PALUBA
March 28, 2024, 09:59:46 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Ešalon" jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
"Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 [9] 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20   Go Down
  Print  
Author Topic: Razminiranje - pojam, oprema, nacini  (Read 218476 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #120 on: January 04, 2012, 08:44:27 am »

Колико се сећам, у сумњиве предмете (торбе, пакете и сл.), за које се сумња да су минирани или имају мину у себи, се увлаче сонде и онда пушта азот. Савко померање таквих предмета је могућа опасност тако да азот не може и није универзални "лек". Врло је важно добро познавање разних упаљача и технологије израде импровизованих направа. Ко то зна лакше може да оцени шта треба урадити.

Мене је увек занимало да ли се касетне бомбе које се нађу као појединачни предмети могу неутралисати течним азотом. Ове "бомбице" су врло незгодне за било какво деминирање  осим активирања, најчешће на лицу места.
Logged
EOD
razvodnik
*
Offline Offline

Posts: 87


« Reply #121 on: January 04, 2012, 02:24:57 pm »

Nikad nisam radio sa tecnim azotom, ono po uzoj specijalnosti nisam KDZ-ejac, vec NUS-ovac, pa sam i obucavan da radim sa drugacijim alatima i sredstvima koja recimo KDZ ne koristi.
Upoznat sam, da ne kazem intiman Cheesy, sa alatima poput dearmera, raketnog kljuca, linijskih i tackastih punjenja, tj. opremom koja je specificna za uklanjanje i unistavanje NUS-a. tako da o tecnom azotu i njegovoj primjeni mogu samo da nagadjam, a tesko da bih se usudio da ista od toga primijenim u praksi.

Kod diverzantskih upaljaca otkrivanje je najbitnija stvar, a opet ko sto si i sam rekao mogucnosti postavljanja mine iznenadjenja zavise najvise od onoga ko je postavlja njegove strucnosti, poznavanja formacijskih i improvizovanih sredstava, mogucnosti njihove kombinacije i na kraju individualne mastovitosti i inteligencije.

I primjena tecnog azota na kasetnu munciju je u sferi spekulacija, mada iskreno pretpostavljam da bi ga bilo sigurno upotrijebiti na sredstvima sa mehanickim upaljacima poput KB-1, KB-2 ili RAB-3,5. Kako bi izgledala njegova primjena na sredstvu poput Mk-1 sa piezoelektricnim upaljacem nemam blage veze, a kao sto rekoh ne bih pokusavao bez obuke za tu proceduru. 
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #122 on: January 04, 2012, 09:33:18 pm »

Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом", па би тако и пиезоелектричи упаљачи требало бити блокирани на - 170 (минус 170) стпени целзијуса.

Када смо код контрадиверзионих справа, у ту опрему спадају и тзв. водени топ. То је мали и једностван уређај који испаљује водени млаз ("пројектил") врло високог притиска од око 200 атмосфера. Када такав водени пројектил "удари" у експлозивну направу он је једноставно разнесе у парампарчад пре него упаљач испољи ефект. Нисам експер за све те направе и не бих знао да кажем за које врсте импровизованих направа је доабр а за које није. Генерално за све оне где се упаљач види и директно је изложен удару тог млаза је ефектан. Чим има препрека то је дискутабилно. Гледао сам кад удари у направу коју чини тротилски "метак" од 200 грама (пуњење какво је у на  пример ППНМ-1)  и диверзантски упаљач а све спаковано у кутију за ципеле. Разбије све то у парампарчад без експлозије. Наравно, то су школски услови. није ми познато да је то негде на овом нашим просторима коришћено у стварности. 
Logged
Rocker
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 059


Palubin savetnik za hardver


« Reply #123 on: January 04, 2012, 10:36:37 pm »

Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом"
Ne znam kakva je situacija sa modernim upaljačima, ali niske temperature zapravo pomažu funkcionisanju elektronike. Tipičan primer je "sport" koji se naziva "overclocking"...ukratko, korišćenje tečnog azota za rashlađivanje kompjuterskih procesora koji su naterani da rade na frekvencijama nekoliko puta višim od propisanih, a i na znatno višim naponima. Da ne spamujem temu sa nekim detaljnijim objašnjenjima, ali suština je u tome što tranzistori u okviru procesora mogu da istrpe znatno veća opterećenja zahvaljujući upravo tako niskoj temperaturi.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #124 on: January 04, 2012, 11:01:01 pm »

Добро, како се активира пиезоелктрични упаљач? Покретом неког дела и сл?
Logged
Trifko
Prijatelj foruma
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 814


Од свих ратника најјача су два: време и стрпљење.


« Reply #125 on: January 05, 2012, 12:12:38 am »

Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом"
Ne znam kakva je situacija sa modernim upaljačima, ali niske temperature zapravo pomažu funkcionisanju elektronike. Tipičan primer je "sport" koji se naziva "overclocking"...ukratko, korišćenje tečnog azota za rashlađivanje kompjuterskih procesora koji su naterani da rade na frekvencijama nekoliko puta višim od propisanih, a i na znatno višim naponima. Da ne spamujem temu sa nekim detaljnijim objašnjenjima, ali suština je u tome što tranzistori u okviru procesora mogu da istrpe znatno veća opterećenja zahvaljujući upravo tako niskoj temperaturi.

Na znatno višim naponima i na znatno višim frekvencijama procesori se znatno više griju  i jedini efikasan način da se rashladi procesor je ovaj gore navedeni Wink
Logged
EOD
razvodnik
*
Offline Offline

Posts: 87


« Reply #126 on: January 05, 2012, 10:31:12 am »

Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом", па би тако и пиезоелектричи упаљачи требало бити блокирани на - 170 (минус 170) стпени целзијуса.

Када смо код контрадиверзионих справа, у ту опрему спадају и тзв. водени топ. То је мали и једностван уређај који испаљује водени млаз ("пројектил") врло високог притиска од око 200 атмосфера. Када такав водени пројектил "удари" у експлозивну направу он је једноставно разнесе у парампарчад пре него упаљач испољи ефект. Нисам експер за све те направе и не бих знао да кажем за које врсте импровизованих направа је доабр а за које није. Генерално за све оне где се упаљач види и директно је изложен удару тог млаза је ефектан. Чим има препрека то је дискутабилно. Гледао сам кад удари у направу коју чини тротилски "метак" од 200 грама (пуњење какво је у на  пример ППНМ-1)  и диверзантски упаљач а све спаковано у кутију за ципеле. Разбије све то у парампарчад без експлозије. Наравно, то су школски услови. није ми познато да је то негде на овом нашим просторима коришћено у стварности. 

Ja znam za pokušaj odbijanja upaljača na BRK M79 vodenim topom koji je aktivirao bombu. takodje znam za uspjesna otkidanja upaljaca na TMRP-6 istim. inače ja sam radio svojevremeno sa malim vodenim disruptorom zapremine 150 ml i punio sam ga vodom ili pijeskom i pokazao se narocito dobar pri ciscenju miniranih kuca.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #127 on: January 05, 2012, 07:49:16 pm »

БРК је врло чврст склоп и мислим да водени топ није погодан за тако нешто. Сигуран сам да на пример ручној бомби М-53 (М-50) неби уопште наудио. Он је бољи код направ са мекшом оплатом.

Када смо код унуштавња ручне бомбе ја сам, када је једна бомба код бацања затајила (није се активирао упаљач) на сам упаљач, на месту где је бомба пала (како правила налажу) поставио (прислонио) тротилски метак од 200 грама и активирао га штапином. И... ништа, само је одбацило бомбу петнестак метара даље. Поновио сам и исто. Тек када сам бомбу убацио у рупу, па одозго ставио тротилски метак успео сам да је унуштим (активирам).

Logged
Rocker
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 059


Palubin savetnik za hardver


« Reply #128 on: January 05, 2012, 07:50:48 pm »

Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом"
Ne znam kakva je situacija sa modernim upaljačima, ali niske temperature zapravo pomažu funkcionisanju elektronike. Tipičan primer je "sport" koji se naziva "overclocking"...ukratko, korišćenje tečnog azota za rashlađivanje kompjuterskih procesora koji su naterani da rade na frekvencijama nekoliko puta višim od propisanih, a i na znatno višim naponima. Da ne spamujem temu sa nekim detaljnijim objašnjenjima, ali suština je u tome što tranzistori u okviru procesora mogu da istrpe znatno veća opterećenja zahvaljujući upravo tako niskoj temperaturi.

Na znatno višim naponima i na znatno višim frekvencijama procesori se znatno više griju  i jedini efikasan način da se rashladi procesor je ovaj gore navedeni Wink
Idemo u off topic, a ne bih da kvarim ovako kvalitetnu temu...ipak, ima nekih dodirnih tačaka, pa ću samo kratko da pojasnim, da ne ometamo dalju raspravu. Smiley
Temperatura nije jedini, a ni najvažniji problem u ovom slučaju. Dokle god je procesor u okviru temperaturne margine, radiće normalno. Dakle, do nekih 70°C, pa i više (u zavisnosti od konkretnog modela), neće biti ama baš nikakvih problema. Extremno overklokovan procesor na toj temperaturi može da drži i neko dobro vodeno hlađenje ili ako ono baš ne može, onda može promenljivo-fazno (princip rada kao zamrzivač/klima uređaj). Iako je tada temperatura ispod 0°C i samim time daleko od maximalne propisane, dešavaju se greške u radu procesora ili čak uopšte neće ni da proradi, dok na znatno nižoj temperaturi (-150°C i više) radi bez problema. Sve ovo ima direktne veze sa teorijom kola i konstrukcijama tranzistora, ali detaljno objašnjenje bi bilo izlišno za ovu temu, a nisam baš siguran da li bih i uspeo da izvučem samu suštinu i predstavim je dovoljno jasno, jer sam daleko od stručnjaka za tu tematiku. Uglavnom, niske temperature do određene granice pogoduju radu elektronike, tj. konkretno poluprovodnika (elektroliti bi npr. bili uništeni). Granica negde postoji, jer apsolutna nula i nije tako daleko, ali tečni azot ipak nije dovoljno hladan da uspori kretanje elektrona.
Ovo što uvaženi Džumba pominje svakako ima smisla, jer ne podnose sve elektronske komponente niske temperature (kada su mine u pitanju, baterije mi prvo padaju na pamet). Samo sam hteo da skrenem pažnju da se hlađenjem tečnim azotom neće smanjiti sama provoljivost u okviru el. kola, sem ako neka komponenta pre toga ne crkne.
Logged
EOD
razvodnik
*
Offline Offline

Posts: 87


« Reply #129 on: January 06, 2012, 07:42:03 am »

БРК је врло чврст склоп и мислим да водени топ није погодан за тако нешто. Сигуран сам да на пример ручној бомби М-53 (М-50) неби уопште наудио. Он је бољи код направ са мекшом оплатом.

Када смо код унуштавња ручне бомбе ја сам, када је једна бомба код бацања затајила (није се активирао упаљач) на сам упаљач, на месту где је бомба пала (како правила налажу) поставио (прислонио) тротилски метак од 200 грама и активирао га штапином. И... ништа, само је одбацило бомбу петнестак метара даље. Поновио сам и исто. Тек када сам бомбу убацио у рупу, па одозго ставио тротилски метак успео сам да је унуштим (активирам).



zato ja uvijek za rucne bombe koristim plastiku ili nekontaktna kumulativna punjenja. doduse mozes i sa 2 TM100 rijesiti problem tako sto ces ih spojiti paralelnom mrezom i postaviti sa svake strane bombe, ali tako da gornjaivica TM-a bude u ravni sa gornjom ivicom bombe i da budu pislonjeni uz kosuljicu.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #130 on: January 06, 2012, 09:03:14 pm »

Што се тиче употребе течног азота мислим да је његов смисао пре свега у залеђивању покретних делова упаљача (експлозивне направе), као и онеспособљавању батарија (ако их има). Кад већ помињете рачунаре једно је контролисано снижавање температуре усмерено (ограничено) према процесору, а друго када увучеш сонду у кућиште рачунара и убациш течни азот и цели склоп (матични плочу, напајање, каблове, контакте и др.) држиш пар минута на - 170 - 180 степени целзијуса. Апсолутно сам сигуран да после овог третмана рачунар не би радио.

Иначе уништо сам 20-так неексплодираних ручних бомби после бацања бомбе. Правила налажу да се доста дуго чека (заборавио сам тачно време али сигурно више од 10 минута) пре него што се приђе бомби. То (чекање) важи и за сваку другу активирану (којој је на неки начин покренуту процес активирања) направу. Признајем да се нисам држао дословце тих прописа осим први пут. Када сам схватио да бацање бомбе нећи завршити до поноћи, скратио сам време чекања на пар минута. Обично је бацање изводило 130-140 војника. Од тог броја из разних разлога обично се није активирало 2-3 бомбе. Већином јер војник из страха или неправилног држања не активира упаљач. Са временом стекнеш неко искуство и сигурност па сам сваки пут добро погледао бомбу (не дирајући је, посебно упаљач. Ако бих видео да каписла ( све што пишем односи се на "класичну" бомбу М-52Р) није ударена, узимао бих бомбу, враћао се у ров и сам је активирао (бацио). Ако бих видео да је каписла разбијена, бомбу сам уништавао, тако што бих поред ње (заједно са још једним подофицирем из чете) ископао уску рупу, у њу спустио бомбу и одозго активирао тротилском метком. Штапин сам увек одсецао на 60цм (гори један минут).

Logged
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 542



« Reply #131 on: January 06, 2012, 09:17:59 pm »

Ako se dobro secam pravila vreme cekanja bi trebalo biti 30 ili cak 60 minuta do prilaska neeksplodiranom UBS. To je naime optimalnoi vreme u okviru koga bi moglo doci do zakasnele reakcije smese za paljenje u kapisli.
Inace  sto se tice tog vremena cekanja rekao bih da je daleko krace od vremena koje je potrebno za vrsenje uvidjaja od strane nadleznih sluzbi. To bi bar Dzumba trebao da zna. Nedaj Boze da je zbog tog skracivanja vremena cekanja doslo do ranjavanja ili cak pogibije onoga ko je prisao toj neeksplodiranoj bombi.

Inace kada smo to pomenuli. Na obuci u izradi fugasa deo eksploziva upotrebljenog za naoruzavanje fugasa (kamenometnih i obicnih, plamene nismo radili posto je bila kriza sa benzinom i naftom) nije uopste eksplodirao. Reda velicine, u svakoj fugasi je od nekoliko kg eksploziva doslo do aktiviranja svega 2-3  eksplozivna metka KAMNIKTITA.
Sacekali smo predvidnjeno vreme plus jos malo i preko toga pa smo onda pristupili otkopavanju neeksplodiranog eksploziva kako bi ga prikupili radi unistenja. Uzrok neeksplodiranja je inace bio istekao rok upotrebe za nekoliko godina.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #132 on: January 06, 2012, 11:23:05 pm »

Тако је, треба чекати минимум 30 минута. Ипак, неко је то ставио линеарно. За све експлозивне направе по систему максималног времена да нека експлодира. Када је у питању фугаса или нека на лицу места прављена припала то апсолутно има смисла. Код ручне бомбе то је по мени бесмислено. Она има формацијски упаљач. Ако ће се нешто десити десиће се или одмах или евентуално након 1-2 минута. Успоравајућа смеша у упаљачу је мала да би тако дуго реаговала. Да сам чекао по пола сата за сваку бомбу не бих никад завршио бацање. А уништавао сам бомбе одмах након застоја.

Неко је смислио да се бомбе уништавају након заврешног бацања. То сам урадио први пут и никад више. Не можеш да пронађеш бомбе (по сат времена тражиш бомбу), поготову ако их буде више (затрпа је земља и трава након експлозија оних након ње), терен пун плитких ровова и рупа.Па још ако има бара... Мој колга је тако урадио (уништавао на крају бацања) и није нашао једну бомбу. Мисли да је експлодирала, па се после неког времена вратио у касарну и никог није известио. Кад, после месец дана друга јединица изводила неку обуку по том терену и нађу ту бомбу. Још је њихов комадир ("плавац") донео мени у канцеларију. Други пут су чистећи писту од траве војници пронашли свежањ енглеских ручних бомби (3 ком) које су савезници бацали док су аеродром Сомбор држали Мађари и Немци (1943. и 1944.године). Биле завучене решетки за одвод воде поред писте. Како у касарни није било пиротехничара мени су дали задатак да их уништим.

И мени се десило код паљења експлозива са војницима да штапин не активира пуњење. Чекао сам тих пола сата.  Иначе, код паљења експлозива спорогорећим штапином у 95% случајева до не активирања долазе јер онај ко прави упаљач не стави штапин до краја у капислу (најчешће му се извуче кад клештима притеже врх каписле) тако да не може да активира ("не баци искру") деторнаторску капислу.
Logged
EOD
razvodnik
*
Offline Offline

Posts: 87


« Reply #133 on: January 07, 2012, 07:54:53 am »

meni se jednom desilo kad sam izvodio obuku uništavanja na poligonu da dvije paralelno spojene fugase nisu odradile. momak koji je spajao mrezu na svaku granu kabla je spojio po jednu kapislu umjesto po jednu granu kabla kapisle na svaku granu kapbla, pa nije bilo zatvorenog kruga iako su i kabal i kapisle bili ispitani ispravni.

e nikad nisam vidio nikog blijedjeg ko njega kad sam mu rekao da se mora vratiti i postaviti novo punjenje Cheesy

PS. unistavanje bombi na poligonu za izvodjenje bojevog gadjanja je jos i lako...unistavanje u sred grada, pred izlogom ili cak u frizerskom salonu je izazov.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #134 on: January 07, 2012, 11:07:13 am »

Апсолутно тако ЕОД. На полигону где нема никога и када се ради о формацијским и познатим средствима као што је бомбу или било шта друго могу уништити овакви приучени као ја. А у насељима и свугде где се очекује да нема или има мало штете од деминирања то могу и требају радити само стручна лица, посебно обучавана за ту работу, као ти и твоје колеге. Прављење мрежа је озбиљан посао и не може га радити било ко. Иако у суштини знам како се то ради не бих се никад усудио да тако нешто и урадим.
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 [9] 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 23 queries.