Razminiranje - pojam, oprema, nacini

[Kuzma®]

I ponovo smrt zbog zaostalih mina

Višegrad: Brao pečurke, zgazio minu i poginuo

Autor: MONDO/Tanjug
11.05.2015. | 11:51

U višegradskom selu Bogdašići od eksplozije mine poginuo muškarac M.L. (41), potvrđeno je u Centru javne bezbednosti Istočno Sarajevo.


Nesreća se dogodila juče, kada je nesrećni čovek otišao da bere pečurke.
Republička uprava Civilne zaštite Republike Srpske apelovala je da građani ne idu u područja za koja se sumnja da su kontaminirana neeksplodiranim ubojnim sredstavima i da sve sumnjive predmete odmah prijave najbližim nadležnim službama

[Kuzma®]

Ovako je razminiranje izgledalo neposredno po zavrsetku II sv. rata.
NA fotografiji su rumunski inzinjerci. U prilogu fotografije je i gugl prevod sa rumunskog.
Sve je preuyeto sa FB stranice posvecene rumunskoj vojsci u periodu od II sv. rata do 1989.godine

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

1945-1946 борбена мисија мање познате, али не мање херојски и славни румунски војни Стога је одведен деминерских тимова војних ватрогасци података Главног штаба подређеним територијалних органа.

Да бисте омогућили јесење пољопривредне радове, снагу ових тимова вода издатим до 15. децембра 1945 националне територије:

Антитенковски и протупјешадијских мина 825,000
378.000 артиљеријских пројектила
1,000,000 пешадијских касете
25.000 граната
78,000 мина бацач
8259 фаустпатроане
1000 бомба авион
279 тенкова
11 пиштоља
24 бацачи
15 аутоматско оружје

У овој активности су тимови изгубили 159 војника, укључујући 54 смртних случајева. Кампања је настављена након 15. марта 1946. године.

Од краја рата до краја 1945. године, цивилних жртава забележено у 4094, због муниције и наоружања на територији, укључујући и 2549 мртвих.

Извор: Алесандру Дуту Оптерећена 1944-1947 примирје, ед.Тритониц, 2003, п.93

(Слика: 1945 Румунски инжењери у Словачкој Кроз љубазношћу господина Мирцеа Ионесцу.)

[Karlo]

Na osnovu iznetih podataka vidi se koliko je to zastrašujuće.Strašno je i za toliki broj vojnika ali je brojka civila(pa vjerujem i dobar broj djece),u tako kratkom vremenu na koje se odnose podatci,još strašnija.Možemo mi to pravdati neznanjem civila ali znamo da to nije tako.Kad bi postojali podaci i za kasniji period i na drugim područjima,pretpostavljam da bi se vidjelo da je to ustvari produženi rat protiv "nevidljivog" neprijatelja.

Da pređem i na problem "čišćenja".Svaka tehnika pa i suvremena je u dobroj mjeri i nedovoljno efikasna.Ipak problem bi mogao barem teorijski biti rješen da postoji Pravo.Mislim da bi oni koji postavljaju mine trebali imati dokumentaciju o tome.Da postoji pravo trebali bi za neažurnu i nedostajuću dokumentaciju biti osuđeni kao ratni zločinci(na osnovu broja žrtava se to i vidi).Međutim,pravo ne postoji jer se ne može primjenjivati selektivno(na pr.u Vijetnamu,ili u SAD).Dakle moja diskusija se može svesti na najobičniji seoski divan.Ljudi će i dalje ginuti i u ratu a bogami i posle njega jer pravo ustvari i ne postoji.

Poz.

[voja64]

Kopirajući Rumune a verovatno su slične drvene trodelne pipalice imali i drugi i u JNA je jedno vreme ista bila na upotrebi.
Ja sam početkom 1995.g.na otpadu u Temerinu iskopao jedan komplet i rado ga kao stari inžinjerac kupio za sebe..
Kada sam ga pokazao drugarima iznenadili su me vezisti sa tvrdnjom da je i u vezi postojala slična sprava samo se razlikovala za dodatak na vrhu gde je umesto šiljka za bodenje imala dodatak za nabacivanje PTK . [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Izgled vrha čeličnog šiljka koi se uvrće u drvene sklopove. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Sastav kompleta [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Sklopljeno u futroli. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Sklopljena u celosti je dužine oko 2m.i za kraj način sklapanja drvenih delova na bajonet vezu. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Тачно, везисти су имали склапајућу "мотку" за набацивање каблова. Дужио сам је у одељењу везе батаљона ВП.

[Bozo13]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bozo13]

BMRD-2 sa DIM M sistemom

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bozo13]

Finski vojnik sa opremom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[duje]

Državna jedinica za razminiranje Slovenije, prošle godine u 477 akcija uklonila 8.700kg eksplozivnih ostataka iz prošlih ratova - najviše na Primorski.

Vir: "Primorske novice"
http://www.primorske.si/Naslovnica
21.01.2016.

Državna enota za varstvo pred neeksplodiranimi ubojnimi sredstvi je lani v 477 akcijah odstranila 8,7 tone eksplozivnih ostankov minulih vojn, veliko večino na Primorskem. “Še vedno velja enako,” pravi vodja enote Darko Zonjič, “kdor najde staro bombo, granato ali kaj podobnega, naj takoj pokliče 112 in naj se teh reči ne dotika.”

[duje]

U zadnjih 10 godina slovenski pirotehničari uklonili 99t eksplozivnih predmeta.....

Vir: "Delo" Ljubljana
http://www.delo.si/
14.02.2016.

Dlje ko čakajo, bolj so nevarne

V desetih letih so našli za sto ton neeksplodiranih bomb.

Ena od bilanc preteklega leta kaže, da je Slovenija še vedno eksploziven prostor. Verjetnost, da boste na sončni strani Alp našli zarjavel, a še kako nevaren kos tako imenovanega neeksplodiranega ubojnega sredstva (NUS) je zelo velika. Prav vsak dan se to namreč zgodi komu izmed nas.

Pripadniki državne enote za varstvo pred NUS so zato nenehno na terenu. Lani so – statistično – vsak dan posredovali 1,3-krat in odstranili v povprečju dvajset potencialno smrtonosnih kosov v skupni teži 24,1 kilograma. Najbolj zanimive, ki jih lahko varno onesposobijo, razstavijo, očistijo eksplozivnih in smodniških polnitev ter shranijo v Izobraževalnem centru RS za zaščito in reševanje na Igu, kjer nenehno dopolnjujejo svoje znanje vsi, ki prihajajo v stik z ostanki neeksplodiranega streliva. Najpogosteje so to pripadniki omenjene enote, ki v okviru civilne zaščite skrbi za varno odstranjevanje najdenega streliva iz minulih vojn. Lani so ti možje – zdaj jih je 32 in vsi do zadnjega so prostovoljci z redno službo – opravili spoštovanja vrednih 436.000 terenskih ur. V desetih letih so se v šestih regijskih enotah 4386-krat odzvali na klic s številke 112 in prav tolikokrat tvegali svoje življenje. V tem času so odstranili in uničili ali onesposobili kar 99 ton različnih ubojnih sredstev.

Poligon 208

Za svoje tveganje so ti prostovoljci nagrajeni le z obilnim sproščanjem adrenalina, protibombno zaščitno opremo in rednim izobraževanjem. Ljudje, ki so samo lani onesposobili za 8,8 tone zloveščega materiala, stanejo državnih proračun komaj 450.000 evrov na leto. Večina tega denarja je namenjena za izvajanje ukrepov varstva pred NUS, nadomestila njihovim delodajalcem ter minimalno za nagrado pripadnikom za povečane obremenitve pri delu z razstrelivom. Kadar se kot prostovoljci predstavijo kolegom iz drugih držav, se jim ti naprej muzajo, češ to ni delo za amaterje, ko pa vidijo, s kakšno opremo delajo in koliko znanja ter izkušenj imajo, postanejo precej bolj spoštljivi, pravi Igor Boh, strokovni sodelavec na oddelku za varstvo pred NUS pri Upravi RS za zaščito in reševanje.