Razminiranje - pojam, oprema, nacini

[dzumba]

Колико се сећам, у сумњиве предмете (торбе, пакете и сл.), за које се сумња да су минирани или имају мину у себи, се увлаче сонде и онда пушта азот. Савко померање таквих предмета је могућа опасност тако да азот не може и није универзални "лек". Врло је важно добро познавање разних упаљача и технологије израде импровизованих направа. Ко то зна лакше може да оцени шта треба урадити.

Мене је увек занимало да ли се касетне бомбе које се нађу као појединачни предмети могу неутралисати течним азотом. Ове "бомбице" су врло незгодне за било какво деминирање  осим активирања, најчешће на лицу места.

[EOD]

Nikad nisam radio sa tecnim azotom, ono po uzoj specijalnosti nisam KDZ-ejac, vec NUS-ovac, pa sam i obucavan da radim sa drugacijim alatima i sredstvima koja recimo KDZ ne koristi.
Upoznat sam, da ne kazem intiman , sa alatima poput dearmera, raketnog kljuca, linijskih i tackastih punjenja, tj. opremom koja je specificna za uklanjanje i unistavanje NUS-a. tako da o tecnom azotu i njegovoj primjeni mogu samo da nagadjam, a tesko da bih se usudio da ista od toga primijenim u praksi.

Kod diverzantskih upaljaca otkrivanje je najbitnija stvar, a opet ko sto si i sam rekao mogucnosti postavljanja mine iznenadjenja zavise najvise od onoga ko je postavlja njegove strucnosti, poznavanja formacijskih i improvizovanih sredstava, mogucnosti njihove kombinacije i na kraju individualne mastovitosti i inteligencije.

I primjena tecnog azota na kasetnu munciju je u sferi spekulacija, mada iskreno pretpostavljam da bi ga bilo sigurno upotrijebiti na sredstvima sa mehanickim upaljacima poput KB-1, KB-2 ili RAB-3,5. Kako bi izgledala njegova primjena na sredstvu poput Mk-1 sa piezoelektricnim upaljacem nemam blage veze, a kao sto rekoh ne bih pokusavao bez obuke za tu proceduru. 

[dzumba]

Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом", па би тако и пиезоелектричи упаљачи требало бити блокирани на - 170 (минус 170) стпени целзијуса.

Када смо код контрадиверзионих справа, у ту опрему спадају и тзв. водени топ. То је мали и једностван уређај који испаљује водени млаз ("пројектил") врло високог притиска од око 200 атмосфера. Када такав водени пројектил "удари" у експлозивну направу он је једноставно разнесе у парампарчад пре него упаљач испољи ефект. Нисам експер за све те направе и не бих знао да кажем за које врсте импровизованих направа је доабр а за које није. Генерално за све оне где се упаљач види и директно је изложен удару тог млаза је ефектан. Чим има препрека то је дискутабилно. Гледао сам кад удари у направу коју чини тротилски "метак" од 200 грама (пуњење какво је у на  пример ППНМ-1)  и диверзантски упаљач а све спаковано у кутију за ципеле. Разбије све то у парампарчад без експлозије. Наравно, то су школски услови. није ми познато да је то негде на овом нашим просторима коришћено у стварности. 

[Rocker]

Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом"

Ne znam kakva je situacija sa modernim upaljačima, ali niske temperature zapravo pomažu funkcionisanju elektronike. Tipičan primer je "sport" koji se naziva "overclocking"...ukratko, korišćenje tečnog azota za rashlađivanje kompjuterskih procesora koji su naterani da rade na frekvencijama nekoliko puta višim od propisanih, a i na znatno višim naponima. Da ne spamujem temu sa nekim detaljnijim objašnjenjima, ali suština je u tome što tranzistori u okviru procesora mogu da istrpe znatno veća opterećenja zahvaljujući upravo tako niskoj temperaturi.

[dzumba]

Добро, како се активира пиезоелктрични упаљач? Покретом неког дела и сл?

[Trifko]

Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом"

Ne znam kakva je situacija sa modernim upaljačima, ali niske temperature zapravo pomažu funkcionisanju elektronike. Tipičan primer je "sport" koji se naziva "overclocking"...ukratko, korišćenje tečnog azota za rashlađivanje kompjuterskih procesora koji su naterani da rade na frekvencijama nekoliko puta višim od propisanih, a i na znatno višim naponima. Da ne spamujem temu sa nekim detaljnijim objašnjenjima, ali suština je u tome što tranzistori u okviru procesora mogu da istrpe znatno veća opterećenja zahvaljujući upravo tako niskoj temperaturi.

Na znatno višim naponima i na znatno višim frekvencijama procesori se znatno više griju  i jedini efikasan način da se rashladi procesor je ovaj gore navedeni

[EOD]

Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом", па би тако и пиезоелектричи упаљачи требало бити блокирани на - 170 (минус 170) стпени целзијуса.

Када смо код контрадиверзионих справа, у ту опрему спадају и тзв. водени топ. То је мали и једностван уређај који испаљује водени млаз ("пројектил") врло високог притиска од око 200 атмосфера. Када такав водени пројектил "удари" у експлозивну направу он је једноставно разнесе у парампарчад пре него упаљач испољи ефект. Нисам експер за све те направе и не бих знао да кажем за које врсте импровизованих направа је доабр а за које није. Генерално за све оне где се упаљач види и директно је изложен удару тог млаза је ефектан. Чим има препрека то је дискутабилно. Гледао сам кад удари у направу коју чини тротилски "метак" од 200 грама (пуњење какво је у на  пример ППНМ-1)  и диверзантски упаљач а све спаковано у кутију за ципеле. Разбије све то у парампарчад без експлозије. Наравно, то су школски услови. није ми познато да је то негде на овом нашим просторима коришћено у стварности. 

Ja znam za pokušaj odbijanja upaljača na BRK M79 vodenim topom koji je aktivirao bombu. takodje znam za uspjesna otkidanja upaljaca na TMRP-6 istim. inače ja sam radio svojevremeno sa malim vodenim disruptorom zapremine 150 ml i punio sam ga vodom ili pijeskom i pokazao se narocito dobar pri ciscenju miniranih kuca.

[dzumba]

БРК је врло чврст склоп и мислим да водени топ није погодан за тако нешто. Сигуран сам да на пример ручној бомби М-53 (М-50) неби уопште наудио. Он је бољи код направ са мекшом оплатом.

Када смо код унуштавња ручне бомбе ја сам, када је једна бомба код бацања затајила (није се активирао упаљач) на сам упаљач, на месту где је бомба пала (како правила налажу) поставио (прислонио) тротилски метак од 200 грама и активирао га штапином. И... ништа, само је одбацило бомбу петнестак метара даље. Поновио сам и исто. Тек када сам бомбу убацио у рупу, па одозго ставио тротилски метак успео сам да је унуштим (активирам).

[Rocker]

Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом"

Ne znam kakva je situacija sa modernim upaljačima, ali niske temperature zapravo pomažu funkcionisanju elektronike. Tipičan primer je "sport" koji se naziva "overclocking"...ukratko, korišćenje tečnog azota za rashlađivanje kompjuterskih procesora koji su naterani da rade na frekvencijama nekoliko puta višim od propisanih, a i na znatno višim naponima. Da ne spamujem temu sa nekim detaljnijim objašnjenjima, ali suština je u tome što tranzistori u okviru procesora mogu da istrpe znatno veća opterećenja zahvaljujući upravo tako niskoj temperaturi.

Na znatno višim naponima i na znatno višim frekvencijama procesori se znatno više griju  i jedini efikasan način da se rashladi procesor je ovaj gore navedeni

Idemo u off topic, a ne bih da kvarim ovako kvalitetnu temu...ipak, ima nekih dodirnih tačaka, pa ću samo kratko da pojasnim, da ne ometamo dalju raspravu.
Temperatura nije jedini, a ni najvažniji problem u ovom slučaju. Dokle god je procesor u okviru temperaturne margine, radiće normalno. Dakle, do nekih 70°C, pa i više (u zavisnosti od konkretnog modela), neće biti ama baš nikakvih problema. Extremno overklokovan procesor na toj temperaturi može da drži i neko dobro vodeno hlađenje ili ako ono baš ne može, onda može promenljivo-fazno (princip rada kao zamrzivač/klima uređaj). Iako je tada temperatura ispod 0°C i samim time daleko od maximalne propisane, dešavaju se greške u radu procesora ili čak uopšte neće ni da proradi, dok na znatno nižoj temperaturi (-150°C i više) radi bez problema. Sve ovo ima direktne veze sa teorijom kola i konstrukcijama tranzistora, ali detaljno objašnjenje bi bilo izlišno za ovu temu, a nisam baš siguran da li bih i uspeo da izvučem samu suštinu i predstavim je dovoljno jasno, jer sam daleko od stručnjaka za tu tematiku. Uglavnom, niske temperature do određene granice pogoduju radu elektronike, tj. konkretno poluprovodnika (elektroliti bi npr. bili uništeni). Granica negde postoji, jer apsolutna nula i nije tako daleko, ali tečni azot ipak nije dovoljno hladan da uspori kretanje elektrona.
Ovo što uvaženi Džumba pominje svakako ima smisla, jer ne podnose sve elektronske komponente niske temperature (kada su mine u pitanju, baterije mi prvo padaju na pamet). Samo sam hteo da skrenem pažnju da se hlađenjem tečnim azotom neće smanjiti sama provoljivost u okviru el. kola, sem ako neka komponenta pre toga ne crkne.

[EOD]

БРК је врло чврст склоп и мислим да водени топ није погодан за тако нешто. Сигуран сам да на пример ручној бомби М-53 (М-50) неби уопште наудио. Он је бољи код направ са мекшом оплатом.

Када смо код унуштавња ручне бомбе ја сам, када је једна бомба код бацања затајила (није се активирао упаљач) на сам упаљач, на месту где је бомба пала (како правила налажу) поставио (прислонио) тротилски метак од 200 грама и активирао га штапином. И... ништа, само је одбацило бомбу петнестак метара даље. Поновио сам и исто. Тек када сам бомбу убацио у рупу, па одозго ставио тротилски метак успео сам да је унуштим (активирам).

zato ja uvijek za rucne bombe koristim plastiku ili nekontaktna kumulativna punjenja. doduse mozes i sa 2 TM100 rijesiti problem tako sto ces ih spojiti paralelnom mrezom i postaviti sa svake strane bombe, ali tako da gornjaivica TM-a bude u ravni sa gornjom ivicom bombe i da budu pislonjeni uz kosuljicu.