Razminiranje - pojam, oprema, nacini

[Kuzma®]

Pored ove dve metode pronalazenja mina koriste se i sledece metode:

-Pronalaženje mina uz pomoć georadara

Georadari predstavljaju dopunu detektorima metala. Za razliku od njih koji detektuju samo prisustvo metala, georadari detektuju promene u dielektričnim svojstvima materijala, pa samim tim mogu detektovati i prisustvo nemetalnih mina. Za razliku od vecine metoda za detekciju mina georadari imaju dugu istoriju i u potpunosti su istrazeni. Prvi georadar je konstruisan daleke 1929. godine za merenje dubine Austrijskog glecera, a prvi georadar namenjen detekciji mina 1940.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ruski georadar OKO-2
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Georadar u ispitivanju arheoloskog nalazista u Jordanu

Prirodne prepreke u zemljistu kao sto su stene, korenje biljaka i podzemne vode mogu prouzrokovati pojavu laznih signala. Takodje, prekomerena vlaznost zemlje izaziva znatno slabljenje radio talasa. Koh je pokazao da georadari imaju loše performanse u detekciji mina u vlaznom zemljistu na dubini većoj od 4cm.
Ako je georadar podesen da radi na visokim frekvencijama, dodatno ogranicenje predstavlja nemogucnost otkrivanja malih plasticnih mina na samoj povrsini zemlje. Signal sa mine ce biti maskiran signalom koji nastaje kao rezultat razlike dielektričnih svojstava vazduha i zemlje. Jos jedan nedostatak georadara predstavlja kompromis izmedju kvaliteta slike i dubine prostiranja, visoka frekvencija obezbedjuje dobru rezoluciju slike ali malu dubinu prostiranja. Za PP mine, centar frekvencije od 1 do 2 GHz predstavlja dobar izbor za vecinu vrsta zemljista.

-Metoda detekcije na bazi merenja provodnosti

Ova vrsta detekcije koristi elektricnu struju malog inteziteta da napravi sliku raspodele elektricne provodnosti provodnog medijuma. Tehnologija je od interesa zbog relativno niske cene, kao i zbog toga sto se merenjem električne provodnosti provodnog medijuma dobija direktna informacija o njegovom sastavu. Zbog toga sto se provodnost zemlje nalazi unutar odredjenog opsega, tehnologija je upotrebljiva i za detekciju zakopanih objekata, konkretno mina.

Uređaj za merenje provodnosti zemlje se sastoji iz dvodimenzinalnog niza elektroda položenih na zemlji. Kada je jedan par elektroda pobudjen elektricnom strujom reda 1mA, na ostalim se meri elektricni napon. Posle pobudjivanja svih nezavisnih parova elektroda od interesa i merenja odgovarajucih napona, posebnim algoritmom koristeci merene podatke se konstruise slika raspodele elektricne provodnosti zemlje. Prisustvo metalne ili nemetalne mine će poremetiti raspodelu elektricne provodnosti u zemlji.
Zbog cinjenice da i metalne i nemetalne mine poremecuju raspodelu elektricne provodnosti, tehnologija se može iskoristiti za detekciju svih vrsta mina. Posebna pogodnost predstavlja dobra detekcija mina u vlažnim uslovima, kao što su plaze, obale mora, pirinčana polja, močvare i druga vlazna mesta, sto proizilazi iz cinjenice da je voda dobar provodnik. Za pronalazak mina u takvim uslovima nije potreban direktan kontakt sa zemljom, vec se kontakt moze ostvariti preko vodene povrsine. Hardver potreban za realizaciju ovakvog detektora je relativno prost i jeftin. Da bi detektor uspesno funkcionisao potreban je fizicki kontakt izmedju dvodimenzionalnog niza elektroda i zemlje, sto može prouzrokovati aktiviranje mine. Tehnologija je osetljiva na elektricni sum, sto ogranicava upotrebu ovih detektora u pronalazenju mina na vecim dubinama. Takođe, detektor se ne može koristiti u ekstremno suvim uslovima, kao sto su pustinje, zbog lose provodnosti zemlje.

-Detekcija mina metodom analize infracrvenim zračenjem

Ovom metodom se mogu detektovati mine analizirajuci promenu temperature zemljista iznad ili oko njih. Veliki deo sunceve energije absorbuje zemlja, vodeci njenom zagrevanju. Kao rezultat zagrevanja, zemlja emituje toplotnu energiju koja se moze detektovati senzorima infracrvenog zracenja. Procesi zagrevanja i hladjenja u toku dana dovode do razlicitog toplotnog ponasanja ukopanih objekata i zemlje, formirajuci temperaturnu razliku. Kod nemetalnih mina ova razlika nastaje zbog cinjenice da je ona bolji toplotni izolator nego zemlja. U toku dana, tanak sloj zemlje iznad mine tezi da akumulise toplotnu energiju zato sto mina sprecava transport toplote ispod nje. Kao rezultat toga, zemlja iznad mine ce biti toplija u odnosu na njenu okolinu. U večernjim casovima, sloj zemlje iznad mine ce brze predavati toplotnu energiju, postajuci hladniji. Dva puta u toku dana ce temperatura zemljista ispod mine i njene okoline biti ista, onemogucavajuci detekciju. Pored Sunca kao prirodnog izvora energije, za zagrevanje tla je moguće koristiti i vestacke kao sto su ozracivanje tla mikrotalasima visoke energije i obasjavanjem laserima. Ova metoda ne zahteva fizicki kontakt sistema za detekciju sa zemljistem pa se moze koristiti sa bezbedne udaljenosti. Za kratko vreme se moze skenirati relativno velika oblast, a kada se detekcija vrsi iz vazduha posebno je efikasan pronalazak mina na povrsini zemlje. Vecina senzora za detekciju mina radi u srednjetalasnom ili dugotalasnom delu infracrvenog spektra, ali su prisutna i određena tehnička ogranicenja. Naime, posto se Sunce pomera tokom dana, senke drveca, zgrada i ostalih cvrstih objekata takodje se pomeraju. Te promene kolicine sunceve energije prisutne su i na miniranom podrucju. Oblacni dani smanjuju ili eliminisu kolicinu sunceve energije, a padavine smanjuju dielektricni interfejs zemljista mina. Pored toga, infracrveni senzori ne mogu ,, gledati“ kroz cvrste objekte (lisce na primer) i zahtevaju opticki pristup minama.

-Akustičko-seizmicka metoda

Akustičko-seizmicka metoda se sastoji u generisanju zvucnih ili seizmickih talasa prema zemlji i merenju vibracija na njenoj površini. Ovaj proces je slican trazenju drvenih delova u zidu: materijali sa razlicitim osobinama vibriranja ce se ponasati razlicito kada se izloze zvucnim ili seizmickim talasima. Za razliku od prethodno opisanih metoda, kod ove se prisustvo mina ne zasniva na elektromagnetskim svojstvima materijala. Akustičko-seizmicki sistem za detekciju mina generise zvuk iznad zemlje preko zvucnika. Deo akusticke energije se reflektuje od povrsine zemlje, a ostatak nastavlja propagaciju u vidu talasa. Kada talas naidje na ukopane predmete, kao sto su mine, deo energije se reflektuje prema povrsini zemlje, izazivajuci podrhtavanje tla. Specijalizovani senzori mogu detektovati ove vibracije bez kontakata sa zemljom. U tu svrhu se najcesce koriste radari, ultrasonicni uredjaji, laserski vibrometri, i mikrofoni. Rad senzora, baziranih na ovoj metodi, se zasniva na razlikama u mehanickim osobinama mina i okolnog zemljista, i po tome se oni razlikuju od bilo kojih drugih. Na testiranjima je uocen izuzetno mali broj laznih signala. Prilikom jednog testiranja u Arizoni od 19 ukopanih protivtenkovskih mina, akustičko-seizmicki sistem je uspesno pronasao 18 sto predstavlja verovatnoću detekcije od 95%, uz postojanje samo jednog laznog signala. Pokazano je da prisustvo stena i delica metala u zemlji ne izaziva pojavu laznih signala, a da do eventualne pojave moze doci usled prisustva staklenih boca i konzervi zbog slicnih osobina podrhtavanja. Dodatna pogodnost predstavlja imunost na ekstremno suve i vlažne uslove, mada postoji ogranicenje u detekciji na zaledjenom tlu. Najveći nedostatak ove metode je nemogucnost pronalaska mina na vecim dubinama zbog znatnog slabljenja energije odbijene od ukopanih predmeta sa porastom dubine. Mine koje se nalaze na dubini vecoj od njenih dimenzija nemoguce je pronaci. Dodatni nedostatak moze predstavljati gusta vegetacija koja moze unositi smetnje u rad senzora za detekciju vibracija, kao i relativno spora detekcija. Vreme potrebno za skeniranje jednog kvadratnog metra iznosi od 125 do 1000 sekundi.

[Kuzma®]

BIOLOSKE METODE DETEKCIJE MINA

Biološke metode za detekciju mina se sastoje u koriscenju sisara, insekata i mikroorganizama u detekciji prisustva cestica eksploziva u vazduhu i na zemlji. Kada je mina ukopana u zemlji, ona skoro uvek ispusta cestice eksploziva i druge hemijske derivate u okolno zemljiste kroz male pukotine na telu mina ili kroz samo telo mina u slučaju nemetalnih mina. Oko 95 % eksplozivnih cestica ce biti zadrzano u zemlji u okolini mine, a ostalih 5 % ce napustiti oblast u kojoj se nalazi mina, najcesce rastvaranjem u vodi prisutnoj u zemljistu i kasnijim isparavanjem.

Psi

Upotreba pasa za namene detekcije i razminiranja pocela je u Drugom svetskom ratu, međutim tek u poslednje dve decenije XX veka psi su postali znacajan deo globalnih napora u humanitarnom razminiranju, pa se danas u 23 države u svetu koristi više od 600 pasa u programima humanitarnog razminiranja. Izuzetna razvijenost cula mirisa i mogućnost njihovog uvezbavanja da njuhom pronalaze razlicite predmete koriste se u detekciji mina. Pas ima njuh koji 100 do 1000 puta nadmasuje i najosetljivije hromatografske aparate, a moze osetiti pare eksploziva iz ukopanih i polozenih mina godinama posle proizvodnje. U idealnim uslovima (bez vetra, normalna temperatura vazduha, pogodno zemljiste), uvezban pas lako pronalazi minirana podrucja. Psi se treniraju koriscenjem tradicionalnih operativnih metoda. Za svaku uspešno pronadjenu minu psi dobijaju hranu. Prednost u koriscenju pasa u detekciji mina je u tome sto ne postoji mina koju pas ne može nanjusiti. Nedostaci su sto se psi brzo zamaraju (dnevno mogu raditi max. 4-5 sati), obuka pasa je dugotrajan proces (oko dve godine) i što pas minirana podrucja pronalazi mnogo lakse nego pojedinacnu minu. Velika prednost pasa u detekciji jeste brzo pretrazivanje podrucja na kojima nema mina i sto relativno lako i brzo pronalaze granice minskih polja (sto je od svih aktivnosti u pronalazenju mina najteze i najopasnije).

Iz iskustva u otkrivanju MES u Mozambiku, Angoli, Kambodzi, Libanu, Juznoj Africi i Avganistanu (podaci do 2001. godine) procenat pronadjenih mina se krece 50-60% ali se pod odredjenim (idealnim) uslovima krece i do 95%.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iskustva iz VJ tokom 2001.godine

U KZB je tokom 2001 godine bilo angazovano 2 psa obucena za otkrivanje mina. Procenat njihove uspesnosti je bio izmedju 80 i 90% na izvrsenoj proveri gde su MES bila postavljena na medjusobnom odstojanju 2 do 10 metara .

Nedostaci pasa prilikom pronalazenja MES su:
-najbolje rezultate postizu u vremenu od 06,00 do 09.00i 18.00 do 20.00 casova kada je pas odmoran i kada je koncentracija mirisa MES veca na povrsini zemlje
-pas ne moze neprekidno da kontrolise jedan duzi pravac (put, staza) duze od 200 metara, vec mora imati duze pauze
-pri koriscenju pasa u KZB bez obzira da li je pas otkrio ili ne minu sva sumnjiva mesta je pregledao celni izvidjac-pionir te je na taj nacin otkriveno 10-ak mina
-vodic pasa veoma malo ili ni malo ne zna o MES, a uopste nije obucen u rukovanju minama

Najbolje rezultate u KZB psi tragaci mina su pokazali prilikom ispitivanja m/v, zemunica, bunkera i sklonista.

Iz iskustva kompanija koje se bave razminiranjem (MECHEM-J,Afrika, MINE DETECTION DOG CENTER-Holandija i Norwegian peoples aid - Norveska) zakljuceno je da psi mogu da rade do 5 sati zimi odnosno do 4 sata leti, ali da je optimalno vreme angazovanja 1 sat dnevno i to 30 minuta neprekidno posto se posle tog vremena zamore.

Poteskoce koje nastaju prilkom obuke pasa su:
-visoka cena obuke od oko 10.000 $,
-osetljivost psa na uslove okoline
-osetljivost na klimatske uslove
-cinjenica da obuka traje dugo - 2 godine
-cinjenica da se brzo zamore
-posle eksplozije pas nista ne oseca najmanje 48 sati

Afrički pacovi

Poslednjih godina postoje pokušaji da se afrički pacovi treniraju za otkrivanje mina. Za svaku uspešno detektovanu minu pacovi dobijaju hranu (banana ili kikiriki), a signal prisustva mine predstavlja njihovo , ``češanje`` zemlje nogama.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Obuka se vrsi sa pacovima:
    * Emin's Giant Pouched Rat - Cricetomys emini
    * Gambian Giant Pouched Rat - Cricetomys gambianus

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Za obuku ovih vrsta glodara je specijalozovana tanzanijska firma APOPO. Osnoven prednosti pacova u odnosu na pse se ogledaju u tome da pacov zbog svoje tezine ne moze da aktivira minu, da je nabavka znatno laksa i jeftinija, potrebno je znatno krace vreme za obuku a pacovi se za razliku od pasa ne vezuju za jednog vodica. Pored toga i transport je znatno jeftiniji.

Pčele

Pčele imaju ostro culo mirisa i mogu se trenirati da pronadju eksplozive, bombe i kopnene mine, kao i ostale hemikalije, uključujuci droge i tela u raspadanju.
Pcele se treniraju na isti način kao psi i pacovi. Nagrađuju se hranom pomesanom sa mirisom hemijske materije koja se istražuje. One ukazuju na prisustvo mirisa svojom brojnoscu, a konstatovano je da taj trag detektuju na nekoliko metara od cilja. Kao i ostali bioloski sistemi koji osecaju miris, pcele ne mogu da pronadju mine koje isparavaju. One se ne mogu koristiti nocu, po losem vremenu, kisi i vetru, kada temperatura padne na nulu ili blizu tacke mrznjenja. Za razliku od pasa, pcele nisu vezane za vodica i ukupni troskovi su visestruko manji. Mogu se pripremiti i pustiti u ,, upotrebu“ u roku jednog ili dva dana i u svrhu pronalaska mina se mogu koristi lokalne pcele i pcelari.

Bakterije

Naucnici su 1990. godine otkrili vrstu bakterija, koja u prisustvu TNT pokazuje osobinu fluorescencije. Vrsta proteina koja se nalazi u ovim bakterijama prepoznaje oblik molekula TNT i u njegovom prisustvu pokazuje fluorescenciju. Princip rada se sastoji u nanosenju bakterija na potencijalno minsko podrucje, najcesce iz vazduha koriscenjem aviona ili helikoptera. Posle nekoliko sati tim ljudi detektorima ispituje osobinu fluorescencije sa zemlje ili iz vazduha. Ovom metodom se za kratko vreme moze ispitati velika oblast. Pojava laznih signala je svedena na minimum zbog toga sto bakterije reaguju samo na prisustvo molekula TNT. Metoda je osetljiva na spoljne uslove kao sto su ekstremno visoke temperature i ekstremno suva zemlja koja za kratko vreme apsorbuje bakterije. Dodatan nedostatak moze predstavljati nedetekcija pojedinih signala sa bakterija detektorima fluorescencije. Ukoliko prilikom transporta i postavljanja mina deo eksplozivnih cestica napusti telo mina, moze doci do pojave fluorescencije i na mestima ispod kojih se ne nalaze mine.

[Kuzma®]

Tabelarni prikaz pomenutih i nepomenutih metoda detekcije mina

Tehnologija	Princip rada	Prednosti	Nedostaci
Metode bazirane na elektromagnetskim svojstvima
Detektori metala	Indukovanje električne struje u metalnim delovima mine	Detekcija nezavisna od vremenski promenljivih uslova	Loša detekcija nemetalnih mina; Veliki broj lažnih signala
Georadar	Refleksija radio talasa od ukopanih objekata i zemlje	Mogućnost detekcije svih tipova mina	Ekstremno suvi i vlažni uslovima; Stene, korenje biljaka, podzemne vode
Metoda detekcije na bazi merenja provodnosti	Određivanje raspodele električne provodnosti u zemlji	Mogućnost detekcije svih tipova mina	Ekstremno suvi uslovi; Mogućnost neželjene detonacije mina
Metoda analize infracrvenim zračenjem	Analiza promene temperature zemljišta	Brza pretraga; Rad sa bezbedne udaljenosti	Nemogućnost pronalaska individualnih mina
Akustičko/seizmička metoda	Refleksija zvuka ili seizmičkih talasa od ukopanih objekata i zemlje	Mali broj lažnih signala; ne oslanja se na elektromagnetna svojstva	Mine na većoj dubini; Vegetacija;Zaleđeno tlo
Metode za detekciju čestica u vazduhu ili na zemlji
Biološke metode(psi, pčele, bakterije)	Živi organizmi detektuju prisustvo eksploziva	Potvrda prisustva eksploziva	Ekstremno suvi uslovi;Pojava lažnih signala
Metoda zasnovana na promeni fluorescencije polimera	Promena fluorescencije polimera u prisustvu eksploziva	Potvrda prisustva eksploziva	Ekstremno suvi uslovi;Pojava lažnih signala
Metoda bazirana na promeni otpornosti polimera	Promena otpornosti polimera u prisustvu eksploziva	Potvrda prisustva eksploziva	Ekstremno suvi uslovi
Metoda zasnovana na promeni rezonantne frekvencije	Promena rezonantne frekvencije u prisustvu eksploziva	Potvrda prisustva eksploziva	Ekstremno suvi uslovi;Pojava lažnih signala
Metode za detekciju eksploziva unutar mina
Nuklearna četvoropolna rezonancija	Detekcija rezonancije atomskog jezgra pobuđenog RF impulsom	Identifikacija eksploziva	TNT; Tečni eksploziv;Radio smetnje;
Metode detekcije mina bombardovanjem neutronima	Detekcija emisije zračenja iz jezgara atoma	Identifikacija eksploziva	Vlažno zemljište; Fluktuacije na površini zemljišta
Metoda detekcije pipalicom	Ispitivanje zemljišta pipalicom	Pouzdan način koji može odmeniti bilo koju metodu	Težak teren, kamenje, korenje; Potreban fizički kontakt sa minom

[Kuzma®]

O detekciji mina putem GM biljaka ima vrlo malo dostupnih informacija. Iz tog razloga citiram deo teksta sa web strane CENTRA ZA RAZVOJ EKOLOSKE SAVESTI IZVOR ( link ). Slican tekst se moze pronaci na jos nekim sajtovima.

EKSPERIMENTI U SRBIJI
Otkrivanje mina i neeksplodiranih sredstava genetski izmenjenim bakterijama u svetu i R. Srbiji

Tokom 2009. godine, tačnije 7.9.2009. u izveštaju broj RB9006 Američkog ministarstva za poljoprivredu USDA, koji je pripremila Tatjana Maslac, a odobrila Hoa Huynh, navodi se sledeće:

Osim eksperimenata koje je sprovodio MONSANTO u Republici Srbiji, jedna druga korporacija iz Danske, ARESA, tražila je i dobila dozvolu da 2007 i 2008. godine vrši eksperimente sadnjom transgenog duvana (*Transgen=mešanje gena). Ovaj eksperiment se odvijao na otvorenom vazduhu, sa izmenjenim genima “Thale Cress” (Arabidopsis Thaliana), koji treba da detektuju zakopan eksploziv.

Američka Defense Treath Reduction Agency i Office of Science Technology (DTRA/OST) finansijski su podržale ispitivanje novih tehnika otkrivanja mina (skraćenica MMDS). Projekt je započet 1997, a sastojao se od šest glavnih koraka:

1. Genetska izmena bakterija koje bi luminiscirale ili fosforescirale pri usvajanju trinitrotoluena (TNT). Ovaj je zadatak završen 1997. U Nacionalnoj laboratoriji Oak Ridge u USA.

Traženje dozvole za korišćenje takve bakterije od nadležne Agencije za zaštitu okoline (EPA) u okviru Akta o kontroli toksičnih supstanci (TSCA). Dozvola je dobijena septembra 1998 u USA.

Izrada eksperimentalnog poligona za proveru i testiranje postavki projekta. Ovaj zadatak poveren je Nacionalnom centru za eksplozivni otpad (NEWTEC). Izrada poligona završena je juna 1998 u USA.

Izrada plana eksperimenta završena je avgusta 1998 u USA.

Eksperiment je sproveden i završen oktobra 1998 u USA.

Završni izveštaj je štampan decembra 1998 u USA.

Naučnici iz Oak Ridge National Laboratory u bakteriju Pseudomonas putida KT2440 metodom genetskog inženjeringa ugradili su gene gfp (kodira fluorescentnu belančevinu) i lux (za bio-luminiscenciju). Ova je bakterija osetljiva na isparenja TNT eksploziva pa se može otkriti putem UV svetla.

Sistem je laboratorijski proveren i ponuđen nekim državama na ispitivanje u prirodnim uslovima minskih polja. Međutim, iako je ideja plemenita - ubrzati razminiravanje miniranih područja, za ovu metodu ne postoji naučna procena rizika. Uprkos tome, našli su se naučnici nedovoljne moralne odgovornosti, koji pokušavaju dobiti dozvolu za ovaj projekt, koji će se po svojoj prilici finansirati sa zapada. Zašto? Svaka strana ima svoju računicu, naučnici finansijsku potporu za istraživanja, a strana koja finansira ispitivanje u prirodnim uslovima strane zemlje, bez rizika za vlastiti ekosistem. Pritom je od posebnog značaja rečenica zaključka izveštaja, koju citiram doslovno: "Jasno je, međutim, da ova tehnologija još nije za komercijalizaciju." Drugim rečima, sami autori izveštaja priznaju da je još mnogo nerešenih pitanja na koja treba odgovoriti pre nego što bi se ova metoda mogla pustiti u primenu.

U izveštaju je jasno naglašena razlika u pogodnosti primene dva ispitivana soja bakterije Pseudomonas putida - onog s lux i onog s gfp genom. Lux soj je imao vrlo slabo radiometrijsko zračenje, pa zahteva detektore visoke osetljivosti. Stoga se u izveštaju zaključuje da bi uz poboljšan proces aplikacije možda bilo moguće postići bolje rezultate. Drugi, gfp soj pokazao se boljim, ali je i on dao pokoje pogrešno očitavanje uzrokovano prirodnom drenažom nagnutog terena ili prisustvom fluoroscentnih delova organske supstance u tlu.
Stav nekih stranih naučnika

Kako je ova metoda razminiravanja ponudena Hrvatskoj, s predmetom je upoznato Bioetičko poverenstvo pri Vladi R. Hrvatske. Član tog poverenstva, a zbog prikupljanja podrobnijih informacija i saveta, obratio se kolegama naučnicima u svetu. Pogledajmo šta oni misle o toj metodi razminiravanja:

Profesor Mark Wheelis s Odelenja za mikrobiologiju, Kalifornijskog univerziteta u Davis-u, SAD u svojoj e-mail poruci od 30. maja 2000. naglašava dva upitna područja:

Tehnika izvodenja: predloženi sistem, prema njemu, zahteva da operator u nekoliko navrata, bilo traktorom - bilo pešice, pređe preko miniranog terena: 1) prskajući vodu za vlaženje tla, zatim 2) prskajući suspenziju bioreporter bakterija, i konačno 3) detektujući signal. 0vo zadnje bi trebalo učiniti noću. Očigledno da je ovakav postupak nepraktičan i neprihvatljiv. Prema njemu, dok se ne razviju metode aplikacije iz vazduha i očitavanja izvan miniranog terena, stvarni eksperimenti na miniranom terenu ne dolaze u obzir. (Opaska: ne zaboravimo da su danas sva ta minirana područja zarasla gustom vegetacijom grmlja i šipražja, pa su kao takva teško prohodna za čoveka i neprohodna za traktor.) Ali, navedeni problemi manje su značajni od onih koji slede.

Oslobadanje genetski modifikovanih organizama: Sistem zahteva oslobađanje velike količine GMO na velikim površinama. 0vo se ne bi smelo provesti sve dok ne postoje upravni i nadzomi mehanizmi društva za sprovodenje takvog oslobađanja, osiguranja biološke sigur-nosti, kao i nadzora i delovanja u slučaju nepredvidljivih rezultata. Bakterija Pseudomonas putida je uobičajena bakterija tla i može se pretpostaviti da će rizik za okolinu ili ljudsko zdravlje biti mali ako je genetska modifikacija urađena pažljivo. Međutim, ovo treba biti predmet naučne provere, a ne nagađanja. Pretpostavka da će GM bakterije na svetlu naglo izumreti takođe nije eksperimenalno proverena, a verovatno je da će se GM bakterije nastaniti i proširiti u tlu. Posledice toga ne mogu se sada predvideti.

Profesor Wheelis konačno zaključuje: "Ja ne bih ni pomišljao na sprovodenje ovakve metode:

(1) bez razvijene metode primene iz vazduha i detektovanja van minskog polja,

(2) bez odgovarajućih eksperimentalnih pokazatelja učinka na okolinu i zdravlje Ijudi, uključujući preživljavanje bakterije u tlu, prenos plazmida na druge vrste, itd.

(3) bez razvijenog nacionalnog sistema regulisanja, nadzora i spašavanja.

Tek kad bi sva tri uslova bila ispunjena, a metoda bi pokazala jasnu prednost pred drugim manje invazivnim tehnikama, moglo bi se pristupiti njenoj primeni.

Profesor Philipe J. Regal sa Minesota univerziteta, SAD, 1. Juna 2000. piše:

"Protivim se oslobađanju bilo koje genetski izmenjene bakterije u okolinu, ako prethodno nije pažljivo testirana na moguće nepoželjne učinke. Danas postoje stotine rekombinovanih bakterija koje genetički inženjeri univerziteta i korporacija SAD-a pokušavaju već petnaestak godina osloboditi u prirodu. Ali, uprkos pritisku industrije s kojim se mora nositi američka agencija za regulaciju ovih pitanja (EPA), generalno je prihvaćeno da se o svetu mikroorganizama još premalo zna, i da se ne mogu izdavati odobrenja bez dovoljno poznatih činjenica.

Kakav bi mogao biti ekološki učinak genetski izmenjenih bakterija? Teško je dati čak i površnu procenu bez detaljnog poznavanja ekoloških činjenica o toj određenoj, izmenjenoj bakteriji, kao i bez detaljnog poznavanja na njoj izvršene promene. Neko može zastupati hipotezu da ona neće imati negativni učinak na okolinu. Drugi pak mogu biti zabrinuti zbog niza opasnosti, od mogućeg izazivanja novih oboljenja u životinjskom ili biljnom svetu, do uništenja plodnosti tla, ili čak do stvaranja 'gasova staklene bašte' koji mogu kroz period vremena promeniti hemijski sastav atmosfere i time narušiti termalnu ravnotežu planete.

Pretpostavimo najgori slučaj. Pretpostavimo da takva bakterija ima širi interes u prehrani od onoga kojega joj je pronalazač metode, na temelju ograničenih laboratorijskih ispitivanja, idealistički namenio. Pretpostavimo da se takva izmenjena bakterija u prirodi pokaže kao vrlo agresivna, s natprosečnom sposobnošću umnožavanja i preživljavanja. I konačno, pretpostavimo da takva bakterija kao sporedni proizvod otpušta metan. Biološki sve je ovo moguće. S njenim oslobadanjem u okolina započeo bi se proces koji bi kroz neko duže vreme imao štetne posledice na sav živi svet planete. Takva izmenjena, transgena bakterija u stanju bi bila narušiti mikrobiološku ekologiju tla i promeniti hemiju atmosfere. Ovaj ekstremni slučaj je zasigurno najgori mogući scenario, ali prisutan je i celi je niz manjih opasnosti. Problemi mogu nastati, a da pre toga nisu bili predvideni u radnoj hipotezi. To znači da je neophodan strogi empirijski test pre nego što se i pomisli na puštanje transgenih bakterija u okolinu."

Za upoređenje prisetimo se samo primera nemačkih molekularnih genetičara, koji su načinili transgenu Klebsiella bakteriju kojoj je zadatak trebao biti razgradnja ostataka u drvnoj industriji, a ispostavilo se da pored toga inhibira fiziološke funkcije biljke, pa je za nju letalna. Nauka danas čak ne može ni predvideti koliku štetu je mogla transgena Klebsiella naneti u prirodi. Zasigurno, društvo se ne bi smelo igrati s takvim mogućnostima. Stoga, svako ispitivanje mogućeg rizika mora biti otvoreno naučnoj kritici svih mogućih eksperata iz područja mikrobiološke ekologije, ekologije generalno, i konačno kritici običnih gradana.

"Stoga u slučaju bakterije modifikovane genom meduze, koju žele testirati u vašoj zemlji," nastavlja profesor Regal, "treba razmisliti o sledećem: Da li je laboratorijski proverena sigurnost bakterije? Da li je primenjena odgovarajuća metodika testiranja? Gde su rezultati testa? Jesu li oni dostupni nezavisnom naučniku zbog provere? Mogu li ih ja videti i proslediti svojim kolegama? Koji su daljnji laboratorijski testovi naznačeni? Ako ipak odlučite sprovesti testiranje kod sebe, imate li valjane planove nadzora i sprečavanja štete? Možemo li ja i moje kolege mikrobiolozi tla videti te planove i dati na njih primedbe?

Imajte na umu da naše iskustvo s ekološkim problemima izazvanim introdukcijom biljaka upozorava da se problemi mogu javiti sa kašnjenjem od 5 do preko 50 godina). Klimatski uslovi i genetska dinamika u populaciji činioci su koji određuju brzinu razmnožavanja i širenja bakterije.

Žao mi je što u mom odgovoru na vaše pitanje ima još više pitanja. Ali, to je stanje stvari s genetičkim inženjeringom. Duboko sam ožalošćen što vam ovoga časa ne mogu ponuditi tračak nade i bolje vesti, ali bilo bi profesionalno neodgovorno kad vas ne bih upozorio na naučne činjenice onako kako ih ja vidim," napisao je profesor Regal.

Profesor Peter Wills s Odelenja za fiziku, Univerziteta u Auckland-u, Novi Zeland, 8. juna 2000. poslao je sledeću poruku:

"Ova ideja o detekciji zemnih mina kruži naokolo već neko vreme. Tipično je za neke grupe naučnika da pokušavaju sprovoditi ovakve eksperimente u zemljama koje nisu imale dovoljno vremena da razviju svoje kontrolne strukture i procedure za nadziranje otpuštanja GMO u okolinu. U Novom Zelandu je proces stvaranja regulativnog sistema trajao skoro 15 godina i za to vreme mi nismo imali rat.

Želim izraziti svoju solidamost s vama i s vašim zahtevom za odbijanje ovog predloga sve dok ne bude oformljena odgovarajuća konsultativna mreža za rešavanje ovakvih pitanja, kako nacionalna, tako i internacionalna."

Kad bi već postojala potreba primene genetički izmenjenog orga-nizma pri odstranjivanju zaostalih eksplozivnih sredstava, možda bi primerenije bilo otkriće britanskih naučnika: iz zemljišne bakterije (Enterobacter cloacae PB2) u biljku je ugraden gen za produkciju enzima (PETN reduktaza), koji inicira degradaciju azotnih estera eksplozi-va. Takva bi biljka bila u stanju razgraditi u tlu zaostala eksplozivna sredstva.

U svakom slučaju, genetički izmenjene bakterije i nisu potrebne za ovu namenu, jer postoje prirodne bakterije koje fluoresciraju kad metaboliziraju TNT. Naučnici Tehnološkog centra Savannah River u Aiken, Južna Karolina, SAD, veruju da su rešili problem. Carl Riermans je otkrio bakteriju koja se javlja u prirodi, konzumira TNT i svetluca kada se izloži laseru ili UV svetlu. (lzvor. Appetit auf Explosives, Der Spiegel, 10. januar 2000.)

Zaključak Bioetičkog poverenstva R. Hrvatske

Hrvatski centar za razminiravanje u Sisku uputio je Bioetičkom poverenstvu R. Hrvatske zahtev za davanje ocene upotrebe bioreporter bakterija za otkrivanje mina. U maju 2000. godine Bioetičko poverenstvo prvi put razmatra zahtev, i na drugom sastanku 20. juna, bez da su predočena i razmatrana druga moguća rešenja, nakon podeljenog stava po tom pitanju (10 glasova za i 7 protiv) donosi sledeći zaključak:

"Uvažavajući potrebu i značaj razvoja novih metoda sigurnijeg, bržeg i efikasnijeg razminiranja prostora Republike Hrvatske, predlaže se Hrvatskom centru za razminiravanje da izradi predlog pilot-projekta za testiranje navedene metode Microbial Mine Detector System (MMDS) na otvorenom terenu u Republici Hrvatskoj. Predlog pilot-projekta treba sadržavati detaljan opis probnog eksperimenta iz kojeg će biti vidljivo na kojem terenu (lokaciji) i površini će se vršiti testiranje, na koji način će se bakterije aplicirati, analizu verodostojnosti odredivanja mesta gde se nalaze mine, detaljan monitoring područja za vreme i nakon eksperimenta, procenu uticaja na okolinu. Uz predlog pilot-projekta potrebno je priložiti i ocenu američke Agencije za zaštitu okoline (EPA) o neštetnosti bakterija. Isto tako u predlogu pilot-projekta treba navesti koje institucije, naučnici i istaknuti specijalisti će biti uključeni u rad i monitoring projekta.

Detaljno razrađen predlog projekta treba dostaviti Bioetičkom poverenstvu na mišljenje, a biće potrebno pribaviti i mišljenje Ministarstva zaštite okoline i prostomog uredenja i Ministarstva zdravstva."

Do danas Bioetičko poverenstvo još nije razmatralo predlog takvog pilot-projekta pa se može pretpostaviti da isti nije ni podnesen.

Član Bioetičkog poverenstva pri Vladi R. Hrvatske, još kaže "Lično sam glasao protiv gornjeg zaključka i protivim se ovakvim eksperimentima, prvenstveno stoga što Hrvatska nema ispunjen niti jedan od tri preduslova koja na/odi profesor Wheelis. Za svoj stav preuzimam punu moralnu i naučnu odgovomost, što mi je kao naučniku i dužnost. Pritom bih želeo skrenuti pažnju na jedan od problema današnje nauke i naučnika. Zbog obima znanja i naučnih činjeni ca, naučnici se moraju specijalizovati za pojedine uže discipline) unutar svog područja. Takva specijalizacija onemogućava im da određena pitanja, poput ovih izazvanih genetskim inženjeringom, sagledaju celovito. U svom naučnom poletu i oduševljenju za pojedi-nu naučnu ideju oni često veruju da je ispravno ono što oni vide iz svog ugla gledanja. Ali nažalost, da bi se neki problem mogao sagledati celovito (holistički) neophodan je timski rad i saradnja grupe naučnika raznih specijalnosti.

Priručnik, koji su uredili naučnici The Edmonds Institute iz SAD-a: Genetically Engineered Organisms - Assessing Environmental and Human Health Effects (CRC Press), biće vredan pomagač i vodič svim naučnicima uključenim u rešavanju sličnih nedoumica."

[Kuzma®]

Mehanicko razminiranje

Za mehanicko razminiranje se uglavnom koriste razni uredjaji za razminiranje koji se montiraju na odgovarajuca oklopna vozila (prvenstveno tenkove). Za razliku od rucnog razminiranja gde se pronadjene mine i ostala MES cesto samo deaktiviraju kod mehanickog razminiranja mine se unistavaju mehanickim putem.

Mehanicki uredjaji za razminiranje rade na jedan od sledecih principa:
-valjci koji svojom tezinom vrse pritisak na minu te je aktiviraju
-raonici koji izoravaju mine iz zemlje
-mlatilice (uredjaji koji koji se sastoje od dobosa na kome su obicno vezani lanci) koja prilikom okretanja dobosa udara po zemlji, udarom skida jedan sloj a prilikom udara u minu istu aktivira
-eksplozivno punjenje koje se lansira preko MEP a zatim aktivira

Pored uredjaja koji su u vojne svrhe najcesce montirani na tenkove za potrebe humanitarnig razminiranja koriste se razne specijalizovane masine koje rade na istom ili slicnom principu.

Uredjaji za mehanicko ciscenje se najcesce koriste tokom borbenih dejstava radi delimicnog otvaranja prolaza kroz minska polja o ostale vrste MEP. Iako su ova sredstva veoma efikasna i brza njihova primena je ipak ogranicena konfiguracijom terena. Tako se ovakvi uredjaji za razminiranje ne mogu koristiti na raskvasenom i mocvarnom terenu, stenovitom terenu (uredjaji koji imaju raonike). Pored ovih ogranicenja mane su jos i: odstupanje od traga gusenice(slika 1), nemogucnost manevrisanja u minskom polju, lebdenje (slika 2) ili zarivanje u suprotnu stranu (slika 3) na ispresecanom terenu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


U JNA su u upotrebi bila 2 tipa mehanickih razminiraca KMT-5 i KMT-6, kao i pruzna eksplozivna punjenja (opste poznata pod nazivom BANGALOR torpedo). Takodje je u drugoj polovini `90-ih vrseno testiranje domaceg uredjaja koji je radio na principu ``mlatilice`` medjutim nije poznato kakvi su rezultati postignuti i da li je uopste ijedan primerak (osim prototipa) proizveden u uveden u naoruzanje.

[Kuzma®]

Cistac mina KMT-5

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Cistac mina KMT-5 je namenjen za prikljucivanje tenkovima T-55 i slicnim. U osnovi su u pitanju 2 sekcije koje se zasebno kace na tenk, po jedna ispred svake gusenice. Svaki deo se sastoji od  4 celicna diska (celik legiran hromom, cvrstoce >700) na zajednickoj osovini. Sastoji se iz dva osnovna dela koji se zasebno prikljucuju ispred svake gusenice po jedan. Sirina jedne sekcije je 850 mm te se tenk krece po ociscenom terenu. Izmedju kolotraga se mogu aktivirati samo mine postavljene da dejstvuju na antenu (TMRP-6), i to pomocu lanca koji se nalazi izmedju sekcija. Diskovi u sekcijama se mogu, nezavisno jedan od drugog, vertikalno pomerati za 250 mm radi boljeg prilagodjavanja terenu.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tehnicke karakteristike

Tezina sekcije	oko 2,5 t
Tezina uredjaja	oko 7 t
Transport	na tenku ili 3 kamiona (1 mora imati dizalicu od 3t)
Efikasnost	5 mina/metru sirine
Brzina otvaranja prolaza	100m/5-10 min
Maksimalni bocni nagib	10 stepeni
Vreme montiranja	4-8 sati (po teh.uputstvu JNA), 30-45 min (po Wikipediji)
Izdrzljivost (dinamicki udar 5,6-7kg eksploziva)	10 eksplozija

Nedostaci:
-Slabe manevarske mogucnosti kroz minsko polje, ne moze da menja pravac, a ne moze se upotrebiti ni na  mocvarnom i raskvasenom zemljistu, zemljistu sa rovovima, jarkovima i sl. Zaokret sa montiranim KMT-5 je 65m.
-Nema mogucnost pracenja borbenog poretka, vec se mora angazovati ranije, kada moze biti otkriven i lako unisten.
-Prevozi se pomocu tri vozila.
-Pored ovoga veliki nedostatak ovog uredjaja, kao i kod uredjaja za izrivanje mina su: odstupanje traga gusenice i sekcije zbog zaokreta, zarivanje razminiraca u suprotnu stranu rova ili jarka, lebdenje sekcija i eventualno zacepljenje u blatu.

[Kuzma®]

Cistac mina KMT-6

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Cistac mina KMT-6 namenjen je prikljucivanju tenku M-84 i slicnim.Posto se na prethodnoj slici vidi uredjaj prikljucen tenku T55 trebao bih da objasnim odakle KMT-6 na tom tenku kada je prethodno navedeno da je namenjen tenku M84. Radi se (iako nema posebnih podataka) da je u JNA postojao cistac mina KMT-5 koji je bio namenjen tenku T55 i isti nije mogao da se koristi na M84, zbog toga je izradjen (citaj: kupljen) cistac KMT-6 ali za razliku od nekih drugih armija JNA nije odradila odgovarajuce modifikacije na T55 kako bi se ovaj uredjaj koristio i na tom tenku. Osnovni nacin razminiranja kod ovog uredjaja je razminiranje izoravanjem. Na zemljisti bez kamenja, panjeva i slicnih prepreka postize najbolje rezultate.
Cistac mina KMT-6 sastoji se od: 2 sekcije nozeva ( leva i desna), delova za pricvrscenje, delova za aktiviranje protivpatosnih mina, mehanizma za podizanje noznih sekcija, elektrouredjaja, pribora za rad u sneznim uslovima i rezervnog alata i pribora.Ovaj uredjaj postavljen u marsevski polozaj ne utice bitno na manevarske sposobnosti tenka kome je prikljucen.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tehnicke karakteristike

Masa	1 t
Radna brzina	5-6km/h
Uspon	23 stepena
Bocni nagib	20 stepeni
Visina prepreke/dubina snega	do 200mm/do 400mm
Vreme potrebno za montiranje	15-20min
Vreme potrebno za demontiranje	5-10min

Jos malo podataka o KMT-6 na ruskom jeziku
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kuzma®]

Oklopni cistac mina BMR-3M

Oklopni cistac mina BMR-3M spada u red najsavremenijih cistaca mina na svetu. To je vozilo ruske proizvodnje izradjeno na sasiji tenka T-90. Zbog posebene namene tenkovski oklop je modifikovan a nadgradnja prilagodjena posadi i sistemu za upravljanje dopunskom opremom za mehanicko ciscenje mina.
Osnovna namena ovog cistaca mina je da cisti puteve na pravcu kretanja jedinica.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Modifikacijom je obezbedjena visoka manevarska sposobnost ali i bezbednost ljudstva i opreme prilikom detonacije mine.BMR-3M obezbedjuje zastitu posade i sklopova od puscane i mitraljeske vatre i eksplozivnih punjenja do 8,4kg TNT.
Patos kod BMR-3M je viseslojni sastavljen od celicnih ploca razlicite debljine, dok je prostor izmedju ploca ispunjen specijalnim punjenjem.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Vozilo je opremljeno kotrljajucim i pluznim cistacem KMT-7, sistemom za elektromagnetno aktiviranje mina EMT, visekratnim frekventnopojasnim omotacem namenjenim za aktiviranje mina namenjenih za aktiviranje radio putem.Upotrebom cistaca KMT-7 vozilo otvara prolaz kroz minsko polje sirine 2x800mm, a upotrebom uredjaja EMT otvara sirinu prolaza do 4 m.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Vozilo je naoruzano mitraljezom NSVT 12,7mm kojim se upravlja elektromehanicki, kao i naoruzanjem posade (automati AKS-47) koim se moze gadjati kroz 3 puskarnice (po jedna sa bocnih strana i jedna na zadnjoj ploci).

Ostala oprema:
-sistem protivraketne zastite
-dva uredjaja za otkrivanje mina
-individualni inzinjerijski komplet DUBLON
-prenosni ometaci
-radio uredjaj R-163-05R

U vozilu se nalazi hrana i voda neophodna posadi za 2 dana, kako posada ne bi morala izlaziti napolje. Pored hrane i vode u vozilu se nalaze i bojler za vodu, aparat za grejanje hrane, individualna sanitarna sredstva, termoelektricni uredjaj i instalacije za mikroklimu.

TT podaci BMR-3M
Posada	2(komandir i vozac) + 3 minera
Tezina	43 t
Duzina	6.92m
Sirina	3.78m
Visina	2.93m
Klirens	0.385m
Motor	4-cycle V diesel M-84MS
Snaga motora	840 KS
Maksimalna brzina	60 km/h(radna - 12 km/h)
Radijus	540 km
Oklop	300 mm
Naoruzanje	12.7mm NSVT, RPG-7D (6 grenades), AAM Igla (2 miss.), AKS-74 (150 rnds)
Tezina uredjaj KMT-7	7500 kg
Tezina uredjaja EMT	250 kg

[Kuzma®]

BMR-3M video

[Kuzma®]

Vrlo lep video gde se moze videti dosta toga o postavljanju mina ali i o principu rada BMR-3M.