na teritoriji koju su okupirali Izrael. To će se posebno odnositi na vino, maslinovo ulje, voće i povrće, saopštilo je norveško ministarstvo spoljnih poslova.

Huitfeldt je naglasio da ovo nije bojkot Izraela, već poštovanje međunarodnog prava i rezolucija UN. Ona je podsetila da su slične odluke već na snazi i u nekim drugim zemljama, uključujući Dansku, Švedsku i Finsku.

Istovremeno, odluka Norveške znači smanjenje geografskog područja obuhvaćenog sporazumom o slobodnoj trgovini između Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (koje uključuje Norvešku) i Izraela.

Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova je zauzvrat kritikovalo odluku Norveške, rekavši da ona „neće promovisati izraelsko-palestinske odnose i da će negativno uticati na izraelsko-norveške bilateralne odnose, kao i na značaj Norveške u promovisanju izraelsko-palestinskih odnosa”.

Istovremeno, Norveška predvodi grupu zemalja donatora Palestinskoj upravi, u kojoj se nalaze i Izrael, SAD, EU, Rusija i Ujedinjene nacije. Grupa se sastaje nekoliko puta godišnje kako bi pružila međunarodnu humanitarnu pomoć Palestincima.

izvor

[Dreadnought]

Vladajuća koalicija Izraela koleba se pred kolapsom


Izrael bi mogao biti na čelu svojih petih izbora u tri godine, jer vladajuća koalicija na čelu sa premijerom Naftalijem Benetom pokazuje znake raspadanja i gubitka vlasti.

Dugogodišnji Benetov saveznik Nir Orbah objavio je u ponedeljak da je napustio vladajući zakonodavni blok, rekavši da ga drže kao taoci „ekstremistički, anticionistički elementi“, kao što su član stranke Ujedinjena arapska lista (Raam) Mazen Ghanaim i levičar krilo Meretz poslanik Ghaida Rinavie Zoabi. Orbahov potez ostavio je Benetovu raznoliku koaliciju sa samo 59 mesta u Knesetu od 120 članova, dva mesta manjka od većine.

Obraćajući se Knesetu u ponedeljak, Benet je priznao da bi se njegova vlada mogla srušiti za „nedelju ili dve“ osim ako se prebegli ponovo ne pridruže. Orbah je postao treći član Benetove konzervativne partije Jamina koji je napustio vladajući blok.

„Jedan za drugim, oni napuštaju brod koji tone“, rekao je bivši premijer Benjamin Netanjahu svom nasledniku. „Vaša vlada iznude i zaštite se raspada.

Potres je usledio tačno godinu dana nakon što je Benet došao na vlast formiranjem najraznovrsnije koalicione vlade Izraela u istoriji. Okupio je stranke iz celog političkog spektra, uključujući konzervativce, levičare i Arape.

Slabo držanje ove grupe na vlasti dokazano je neuspehom prošle nedelje da se usvoji zakon koji bi proširio zakonska prava Izraela na naseljenike na okupiranoj Zapadnoj obali. Ganaim i Zoabi bili su među poslanicima koji su glasali protiv zakona.

Netanjahu, koji je vladao rekordnih 12 godina, nastoji da se vrati na vlast uprkos optužbama za korupciju. Njegova stranka Likud ima najveći broj mesta u Knesetu – više od četiri puta više od Jamine, u stvari – ali je malo verovatno da će osvojiti potpunu većinu na sledećim izborima, a poslanici drugih stranaka navodno oklijevaju da se pridruže Netanjahuu u novoj odluci koalicija. Likud trenutno kontroliše 29 mesta u parlamentu.

izvor

[Dreadnought]

Izrael raspušta vladu i smenjuje premijera


Izraelski premijer Naftali Benet i zamenik premijera Jair Lapid zvanično su zaključili svoje napore da stabilizuju problematičnu vladajuću koaliciju.

Njih dvoje su u zajedničkom saopštenju u ponedeljak objavili da će za sedam dana doneti zakon o raspuštanju Kneseta, pošto nisu bili u mogućnosti da zaobiđu ili produže zakon o vanrednom stanju na Zapadnoj obali koji se smatra vitalnim za izraelsku bezbednost. To je bio prvi put u 55 godina da je vlada izglasala da se ova mera ne produži, što omogućava jevrejskim naseljenicima na Zapadnoj obali da dobiju iste beneficije i da budu krivično gonjeni pred istim sudovima kao i zakoniti stanovnici Izraela.

Raspuštanje Kneseta automatski produžava zaštitu zakona do tri meseca nakon formiranja sledeće vlade.

Umesto da ih potencijalno istera opozicioni lider i bivši premijer Benjamin Netanjahu, Benet i Lapid su rekli da bi radije „da ostave u javnosti utisak uspešne vlade“. Odluka je doneta tek „nakon što su pokušaji stabilizacije koalicije iscrpljeni“, i dok je Benet rekao da „nije lako“, opisao ju je kao „ispravnu odluku“. Verujte mi, nismo ostavili nijedan kamen na kamenu.”

„Prošlog petka sam shvatio da će kada istekne zakon o naseljima biti haos. Nismo mogli da dozvolimo da se to dogodi. Zato smo odlučili da izađemo na izbore kako bismo to sprečili“, rekao je Benet. Koalicija je preživjela dva zahtjeva za izglasavanje nepovjerenja ranije u ponedjeljak.

Ministar pravde Gideon Saar okrivio je „neodgovorno ponašanje članova Kneseta u koaliciji“ za kolaps vlade, tvrdeći da bi naredni izbori trebalo da se usredsrede na to da Netanjahu ostane van sedišta vlasti da se ne bi vratio „zastavljanju zemlje pod hipoteku“ lični interes. ”

Opozicione stranke nisu krile svoju odluku da glasaju protiv zakona o Zapadnoj obali, uprkos tome što su ga ideološki podržavale, u nastojanju da razbiju vladajuću koaliciju. „Učinićemo sve da srušimo ovu lošu vladu“, rekao je član Kneseta (MK) Keti Šitrit iz Netanjahuove partije Likud za Vorld Israel Nevs.

Čak su i saveznici premijera postali nemirni pod njihovim problematičnim vođstvom, a poslanik Nir Orbah iz Benetove Nove desnice je prošle nedelje napustio koaliciju jer „zakon o naseljima“ nije obnovljen.

Kada se Kneset raspusti, Lapid će preuzeti ulogu privremenog premijera prelazne vlade i nastaviti kao ministar spoljnih poslova. Očekuje se da će sledeći izbori biti održani 25. oktobra.

Opozicioni političari uživali su u vestima. „Benet, Lapid – uradio si pravu stvar godinu dana kasnije. Uskoro vlada predvođena Likudom“, likovao je MK Joav Galant. Saopštenje koje je objavila stranka Likud je udvostručeno, govoreći Benetu da „Idi kući. Gotovo je. Vreme je da se Izrael vrati udesno.”

U video snimku objavljenom na Tviteru, Netanjahu – koji je proveo 12 godina na funkciji nakon prethodnog trogodišnjeg mandata, čime je postao premijer sa najdužim stažom u istoriji Izraela – odbacio je sadašnju vladu kao onu koja „zavisna od pristalica terora, zanemarili ličnu bezbednost građana Izraela, a to je podiglo troškove života na nove visine.”

Likovao je zbog pada vlade, nazivajući je „najgorom vladom u istoriji Države Izrael“ i obećavajući da će sledeća – za koju pretpostavlja da će je on voditi – biti „nacionalistička i široka. ”

izvor

[Dreadnought]

"Poseta Bajdena imaće snažan uticaj"


Poseta Džozefa Bajdena Saudijskoj Arabiji i Izraelu imaće snažan uticaj na region, poručio je izraelski ministar spoljnih poslova Jair Lapid.

"Poseta će imati značajne implikacije za region i borbu protiv Irana i ogroman potencijal za značajno unapređenje regionalne stabilnosti i bezbednosti", rekao je Lapid u telefonskom razgovoru američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu, saopšteno je iz izraelskog Ministarstva spoljnih poslova, prenosi Rojters.

Očekuje se da će Lapid biti premijer Izraela do početka Bajdenovog putovanja 13. jula, navodi britanska agencija.

Tanka većina u izraelskom parlamentu urušena je brojnim sukobima i nesuglasicama, a predsednik Vlade Naftali Benet je u ponedeljak najavio da će raspustiti Kneset i da će ministar spoljnih poslova Lapid preuzeti privremeno funkciju premijera.

izvor

[Dreadnought]

Izraelski poslanici izglasali raspuštanje parlamenta


Izraelski poslanici glasali su za raspuštanje parlamenta u okviru preliminarnog glasanja, čime se otvara put 5. po redu opštim izborima za više od tri godine.

Ovo glasanje je prvo u nizu pre zvaničnog raspuštanja vlade.

Glasalo se dva dana pošto je premijer Izraela Naftali Benet saopštio da raspušta krhku vladajuću koaliciju od osam ideološki različitih partija, samo godinu dana pošto je položila zakletvu.

Bila je to istorijska koalicija koja je smenila dugogodišnjeg izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, vodju konzervativnog Likuda.

U njoj su partije posvećene rešenju sukoba sa Palestincima po modelu dve države, ultranacionalisti koji se protive palestinskoj državi i mala islamska stranka, prva arapska u izraelskoj vladi. Za predlog zakona o raspuštanju parlamenta glasalo je 110 od 120 članova Kneseta. Da bi se parlament konačno raspustio potrebno je da se o predlogu zakona glasa još nekoliko puta. Očekuje se da će se to desiti naredne nedelje.

Kada predlog bude usvojen Benet će funkciju premijera predati svom glavnom koalicionom savezniku Jairu Lapidu, lideru stranke centra Ješ atid (Ima budućnosti). Novi izbori, kako se predvidja, biće održani u oktobru.

Benet i njegov glavni koalicioni partner Jair Lapid, rekli su da su "iscrpli sve pokušaje da stabilizuju koaliciju" pošto ju je napustilo nekoliko članova iz Benetove desničarske stranke Desno (Jamina).

Lapid i Benet su juna prošle godine obrazovali koaliciju, jedinstvenu u istoriji Izraela jer su u njoj i stranke desnice, centra i levice, a prvi put i jedna arapska partija.

Time je okončano 12 godina neprekidne vladavine Benjamina Netanjahua, lidera konzervativne stranke Likud, podseća Frans pres.

Na osnovu koalicionog dogovora predviđeno je da se Benet i Lapid rotiraju na čelu vlade i da Lapid zameni Beneta u slučaju raspuštanja.

Ako predlog zakona o raspuštanja Kneseta bude usvojen Lapid, vođa stranke centra Ješ atid (Ima budućnosti), će postati v.d. premijera dok nova vlada ne bude obrazovana.

Dok zakon o raspuštanju ne stupi na snagu opozicija može pokušati da okupi većinu od 61 poslanika, odnosno nastojati da privuče desničare u dosadašnjoj koaliciji. Ako bi se u tome uspelo ne bi bilo novih izbora.

Poslanica Likuda Miri Regev izjavila je danas za izraelski vojni radio da uvek postoji opcija alternativne vlade predvođene Netanjahuom.

Benetova koalicija je pretrpela nekoliko udaraca u proteklim nedeljama i još više je oslabljena jer nije uspela da izdejstvuje produženje važenja izraelskog zakona za oko pola miliona jevrejskih naseljenika koji žive na okupiranoj Zpadnoj obali.

Važenje tog zakona mora biti produženo do 30. juna jer u protivnom naseljenici na Zapadnoj obali, palestinskoj teritoriji pod okupacijom od 1967. godine, rizikuju da izgube pravnu zaštitu Izraela. U slučaju raspuštanja Kneseta taj zakon se automatski produžava.

Ispitivanja javnog mnjenja su u međuvremenu već predvidela politički zastoj posle izbora, jer ni jedna stranka neće moći lako da osnuje većinsku koalciju ako članovi sadašnje koalicije i opozicije ne promene strane, preneli su izraelski mediji.

izvor

[Dreadnought]

Izraelski premijer saziva vladu pre nego što se parlament raspusti


Izraelski premijer Naftali Benet sazvao je verovatno poslednji sastanak kabineta kao premijera u nedelju, a očekuje se da će se parlament sam raspustiti ove nedelje, što će pokrenuti nove izbore na jesen.

Benetova odluka da izađe na izbore stavlja tačku na ambiciozni politički projekat koji je ujedinio osam ideološki različitih stranaka koje su odlučile da ostave po strani svoje razlike kako bi zbacile bivšeg lidera Benjamina Netanjahua, sadašnjeg opozicionog lidera, koji sada ima mogućnost da se vrati da vodi zemlju . Izbori, peti koje je zemlja održala za tri godine, produbljuju političku krizu bez presedana u Izraelu.

Na sastanku je Benet naveo niz dostignuća svoje godine stare vlade i zahvalio se svojim koalicionim partnerima, među kojima su golubove stranke koje podržavaju palestinsku državnost, nacionalističke koje ne podržavaju, i po prvi put u istoriji Izraela, arapskom političkom frakcija.

„Bila je to odlična vlada koja se oslanjala, da, na komplikovanu koaliciju. I ovde u ovoj prostoriji postoji grupa ljudi koja je znala kako da ostavi po strani ideološka neslaganja, da se uzdigne iznad i da radi za državu Izrael“, rekao je on.

Kao deo sporazuma o podeli vlasti koji je doveo Beneta na vlast, on će predati premijersku funkciju ministru spoljnih poslova Jairu Lapidu, bivšem centrističkom emiteru, kada se parlament raspusti. Izbori se očekuju krajem oktobra, a ankete pokazuju da se očekuje da će Netanijahuova partija Likud dobiti najviše mesta.

Ali kao iu većini krugova glasanja tokom aktuelnih političkih previranja, Netanjahu, kome se sudi za korupciju, nije uspeo da prikupi većinu za formiranje koalicione vlade, a neki od njegovih tradicionalnih saveznika odbijaju da mu se pridruže. To bi moglo dodatno produžiti krizu nakon predstojećeg glasanja.

Dok je Benetova vlada pomogla da se privreda stabilizuje i prošla poslednju godinu pandemije koronavirusa, bila je opterećena nesuglasicama oko samih pitanja koja je želela da izbegne, posebno oko izraelske 55-godišnje okupacije Zapadne obale. Benet je rekao da je odlučio da stane na kraj svom političkom eksperimentu jer vlada nije bila u stanju da obnovi propise koji obuhvataju odvojene pravne sisteme za jevrejske naseljenike na teritoriji i Palestince.

Benetovu sopstvenu nacionalističku frakciju, Jaminu, pratili su prebezi, zakonodavci koji su rekli da je premijer, bivši vođa naseljenika, previše skrenuo ka centru u svom pokušaju da zadrži koaliciju netaknutom.

Benet, koji je u politiku ušao pre deceniju, nije rekao da li će se kandidovati na predstojećim izborima.


izvor