PALUBA
July 21, 2024, 05:48:20 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 [9]   Go Down
  Print  
Author Topic: "Mašina sudnjeg dana"  (Read 66534 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Duki
Počasni član foruma
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 998



« Reply #120 on: July 18, 2023, 06:51:20 pm »

Na nasu srecu nece se nista dogoditi. Rusi, predsjednik Putin je vise puta izjavio da prvi nece upotrijebiti nuklearn oruzje. Posto se zna da su oni od rijeci, Zapad, NATO ce to bezobrazno koristiti na stetu Rusa u nedogled. I to je to. Bit ce jos udaraca ispod pojasa od Zapada i Ukrajine i Rusi nece ili ne mogu uciniti nista, kad su vec otkrili sve karte.
Meni se čini da nebi došlo do odmazde i da ih sravne sa zemljom, dakle kako stoje stvari nebi ni uzvratili.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 426


« Reply #121 on: July 18, 2023, 07:45:38 pm »

Na nasu srecu nece se nista dogoditi. Rusi, predsjednik Putin je vise puta izjavio da prvi nece upotrijebiti nuklearn oruzje. Posto se zna da su oni od rijeci, Zapad, NATO ce to bezobrazno koristiti na stetu Rusa u nedogled. I to je to. Bit ce jos udaraca ispod pojasa od Zapada i Ukrajine i Rusi nece ili ne mogu uciniti nista, kad su vec otkrili sve karte.
Meni se čini da nebi došlo do odmazde i da ih sravne sa zemljom, dakle kako stoje stvari nebi ni uzvratili.

Varaš se, strpljivi jesu ali bi uzvratili sigurno. Nadajmo se da nećemo nikada znati ko je u pravu.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 426


« Reply #122 on: August 12, 2023, 06:08:18 pm »

Simulacija prvih sati nuklearnog rata između Rusije i SAD stavljena u klimatski model: "Gurnuli bi svet u novo ledeno doba"

Dok je simulacija Laboratorije za nauku i globalnu bezbednost Univerziteta u Prinstonu pokazala da bi u prvih nekoliko sati nuklearnog rata Rusije i SAD bilo više od 90 miliona mrtvih i povređenih, novi klimatski modeli, koji u obzir uzimaju i klimatske promene, sugerišu da bi nuklearni rat bio katastrofalan potez i da bi svet bi bio gurnut u ledeno doba na više hiljada godina.

Koliko bi još ljudi umrlo od posledica ranjavanja, gladi i nuklearnih padavina teško je proceniti, ali simulacija iz 2019. u trajanju od četiri minute, iako izgleda poput video-igre, pokazuje koliko bi brzo stvari mogle da eskaliraju.

Koliko bi posledice nuklearnog rata mogle da budu ozbiljne, istražili su još 1982. naučnici Pol Krucen i Džon Birks, koji su sugerisali da bi moglo doći do toliko velikog oblaka dima da bi mogla nastupiti nuklearna zima, koja bi dovela do propasti poljoprivrede, a onda i civilizacije kakvu znamo.

Samo godinu kasnije, naučnici iz SAD i tadašnjeg SSSR-a potvrdili su ovu teoriju.

"Neverovatni rezultati"

Moderni klimatski modeli, koji su nešto precizniji i sofisticiraniji od onih koje su koristili Krucen i Birks, pokazuju da je njihovo zlokobno proročanstvo bilo prilično blago spram mogućih posledica.


Naučnici predvođeni Alenom Robokom sa Univerziteta Radžers u nedavno objavljenom radu navode da su procene o posledicama nuklearnog sukoba verovatno pomogle u zaustavljanju "hladnog rata", ali da novi klimatski modeli, koji u obzir uzimaju i klimatske promene, sugerišu da bi nuklearni rat bio - katastrofalan potez.

Naime, kad su u modele uneli potencijalni nuklearni sukob između SAD i Rusije, rezultati su bili neverovatni.

"Svet bi bio gurnut u ledeno doba"

Prema njihovom zaključku, svetski okeani bi se toliko ohladili da bi svet bio gurnut u "malo ledeno doba" koje bi moglo trajati hiljadama godina.

Čak bi i sukob manjih razmera između, na primer, Indije i Pakistana, doveo do više od 130 miliona stradalih, a 2,5 milijarde ljudi ostalo bi bez hrane najmanje dve godine.

Profesor sa Univerziteta UCL Mark Maslin upozorava da pretnje nuklearnim oružjem, pa i njegovom ograničenom upotrebom, treba shvatiti ozbiljno. On navodi da bi se naučnici trebali posvetiti proučavanju potencijalnih posledica u slučaju detoniranja nuklearnog oružja, kako bi nadležni shvatili da će negativne posledice korišćenja takvog oružja osetiti svi - i oni protiv kojih se koristi i oni koji ga koriste.

- Pretnja nuklearnim ratom nije nestala, a nuklearno ledeno doba, koje bi zbrisalo život na Zemlji sledećih nekoliko hiljada godina, i dalje je stvarna mogućnost - upozorava on u članku objavljenom na portalu "Konverzejšen".

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 426


« Reply #123 on: November 01, 2023, 02:09:25 pm »

Ко би профитирао од трећег светског рата

Европа се већ годинама неизбежно кретала према обрачуну који ће постати до тада највећа кланица у историји човечанства. Свет ће је потом назвати Велики рат, а уследиће још већи.

Само недељу дана уочи почетка Првог светског рата, цене су мировале, а тржишта новца, деоница, обвезница и драгоцених метала једва да су давала било какву назнаку хаоса који ће уследити. У следећем тренутку, све је измакло контроли и сурови контролори капитала схватили су шта значи рат. Велики рат.

Нешто више од сто година касније, сведочимо све учесталијој појави сукоба у свету који више готово да нема тачку на планети до које није стигао капиталистички поредак као крајњи исход развоја западне цивилизације и почетак њеног краја који неминовно води у велико финале судара између сила новца и крви.

У међувремену, веза између новца и крви преплитаће се у фазама које ће доводити до несумњивог утицаја између осталог и на финансијска тржишта.

Инвеститори у ратове

У најгорем сценарију, свет се већ налази на прагу трећег светског рата, а увертира је почела нагомилавањем руских трупа уз украјинску границу која је, недуго потом, пређена.

И док су очи целог света биле упрте у Украјину, а поред пажње, засуто је или би се могло рећи чак и уложено доста оружја и новца, на сцену је ступио још један конфликт, на први поглед регионални, али како време протиче јављају се и други заинтересовани за прескакање конопца и улетање у ринг попут кечера који су само забавна варијанта намештене туче. У стварном свету, велики играчи играју на велико.

Сукоб Израела и палестинског Хамаса прети да пређе у рат ширих размера. Највећи инвеститори у оба конфликта су Американци чија је војна подршка кључна за опстанак Израела и Украјине. Поред тога, све су учесталије вести о нападима на америчке војне базе у Сирији и Ираку.

Уколико и Кина одлучи да искористи прашину која се подигла и покуша да војним путем поврати контролу над Тајваном, Американци би се могли наћи уплетени у најмање три сукоба на различитим странама света. За остатак света свакако би се повећао ризик да се ратови испреплићу и претворе у много разорније сукобе.

У оваквом сценарију токови новца делују као нешто што је у другом плану пред ужасом какав би глобални конфликт могао да створи, али то је само на први поглед.

Економија и тржиште

Инвеститори широм света већ увелико разматрају какав би утицај на тржиште изазвао светски рат. Оваква могућност до сада није изазивала веће потресе, али тржишта су већ дуже време више оптерећена страхом него похлепом, па уз мање инвестиција има и мање ризика.

Индекси деоница падали су три месеца узастопно у САД, Европи и Кини иако се овакав тренд може објаснити и ситуацијом у мирнодопоским условима.

Ситуација на тржишту не делује као да је на делу паника каква би се могла очекивати у предвечерје светског рата. Заправо, светска економија функционише као да су шансе за тако нешто равне нули. Исто онако како је то било само неколико дана уочи почетка Првог светског рата.

Трећи светски рат

Историјски гледано, у случају да велики инвеститори предвиде могућност избијања трећег светског рата, тешко да би могли даље антиципирати куда би такав сукоб одвео свет, а камоли како би у том случају могли да профитирају.

Најлакши начин да се то схвати је да замислите себе у 1914. години са све сазнањем да ће ускоро избити Први светски рат. Потребно је да брзо инвестирате своје улоге знајући да ће кроз неколико недеља главне берзе од Њујорка, Токија, Лондона или Рима бити затворене на неодређени период. Да ли би иједна инвестиција остала сигурна? Да ли би државне обвезнице биле сигурне и чије и да ли бисте избегли банкрот усред кризе ликвидности која би погодила већину држава? Да ли бисте уложили у руске обвезнице које ће неколико месеци касније под комунистичком револуцијом потпуно изгубити вредност?

Рат гледано из угла инвеститора, банкара и најбогатијих људи на свету укључује превелик ниво неизвесности који је далеко ван домета израчунљивог ризика на који се већина профитера навикла. Том треба додаги и чињеницу да су претходни светски ратови носили прилично нејасне поуке за касније.

Оптимални приступ за инвестирање 1914. године подразумевао је куповину робе и америчких деоница, а продају европских обвезница, деоница и валута. Овакав приступ, међутим, показао се као потпуно безвредан касних тридесетих година. Инвеститори су током тридесетих покушали да науче нешто из историје. Очекујући још један светски рат, продали су европске деонице и валуте, али овај рат имао је другачије победничке инвестиције. Британске деонице и државне обвезнице овог пута биле су су боље од америчких.

Оружје и похлепа

Данас постоји већи и страшнији извор несигурности, будући да многе потенцијално зараћене силе поседују нуклеарно наоружање. Финансијски гледано, то има мало значаја јер у нуклеарној катастрофи инвестиције тешко да би имале неку послератну вредност.

Иако ратови несумњиво доносе профит, нарочито земљама чија је економија у највећој мери зависна од војно-индустријског комплекса попут САД, тешко да би инвеститори смели да се одваже и испровоцирају ситуацију која би могла да се отме контроли.

Претња ратом и могући сукоб већа су мистерија за инвеститоре него за војне генерале који би у том случају имали неку врсту контроле.

У случају ратне катастрофе, будући историчари могли би да се чуде очигледној безбрижности данашњих инвеститора управо онако како ми посматрамо догађаје од пре сто година после којих је имало шта да остане наредним генерацијама. Имајући у виду разорну оружану моћ каквом човечанство данас располаже будућност би била прилично упитна. У сваком случају, похлепа и оружје налазе се на истој страни у савезу који пали варнице пред буретом барута непредвидивог домета.

Dejan Novaković, Politika

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 426


« Reply #124 on: January 23, 2024, 04:34:37 pm »

Svet na ivici apokaplipse! Sat Sudnjeg dana postavljen na samo 90 sekundi do ponoći

Sat apokalipse koji simbolizuje neminovnost globalne kataklizme od danas pokazuje 90 sekundi do ponoći.

Čovečanstvo se i dalje suočava sa neviđenim nivoom opasnosti, saopštila je grupa naučnika, navodeći ratove u Ukrajini i Izraelu, kao i posledice klimatskih promena na planetu kao neke od gorućih problema današnjice.

https://twitter.com/i/flow/login?redirect_after_login=%2Fhashtag%2FDoomsdayClock%3Fref_src%3Dtwsrc%255Etfw%257Ctwcamp%255Etweetembed%257Ctwterm%255E1749813203469767089%257Ctwgr%255Efba9c853552419dfb6b10008af5d944253533242%257Ctwcon%255Es1_%26ref_url%3Dhttps%253A%252F%252Fpulsembed.eu%252Fp2em%252FtJPRXyZdg%252F%26src%3Dhashtag_click

Sat apokalipse ili sudnjeg dana je i prošle godine bio na 90 sekundi do ponoći, a za taj sat je zadužena grupa naučnika koja svake godine prilagođava kazaljke u skladu sa dešavanjima u svetu.

U toj grupi naučnika nalaze se i dobitnici Nobelove nagrade, a jedan od osnivača je Albert Ajnštajn.

Sat apokalipse je nastao ubrzo posle početka Hladnog rata i redovno ga od 1947. godine ažuriraju naučnici BSA, sa Univerziteta u Čikagu.

Ponoć predstavlja smak sveta

Šta je sat Sudnjeg dana?

Sat Sudnjeg dana, hipotetički sat koji meri koliko nas deli od apokalipse, osmislili su naučnici. Predstavlja procenu vodećih naučnika i stručnjaka za sigurnost o opasnostima za ljudsku egzistenciju.

Odluku o vremenu koje pokazuje sat Sudnjeg dana donosi tim naučnika među kojima je i 13 dobitnika Nobelove nagrade.

Nivo opasnosti utvrđuje se analizom podataka koji se protežu od onih o informatičkom ratovanju do opasnih tehnologija poput krivotvorenih video i zvučnih zapisa ili stepena militarizacije svemira i razvoja hipersoničnog oružja.

- Pokazujemo koliko je svet blizu katastrofi u sekundama - ne u satima ili čak i minutama - kazala je Rejčel Bronson, predsednica društva atomskih naučnika, objavljujući promenu.

Sat je 1947. bio postavljen na sedam minuta do ponoći, a dosad najkritičnije godine, kada je otkucavao dve minute do ponoći, bile su 2018. i 2019. zbog neuspeha u borbi protiv klimatskih promena i nuklearne trke, kao i 1953. zbog američkih i ruskih nuklearnih testova.

Najbezbednija godina bila je nakon kraja Hladnog rata, 1991. godine, kada je pokazivao 17 minuta do ponoći.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 426


« Reply #125 on: March 16, 2024, 01:25:28 pm »

„Junge velt“: „Sat sudnjeg dana“ pokazuje da je mogućnost nuklearnog uništenja bliža nego ikada ranije

Za razliku od Amerike, debata u Evropi o slanju trupa u Ukrajini se nastavlja. Sposobnost strateškog obuzdavanja, koju još poseduju SAD, očigledno nedostaje EU.

„Sat sudnjeg dana“, koji upozorava na opasnost od izbijanja nuklearnog rata, ustanovljen još 1947. godine, u ovom trenutku pokazuje 90 sekundi do ponoći, što je bliže mogućnosti nuklearnog uništenja nego ikada ranije, piše nemački list „Junge velt“.

„Sat sudnjeg dana“ ustanovio je „Bilten atomskih naučnika“, renomirani specijalistički časopis, osnovan ubrzo posle Drugog svetskog rata, kako bi upozoravao na opasnost od izbijanja nuklearnog konflikta.

Činjenica da smo se danas mogućnosti nuklearnog rata približili više nego u najkritičnijim fazama Hladnog rata dovoljno govori sama za sebe.

Da li velike nuklearne sile spremaju povratak nuklearnom testiranju? U relevantnim elitnim krugovima, koji se bave pitanjima vojne strategije, u poslednje vreme se sve čećše govori o navodnim prednostima obnavljanja testiranja nuklearnog oružja. Ova testiranja bi se sprovodila na američkom poligonu u Nevadi.

U SAD se zvanično tvrdi da se ovi objekti samo modernizuju kako bi mogli da nastave sa dozvoljenim aktivnostima. Treba li u to poverovati? Na kraju krajeva, SAD još nisu ratifikovale Ugovor o zabrani testiranja nuklearnog oružja iz 1996. godine, koji zabranjuje sva testiranja, uključujući i podzemne eksplozije.

U televizijskom intervjuu u sredu, ruski predsednik Vladimir Putin osvrnuo se na spekulacije o obnavljanju američkih nuklearnih proba. Putin je izjavio da će, ukoliko to Vašington sprovede, Moskva moći da adekvatno odgovori. Da bi mogla da odgovori na ove situacije, Rusija je u novembru prošle godine povukla ratifikaciju sporazuma o zabrani testiranja iz 1996. godine.

Putin je rekao da nije zabrinut zbog tekuće modernizacije američkog nuklearnog oružja. SAD uvode novu generaciju atomskih bombi B61-12, koje će biti uskladištene u Buhelu. Prošle nedelje je potvrđeno da će ih nositi borbeni avion F-35A. Međutim, Rusija, objasnio je Putin, i dalje ima „moderniji“ nuklearni arsenal.

Pre svega, Putin je komentarisao opasnost od izbijanja nuklearnog rata. Naravno, Rusija je „vojno i tehnički“ spremna da upotrebi nuklearno oružje, rekao je ruski predsednik, ali to će učiniti samo ako su ugroženi njeno postojanje, suverenitet i nezavisnost. Putin to ne očekuje.

SAD tačno procenjuju rizik od daljnje eskalacije i izbijanja nuklearnog rata ukoliko pošalju kopnene trupe u Ukrajinu. Upravo zato, one to neće uraditi. SAD još raspolažu sa dovoljno stručnjaka u „oblasti strateškog obuzdavanja“, koji su u stanju da ispravno procene opasnost.

Ova izjava se može shvatiti samo kao novo upozorenje Rusije Zapadnoj Evropi. Već krajem februara, Putin je upozorio da će, ukoliko francuski predsednik Emanuel Makron pošalje trupe u Ukrajinu, pokrenuti eskalaciju koja bi mogla da se završi nuklearnim ratom.

Međutim, debata u Evropi se o tome nastavlja. Sposobnost „strateškog obuzdavanja“, koju Putin prepoznaje u SAD, očigledno nedostaje EU.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 426


« Reply #126 on: June 14, 2024, 05:11:52 pm »

Komentar B.P: mislim da ovaj članak po sadržaju pripada ovoj temi:

Pol Krejg Roberts: nuklearni Armagedon će krenuti iz jedne od ove 3 države

Napad na ruski sistem upozorenja je Putina, koji je ranije verovao u razboritost svojih „partnera“, približio stvarnosti.

Situacija je očajna, a nerazumni Zapad izaziva dalje pogoršanje. Sada je imperativ da se Bajdenov režim što pre povuče i sedne za pregovarački sto sa Putinom.

Kenedi i Hruščov rešili su kubansku raketnu krizu. Putin je jasno stavio do znanja da želi da reši konflikt u Ukrajini, koji je Zapad gurnuo u krizu. Ali zašto Vašington ne želi da reši ovu opasnu krizu?

I zašto ja jedini postavljam ovo pitanje?

Zapad saziva propagandnu „mirovnu konferenciju“. Ukrajinski napadi na ruske radarske stanice čine SAD nervoznim. Vašington post se pretvara da Vašington nema nikakve veze sa njima.

Nemački lider pravi oštar okret za 180° i dozvoljava Kijevu da udari na rusku teritoriju. Rusija premešta jedanaest nuklearnih podmornica u Atlantski okean. Ludi zapadni svet donosi smak sveta čovečanstvu.

Armagedon se približava

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov govorio je 18. maja na 32. sednici Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku.

U svom govoru, on je istakao da nakon 20 godina hladnokrvnog tretmana „zapadnih partnera“ ruska vlada počinje da shvata da su ti „partneri“ zapravo njeni neprijatelji.

Pre ili kasnije, i Putin i Lavrov će shvatiti da se protiv Rusije podiglo satansko zlo, sa kojim je nemoguće pregovarati.

U početku su Putin i Lavrov pokušali da se izbore sa ovim zlom diplomatski. Čak i nakon što je ceo Zapad naglašeno ignorisao pokušaje ruske vlade u decembru 2021 – januaru 2022. da postigne sporazum o međusobnoj odbrani, Moskva i dalje nije razumela svog neprijatelja i svojim sporim i ograničenim ulaskom u Ukrajinu neozbiljno je pružila Vašingtonu mogućnost da proširi sukob.

Sada je, po svemu sudeći, sukob raširen. Ako Putin ne uspe da ostvari odlučujuću pobedu pre nego što Zapadnu Ukrajinu preplave vojnici NATO-a, Putinu će ostati samo dve opcije: predaja ili nuklearni rat.

Zapad je pitanje opstanka sveta stavio u ruke tri veštačke države

Svi svetski problemi se vrte oko tri veštačke države: Ukrajine, Tajvana i Izraela.

Ukrajina je bila deo Rusije duže nego što postoje Sjedinjene Države. Ukrajinu je prvi put stvorio kao nezavisnu državu ranih 1990-ih od strane Vašingtona nakon što se Sovjetski Savez raspao i Jeljcin, marioneta Vašingtona, preuzeo mesto Komunističke partije na vlasti.

Dakle, Ukrajina je veštačka država koja datira desetine godina unazad i nikada ranije nije postojala kao samostalna celina.

Tajvan je malo ostrvo uz kinesku obalu koje je deo Kine i naseljeno je Kinezima.

Vašington je pokušao da se pretvara da je to malo ostrvo Kina i stavio Tajvan u Savet bezbednosti UN.

Ali predsednik Nikson je bolje znao šta da radi. Podržao je postavljanje Tajvana i kontinentalne Kine na njegovo mesto. Nikson je bio začetnik politike jedne Kine koju je Amerika sledila sve do Bajdenovog režima.

Izrael je bio stvaranje glupe i korumpirane britanske vlade – ili, tačnije, stvaranje fanatičnih cionista koji su proterali bezbroj Palestinaca iz svojih gradova i sela. Čitave generacije Palestinaca rođene su u izbegličkim kampovima u Jordanu i Libanu.

Uništavanje Palestine kao zemlje i genocid nad njenim narodom nastavljaju se nesmetano od 1947. godine i niko ništa nije uradio po tom pitanju.

Izrael se izvukao jer je igrao na kartu holokausta kako bi stvorio simpatije za svoj status žrtve i zato što je platio izborne kampanje zapadnih političara u zamenu za održavanje svoje retorike.
Sada razmislite o činjenici da je svaka od ove tri potpuno veštačke države sposobna da oslobodi nuklearni Armagedon.

Ukrajina to može učiniti ako nastavi da koristi rakete dugog dometa koje je isporučio Zapad za napad na ruski sistem upozorenja na nuklearne rakete.

Tajvan to može učiniti ako prihvati okupaciju američkih vojnika i prihvati dodatne isporuke američkih projektila.

Izrael to može učiniti ako dobije od Bajdenovog režima odobrenje za napad na Iran.

Evo o čemu vas sada pozivam da razmislite: Ako su Sjedinjene Države zaista supersila, i ako je Zapad u celini super-sila, kako to da je njegova budućnost završila u rukama tri veštačke države?

Autor: Paul Craig Roberts – doktor ekonomije, bivši podsekretar američkog trezora za ekonomsku politiku u administraciji Ronalda Regana. Svojevremeno je bio autor redovne kolumne u Vašington tajmsu. Autor brojnih knjiga posvećenih najvećim problemima našeg vremena.

Izvor
Logged
Lemi_O2
vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 519



« Reply #127 on: June 14, 2024, 07:31:46 pm »

Sumorna vremena predstoje, tu se svi slažu. Ali teza o "umjetnim" državama je pretjerana. Pa sve države na svijetu su umjetne, nastajale i nestajale, odnosno granice su mijenjale kroz povijestpa sve do sadašnjih dana. Previše jednobrazno viđenje stvari najblaže rečeno.
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 [9]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.062 seconds with 22 queries.