Ukrajina namerava da modernizuje svoju armiju moćnim američkim oružjemPosle odlaska Angele Merkel sa mesta nemačkog kancelara predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski se javno žalio da je ona bila glavni protivnik među zemljama NATO da se ukrajinskoj vojsci prodaje moderno naoružanje.
Prodato joj je samo oružje protiv bespilotnih letelica. Zbog toga su se iz Kijeva obratili Amerikancima da od njih kupe protivbrodske navođene rakete "harpun", koje lete nisko pa ih protivnički radari teško registruju. Prvi put, ukrajinsko rukovodstvo se sa takvom molbom obratilo Amerikancima početkom 2020 godine.
"Harpuni" se mogu lansirati sa broda (RGM-84), sa podmornice (UGM-84), kao i iz aviona (AGM-84). Brzina tih raketa zavisi od modifikacije - od 90 do 280 kilometara na sat.
U Kijevu ističu da je Ukrajina već dobijala od SAD određene vrste naoružanja i municije.
Rukovodstvo Pentagona je pozvalo i druge saveznike da skinu ograničenja oko isporuke oružja Ukrajini.
Početkom septembra bilo je objavljeno da su u Vašingtonu spremni da Kijevu pošalju novi paket vojne pomoći u vrednosti od 60 miliona dolara. Na spisku te vojne pomoći između ostalog je i nova partija protivtenkovskih kompleksa "DŽevelin". Prema Kijevu, "DŽevelin" bi trebalo do stigne do kraja ove godine.
Interesantno je da je ovih dana novi ministar odbrane Aleksej Reznikov najavio da će u bližoj budućnosti jedinice koje štite ukrajinsku obalu dobiti
domaće raketne komplekse "Neptun". Rad na "Neptunu" je počeo još 2014. godine, ali se tada o tome nije govorilo.
"Neptun" ima domet do 300 kilometara. Ministarstvo odbrane Ukrajine planira da ta raketa koja se vodi kao kompleks RK-360, bude glavna zaštita ukrajinske obale.
Osim rakete i sistema za lansiranje, Ukrajina će napraviti i transportno vozilo kao i prevozni komandni punkt. Brzina rakete je oko 900 kilometara, a leti na visini od tri do deset metara kako bi je teško otkrivali radari.
Moskovski vojni analitičari kažu da je "Neptun" napravljen na osnovi sovjetske rakete H-35, samo je modernizovan sistem upravljanja. Inače, ta vrsta raketa može da se koristi ne samo sa obale nego i sa brodova i aviona.
Posle pripajanja Krima Rusiji, Ukrajina je izgubila i glavne brodove svoje Crnomorske flote i obalne raketne komplekse "Rubež". Zbog toga su se u ukrajinskom vojnom rukovodstvu plašili od eventualnog napada ruske Crnomorske flote. U to vreme se često govorilo o opasnosti ruskog desanta na ukrajinsku obalu. Na drugoj strani Rusi su ojačali odbranu Krima jer su dovezli obalne sisteme "Bal" i "Bastion".
Osim raketnih sistema, Ukrajina želi da u kooperaciji sa Turskom proizvodi savremene bespilotne letelice. Impresionirani uspehom turskih "Bajraktara" u ratovanju u Siriji, Libiji i Nagornom Karabahu, ukrajinski najviši rukovodioci su odlučili da i oni prave takve bespilotne letelice.
Branko Vlahović
izvor
