Prevrat u Kirgiziji

[Dreadnought]

Bakijev u Belorusiji
 

22.04.2010.   

Svrgnuti predsednik Kirgizije, Kurmanbek Bakijev,
doputovao je u utorak glavni grad Belorusije Minsk.


Pošto je svrgnut posle nasilnih demonstracija opozicije pre dve nedelje, g.Bakijev je prvo otišao u susedni Kazahstan.

Predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko je rekao skupštinskim poslanicima svoje zemlje da g.Bakijev uživa u Belorusiji zaštitu države.


Prelazna vlada obuzdava nasilje

Prelazna Kirgiska vlada kaže da će mu biti suđeno ako se vrati u zemlju - a povodom stanja u toj zemlji oglasio se i ruski predsednik Medvedev, pozivom na stabilnost.

"I Rusija i Uzbekistan žele da kirgiski narod ima jaku vladu i da se razvija, i tako dobije modernu državu", poručio je ruski predsednik.

Ruski mediji su javili i da je predsednik Medvedev naredio ministarstvu odbrane da osigura bezbednost ruskim državljanima u Kirgiziji, posle nekoliko incidenata u kojima su bili meta napada u toj bivšoj srednjeazijskoj sovjetskoj republici.

U vestima se ne kaže koje mere će Rusija preduzeti u tom cilju, a poznato je da ruska vojska ima jednu bazu u Kirgiziji.

Prelazna vlada Kirgizije, na vlasti od sedmog aprila, preduzima mere na suzbijanju etnički motivisanog nasilja koje preti njenoj stabilnosti - zbog bezakonja u okolini glavnog grada Biškeka i aktivnosti pristalica svrgnutog predsednika Bakijeva na jugu zemlje.

Ruske agencije su u utorak javile i da su zvaničnici prelazne vlade u Biškeku pretile da će upotrebiti napalm bombe u suzbijanju aktivnosti pobunjeničnih grupa i nasilja.


Izvor: BBC Serbian

[Dreadnought]

Izbori u Kirgiziji 10. oktobra


22.04.2010.

Predsednički i parlamentarni izbori u Kirgiziji održaće se 10. oktobra, a 27. juna referendum o novom Ustavu, saopštila prelazna vlada te zemlje. Rusija Kurmanbeka Bakijeva ne smatra predsednikom Kirgizije.

Prelazna kirgiska vlada saopštila je da će se predsednički i parlamentarni izbori održati 10. oktobra, a da će pre njih, 27. juna, biti organizovan referendum o novom Ustavu.

Ovo je na nacionalnoj televiziji objavio Omurbek Tekebaijev, potpredsednik nove prelazne vlade uspostavljene početkom aprila posle protesta u kojima je poginulo više od 80 ljudi.

U protestima je svrgnut kirgiski predsednik Kurmanbek Bakijev koji se od prošle sedmice nalazi van zemlje.

Sjedinjene Države i Evropska unija pozvale su prelaznu kirgisku vladu da zakažu izbore kako bi se povratila stabilnost u zemlji.

Novi Ustav o kome kirgiski birači treba da se izjasne 27. juna definiše Kirgiziju kao parlamentarnu republiku, čime se smanjuju ovlašćenja predsednika i sprečava mogućnost za autoritarnu vladavinu, rekao je Tekabajev.

"U ovom nacrtu (Ustava) biće uspostavljen takav politički sistem koji sprečava koncentraciju vlasti u rukama samo jedne ličnosti. Predsednik neće imati imunitet i članove njegove porodice neće finansirati država", dodao je Tekabajev.

Potpredsednik prelazne vlade je rekao da će šef države, po nacrtu novog Ustava, živeti od svoje plate.

U novom Ustavu se takođe zabranjuje da jedna politička partija ima više od 50 mesta u kirgiskom parlamentu koji ima 90 mesta.

Prethodnim skupštinskim sazivom dominirala je partija predsednika Kurmanbeka Bakijeva, Ak-Džol.

Prelazna kirgiska vlada optužuje predsednika Bakijeva za korupciju i nepotizam kao i da je odobrio upotrebu oružja protiv opozicionih demonstranata tokom protesta početkom aprila u glavnom gradu Biškeku, kada je poginulo 85 ljudi.

Takođe ga optužuju i da je prevarom pobedio na prošlogodišnjim predsedničkim izborima.

Bakijev, koji je napustio zemlju i nalazi se u Belorusiji, juče je izjavio da je on i dalje šef države. On je 15. aprila pobegao prvo u susedni Kazahstan, a prethodno je podneo ostavku po dogovoru u kome su posredovali Rusija i Sjedinjene Države.

Iz Kazahstana je otišao u Belorusiju gde mu je zaštitu ponudio predsednik Aleksandar Lukašenko.

Bakijev je došao na vlast marta 2005. godine takođe u narodnoj pobuni. Veliki broj njegovih tadašnjih saradnika ga je, zbog autoritarnog ponašanja, posle napustio i pridružio se opoziciji.


Lavrov: Bakijev nije predsednik

Rusija je odbacila tvrdnju svrgnutog kirgistanskog predsednika Kurmanbeka Bakijeva da je još šef te države.

"Bakijev je poslao faksom ostavku u Biškek, i taj dokument ne može biti opovrgnut usmenom izjavom", izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na konferenciji za novinare, preneo je Rojters.


Izvor: RTS

[Dreadnought]

Pristalice Bakijeva nameravaju da podele Kirgiziju


29.04.2010


Pristalice bivšeg predsednika Krigizije Kurmanbeka Bakijeva nameravaju da traže da se u zemlji napravi federativno uređenje i da se ona podeli na Severni i Južni deo, sa delegiranjem jednakih ovlašćenja.

Ovo je izjavio šef komiteta za odbranu bivšeg predsednika Tolon Dijkanbajev, saopštava Itar-Tas. Po njegovim rečima, inicijativna grupa planira da se obrati sa predlogom privremenoj vladi, kako bi on bio odražen u novom ustavu. Održavanje referenduma o popravkama osnovnog zakona planirano je za 27. jun.

Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Pristalice Bakijeva zauzele vladine zgrade


13.05.2010.

Demonstranti lojalni zbačenom predsedniku Kirgizije
Kurmanbeku Bakijevu zauzeli vladine zgrade u tri grada na jugu zemlje.
 
Pristalice svrgnutog kirgistanskog predsednika Kurmanbeka Bakijeva zauzele su danas vladine zgrade u tri grada na jugu zemlje, javile su agencije.

Demonstranti lojalni Bakijevu zauzeli su zgradu lokalnih vlasti u gradu Batkenu, izvestila je agencija Itar-Tas.

Pre toga demonstranti su preuzeli kontrolu nad kancelarijama lokalnih vlasti u gradovima Ošu i Džalalabadu.

Stotine demonstranata okupilo se ispred sedišta lokalnih vlasti u gradu Ošu, zahtevajući povratak bivšeg guvernera Mamasadika Bakirova.

Očevici tvrde da je nekoliko manjih sukoba izbilo između pristalica prelazne vlade i njihovih protivnika, kao i da je grupa od oko 500 demonstranata upala u zgradu i vratila Bakirova u kancelariju guvernera, preneo je AP.

"Ja predstavljam legitimnu vlast u Ošu i postavljen sam za guvernera na pravnom osnovu tako da je moj povratak na radno mesto legitiman", rekao je Bakirov novinarima.

Vršilac dužnosti guverenera Suronbaj Jinbekov izjavio je da nije bilo pokušaja da se spreči ulazak demonstranata u zgradu kako bi se izbegli sukobi.

Jinbekov je rekao da se sa demonstrantima pregovara i da će situacija uskoro biti pod kontrolom. Prelazna vlada je upozorila da bi pristalice Bakijeva mogle da izazovu nemire u pokušaju da destabilizuju zemlju.

Vršilac dužnosti premijera Roza Otunbajeva izjavila je da vlasti čine sve kako bi izbegle da se to dogodi.

Predsednik Bakijev svrgnut je sa vlasti pre više od mesec dana, a žestokim sukobima vladinih snaga i demonstranata poginulo je najmanje 85 ljudi.

Izvor: RTS

[Dreadnought]

Pristalice vlade Kirgistana preuzele kontrolu nad zgradom vlade u Ošu


14.05.2010.

Oš, Biškek– Pristalice prelazne vlade Kirgistana preuzele su danas kontrolu nad zgradom
regionalne vlade u južnom gradu Ošu, dan pošto su je zauzeli protivnici aktuelnih vlasti u Biškeku.

Pristalice vlade su zauzele zgradu posle sukoba s pristalicama svrgnutog predsednika Kurmanbeka Bakijeva, a u okršaju nije bilo teže povređenih, javio je Rojters, pozivajući se na očevice.

Protivnici vlasti zauzeli su juče vladine zgrade u Ošu, Batkenu i Džalalabadu, na jugu Azerbejdžana. Zamenik premijera prelazne vlade Omurbek Tekebajev nazvao je te akcije pokušajem državnog udara i optužio Bakijeva da stoji iza njih.

„Bakijev je iza toga”, rekao je Tekebajev na državnoj televiziji.

Bakijev je napustio Kirgistan pošto je pre više od mesec dana svrgnut s vlasti posle žestokih sukoba vladinih snaga i demonstranata, u kojima je poginulo najmanje 85 ljudi.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Vlasti Kirgizije će same zavesti red u zemlji


15.05.2010.

Rusija ne namerava da se meša u situaciju u Kirgiziju

– izjavio je sekretar Saveta za bezbednost RF Nikolaj Patrušev. - Privremena vlada ima dovoljno snaga da zavede red, da stabilizuje situaciju i da spreči oružane sukobe – naglasio je on. Ujedno, bivši premijer Kirgizije, aktuelni lider stranke „Ar Namis“ Feliks Kulov smatra da privremena vlada mora što pre da se ozakoni i da hitno organizuje kongres uz učešće uglednih lidera i predstavnika svrgnutog predsednika republike Kurmanbeka Bakijeva.
 
Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

ŠOS razmotrila budućnost Kirgizije
   

22.05.2010.

Situacija u Kirgiziji i njen uticaj na stabilnost u centralnoazijskom regionu je glavna tema susreta ministara inostranih poslova Šangajske organizacije saradnje (ŠOS) koji je počeo u subotu u Taškentu. Rusiju zastupa šef MIP Sergej Lavrov. Komentar našeg specijanog dopisnika Elizavete Isakove.

_{Foto: RIA Novosti}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Podsetimo da su članice ŠOS Uzbekistan, Kazahstan, Kina, Kirgizija, Rusija i Tadžikistan. Centralna tema današnjego susreta će svakako postati pitanja pripreme predstojećeg u junu u Taškentu zasedanja Saveta država-članica te organizacije, kao i usklađivanje nacrta  deklaracije koja mora  da bude razmotrena na samitu kroz dve nedelje. Prema rečima predstavnika MIP-a, u tom dokumentu će naći odraza prilazi ŠOS aktuelnim međunarodnim problemima, uključujući pitanja reforme međunarodnog valutno-finansijskog sistema, razoružanja i neširenja, saradnje u borbi protiv droge, koordinacije napora u pružanju pomoći Avganistanu. Između ostalog, nije slučajnost što Sergej Lavrov planira da se sastane u subotu sa svojim kolegama iz Tadžikistana i Kazahstana. Doprinos tih država borbi protiv narkoopasnosti u tom regionu može da postane nezamenljiv ako rukovodstvo tih zemalja počne ipak da preduzima realne akcije u tom smeru. Osim toga, ŠOS mora da koordinira svoje stavove u vezi sa  zakazanom za kraj jula međunarodnom konferencijom o Avganistanu u Kabulu.

 I tu je u prvom planu razmatranje situacije u Kirgiziji, jer upravo se u toj zemlji nalazi zloglasna vojna baza  Manas, preko koje NATO-ove snage prebacuju u Avganistan robu vojne i nevojne namene. Sve do sada neregulisana situacija u samoj Kirgiziji potkopava stabilnost i budućnost Manasa. To bi moglo da rezultira ozbiljnim problemima ne samo za Centralnu Aziju, već i za planove alijanse u tom regionu.

Drugi razlog za razmatranje kirgiskog problema u Taškentu  moglo bi da postane teritorijalno pitanje. Sve do sada se na jugu Kirgizije u rejonu Dželal-Abada nastavljaju mitinzi i neredi. Očigledno je da scenario novog udara u zemlji za sada ne uspeva, međutim, ne isključuje nove pokušaje.  Sa svoje strane bi oni mogli da vode raskolu države, koji bi napunio prostor ZND novim neregulisanim teritorijalnim konfliktima. Između ostalog, bukvalno pre nekoiko dana, 18. maja, u oblasnom centru je došlo do novih sukoba čije je žrtve postalo 2 čoveka, 70 ljudi je bilo ranjeno. Eksperti  se boje da ukoliko situacija ne uspe da se vrati u mirovni kolosek, ona će rezultirati ogorčenijim međuetničkim sukobima, što podseća na građanski rat. Izaziva zabrinutost i nesiguran položaj današnjeg lidera Kirgiza Roze Otunbajeve. Mnogi poitikolozi već otvoreno govore da na vrhu vlasti u Kirgiziji mogu da se nađu drugi ljudi, koji su sve do sada bili u senci.

Stav ministara inostranih poslova 6 zemalja, kao i država koje imaju status posmatrača pri toj organizaciji, našao je odraza u zajedničkoj izjavi. U njoj se ističe da su zemlje ŠOS privržene teritorijalnom integritetu Kirgizije, te su spremne da pruže neophodnu pomoć. Ministri su jedinstveni i u tome što stabilnost i bezbednost moraju da budu prisutne u svakoj državi-članici te organizacije.

Izvor: Glas Rusije

[švercer011]

Rusija ne šalje vojnu pomoć

12.06.2010

Prelazna vlada Kirgizije zatražila je od Rusije da pošalje trupe kako bi se okončalo nasilje u drugom po velilčini gradu Ošu; Rusija je međutim odgovorila da trenutno nema planova o angažovanju svojih trupa.
Rusija nije spremna da u sadašnjim okolnostima pošalje trupe u Kirgiziju, ali će poslati humanitarnu pomoć u oblasti zahvaćene nasiljem, rekla je portparolka predsednika Dmitrija Medvedeva.
"Reč je o unutrašnjem konfliktu i Rusija zasad ne vidi uslove za svoje učešće u njegovom rešavanju", rekla je Natalija Timakova.
Više hiljada Uzbeka je u međuvremenu pobeglo iz Oša, dok se borbe između Uzbeka i Kirgiza nastavljaju.
Najmanje 60 ljudi je poginulo a preko 600 ranjeno u najgorim neredima od svrgavanja predsednika Kurmanbeka Bakijeva s vlasti, u aprilu.
Pripadnici uzbečke zajednice se kreću ka obližnjoj granici sa Uzbekistanom, mada ne mogu da je pređu jer je zatvorena.
Policijski čas sad je uveden i u drugom gradu, Džalalabadu.
BBC-jev dopisnik kaže da su oni koji su napustili svoje domove rekli da su im kuće zapaljene.
1990. godine više stotina ljudi je ubijeno u Ošu u sukobima između pripadnika kirgiske i uzbečke zajednice.
I Rusija i Amerika imaju vojne baze u Kirgistanu.
Sukob bandi
Prema izveštajima lokalnih medija u petak, sukob suparničkih bandi - Kirgiza i Uzbeka, prerastao je u pravu oružanu bitku.
U sukobima je učestvovalo više stotina mladica   
Lideri Rusije, Kine i Sjedinjenih Država pozvali su na brzo okončanje nasilja koje preti da destabilizuje zemlju.
U Ošu i susednim gradovima uvedeni su vanredno stanje i policijski čas, a vlasti su na ulice Oša rasporedile oklopna vozila.
Privremene vlasti Kirgizije imaju velikih problema da smire situaciju u zemlji posle nemira do kojih je došlo u aprilu.
Od tada se strahuje da bi mogli da izbiju sukobi između Kirgiza i Uzbeka na jugu zemlje.
U Ošu živi brojna uzbečka zajednica, a grad je uporište bivšeg predsednika Kurmanbeka Bakijeva, zbačenog u aprilu.
Najnovije nasilje je pojačalo strahovanja da bi u Kirgiziji moglo da dođe do građanskog rata.


Izvor:bbc

[ZastavnikDjemo]

Ruske trupe neće intervenisati u Kirgiziji, jer u Ošu već se nalazi jedna brigada Vojske Kirgizije, koja je tamo stalno stacionirana. Dotična jedinica je i ranije imala problema sa disciplinom, jer je sastavljena pretežno od regruta, koji su često prodavali svoje lično naoružanje, a imali su i problema sa snabdevanjem hranom. U Kirgiziji, na graničnim prelazima sa Uzbekistanom Akbuura i Aravan već se nalaze pripadnici ruskog Ministarstva za vanredne situacije (MChS), kao i radnici Crvenog polumeseca Kirgizije. Za sada se propuštaju samo lica uzbečke nacionalnosti u Uzbekistan, a to je pošlo za rukom i neolicini stranaca, koji su se nalazili u Ošu, koji su podmitili uzbečke graničare. Evo i jednog interesantnog pisma jedne Amerikanke, koja se donedavno nalazila u Ošu:

There is much panic in Osh. My son and I had been in Aravan, while my husband was still in Osh at the office.

We were told to get out after Saturday’s violence. We tried to call around for flights, but this was an impossibility. No one is trying to go north. The routes through the mountains are treacherous right now, especially for Americans. There was relief when we heard during the night that Uzbekistan was opening its border for refugees. But there has been some confusion since at first everyone here thought it was for all refugees and so we headed like everyone else to the checkpoint at Aravan. But it is for only Uzbek refugees — which there are a lot.

There are two border crossings for refugees — Aravan and Akbuura. Uzbek guards, heavily armed, are closely monitoring both crossings. Foreigners can cross the border for a price. For my son and I it was about $400, though we were able to board a bus once across the border to go into town as part of the efforts to find us a place to stay. My husband is still in Osh. He has not decided whether he will evacuate or not.

As far as other organizers here, I saw the Kyrgyz National Society of the Red Crescent there and Russia Emergency Services on the Kyrgyz side of the crossing and the Uzbek Andijan Red Crescent Society once we crossed over into Uzbekistan.

I was not sure what we expected crossing into Uzbekistan, since we have never been allowed into this country before. Right now most refugees are being divvyed up into homes and small hotels in the local area. But there are rumors that Uzbek Emergency Services and Russian Emergency Services are planning on setting up tent camps — I’m glad we got here before that stage.

Before we evacuated, I was already seeing Russian Emergency Ministry planes flying in doctors, medicine, food, etc. They are working tirelessly in Osh from what we hear.

It is interesting that while in Osh and also when crossing the border, I heard people blaming the United States for this mess. They said that the further U.S. intervention in Afghanistan recently allowed the militants, terrorists, thugs and thieves to return north to Uzbekistan, Tajikistan and Kyrgyzstan. The people seem to think that only Russia can effectively end the instability.

Osim toga, neredi su izbili i u Džalalabadu.

[Brok]

Kirgizija: Više od 500 žrtava?

14.06.2010.

Biškek - Na jugu Kirgizije i dalje besne etnički sukobi,
strani izveštači javljaju da je u sukobima između
Kirgiza i Uzbeka nastradalo više od 500 Uzbeka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Strani posmatrači na terenu ocenjuju da su sukobi u toj centralnoazijskoj zemlji brižljivo planirani. Situacija na jugu Kirgizije slična je ratnom stanju.

Uzbekistan je saopštio da je više od 75.000 Uzbeka prebeglo u tu zemlju iz susedne Kirgizije. Grad Oš uglavnom je spaljen.

Ranjeni su zbrinuti u lokalnoj bolnici, ali potrebna im je dodatna nega koju tu ne mogu da dobiju.

"Svi putevi su zatvoreni, puca se i svuda su vojne operacije, nemoguće je izaći iz grada Oša", rekao je Sabir Djumabekov, lekar u lokalnoj bolnici.

Prodavnice u tom gradu su opljačkane i sve se teže dolazi do namirnica.

Nije jasno kako su izbili etnički sukobi, niti šta je bilo okidač za masakr koji je usledio.

"Kirgizi su napadnuti, prebijani, žene su silovane, kirgiske kuće su spaljene. Mi smo se okupili da se branimo, a iz obližnjeg uzbečkog naselja su pucali na nas", kazao Marat Murzaliev, povređeni Kirgiz.

Kirgiske bande su spalile brojna uzbečka sela i ubile njihove stanovnike, otkako su sukobi između većinskih Kirgiza i manjinskih Uzbeka počeli u četvrtak uveče.

Kirgizi se u različitim delovima zemlje okupljaju da bi išli na jug radi obračuna sa Uzbecima, a vlasti samo delimično uspevaju da ih zaustave.

Vlasti u Kirgiziji su u nedelju proširile vanredno stanje na ceo jug zemlje i snagama bezbednosti dale "punu slobodu da pucaju" kako bi zaustavili sukobe. Uzbeci beže od Kirgiza, a privremena vlada Kirgizije priznaje da su u Uzbekistanu već uspostavljeni prihvatni logori za Uzbeke. Većinu izbeglica čine stariji ljudi, žene i deca, a mnogi od njih imaju prostrelne rane od metaka.

Predsednica prelazne vlade Kirgizije Roza Otunbajeva pre dva dana poslala je pismo predsedniku Dmitriju Medvedevu, u kojem je zatražila vojnu intervenciju te zemlje. Rusija je to odbila uz obrazloženje da ne želi da se meša u, kako je navela, unutrašnje sukobe u Kirgiziji.

Rusi su poslali humanitarnu pomoć avionom, kojim su potom evakuisane neke žrtve sukoba, i padobranski bataljon od 300 ljudi u Kirgiziju kako bi pojačala bezbednost u svojoj vazduhoplovnoj bazi u toj zemlji.

U Kirgiziji se nalaze vazduhoplovne baze Rusije i SAD, ali su one na severu zemlje, daleko od trenutnih etničkih sukoba.

Predstavnici humanitarnih organizacija kažu da niko ne veruje da su sukobi izbili slučajno. Bande su ekstremno dobro organizovane, imaju novac i oružje. Priča se i da mnogi od njih ne dolaze iz Oša nego da se radi organizovanim grupama koje su dovedene u grad.

Predsednica prelazne vlade Roza Otunbajeva optužila je porodicu Bakijeva da je odgovorna za podstrekavanje nasilja u Ošu, navodeći da im je cilj da odlože referendum o ustavu koji bi trebalo da se održi 27. juna.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev razgovarao je telefonom sa predsednicom privremene vlade Kirgizije Rozom Otunbajevom o situaciji u toj zemlji, saopštila je portparolka ruskog predsednika Natalija Timakova. Otunbajeva je informisala Medvedeva o situaciji u njenoj zemlji.

Ruski predsednik je istakao potrebu za što bržom obnovom reda i okončanjem međuetničkog konflikta koji je doveo do gubitka života.

Organizacija sporazuma kolektivne bezbednosti (CSTO) održaće u ponedeljak sastanak na nivou ministara na kome će biti reči o situaciji u Kirgistanu, kazala je Timakova.

Učesnici razgovora, na kome će biti predstavnici Kirgizije, razmatraće "mogućnosti korišćenja procedura i mehanizama predviđenih poveljom CSTO" u rešavanju konflikta, dodala je portparolka ruskog predsednika.

Evropska unija je najavila da će u Kirgiziju poslati specijalnog predstavnika za centralnu Aziju Pjera Morela.



Izvor: B92