Iza oznake Tip 42, odnosno klase Šefild, krije se klasa razarača britanske mornarice.
Ova klasa razarača je konstruisana kasnih šezdesetih godina prošlog veka u cilju pružanja PVO flotnih sastava. Ukupno je izgrađeno 14 plovila u tri serije, od kojih se trenutno u operativnoj upotrebi nalazi njih 8. Dodajmo da je još dva broda sa specifikacijama prve serije izgrađeno za potrebe argentinske mornarice. Ova klasa brodova, zajedno sa fregatama tipa 23 čine kičmu površinske flote britanske mornarice. Brodovi „Šefild“ (HMS Sheffield) i Koventri (HMS Coventry) su potopljeni u Foklandskom ratu. Dodajmo da je ovo bio jedini ratni sukob u kome su se na suprotnim stranama našli brodovi iste klase.
Tip 42 u stvari predstavlja zamenu za veće brodove, PVO krstarice tipa 82 (Bristol) koje su trebalo da budu pratnja i zaštita nosača aviona CVA-01. Kada je ova vrsta brodova otkazana od strane laburističke vlade 1966. godine, tip 42 je predložen kao konsdtrukcija broda koja će izvršavati zadatke brodova klase Bristol, ali uz mnogo manju cenu koštanja. Tako je kao dodatak Tip 42 dobio rakete brod-vazduh Sea Dart, koje su prvobitno bile namenjene klasi Bristol. Takođe je dobio i platformu i hangar za smeštaj protivpodmorničkog helikoptera, što mu je u odnosu na odbačenu klasu 82 dalo mnogo veće mogućnosti taktičke upotrebe.
Odobreni budžet za izgradnju je iznosio 19 miliona funti po brodu, ali je taj iznos ubrzo premašen. Finalni dizajn je postala serija 3 sa cenom koštanja od 21 milion funti. U cilju smanjenja troškova, brodovi prve dve serije su skraćivani za 47 stopa i smanjen im je odnos širina-dužina trupa. Ovo skraćenje skupo plaćaju sam brod i njihove posade, jer tako skraćene krme brod teško podnosi more u odnosu na brodove treće serije.
Kao što je već rečeno, brodovi su nastali kako bi popunili prazninu nastalu otkazivanjem veće klase brodova, klase Bristol. Namera je bila da razarač tipa 42 ispunjava sve zadatke koji su ttrebali biti postavljeni pred klasu Bristol, dakle da ima slične sisteme, ali na mnogo manjem prostoru i sa manje posade. Ovi brodsovi su prvenstveno platforme za rakete GWS-30 Sea Dart. Iako se tvrdilo da su te rakete zastarele, one su još uvek efikasne u PVO zaštiti flotnih sastava.
Od naoružanja poseduje i top kalibra 114 mm, zatim 6 torpednih cevi i dva sistema Vulcan Phalanx Mk 15 koji su ugrađeni naknadno ( nakon potapanja Šefilda raketom Exocet).
Dva broda koja su izgrađena za potrebe argentinske mornarice, u skladu sa svojom namenom u argentinskoj mornarici imaju umesto sistema Vulkan ugrađene rakete MM38 Exocet.
Na seriji 3 (negde označena i kao klasa Mančester zbog razlike u dimenzijama) je bila u planu i ugradnja raketnog sistema Sea Wolf, ali se od tog raketnog sistema odustalo.
Elektronska oprema broda obuhvata osmatrački radar Type 1022, nišanski radar Type 996 , i dva radara za kontrolu vatre Type 909.
Zadnjih godina je značaj ove klase brodova znatno porastao, umesto da opadne shodno starosti broda. Kako je Velika Britanija usvojila nov sistem odbrane i bezbednosti zemlje (expeditionary defence policy), kao i demontiranje raketnog sistema Sea Dart sa nosača aviona klase Invincible, naglo je porasla uloga eskortnih brodova.
Svi brodovi su pogonjeni COGOG sistemom (Combined Gas or Gas),  gasnim turbinama tipa Rolls Royce TM3B Olympus i Rolls Royce RM1C Tyne
Svi brodovi ove klase bi po planu trebali da izađu iz operativne upotrebe do 2014. godine. Prvobitno je postojao plan Velike Britanije da brodove zameni novim brodonm koji je trebao da nastane u kooperaciji sa još 7 NATO zemalja (projekt NFR-90), a potom i planom da u saradnji sa Francuskom i Italijom proizvede Horizon fregate. Kako bilo, oba projekta kooperacije su propala te je stoga Velika Britanija odlučila da se osloni na sopstvene resurse i iskustva u gradnji ratnih brodova.
Tako će razarači klase 42 biti zamenjeni sa osam razarača tipa 45. Prvih 6 razarača klase 45: HMS Daring, HMS Defender, HMS Dragon, HMS Duncan i HMS Diamond je naručeno, dok će se preostala dva razarača iz plana zanavljanje flote razarača naručiti kaasnije.  
Klasa 45 će konačno rešiti problem komfora i sigurnosti na moru; biće znatno veći, sa deplasmanom od skoro 7400 tona, dok je tip 42 imao deplasman od  4820 do 5200 tona.
Što se tiče argentinskih brodova ove klase, brod Santissima Trinidad (BV 52) se koristi kao baza za rezervne delove za drugi brod,  Hercules (D 2), koji je pretrpeo određene modernizacije i izmene u nadgrađu i naoružanju. Oba broda inače baziraju u luci Puerto Belgrano.
Matična luka razarača klase 42, koji plove pod britanskom zastavom, je Portsmaut (Portsmouth).

Taktičko tehničke karakteristike:
Deplasman:   4350 tona(Serije 1 i 2), 5350 tona (Serija 3)
Dužina:            125 m (serije 1 i 2), 1411 m (Serija 3)
Širina:            14 m (Serije 1 i 2), 14.9 m (Serija 3)
Gaz:               5,8 m
Pogonska grupa: COGOG snage 50000 KS
Brzina:            30 čv (sa turbinama Olympus), 18 čv (sa turbinama Tyne)