dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
 Offline
Posts: 22 419
|
 |
« on: May 25, 2010, 08:43:26 pm » |
|
Незнам да ли је ово право место за ову тему, па молим уредника да је помери, као нисам то није.
До пре тридесетак година на данашњи дан би се на стадиону ЈНА одржавала слетска приредба у поводу 25. маја, рођендана друга Тита. На крају слетских вежби, које су изводили омладинци из свих крајева тадашње Југославије, и наравно ЈНА, уручивана је штафета другу Титу. Још почетком марта питомци војне академије КоВ, као готово једини војни учесници слетских вежби почињали су припреме под руководством легендарног ппуковника Крсте Јефтића. Колико се сећам он је, заједно са госпођом (тада другарицом) Тијаном Шкрињарић из Загреба био и кореограф већине вежби и саме приредбе.
Дакле, припреме су биле опсежне и темељите. Уместо јутарње фискултуре питомци прве године су учили основне покрете за вежбе са пушкама.Ја и сад знам почетни вежбу да урадим без грешке јер сам је бар 500 пута поновио да ми је "ушла у крв". После недељу дана би се отпочињало са учењем делова вежби и кореографије, да би средином априла питомци практично знали и целу вежбу (кореографију). Како се ближио мај то су вежбе у увежбавања била дужа. Уместо поподневног учења било је вежбање за слет, суботом пре подне исто, а пред почетак слета, једно петнаестак дана одржавана су само најважнија предавања, цели дан се вежбало, сада већ са музиком (преко разгласа).
Како је, наравно, увек било оних који нису знали која је нога лева, а која десна, Крсто Јефтић би их изводио на бину (не баш педагошки, али увек занимљиво) где су демонстрирали свима како то они раде. И сви смо то прижељкивали, али не да и сами будемо прозвани и слатко се смејали неспретности наших колега. Нико није волео да буде прозван јер би то доносило "популарност" која није баш годила. У моје време посебно омиљена мета Крсте Јефтича био је неки Мићо Бараћ из 29. класе. "М Мићо, Б Бараћ", грмео је Крсто. "Л лева нога је она до Интендантске академије".
Посебно занимљиви део припрема је бивао негде од 15 маја када су у околне студентске домове почињали да пристижу извођачи, углавном средњошколци и студенти из осталих крајева земље. Они су добијали термине да вежбају на нашој писти која је била велика и означена маркерима (беле тачке). Међу њима нашу пажњу су посебно привлачиле девојке. Наравно, ми смо у то време морали бити или на часовима или у собама, тако да смо их чежњиво гледали са прозора.
Пар дана пре приредбе одржаване су пробе на самом стадиону ЈНА. Први пут када сам дошао мало су ме збуњивале разнобојне ознаке исцртане по трави које се иначе на ТВ снимцима приредбе нису баш много примећивале (није ни требало). Оне су вежбаче упућивале на правце кретања, места заустављања и сл. За сваки случај, на крову свечане бине стојали су Крсто и Тијана и рукама дириговали или симулирали покрете. Пробе су биле целодневне, по потреби и поподне и увече. Обично би уследиле и две генералне пробе, задња веће пре 25. маја. На дан приредбе сви би били помало узбуђени, бар питомци Војне академије. Увек се очекивало да вежбу изведу безпрекорно, што је понекад, због сложености фигура било тешко. Најтеже је било када су вежбе подразумевале комбиноавно учешће питомаца и цивила. Цивилни вежбачи су били слабије припремљени, некад и смушени, па смо сматрали да нам кваре вежбе.
Када би се приредба завршила настајало је славље и опште мешање свих учесника при чему су се то обично завршавало не наким журкама по студентским домовима. То би било лепо да није било оног "али". Али, питомци војне академије су, за разлику од цивила, морали да се после слета врате назад у Академију, где се обављало пребројавање и наравано (оправдана) контрола да ли је оружје враћено. За то је требало бар 2-3 сата и обично ништа од провода, чак је то понекад било и забрањивано. Наравно храбрији и они који су упознали неку девојчицу су бежали (после предаје оружја), како су знали и умели до најближег студентског дома на журку.
У целини, доживљај припреме за слет је био нешто лепо што се дешавало питомцима
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ово је слика са пробе (ако је успешно убачена, функција "прегледај" опет не ради) за слет одржан 25. маја 1976.године. Вежба се мислим звала "Заставе срца мирно". Ми питомци смо стројевим кораком, у врсти преко целог терена уносили заставе, дошли би испред атлетске стазе пред западном трибином, ту стали и са заставама у ставу "поздрав" стајали све време вежбе.Иза нас су омладинци изводили поменуту вежбу. Наравно ово питомци Војне академије су имали своју посебну тачку, без цивила.
|
