Duga ruka rata – šta je prethodilo ofanzivnom udaru Hamasa na Izrael iz Pojasa Gaze08.10.2023.
Dok se samo u jednom danu sukoba i sa izraelske i sa palestinske strane broje na stotine žrtava, a više hiljada ljudi je ranjeno, ovakva erupcija nasilja ima svoju dugu predistoriju. Od poslednjih velikih sukoba u Jerusalimu na mestu koje i muslimani i Jevreji smatraju svetim prošlo je tek šest meseci, a svega nekoliko dana od incidenata na Brdu hrama pred kapijama džamije Al Akse.Hiljade raketa sa kopna i mora ispaljeno je iz Pojasa Gaze ka Izraelu duž linije razdvajanja, ali i ka većim gradovima. Militantna organizacija Hamas preuzela je odgovornost za napad na Izrael. Usledio je vazdušni udar izraelske avijacije na mete u Gazi, kao i na sve ciljeve koje se povezuju sa Hamasom.
Palestinski napadači probili su ogradu i upali u naselja uz Gazu, a kako su izvestili lokalni mediji sumnja se da su za taoce uzete desetine jevrejskih naseljenika, ali i izraelskih vojnika. Izrael je pozvao stanovništvo duž zelene linije razdvajanja uz Gazu da ostane u kućama. Civilima na jugu i u centralnim delovima Izraela naređeno je da budu u skloništima.
Žrtve se i dalje broje i sa izraelske i palestinske strane u ratu koji traje.
Hamasova osveta za Al AksuMasovno raketiranje izraelske teritorije okarakterisano je kao odgovor Hamasa na poslednje incidente na Brdu hrama kada su, prema palestinskim izvorima, desetine izraelskih doseljenika ušli u kompleks džamije Al Aksa u istočnom Jerusalimu kako bi obeležili peti dan Sukota.
Palestinci tvrde da hiljade doseljenika vrše provokativne obilaske kompleksa džamije na pozive ultranacionalističkih jevrejskih grupa, iako je prema zakonu Jevrejima je zabranjen ulazak u bilo koji deo kompleksa džamije Al Aksa. Jevrejima je dozvoljeno da posećuju lokaciju Hrama, ali ne i da se tamo mole ili izvode bilo koje verske obrede.
Na snazi je i starosno ograničenje, koje je uvela policija, koje ne dozvoljava Palestincima mlađim od 50 godina da uđu u džamiju, dok su palestinske prodavnice zatvorene u Starom gradu, a prema palestinskoj novinskoj agenciji Vafa izraelska policija je sprečavala i zaposlene da uđu u džamiju.
Sukob koji tinja od aprilaSukoba kod džamije Al Aksa tokom ove godine bilo je u više navrata, najveći sukob između izraelskih snaga i Palestinaca dogodio se pre šest meseci. Do kulminacije sukoba je došlo početkom aprila tokom perioda pojačanih izraelsko-palestinskih tenzija zbog približavanja muslimanskog svetog meseca Ramazana, jevrejskog praznika Pashe i hrišćanske Uskršnje nedelje.
Nakon večernje ramazanske molitve, 4. aprila Palestinci su se zabarikadirali unutar džamije, podstaknuti izveštajima da su Jevreji planirali da žrtvuju kozu u tom kompleksu. Kao odgovor, izraelska policija je upala u džamiju u opremi za razbijanje nereda, ranivši na desetine ljudi, dok je više stotina uhapšeno.
Posle sukoba, palestinske militantne grupe ispalile su rakete na Izrael iz Pojasa Gaze i Libana.
Od početka Ramazana, 22. marta, muslimanski vernici su pokušavali da prenoće u džamiji Al Aksa, što je praksa obično dozvoljena samo u poslednjih 10 dana praznika, između 11. i 21. aprila. Zbog toga je izraelska policija svake noći ulazila i rasterivala muslimanske vernike.
Tada je Tajms of Izrael objavio procenu visokog izraelskog zvaničnika da je policija "otišla predaleko" u tretmanu prema Palestincima, ohrabrila neprijatelje Izraela i narušila reputaciju te zemlje. Zvaničnik je pozvao na preispitivanje ponašanja policajaca, pošto im je naređeno da postupaju uzdržano.
On je, međutim, naveo da je policija bila primorana da uđe u džamiju nakon što je dobila obaveštajne podatke da su brojni Palestinci tamo uskladištili oružje s namerom da napadnu osoblje obezbeđenja i izraelske civile.
Palestinske vlasti i Hamas osudili su akciju izraelske policije koju su opisali kao "zločin" i upozorile na dalju konfrontaciju. Tada je ispaljeno i devet raketa iz Pojasa Gaze ka Izraelu, dok su izraelske bezbednosne službe tvrdile i da su neke rakete poletele i iz Libana.
Četiri rata za 15 godinaIzrael je već vodio četiri rata sa palestinskim militantima u Pojasu Gaze u poslednjih 15 godina – 2008, 2012, 2014. i 2021. godine.
Izrael je 27. decembra 2008. pokrenuo kampanju vazdušnih udara protiv militanata u Gazi, nazvanu "Operacija liveno olovo", kako bi zaustavio palestinsko raketiranje na Izrael. Do trenutka kada je 18. januara objavljen prekid vatre, ubijeno je 1.400 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Operaciju "Stub odbrane" Izrael je 14. novembra 2012. pokrenuo raketnim udarom u kojem je ubijen glavni komandant Hamasa Ahmed Džabari. U osmodnevnom sukobu koji je usledio, ubijeno je 177 Palestinaca i šest Izraelaca.
Militanti iz Gaze ispalili su više od hiljadu raketa na Izrael, od kojih je stotine presrelo raketni odbrambeni sistem "Gvozdena kupola".
Manje od dve godine kasnije 8. jula 2014. Izrael pokreće operaciju "Zaštitna ivica", ponovo sa proklamovanim ciljem zaustavljanja palestinske raketne paljbe i uništavanja tunela koje militanti koriste za krijumčarenje oružja i infiltriranje u Izrael.
U ovoj operaciji izraelska vojska je dejstvovala i iz vazduha i sa mora, a tokom sedmonedeljnih sukoba ubijen je 2.251 Palestinac i 74 Izraelca, uključujući 68 vojnika.
Izrael odgovara na salvu Hamasove raketne vatre 11-dnevnom kampanjom vazdušnih i artiljerijskih udara u kojima je poginulo najmanje 248 ljudi u Gazi, uključujući 66 dece. Trinaestoro je ubijeno na izraelskoj strani, uključujući jednog vojnika.
Hamas je lansirao rakete nakon sukoba između izraelskih snaga bezbednosti i Palestinaca u džamiji Al Aksa u Jerusalimu u kojima je povređeno na stotine Palestinaca.
Pet dana borbi između Izraela i druge militantne grupe u Gazi, Islamski džihad, ostavilo je 33 mrtvih u Gazi i dva u Izraelu – palestinskog radnika iz Gaze i jednog starijeg Izraelca.
U izraelskim udarima ubijeno je najmanje šest najviših ličnosti Islamskog džihada, koji Sjedinjene Države i Evropska unija smatraju terorističkom grupom.
Najmanje šestoro dece i više civila takođe su među poginulima u Gazi pre nego što je Egipat pregovarao o prekidu vatre.
Zastrašujući podaciSvet osuđuje napad na Izrael, pokrovitelji militantnih grupa iz Pojasa Gaze obećavaju dalju potporu Palestincima.
Postavlja se, međutim, pitanje da li Hamas deluje da bi ispunio zahteve Palestinaca za suverenitetom ili radi na uništavanju postojanja Izraela? I obrnuto – da li Izrael deluje da bi se odbranio ili je posvećen sprečavanju Palestinaca na samoopredeljenje i obećanu državnost?
Kakav god da je odgovor zastrašujući podaci govore sami za sebe. I pre jučerašnjeg dana, od 2008. godine izraelsko-palestinski sukobi iza sebe su ostavili 308 izraelskih žrtava i 6.407 palestinskih.
Izvor
