Sukobi u Palestini/Izraelu

[fazan]

Горан Мекетић живи са породицом у кибуцу Маген, на 4,5 км од Газе. За разлику од многих других, овај кибуц је успео да одбије напад терориста и издржи до доласка израелске војске. На свом твитер (”X”) налогу је описао шта се догађало, а наши медији су пренели.


Srbin iz Izraela otkrio jezive detalje: "Tata, ako tebe ubiju da li mogu da koristim tvoje oružje?"

Srbin koji živi u jednom od izraelskih kibuca, koji je napadnut u subotu, oglasio se na društvenim mrežama nakon stravičnog napada Hamasa.

Čovek koji se na Tviteru potpisuje kao Kibucnik i koji već duže vreme objavljuje detalje iz života u Izraelu danima se nije oglašavao, pa su mnogi bili zabrinuti za njega i porodicu.

Kako kaže, fokus je bio na preživljavanju tokom užasnih dana, a sada su na sigurnom.

"Nakon 48 neprospavanih sati u ponedeljak je naš kibuc evakuisan pod pratnjom vojske. U kibucu je ostalo mnogo vojnika i oko 20 civila koji su mobilisani i priključeni bezbednosnim snagama. Za sada imamo svu potrebnu pomoć. Mnogo je volontera, terapeuta,i ostalih, koji 24 sata rade sa nama i stoje nam na raspolaganju.Trenutno smo fokusirani na decu, prijatelje koji su ovde i koji su izgubili najmilije a uporedo se i sami trudimo da dođemo sebi", počinje on svoju ispovest.

Navodi da je mnogo poznanika, ljudi, dece, prijatelja, kolega nisu više među živima ili su kidnapovani.

"Deca su ostala bez školskih drugova, učiteljica, prijatelja. Razredi su prepolovljeni. Eškol je mala opština uz Gazu. Oko 12.000 ljudi i većina se lično i poznaje. Svi imaju nekog koga su izgubili ili ko je kidnapovan od strane Hamasa i islamskog džihada i odveden u Gazu. Preko 1.300 ljudi je ubijeno, više od 3.500 ranjeno, a preko 150 kidnapovano".

Kaže da među njima ima i beba, dece, bolesnih, starijih ljudi.

"Ljudi sa kojima smo se do juče smejali, družili, radili. Moj Dejan (22) je bio do 5 ujutro kod druga u kibucu Nir Oz čija porodica je u 6.30 ubijena. Roditelji Mijinog (26) dečka kod koga je mnogo puta prespavala su ubijeni u kibucu Nativ Hasara. Mia je trenutno u Africi, gde volontira. A kad se vrati biće mobilisana. Moja Daniel (16,5) se preko kamere opraštala od druga iz kibuca Beeri, kome su u kući bili teroristi dok su on, braća i roditelji bili u skloništu. Držali su rukama sigurnosnu bravu, na vratima sigurne sobe (skloništa, koju mahom imaju svi stanovi i kuće u Izraelu) dok su teroristi Hamasa palili njihov stan sa njima unutra i pucali na ta vrata. Samo ih je puka sreća spasila", opisao je on dramu koju je njegovo dete preživelo.

Tu užasnim scenama, kako kaže, nije bio kraj.

"Danielina razredna sa kojom je iduće nedelje trebalo da ide u Aušvic, se vodi kao nestala. Najmlađi sin Ofir (12) je video snimak školskog druga (12), iz kibuca Nir Oz kako ga palestinski civili odvode u Gazu. Daniel je bila sa mamom na 50 metara od mesta gde se sve to dešavalo. Dejan je bio sam u svojoj kući u kibucu, kao i moj tata naoružani samo noževima. Za razliku od drugih kibuca i naselja, mi u kibuc Magenu smo imali neverovatnu sreću, inače bi i mi bili zbrisani.

Kako kaže, nema dovoljno reči da opiše kroz šta su prošli, a to kobno subotnje jutro opisuje do detalja.

"Oko 6 sati ujutru su nas probudile rakete iz pravca Gaze, na šta smo se već delimično i navikli. Sa zvukom sirena smo se skolinili u sklonište. I niko nije ni slutio šta će da usledi samo par minuta kasnije. Jedan momak iz civilne odbrane kibuca i moj dobar prijatelj Eran Coref odlučio je da prošeta sa oružjem do tačke iznad bazena odakle se vidi ceo pojas ispred Gaze. Tada je video oko 70 naoružanih terorista na motorima i automobilima i na samo par metara od zapadne ograde kibuca. Svi su bili sa dugim cevima i raketama RPG", opisuje strahotu koju su videli i nastavlja:

"Eran istog trenutka otvara vatru na njih, a ubrzo mu se pridružuje i desetak članova kibuca koji su u tom trenutku imali oružje u kući. Prvo su došla njegova dva brata i sin mlađeg brata a zatim i ostali. Uprkos njima, teroristi ipak uspevaju da uđu u naš kibuc, raznevši ogradu raketom. Čovek koji je odgovoran za bezbednost kibuca, Baruh Kohen se tada svojim autom zaleće direktno na teroriste koji ga pogađaju raketom. Baruhu je usled zadobijenih povreda kasnije amputirana noga. U unakrsnoj vatri pokušavajući da ga izbave, jedan član kibuca, Avi Flajšer biva pogođen u leđa, da bi kasnije preminuo od posledica ranjavanja".

On kaže da je drugi član kibuca Nadav Rot pogođen u rame i imao je već par operacija do sada. Naglašavaj da je ta mala hrabra grupa od 10 civila držala teroriste, njih 70- tak 7-8 sati dok prvi vojnici nisu dosli u kibuc.

"Dodaću i da su 2 grupe terorista od njih stotinak prošle pored južne i severne kapije kibuca i nastavile napad na druga naselja. Ofir se tog jutra zadesio kod mene tako da smo ostali u kući sa oružjem jer je nasa kuća prva do severne ograde kibuca. 'Tata, ako tebe ubiju da li mogu da koristim tvoje oružje...' su reči koje mi i dalje odzvanjaju u ušima", ispričao je on potresne detalje užasnog dana.

Kaže i da je pored navedenih, juče pronađeno telo još jednog člana kibuca koji je oko 8.30 bio na putu kući, a kojeg su teroristi Hamasa uhvatili, izveli iz kola i likvidirali.

"Jedna kuća u kibucu je i pogođena raketom. Teroristi su i u nedelju pokušali napad na kibuc, ali su odbijeni. Ljudi i deca, muškarci, devojke, stari i mladi, čitave familije su ubijane, žive paljene.Ubijali su decu pred roditeljima i roditelje pred decom. Kibuci Nir Oz, Beeri, Nirim, Kfar Aza i ostali su sravljeni sa zemljom dok smo mi bukvalno imali sreće", priča i dodaje:

"Ne želim da pomislim šta bi nam se desilo da je Eran otišao malo kasnije da vidi šta se dešava. Da je, recimo, Dejan ostao kod tog druga ili da je otišao na žurku na kojoj se desio pokolj. Da su Daniel ili Mia odlučili da prespavaju kod druga/dečka. Da su ove dve grupe terorista sa kojima su bili i njihovi civili odlučile da uđu sa strane u kibuc. Neverovatna sreća i hrabrost tih ljudi, među kojima je bilo i par devojaka je bukvalno spasilo moj Kibuc od pokolja terorista. Na žalost, mnogi nisu preživeli. U ovim trenucima pokušavamo da budemo zajedno sa prijateljima i drugovima koji su preživeli", završio je svoju ispovest i zahvalio svima koji su brinuli za njega.

Извор: B92

[fazan]

Авион "Ер Србије" из Израела, преко Скопља, стигао до Београда

Још једна група путника стигла је поподне из Израела. Држављани Северне Македоније, Црне Горе, Албаније и Србије евакуисани су авионом "Ер Србије" који је након Скопља, слетео на Аеродром “Никола Тесла“.

У авиону "Ер Србије" укупно је било 133 путника, у највећем броју грађана Северне Македоније, као и један број држављана Србије и Црне Горе. Авион је претходно слетео у Скопље. Трошкове лета сносила је Влада Северне Македоније, а Вујовић је рекао да су на том лету 43 наша држављанина.

Видео прилог:


Извор: РТС

[fazan]

U Beogradu održana "Šetnja za mir u Izraelu"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U Beogradu je danas održana "Šetnja za mir u Izraelu", koju je organizovala nevladina organizacija Haver Srbija.

Prisutni su se okupili na platou ispred Filozofskog fakulteta, gde je pročitana Molitva za mir na hebrejskom i srpskom jeziku.

Oni su potom prošetali Knez Mihailovom ulicom do Kalemegdana i spomenika Pobedniku, gde su upaljene sveće za žrtve i otpevane su pesme na hebrejskom jeziku.

Šetnja je bila posvećena žrtvama napada u Izraelu 7. oktobra, njihovim porodicama i prijateljima, sa ciljem da se osudi i ustane protiv, kako se navodi u saopštenju NVO Haver Srbija, "ovog surovog čina terorizma" i pozove na uspostavljanje mira.


Извор: Блиц

[dzumba]

Kao što se vidi iz priloženog, vreme je idealno i vedro.Ostaje pitanje zašto Izrael odlaže kopnenu operaciju . Ne bih spekulisao ali ne znamo šta se iza brda valja... Čekaju i drugi nosač kome je potrebno oko 6 dana da stigne do odredišta ? Iako je treći na Kritu ( trenutno se "utovara" u bazi Souda Bay ( zapadni deo ostrva pored grada Chania).

Израелу сигурно не треба подршка авијације САД са носача авиона. Имају они довољно авиона. Носачи су ту због Ирана и других који би да оружјем спрече Израел да уради то што је наумио.

[dzumba]

Горан Мекетић живи са породицом у кибуцу Маген, на 4,5 км од Газе. За разлику од многих других, овај кибуц је успео да одбије напад терориста и издржи до доласка израелске војске. На свом твитер (”X”) налогу је описао шта се догађало, а наши медији су пренели.


Srbin iz Izraela otkrio jezive detalje: "Tata, ako tebe ubiju da li mogu da koristim tvoje oružje?"

Srbin koji živi u jednom od izraelskih kibuca, koji je napadnut u subotu, oglasio se na društvenim mrežama nakon stravičnog napada Hamasa.

Čovek koji se na Tviteru potpisuje kao Kibucnik i koji već duže vreme objavljuje detalje iz života u Izraelu danima se nije oglašavao, pa su mnogi bili zabrinuti za njega i porodicu.

Kako kaže, fokus je bio na preživljavanju tokom užasnih dana, a sada su na sigurnom.

"Nakon 48 neprospavanih sati u ponedeljak je naš kibuc evakuisan pod pratnjom vojske. U kibucu je ostalo mnogo vojnika i oko 20 civila koji su mobilisani i priključeni bezbednosnim snagama. Za sada imamo svu potrebnu pomoć. Mnogo je volontera, terapeuta,i ostalih, koji 24 sata rade sa nama i stoje nam na raspolaganju.Trenutno smo fokusirani na decu, prijatelje koji su ovde i koji su izgubili najmilije a uporedo se i sami trudimo da dođemo sebi", počinje on svoju ispovest.

Navodi da je mnogo poznanika, ljudi, dece, prijatelja, kolega nisu više među živima ili su kidnapovani.

"Deca su ostala bez školskih drugova, učiteljica, prijatelja. Razredi su prepolovljeni. Eškol je mala opština uz Gazu. Oko 12.000 ljudi i većina se lično i poznaje. Svi imaju nekog koga su izgubili ili ko je kidnapovan od strane Hamasa i islamskog džihada i odveden u Gazu. Preko 1.300 ljudi je ubijeno, više od 3.500 ranjeno, a preko 150 kidnapovano".

Kaže da među njima ima i beba, dece, bolesnih, starijih ljudi.

"Ljudi sa kojima smo se do juče smejali, družili, radili. Moj Dejan (22) je bio do 5 ujutro kod druga u kibucu Nir Oz čija porodica je u 6.30 ubijena. Roditelji Mijinog (26) dečka kod koga je mnogo puta prespavala su ubijeni u kibucu Nativ Hasara. Mia je trenutno u Africi, gde volontira. A kad se vrati biće mobilisana. Moja Daniel (16,5) se preko kamere opraštala od druga iz kibuca Beeri, kome su u kući bili teroristi dok su on, braća i roditelji bili u skloništu. Držali su rukama sigurnosnu bravu, na vratima sigurne sobe (skloništa, koju mahom imaju svi stanovi i kuće u Izraelu) dok su teroristi Hamasa palili njihov stan sa njima unutra i pucali na ta vrata. Samo ih je puka sreća spasila", opisao je on dramu koju je njegovo dete preživelo.

Tu užasnim scenama, kako kaže, nije bio kraj.

"Danielina razredna sa kojom je iduće nedelje trebalo da ide u Aušvic, se vodi kao nestala. Najmlađi sin Ofir (12) je video snimak školskog druga (12), iz kibuca Nir Oz kako ga palestinski civili odvode u Gazu. Daniel je bila sa mamom na 50 metara od mesta gde se sve to dešavalo. Dejan je bio sam u svojoj kući u kibucu, kao i moj tata naoružani samo noževima. Za razliku od drugih kibuca i naselja, mi u kibuc Magenu smo imali neverovatnu sreću, inače bi i mi bili zbrisani.

Kako kaže, nema dovoljno reči da opiše kroz šta su prošli, a to kobno subotnje jutro opisuje do detalja.

"Oko 6 sati ujutru su nas probudile rakete iz pravca Gaze, na šta smo se već delimično i navikli. Sa zvukom sirena smo se skolinili u sklonište. I niko nije ni slutio šta će da usledi samo par minuta kasnije. Jedan momak iz civilne odbrane kibuca i moj dobar prijatelj Eran Coref odlučio je da prošeta sa oružjem do tačke iznad bazena odakle se vidi ceo pojas ispred Gaze. Tada je video oko 70 naoružanih terorista na motorima i automobilima i na samo par metara od zapadne ograde kibuca. Svi su bili sa dugim cevima i raketama RPG", opisuje strahotu koju su videli i nastavlja:

"Eran istog trenutka otvara vatru na njih, a ubrzo mu se pridružuje i desetak članova kibuca koji su u tom trenutku imali oružje u kući. Prvo su došla njegova dva brata i sin mlađeg brata a zatim i ostali. Uprkos njima, teroristi ipak uspevaju da uđu u naš kibuc, raznevši ogradu raketom. Čovek koji je odgovoran za bezbednost kibuca, Baruh Kohen se tada svojim autom zaleće direktno na teroriste koji ga pogađaju raketom. Baruhu je usled zadobijenih povreda kasnije amputirana noga. U unakrsnoj vatri pokušavajući da ga izbave, jedan član kibuca, Avi Flajšer biva pogođen u leđa, da bi kasnije preminuo od posledica ranjavanja".

On kaže da je drugi član kibuca Nadav Rot pogođen u rame i imao je već par operacija do sada. Naglašavaj da je ta mala hrabra grupa od 10 civila držala teroriste, njih 70- tak 7-8 sati dok prvi vojnici nisu dosli u kibuc.

"Dodaću i da su 2 grupe terorista od njih stotinak prošle pored južne i severne kapije kibuca i nastavile napad na druga naselja. Ofir se tog jutra zadesio kod mene tako da smo ostali u kući sa oružjem jer je nasa kuća prva do severne ograde kibuca. 'Tata, ako tebe ubiju da li mogu da koristim tvoje oružje...' su reči koje mi i dalje odzvanjaju u ušima", ispričao je on potresne detalje užasnog dana.

Kaže i da je pored navedenih, juče pronađeno telo još jednog člana kibuca koji je oko 8.30 bio na putu kući, a kojeg su teroristi Hamasa uhvatili, izveli iz kola i likvidirali.

"Jedna kuća u kibucu je i pogođena raketom. Teroristi su i u nedelju pokušali napad na kibuc, ali su odbijeni. Ljudi i deca, muškarci, devojke, stari i mladi, čitave familije su ubijane, žive paljene.Ubijali su decu pred roditeljima i roditelje pred decom. Kibuci Nir Oz, Beeri, Nirim, Kfar Aza i ostali su sravljeni sa zemljom dok smo mi bukvalno imali sreće", priča i dodaje:

"Ne želim da pomislim šta bi nam se desilo da je Eran otišao malo kasnije da vidi šta se dešava. Da je, recimo, Dejan ostao kod tog druga ili da je otišao na žurku na kojoj se desio pokolj. Da su Daniel ili Mia odlučili da prespavaju kod druga/dečka. Da su ove dve grupe terorista sa kojima su bili i njihovi civili odlučile da uđu sa strane u kibuc. Neverovatna sreća i hrabrost tih ljudi, među kojima je bilo i par devojaka je bukvalno spasilo moj Kibuc od pokolja terorista. Na žalost, mnogi nisu preživeli. U ovim trenucima pokušavamo da budemo zajedno sa prijateljima i drugovima koji su preživeli", završio je svoju ispovest i zahvalio svima koji su brinuli za njega.

Извор: B92

Из овог што је написао Горан, али и из других извештаја јасно је да су припадници Хамас-а имали задатак да убију што више људи (укључујући и децу), не правећи разлику између војника и цивила.

Оно што ми није јасно јесте зашто су сви одлазили у склоништа а да нико из обезбеђења не остаје напољу и осматра околину. Па они су ипак били на подручју на коме су терористички напади увек били могући.

[fazan]

Из овог што је написао Горан, али и из других извештаја јасно је да су припадници Хамас-а имали задатак да убију што више људи (укључујући и децу), не правећи разлику између војника и цивила.

Оно што ми није јасно јесте зашто су сви одлазили у склоништа а да нико из обезбеђења не остаје напољу и осматра околину. Па они су ипак били на подручју на коме су терористички напади увек били могући.

Мислим да то никоме није јасно, претпостављам да дуго времена није било терористичких напада, па зато нису ни очекивали да ће се то догодити. Напад оваквог обима никада до сада није био забележен.

[Kubovac]

Katastrofalne prognoze: Rat će se proširiti?

Iranski predsednik Ebrahim Raisi upozorio je danas, u telefonskom razgovoru sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, da će se rat proširiti.

Kako je kazao, rat će se proširiti ukoliko ne prestane izraelska opsada Pojasa Gaze, objavili su iranski državni mediji.

"Situacija će se zakomplikovati... ako zločini cionističkog režima, uključujući ubijanje ljudi i blokadu Gaze, ne budu zaustavljeni", rekao je Raisi.

Iranski predsednik nije pomenuo napad Hamasa iz Gaze na južni Izrael 7. oktobra koji je izazvao najnoviji rat, preneo je "Tajms ov Izrael", navodeći da je Iran dugo bio pristalica te palestinske terorističke organizacije.

Makron je tokom razgovora upozorio Raisija da Iran treba da izbegne bilo kakvu aktivnost koja bi mogla da dovede do eskalacije ili proširenja sukoba između Izraela i Hamasa i da učini sve što je moguće da se to izbegne, saopštila je Makronova kancelarija, preneo je Rojters.

Kako se navodi, Makron je rekao Raisiju da Iran, s obzirom na svoje odnose sa Hezbolahom i Hamasom, ima odgovornost u vezi sa mogućim širenjem sukoba, posebno na Liban.

"Iran mora učiniti sve što je moguće kako bi se izbeglo regionalno rasplamsavanje (sukoba)", rekao je Makron.


Izvor

[PakleniVuk]

IDF je započeo evakuaciju stanovništva u pojasu od 2 kilometara udaljenosti od granice sa Libanom po naređenju ministra odbrane Joava Galana. Sledeća naseljena mesta spadaju u taj obuhvat: Ghajar, Dishon, Kfar Yuval, Margaliot, Metula, Avivim, Dovev, Ma’ayan Baruch, Bara’m, Manara, Yiftach, Malkia, Misgav Am, Yir’on, Dafna, Arab al-Aramshe, Shlomi, Netu’a, Ya’ara, Shtula, Matat, Zari’t, Shomera, Betzet, Adamit, Rosh HaNikram, Hanita and Kfar Giladi.

Objavljeno na svim društvenim mrežama IDF i na njihovom zvaničnom sajtu https://www.idf.il/en/

[Brok]

Zanimljiv video koji prati život specijalne izraelske padobranske jedinice i kasnije tokom video priloga uopšte život vojnika na odsluženju vojnog roka. Video se pojavio pre 12 h, ali sam prilično siguran da je snimljen pre 07.10.2023.


Podseća me na odsluženje mog vojnog roka ('91/'92), ali tek posle obuke. Pištolj, puška, lisice, gumena palica, na opasaču okačeni na ivicu kreveta gde spavam, u spavaonici i jedeš i pripremaš hranu, naizgled haotično, mada se znalo, ko ide u patrolu, ko daje prijavnicu, ko je dežurni službe... ostali su mogli da rade šta im je volja... Mada je uvek dežurni službe morao znati gde se nalazimo, recimo ako smo na sportskim aktivnostima sve dok se ne krene na teren ili dok nam Jevđa "odozgo" ne pošalje nekoga u kontrolu, e onda sve nam to lepo srede oni koji su u pritvoru. Igrom slučaja ni jednu kontrolu nisam imao posle vrlo teške i zahtevne obuke (tek onda sam video da je čovek najveća životinja i da može da izdrži ono što nije ni sanjao), i to mislim zbog toga jer sam bio na nekom terenu dok je bila kontrola "odozgo".
U našu zgradu niko sem pripadnika vojne policije nije smeo da ulazi, čak ni dežurni oficir, kojeg smo jednom prilikom zadržali u pritvoru. Žalila nam se vojska ne nekog majora pilota, zvali su ga Hitler, zato što je bespotrebno zezao vojsku, i jedno jutro kada je isti bio dežurni aerodroma vidimo ga da se mota oko naše zgrade, i jedan od kolega (ne sećam se više izgovora, samo je bilo da mora hitno da vidi situaciju u našoj zgradi), ga pozove u zgradu, čim je kročio u zgradu, direktno su ga sproveli u pritvor. Kada je došao predpostavljeni naravno odmah je pušten.
Izvinjavam se na offtopicu.

Izraelska vojska od tinejdžera stvara prave ratnike obzirom da muškarci služe tri godine vojni rok dok devojke služe dve godine.
Ne znam koliko je obavezno služenje vojnog roka u Izrealu, ali u video priloga se može videti vojnik koji je zbog služenja vojnog roka morao (ili hteo) da prekine studije u inostranstvu.
Treba u Srbiji vratiti vojni rok kao što se vojska služila u JNA, i to bez izgovora, za sve da važi isto.

[Brok]

IDF nastavlja sa udarima u pojasu Gaze

Tokom poslednjih nekoliko sati uništeno je na desetine vojnih komandnih centara i minobacačkih punktova. Pored toga, napadnut je operativni komandni centar Ali Kadija, jednog od komandanata komandosa Hamasa „Nukhba” koji je ubijen pre nekoliko dana.

Štaviše, borbeni avioni IDF-a eliminisali su nekoliko Hamasovih terorista unutar vojnog kompleksa koji pripada terorističkoj organizaciji Hamas.

[milan55]

Interesantna emisija Nedjeljom u 2:

Povjesničar i novinar Dario Špelić pokušat će detaljnije pojasniti povijest izraelsko arapskih sukoba, a osim toga govorit će i o emisiji Povijest četvrtkom koju već više od 20 godina uređuje i vodi na Hrvatskom radiju.

[fazan]

Interesantna emisija Nedjeljom u 2:

Povjesničar i novinar Dario Špelić pokušat će detaljnije pojasniti povijest izraelsko arapskih sukoba, a osim toga govorit će i o emisiji Povijest četvrtkom koju već više od 20 godina uređuje i vodi na Hrvatskom radiju.

Добар прилог!

За оне који разумеју енглески, мислим да вреди погледати видео који објашњава јеврејска насеља на Западној обали, али и поделу тог подручја на зоне. Снимљен је пре 7 година, али је још увек актуелан.

Након рата из 1967. године, Јевреји су почели да насељавају подручја која су пре тога била под контролом Јордана (Западна обала) и Египта (Газа). У почетку је то било неорганизовано, а касније се укључила држава.

Оно што имамо данас на Западној обали је леопардова кожа. Процентуално, више Јевреја живи на Западној обали (28%), него што Арапа (укључујући и Палестинце) живи у Израелу. У Западној обали живи отприлике 2,2 милиона Палестинаца и 850 хиљада Јевреја. Западна обала је подељена на 3 зоне. Чисте палестинске зоне, зоне са палестинском управом и израелским службама безбедности и јеврејске зоне.

Када је Израел заузео Западну обалу, то подручје је било релативно слабо насељено. Године 1970. је тамо живело мање од 700 хиљада људи. Јеврејски досељеници су почели да насељавају најбоље делове тог подручја, са обрадивим земљиштем и водом. Као последица тога, данас је највећи део природних ресурса на том подручју под контролом Јевреја.

Досељавали су се и Палестинци. Потомци оних који су прогнани 1948. су доживели да буду прогнани из суседних арапских земаља. Ради економских могућности које је близина Израела омогућавала, досељавали су се и из економских мотива.

Када се говори о избегличким камповима, многи од нас помисле на шаторска насеља. Међутим, то су цели градови, саграђени од чврстих материјала. Нико се није бавио урбанистичким планирањем, али слична је ситуација и у многим арапским земљама. Исто тако, јеврејски досељеници не живе под шаторима. То су комплетни градови (овде су водили рачуна о урбанизму), саобраћајнице, болнице, универзитети.

Све ово отежава формирање палестинске државе на Западној обали. Тих 850 хиљада Јевреја имају израелско држављанство и гласају на изборима. Такође, имају већи природни прираштај, Палестинка роди 3,2 деце - а Јеврејка 5,1.

Мислим да вреди погледати.

[fazan]

У другом делу, разговарају са насељеницима и јеврејскимм насељима. Део њих је тамо из идеолошких разлога, да онемогуће палестинску државу и потврде јевррејски суверенитет. Али највећи део њих је тамо ради бољег квалитета живота. Око 15% становништва се доселило из Америке и живи у америчком стилу: велике куће, терени за голф, близина града (Јерусалима). Имајте на уму да је снимано пре 7 година и да бројеви који се спомињу више нису исти.

[dzumba]

IDF je započeo evakuaciju stanovništva u pojasu od 2 kilometara udaljenosti od granice sa Libanom po naređenju ministra odbrane Joava Galana. Sledeća naseljena mesta spadaju u taj obuhvat: Ghajar, Dishon, Kfar Yuval, Margaliot, Metula, Avivim, Dovev, Ma’ayan Baruch, Bara’m, Manara, Yiftach, Malkia, Misgav Am, Yir’on, Dafna, Arab al-Aramshe, Shlomi, Netu’a, Ya’ara, Shtula, Matat, Zari’t, Shomera, Betzet, Adamit, Rosh HaNikram, Hanita and Kfar Giladi.

Objavljeno na svim društvenim mrežama IDF i na njihovom zvaničnom sajtu https://www.idf.il/en/

Иначе, евакуација становништва из зоне борбених дејстава је стара пракса Израелске војске. И то не само свог, јеврејског становништва већ и арапског. Са чисто војне тачке гледишта то је добра ствар јер онда не мораш да водиш бригу о њима нити да их контролишеш на било који начин (осим да се врате). Непријатељ има мање могућности да цивиле користи или као штит или као извор података.

[dzumba]

Све ово отежава формирање палестинске државе на Западној обали. Тих 850 хиљада Јевреја имају израелско држављанство и гласају на изборима. Такође, имају већи природни прираштај, Палестинка роди 3,2 деце - а Јеврејка 5,1.

У тим условима је немогуће физички успоставити палестинску државу, на начин како познајемо да се формирају и делују државе. Можда је могуће успоставити неки провизоријум какав и сада постоји али да не буде државних граница. Евентуално би се могла формирати нека заједничка управа у смислу решавања локалних (регионалних) проблема по комуналном систему (хајде да кажем, условно заједница општина, јеврејских и палестинских која би решавала проблеме комуналне проблеме и неке заједничке о чему би се договорили ). Свако би могао бити држављанин "своје" државе, али би могао да се слободно креће и борави у обе. Сваком би судио његов суд, а за спорове где су стране са различитим држављанством неки посебан двоетнички суд на паритетној основи...и сл и тд.

Али, да би било шта функционисало екстремисти обеју страна би морали бити послати у пустињу у заједнички "кибуц" (затвор) одакле би били пуштани када би се "измирили". Наравно, ово је утопија...