Израел је бомбардовао комплекс иранске амбасаде. Да ли је то дозвољено?(Објављено 2. априла 2024 Ажурирано 3. априла 2024. у 9:13 по источном времену)Израел вероватно може да тврди да његове акције нису прекршиле заштиту дипломатских мисија међународног права, кажу стручњаци.
Израел је у понедељак бомбардовао зграду која је била део комплекса иранске амбасаде у Дамаску, убивши седам људи, укључујући генерала Мохамада Резу Захедија, који је надгледао тајне војне операције Ирана у Сирији и Либану, и још два висока генерала.
Вековима су дипломатске просторије биле под посебном заштитом. Дипломате добијају имунитет од кривичног гоњења у земљи домаћину, а зграде амбасада се често посматрају као уточиште за грађане своје нације — у њих не може ући полиција земље домаћина без дозволе дипломатског особља, а често постају уточишта за исељенике у време рата .
Дакле, напади на дипломатске објекте имају посебну тежину, како у закону, тако и у народној машти. Али у овом случају, кажу стручњаци, Израел вероватно може да тврди да његове акције нису прекршиле заштиту дипломатских мисија међународног права. Ево зашто.
Комплекс амбасаде није био на израелском тлу.Дипломатске зграде имају право на широку заштиту од напада или другог мешања земље домаћина према међународном обичајном праву, кодификованом у Бечкој конвенцији о дипломатским односима из 1961. и Конвенцији о конзуларним односима из 1963. године .
Члан 22. Конвенције о дипломатским односима каже:
„Просторе мисије су неповредиви. Агенти државе пријема не могу у њих ући, осим уз сагласност шефа мисије. Држава пријема има посебну дужност да предузме све одговарајуће кораке да заштити просторије мисије од било каквог упада или оштећења и да спречи било какво нарушавање мира мисије или нарушавање њеног достојанства.”Те заштите остају на снази чак и ако се амбасада користи у криминалне или војне сврхе. Држава пријема може да прекине дипломатске односе, или појединим појединцима укине дипломатски имунитет и протера их из земље, али ипак мора да „поштује и штити“ зграде амбасаде и њихов садржај чак и након затварања мисије.
Просторије конзулата су такође неповредиве према члану 31. Бечке конвенције о конзуларним односима. У посебно шокантном примеру како се то може одиграти, након што је новинар Јамал Кашоги убијен у саудијском конзулату у Турској 2018. године, турски званичници морали су да чекају данима пре него што су коначно добили дозволу да уђу.
Али, иако су та правила дипломатских односа темељ међународног права, она заправо имају малу снагу у случају бомбардовања Дамаска, кажу стручњаци, јер се односе само на одговорности „државе пријема“ — у овом случају Сирије. — а о нападима треће државе на страну територију ништа.
„Израел је трећа држава и није везан законом о дипломатским односима у вези са иранском амбасадом у Сирији“, рекао је Аурел Сари, професор међународног права на Универзитету Ексетер у Уједињеном Краљевству.
Државе пријема имају обавезу да штите амбасаде од напада, рекао је Сари, што би теоретски значило да Сирија има обавезу да заштити иранску амбасаду ако може. Међутим, није јасно које је заштитне кораке могао предузети у овом случају.
У пракси, у међународним односима постоји јак табу против напада на амбасаде, рекао је Марко Милановић, професор међународног јавног права на Универзитету Рединг у Великој Британији. Али тај обичај је шири од онога што међународно право заправо забрањује, рекао је он.
Симболично, за Иран, уништавање његове амбасаде или конзулата, то се само сматра већим ударцем,“ рекао је, „ако сте убили генерале негде у рову“. Али, додао је, „разлика није легална. Разлика је заправо у симболизму, у перцепцији.”
Може ли напад на територију амбасаде представљати кршење међународног права на друге начине?„Амбасаде су заштићене од употребе силе у оружаном сукобу, не првенствено зато што су амбасаде, већ зато што су цивилни објекти“, рекао је Јувал Шени, професор међународног права на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. „Стога, у принципу, није дозвољено циљати амбасаду на исти начин на који није дозвољено гађати школу.
Међутим, амбасада може изгубити ту заштиту ако се користи у војне сврхе, као што је случај са школама, домовима и другим цивилним зградама током рата. То би прво било гранично питање о томе да ли је сам сукоб легалан: међународно право генерално забрањује употребу силе против друге суверене државе, осим у самоодбрани.
Портпарол израелске војске, контраадм. Даниел Хагари није потврдио нити порекао улогу Израела у нападу, али је рекао за ЦНН да је циљ напада била „војна зграда Кудс снага прерушена у цивилну зграду у Дамаску“.
Припадник Револуционарне гарде, која надгледа Снаге Кудс, рекао је за Тајмс да је напад у понедељак био усмерен на састанак на коме су ирански обавештајни званичници и палестински милитанти разговарали о рату у Гази. Међу њима су били и вође палестинског исламског џихада, групе наоружане и финансиране од стране Ирана.
Иран је дуго замаглио границе између својих дипломатских мисија и војних операција на Блиском истоку. Своје амбасадоре у Ираку, Сирији, Либану и Јемену - земљама које чине "осовину отпора" - бира између команданата Кудсових снага, спољног огранка Корпуса Револуционарне гарде, а не својих каријерних дипломата. Године 2021, Мохаммад Џавад Зариф, тадашњи министар спољних послова Ирана, рекао је у снимку који је процурио да је спољна политика Ирана у региону одређена његовим војним операцијама на терену, а не традиционалном дипломатијом коју је поставило министарство спољних послова.
Ако је напад био усмерен на појединце који су били ангажовани у војним операцијама против Израела, укључујући и преко посредничке наоружане групе, то би вероватно значило да је зграда била легитимни војни циљ, рекао је Шени.
Израел је био ангажован у вишегодишњем рату у сенци са Ираном који је укључивао вишеструка убиства иранских војних лидера и нуклеарних научника.
Иран такође наоружава и финансира Хезболах, либанску милицију, која бомбардује северни Израел , а такође је присутна у Сирији.
Међународно право би и даље захтевало да напад буде пропорционалан: очекивана војна добит би морала бити већа од штете по цивиле и цивилне објекте, укључујући зграде. Ирански амбасадор у Сирији Хосеин Акбари рекао је државној телевизији да у нападу у понедељак није убијен ниједан цивил.
Где ово оставља Сирију?У овом случају, Израел је употребио силу против две државе: Ирана, чија је мета амбасада и генерали, и Сирије, земље у којој се амбасада налази.
„Израелски ваздушни напад изведен унутар Сирије без његовог пристанка био би у супротности са чланом 2(4) Повеље Уједињених нација, који забрањује држави да користи силу против територијалног интегритета или политичке независности било које друге државе“, рекао је Сари. професор у Ексетеру. „Уколико Израел није могао да оправда било какав ваздушни напад као чин самоодбране, то би представљало кршење међународног права.
Међу правним стручњацима постоји дебата о томе како и када закон о самоодбрани може оправдати нападе на територију трећих земаља, рекао је Шени. „ Питање је у међународном праву у којој мери бисте могли да глобализујете своју кампању и да је однесете на територију трећих земаља“, рекао је он. „У извесној мери, глобални рат против тероризма покренуо је слична питања. У којој мери можете циљати војну имовину у трећим земљама?"
Извор:
Њујорк Тајмс
