Moderni francuski brodski topovi kalibra 100 mm su univerzalni brodski topovi namenjeni za gadjanje površinskih ciljeva, ciljeva u vazduhu i na kopnu, sa visokom brzinom paljbe. Nalazi se u naoružanju većine francuskih brodova.
Na kraju Drugog svetskog rata, francuska mornarica je bila naoružana topovima raznih kalibara, od kojih je većina bila zastarela. 1953 godine, pod vodjstvom inžinjera firme Tonnele, raspisani su taktičko tehnički zahtevi za novi top za potrebe mornarice. Top je namenjen za protivvazdušnu zaštitu brodova, protivbrodsku borbu i gadjanje ciljeva na kopnu.
Prvi iz izradjene familije topova, “model 53”, testiran je na eskortnom brodu Le Brestois 1958. godine i na eskortnom brodu Victor Schoelcher 1961. godine.

Najčešća verzija topa, model 68, je potpuno automatizovan. Posada topa je dvočlana:
- artiljerac, smešten levo od topa, koristi palicu za usmeravanje topa, odredjivanje daljine do cilja i nišanjenje,
- osmatrač, koji kontroliše monitore iza kupole.
Municija se nalazi ispod topa i doprema se liftom kojim rukuju dva operatera. Fleksibilna cev omogućava punjenje topa nezavisno od položaja cevi. Granata se ubacuje automatski, dok se čaura opaljene granate izbacuje kroz vratanca na prednjoj strani kupole. Hladjenje topa je vodom, koja cirkuliše u košuljici oko cevi i ubrizgava se nakon svakog opaljenja.

Kupola se može upotrebljavati u tri modusa:
- telekomandno, glavnim računarom iz brodskog operativnog centra,
- telekomandno, sa sekundarnog računara, i
- manualno, palicom levo od topa (sem kod verzije 100TR)
Usmeravanje u cilj se vrši pomoću dva elektromotora, jedan za pokretanje topa po elevaciji a drugi po azimutu. Postoji mogućnost i ručnog pokretanja u slučaju otkaza elektropokretanja.
Kako je uglavnom ugradjen na pramcu broda, top je izložen talasima i velikoj vlažnosti. U cilju sprečavanja korozije i mehaničkih kvarova usled vlage, top se nalazi u vodonepropusnoj kupoli (sa gumenim zaptivačima na svim vratancima. Sama cev topa ima zaštitnik usta cevi od gume, kroz koji se u slučaju nužde može ispaliti granata. Vizir od pleksiglasa se koristi za manuelno rukovanje topom, inače je zatvoren čeličnim poklopcem.
Kupola i top kalibra 100 mm su do sada pretrpeli izvesne modifikacije:
- bolja rešenja automatizacije i povećanje brzine paljbe,
- korišćenje nove municije u cilju efikasnijeg gadjanja protivbrodskih raketa,
- modifikacije u smislu kompatibilnosti sa modernijim računarima i sistemima za upravljanje vatrom.

Primetne su tri verzije topa 100 mm:
model 53:
prva granata miora da se ubaci ručno, brzina gadjanja od 60 granata u minuti. Kontrola vattre je elektromehanička, sa dve stanice za ručno upravljanje u samoj kupoli,
model 64:
direktni naslednik verzije modela 53, sa brzinom paljbe od 78 granata u minuti,
model 68:
olakšana je kupola, mogućnost automatskog ubacivanja prve granate, ali je brzina paljbe redukovana na 60 granata u minuti. Ova verzija topa ima samo jednu stanicu za ručno upravljanje topom. Kasnije postoji i varijanta CADAM (Cadence Améliorée)  sa brzinom paljbe od 78 granata u minuti,
model 100TR:
mehanički sličan modelu 68, ali sa stelt oklopom. Ugradjen je na stelt fregatama klase La Fayette). Manuelne kontrole topa su uklonjene u potpunosti.
Kompakt:
ova verzija je izvozna verzija. Izvežen je u Kinu, Maleziju, Portugaliju i saudijsku Arabiju. Lakši je od modela 68 (svega 19 tona uključujući i kupolu i municionu komoru)Kasnija, Mk 2 verzija, ima veću kadencu od 90 granata u minuti. Poseduje ograničavač paljbe na rafale ne veće od 6 granata.

Topovi 100 mm se koriste na većini brodova francuske ratne mornarice. Nosač aviona Šarl de Gol, sa raketama MBDA Aster kao jedinim oružjem za odbranu broda predstavlja izuzetak. Na fregatama Horizon CNGF se ugradjuje top Oto Melara kalibra 76 mm, tako da nije posve jasno da li postoji generalna tendencija napuštanja ovog kalibra, ili je to samo privremeni trend u naoružavanju brodova.

Kao izvozni projekat, topovi 100 mm se nalaze u naoružanju ratnih mornarica Belgije, Portugalije, Turske, Brazila, Saudijske Arabije, Tajvana …