У тексту са сајта
www.rusvesna.ru чији сам линк поставио се указује на проблеме у производњи и ремонту тенкова за Украјинску војску. Како се углавном ради о реомнту тенкова Т-64 и поризводњи нових на бази тог тенка можда је ту део одговора на проблеме који су се јавили у ратној пракси.
Као прво у поменутом тексту се констатује да само тај завод у Харкову може да производи тенкове (остали евентуално да ремонтују). Наводно им је за производњу једног тенка потребно 9 месеци, али се не зна колико могу тенкова да раде одједном. У сваком случају, процена аутора текста је да целокупна украјинска војна индустрија не може да или произведе или ремонтује више од једног тенковског батаљона (30-так тенкова, максимално 40). Осим недостатка новца производња и ремонт тенкова пати од недостатка стручне радне снаге (наводно плата им је 80-100 долара просечно) и недостатка делова коју су произвођени у Русији. Такође, процењује да се знатан број тенкова који су преостали од Совјетске армије користи као извориште резервних делова, посебно оних који се не могу произвести ни набавити. Аутор указује и на проблем са производњом нових тенкова за стране купце, односно на чињеницу да је та производња каснила и сада касни
Проблем са ремонтом и производњом тенкова је у Украјини проглашен државном тајном, али је избио на површину јер га је одређен број политичара кроз критику изнео у јавност. Проблем је врло озбиљан па је шеф Националног савета безбедности Турчинов предложио да се уведе одговорност за неуспех у реализацији уговора. Као пример лошег рада наводи се случај када је командант тенковског батаљона 14. бригаде Украјинске војске одбио да прими ремонтоване тенкове (догађај се десио у Лавову) због лошег техничког сатња па су тенкови поново враћени на ревизију. Такође, наводи се да је најмање трећина тенкова који су били приказани на смотри када су Порошенко и министар одбране "предавали" ремонтовану технику украјинској војсци, уствари намењено страним купцима (Нигерији и Конгу) и да нису и неће завршити у украјинској војсци. Да ли су Порошенко и министар то знали или су и њих их "фарбали" се не каже, али се очигледно на тај начин само обмањује јавност.
Аутор текста посебно анализира колика је могуност да се одређен број тенкова и делова за њих увезе из земаља које су користиле совјетске тенкове или тенкове сопствене производње на бази совјетских тенкова (Т-72). У обзир су узети Пољска, Чешка, Словачка, Бугарска, Румунија, па и земље бивше Југославије и Ирак (као велики корисник те технике). Процена је да поменуте земље имају у употреби (сирпавно и функционално) око 800 таквих тенкова (без Ирака) од чега је око 500 код Пољака. Закључак је да је мало вероватно да се могу добити исправни и употребљиви тенкови иза разних разлога (требају поменутим земљама, те земље имају угворе са страним купцима о испоруци тенкова, немогу се оспособити, приоритет у испоруци оваквих тенкова има Ирак и сл.), и да је једино могућ увоз резервних делова за тенкове (скинуте са оних расходованих у тим земљама) али ни то у великој мери.
Чак и када се узме у обзир пристрасност ауора текста (руска страна) јасно је да украјинска страна има озбиљних проблема у производњи и ремонту тенкова. Вероватно се добар део тих проблема прелама и на техничку исправност и отпорност тенкова Т-64 у борбеним дејствима.
