Апсолутно не подржавам све оно што има екстремистички исламистички предзнак а код "Хамаса" је он "удвостручен". Међутим, не оправдавам но ово што је учинио Израел са појасом Газе. Не сада, него раније. Где су очеви и дедови тих људи (из појаса Газе, па и других палестинских територија) живели? На територији која је данас Израел. Да ли су они баш сви дошли у појас Газе добровољно? Не, већину их протерала држава Израел. Да ли је Израел формиран као демократска, мултинационална, мултикултурална држава? Не, формиран је искључиво као држава јеврејског народа. За друге нације (религије) ту нема места. Могу их донекле толерисати, али, генерално, они су људи другог реда. Да ли су сви Арапи који и сада живе на територије државе Израел добили, или имају држављанство Израела. Не, многи га ни сада немају. да ли ће се јеврејска насеља на "Западној обали" срушити и Јевреји повући? Не неће. Многи међи Јеврејима (не само у Израелу) заговарају да се околни Палестинци (на Западној обали) протерају јер је то древна, исконска јеврејска земља. И како све ово може опстати као одрживо решење? Не може, стално ће производити сукобе са околином, као што га и производи.
Шта је решење? То у овом тренутку нико живи не зна, нити ће и један и друга страна прихватити било какво друго решење него "истребљење" оног другог. Решење ће вероватно доћи онда када обе стране прихвате да су ти "други" исто људи баш као и они сами, са свим правима и потребама које себи приписујемо или желимо. И када се религија избаци из политике. А на обе стране она је примарни фактор.
Џумба, не могу се ствари посматрати ван историјског контекста. Стварање јеврејске државе у Палестини (географски појам) је било предвиђено још 1917. године, Балфоровом декларацијом (прва држава која је подржала декларацију је била Краљевина Србија). Велика Британија је добила мандат Лиге народа (1920.) да управља тим подручјем док се не створе услови за то. Међунационални сукоби између Арапа и Јевреја су почели још пре 1. св. рата, али су се у међуратном периоду интензивирали. Арапи су извели два велика погрома над Јеврејима, које је зауставила британска армија. Полако постаје јасно да је заједничка држава неодржива. Долази и до сукоба између Британаца и Јевреја. У једном тренутку, Британцима је било доста и судбину Палестине препуштају Уједињеним нацијама. Уједињене нације доносе одлуку да се формирају две државе и утврђују границе. Највећи број Арапа на прихвата ово одлуку. Дан након проглашења државе Израел, она је нападнута од пет арапских држава, уз подршку доброг дела локалног арапског становништва. Израел је успео да се одбрани и заузме и неке територије које му поделом Палестине нису припадале. Египат је заузео Газу, Јордан је заузео Западну обалу. То су биле границе до 1967. године. Током рата су и Јевреји и Арапи бежали на територије које су биле под њиховом контролом. Тако је велики број Арапа који су живели на територији Израела завршио у околним арапским земљама. У исто време, Јевреји који су вековима живели у арапским и исламским земљама (од Марока па до Јемена и Ирана) су били присиљени да побегну и доселили су се у Израел.
Арапи који су избегли дуго времена нису прихватили постојање државе Израел. Решење проблема је било ”баците Израел у море”. У томе су их подржавали и многи арапски лидери. До рата 1967. године долази након најава арапских лидера да ће напасти Израел и груписања њихове војске. (Тај рат би упоредио са оним што је Никола Пашић тражио од савезника 1915, да се Србији дозволи превентивни упад у Бугарску, како би је разоружали.) Израелска победа у рату и преузимање подручја Западне обале, које је до тада држао Јордан, је довело до новог таласа арапских избеглица.
Решење проблема, које је Израел заговарао је било територије за мир. Када су палестински лидери схватили да морају преговарати (ни рат ни тероризам нису уродили плодом) дошло је ди споразума којима су формиране палестинске аутономије као пут за стварање палестинске државе. Израел је срушио нека јеврејска насеља и забранио Јеврејима да оснивају нова.
Део Палестинаца није био задовољан решењем, и уз подршку одређених исламских кругова, напушта ПЛО и оснива екстремистичке организације. Релативно брзо падају у воду многи споразуми. Програм тих органицаја се и даље своди на ”баците Израел у море”.
У Израелу живи два милиона Арапа и већина има израелско држављанство, око 20% становништва. (Изузетак је пар стотина хиљада на подручју Источног Јерусалима.) Међу њима је више од 9% хришћана, јер нису били изложени исламизацији као на подручјима која су контролисали Палестинци. Хришћани, Друзи и Бедуини у великом броју служе у израелској војсци и доста добро су интегрисани у друштво. Међу муслиманима, више од 60% би радије наставило да живи у Израелу него у некој новој палестинској држави. На прошлим изборима су учествовали и у влади.
Где је решење конфликта? Постоји виц који сам недавно чуо. Човек се молио код Западног зида у јерисалиму (најсветије место за Јевреје, многи туристи такође долазе тамо да се моле и оставе ”писма” са молбама упућеним Богу). У једном тренутку, човек чује глас: ”Испунићу ти једну жељу”. наконм кратког размишљања, човек затражи мир између Палестинаца и Јевреја. Са друге стране чује одговор: ”Ја сам само зид.”
Решење је вероватно у формирању две државе, али да би до тога дошло и једна и друга страна морају да одустану од максималистичких захтева. Палестинци су сваки пут добијали мање него што им је нуђено прошли пут. То ће се наставити. Време не ради за Палестинце, него за Израел. Имају јачу економију (номинални БДП већи него у Немачкој), огромну армију, технолошки су супериони. Имају и већи природни прираштај (ма колико то деловало невероватно), захваљујући ортодоксним и ултраортодоксним Јеврејима.
