Anarhija u Kirgiziji: Predsednik nestao, parlament goreo, na ulicama revolucija… U Kirgiziji je u toku treća revolucija. Biškek mitinguje. Ljudi traže članove parlamenta i pitaju se gde je predsednik republike. Njegova razorena rezidencija je pod zaštitom „članova dobrovoljnog društva za održavanje društvenog reda“ koji su dali vlast sebi. Njima komanduju ljudi čija se imena ne razglašavaju.
Šta se dešava u republici tokom još jednog u nizu vakuuma vlasti?
Ne pljačkaši, već dobrovoljci„Grad tri revolucije“ posetioce dočekuje nervozno. Na šaljivo pitanje: „Kažu da je omladina zapalila centar (dobro se provela, ludovala)?“ sledi odgovor pun sumornog humora: „Zapalila je. Bela kuća je gorela. Još uvek su tu, razbijaju prozore“.
Šale prolaznika u gradu su takođe nervozne. „Trebalo je da pošaljemo naše ljude u Minsk, oni bi sproveli revoluciju kako treba, pokazali bi kako se organizuju pobune i pučevi“. U prolazu zgrade u blizini trga „Ala-To“ staklo hrska pod nogama. Očigledno je ranije tuda prolazila gomila politički aktivnih građana.
Bela kuća, sedište predsednika i parlamenta, zaista je zapaljeno, u mraku se ne vidi svetlo ni iz jedne prostorije. Svi ulazi su blokirani, ljudi stoje unutar ograde. Oni se predstavljaju kao članovi dobrovoljnog društva za održavanje društvenog reda, i pokazuju povez kao dokaz. Ne žele da ih fotografišu. Jedan od njih ljutito viče preko ograde: „Svi lažu! Svi mediji lažu! Mi nismo pljačkaši, mi smo dobrovoljci! Štitimo ovde sve od pljačke!“.
Zahtev da pokažu šta su unutra zaštitili od krađe, „članovi dobrovoljnog društva za održavanje društvenog reda“ su odbili. „Instilacija se sama zapalila“, promrmljao je neko. Na pitanje ko im komanduje, oni mašu u pravcu takozvane „bele kuće“: „Tamo unutra je naš lider, narodni vođa“. Ime „narodnog vođe“ ne govore, odbijaju da ga predstave, objašnjavaju da će se jako naljutiti.
Na pitanje ko je glavni u njihovoj grupi, „volonteri“ odmah gube želju za komunikacijom, odmiču se od ograde i idu da večeraju. Snažni momci su im doneli hranu u putničkom automobilu, preko ograde su im dodali peciva i nešto za piće, pitali su da li je sve mirno,pa nestali u noći.
„Članovi dobrovoljnog društva za održavanje društvenog reda“ mirno večeraju, ali odjednom jedan od njih skače, kao da nešto gori u njemu, i viče kroz ogradu glasom koji odzvanja od napetosti: „Želim da kažu: naš narod je dobar narod! Zašto nas svuda predstavljaju kao pljačkaše? Recite da smo dobri! Recite?“ — „Reći ću“.
Lažna vladaPoslanik Socijaldemokratske partije Irina Karamuškina vadi iz tašne nešto što liči na karmin. Ali to nije kozmetika. „Ovo je čaura sa gumenim metkom, naši iz partije su mi poklonili, za uspomenu. Policija je pucala. Šesnaestogodišnjak je ostao bez oka, nekoga su ubili. Nije tako zabavno, kao na televiziji“, rekla je ona.
Karamuškina treba da se pojavi na ročištu, optužena je za otimanje talaca. Ona je bila u središtu događaja u avgustu 2019. godine, kada su snage bezbednosti pokušale da pritvore bivšeg predsednika Almazbeka Atambajeva u njegovom rodnom selu Koj-Taš. Bio je to trenutak zaoštravanja neprijateljstva sa sadašnjim šefom države Soronbajem Ženbekovim, koga je Atambajev doveo na vlast. Pristalice bivšeg predsednika odupre su se tako žestoko da su zarobile specijalne snage. Sukob je završen tek nakon što se sam Atambajev predao vlastima. Ali u noći 6. oktobra, demonstranti su oslobodili bivšeg predsednika iz pritvorskog centra glavne specijalne službe — Državnog komiteta za nacionalnu bezbednost.
„Advokat je zvao i rekao da neće biti saslušanja, sudija je pobegao“, smeje se Karamuškina. Umesto u sud, ona ide prema „beloj kući“, ali ne na miting, već na posao, u svoj poslanički kabinet. „Članovi dobrovoljnog društva za održavanje društvenog reda“ ne žele da je puste da prođe: „To je to, vaš parlament je nevažeći, vas su proterali! Sada će doći privremena vlada, mi ćemo je pustiti! Prava vlada!“
Zatim se čuje sakramentalno: „Mi smo ovde vlast! Mi smo narod!“
„A kako ćete razlikovati pravu vladu od lažne“, zajedljivo pita Karamuškina.
Oni prepoznaju poslanicu koja definitivno ne može biti pristalica vlasti. Ona je poznati i progonjeni lider opozicije. Karamuškina objašnjava da mora da ode do svog kabineta, pokupi lične stvari, pokazuje potvrdu parlamenta. Pa ipak, autoritet nepoznatog komandanta koji sedi u beloj kući, iznad njenog je: poslanici ne daju da prođe.
Sudili mu kao oficiruBivši savetnik Generalštaba Kirgizije Toktogul Kakčekejev pregleda automobil koji je izgoreo ispred bele kuće. „Možda je čovek zarađivao novac za ovaj automobil, štedeo za njega, i neko je došao i zapalio ga“, kaže on ogorčeno.
Tinejdžeri koji prilaze imaju drugačiji pogled na sve ovo. Za njih je zapaljeni automobil kul objekat za selfi. Oni još uvek ne razmišljaju o tuzi vlasnika. Samo da ih „majka ne kori za to što su pobegli da gledaju revoluciju“.
Gledajući tinejdžere koji skaču po olupinama automobila, Kakčekejv razmišlja kako da odgovori na pitanje da li su snage bezbednosti učinile ispravnu stvar kada su pustili Atambajeva iz istražnog zatvora i uopšte nisu otvorile vatru na ljude koji su jurišali na belu kuću. Sa jedne strane, on nimalo ne saoseća sa aktuelnom vladom, kritičan je prema svim predsednicima. Sa druge strane, on je oficir, iako je u penziji: „I dalje sam sovjetski pukovnik. Čovjek u uniformi ne bi trebalo da sledi vođstvo gomile“.
Umesto da odgovori, bivši savetnik iznosi nešto slično poučnoj priči: „Jedan poslanik još u vreme Akajeva (Askar Akajev — predsednik Kirgizije od 1990. godine do 2005.) bio je ogorčen: zašto njegovog brata ne uzimaju u obaveštajnu službu? Rekao je da, iako je muzičar po obrazovanju, nije služio vojsku, ali želi da bude izviđač. Bivši zamenik predsednika Državnog komiteta za nacionalnu bezbednost bio je govornik parlamenta. Obećao je: „Rešićemo ovo pitanje!“ I rešili su. Ubacili su brata u vojnu obaveštajnu službu da radi u avganistanskom smeru. Međutim, kontraobaveštajci su primetili da je novi oficir u koferima nosio opijum. Posle trećeg ili četvrtog slučaja, Državni komitet za nacionalnu bezbednost pozvao je Akajeva, koji je dao zeleno svetlo: „Hapsite!“ Kao oficiru sudio mu je vojni sud. A poslanik se, kada je presuda pročitana na vojnom sudu, zakleo: „Ja neću biti ja ako ne raspustim vojni sud“. I održao je obećanje — vojni sud je bio rasturen“.
Očigledno bi ovaj primer trebalo da ilustruje složenost situacije snaga bezbednosti u Kirhiziji.
Kakčekejev prilazi ogradi bele kuće, upoznaje nove čuvare vladine zgrade. „Videćete, vlast će se promeniti, neko od ovih „članova dobrovoljnog društva za održavanje društvenog reda“ će dobiti zastavničke naramenice i stajaće ovde na mestu za kontrolu i propuštanje, proveravaće dokumente“, predviđa bivši savetnik. „Kod nas vole da kažu: „Ustupite mesto mladima“. A šta su videli ovi mladi ljudi? Kako je neko zaradio za džip trgovinom droge i izgradio sebi kuću? Jednu od partija je osnovao lopov u zakonu. Kada je krivični autoritet sahranjen, čitav poslanički korpus sa ožalošćenim licima prati mrtvački pokrov“.
Univerzalni sloganNa trgu „Ala-To“ se održava miting. Oratori koji su se popeli na granitni pijedestal, svojevrsni prezidijum, oduzimaju mikrofon jedan drugome. Gomila skandira „Lustracija“, pa „Impičment!“ Postoji i univerzalni slogan: „Ketsin!“, što znači „Odlazi!“ To viču oni koji su se tek pridružili mitingu i još nisu shvatili šta se događa. Ponekad se umesto argumenata na publiku sa govornice bacaju plastične boce, demonstranti odmah odgovaraju na isti način.
„Pristalice političara Omurbeka Babanova su prognali, oni su hteli da održe govor. Ove ima toliko partija“, komentariše još jedan sukob uz povike i tuče oko megafona u „prezidijumu“ Almas Kaipov. On kaže da je društveni aktivista i objašnjava da je bes ljudi koji su izašli na mitinge izazvan masovnim i drskim nameštanjem na parlamentarnim izborima. „Stvar nije u svađi Ženbekova i Atambajeva, mali procenat podržava Atambajeva“, tvrdi on. „Ljudi su se naljutili jer je Ženbekov sve preuzeo, partijo „Birikdik“ je vodio njegov brat, a „Mekenim Kirgistan“ njegov rođak.
Kaipov dodaje da se državnost Kirgizije našla u paradoksalnoj situaciji. Vladu parališu masovni mitinzi, a demonstranti sada zahtevaju da ona nešto učini. „Jedino legitimno telo je parlament, lideri svih partija pozvali su poslanike da se okupe i odrede tehničku vladu i zakažu izbore. Niko nije protiv. Ali poslanici šestog saziva bili su pod predsednikovom kontrolom. Oni se boje, a treba da pokažu volju“, objašnjava on.
Gomilu ljudi na trgu zaista zanima gde su poslanici. Neko pretpostavlja da su u Kući bioskopa i predlaže da odu. Ali predlog visi u vazduhu, gomila i dalje jednoglasno poziva na lustraciju, impičment ili ostavku svih odmah. Na trgu „Ala-To“ ljudi su stalno u pokretu — grupe ljudi ili napuštaju miting ili mu se pridružuju.
izvor
