Četvrti međunarodni sajam turizma i seoskog turizma u Kragujevcu

[vitez koja]

Četvrti međunarodni sajam turizma i seoskog turizma

Šumadija sajam „Kragujevac”, u saradnji sa Gradskom turističkom organizacijom „Kragujevac“, i pod pokroviteljstvom grada Kragujevca, od 22. do 24.novembra 2012.godine organizovao je Četvrti međunarodni Sajam turizma i seoskog turizma.

22.novembra 2012.godine, sa početkom u 12.00 sati, sajam je otvario Dr Goran Petković, državni sekretar za turizam, a otvaranju je prisustvovala i Gordana Plamenac, direktorka Turističke organizacije Srbije.

[vitez koja]

Turističke organizacije Srbije i Vojvodine, kao i preko 40 gradova i opština Srbije, poput Kragujevca, Kruševca, Kraljeva, Subotice, Brusa, Niša, Smedereva, Šida, Bele Crkve, Knjaževca, Bora, Gornjeg Milanovca, Požarevca, Zrenjanina i drugih mesta, banjski i klimatski centri poputKanjiže i Sokobanje, uoči zimske sezone 2012/2013 prikazaće turističke atrakcije i smeštajne kapacitete svojih destinacija. Sajam u Kragujevcu je i mesto susreta sa turističkim organizacijama Banja Luke i Republike Srpske, ove godine prvi put i sa izlagačima iz Slovenije i Bugarske, a turističke agencije nudiće svoje programe za Novogodišnje, Božićne i Uskršnje praznike sa 20% popusta.

Prvi put ove godine dodeljivaće se i nagrade u kategorijama najuspesnija promocija, najuredjeniji izlagacki proctor i najbolji promo material.

Ovogodišnji sajam, sa preko 100 izlagača, prate i savetovanja u organizaciji Ministarstva finansija i privrede, sektor turizam, na teme ruralnog i receptivnog turizma, sednica grupacije za ruralni turizam Privredne komore Srbije, prezentacija rečnika sa seoska domaćinstva i druga.

Na platou ispred hale odrzano je takmičenje u kuvanju riblje čorbe. Treceg sajamskog dana, uporedo sa prezentacijom lovnog turizma, koja će biti održana u Medija centru na Sajmu, počinje i takmičenje u kuvanju lovačkog gulaša, na platou ispred Sajma. U kuvanju gulaša će se takmičiti Lovačka udruženja „Srebrnica”, koja sprema veliki i mali kotlić i „Šumadija” sa malim kotlićem, iz Kragujevca. Ostale, male kotliće kuvaće Lovačka udruženja „Karađorđe” iz Topole i „Vladan Milošević” iz Knića.

Ispred sajamske hale, na betonskom platou, u podne počinje i takmičenje u kuvanju vruće rakije, pod nazivom „Šumadijska čajanka”. Pobednicima će biti uručene i nagrade za najuređeniji izlagački prostor, najbolji promo materijal i najuspešniju prezentaciju na četvrtom Međunarodnom sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, 2012. Godine.

Na svom štandu na “Sajmu turizma”, članovi Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, prvi put su predstavili unikatne ukrasne predmete koje su članovi ovog udruženja izradili u radionici kreativnog inkluzivnog dizajna.

Uz svečanu dodelu nagrada, zahvalnica i priznanja, zatvaranje Sajma planirano je za subotu, 26. novembar u 17.00 časova. U nedelju, u prepodnevnim satima, uz stručnu vodičku službu, Gradska turistička organizacija “Kragujevac” organizovaće posetu kulturno-istorijskim znamenitostima, za sve goste koji budu želeli da vide grad i okolinu.

Izvor: www.sumadijasajam.rs, www.kragujevac.co.rs

[vitez koja]

Juce sam bio na sajmu, obisao standove, raspitivao se, razgovarao sa pojedinim izlagacima, pokupio dosta propagandnog materijala, isti prostudirao pa me je tema „seoski turizam“ zainteresovala i malo sam je dublje prostudirao. Narocito me je interesovalo stanje seoskog turizma u Srbiji.

Pre nego sto prikazem citavu atmosferu sa sajma, osvrnuo bih se na neke generalne stvari vezane za ovu temu.

Sta je turizam?

Turizam predstavlja čin putovanja u cilju rekreacije, kao i pribavljanje usluga radi ostvarivanja tog cilja. Sama reč „turizam“ potiče od francuske reči tour, što u prevodu znači putovanje, obilazak, ekskurzija. Turista je osoba koja putuje najmanje osamdeset kilometara od mesta stalnog boravka u cilju rekreacije, kako je to definisala Svetska turistička organizacija (deo Ujedinjenih nacija).
Sveobuhvatnija definicija bi bila da je turizam uslužna industrija, koja se sastoji od većeg broja opipljivih i neopipljivih elemenata. U opipljive elemente spadaju transportni sistemi - vazdušni, železnički, putni, vodeni i u novije vreme, kosmički; usluge ugostiteljstva - smeštaj, hrana i piće, obilasci, suveniri; i srodni servisi kao na primer bankarstvo, osiguranje kao i bezbednost i sigurnost. Neopioljive elemente čine: odmor i relaksacija, kultura, avantura, nova i drugačija iskustva.

Osnovne karakteristike turizma su: raznovrsnost (heterogenost), neproizvodan karakter rada, sezonski karakter poslovanja, visok stepen elastičnosti tražnje i neelastičnosti ponude.
Izvor: Wikipedia

[vitez koja]

Seoski turizam

Pod pojmom seoski turizam nalazimo različite nazive kao što su: eko-turizam, ruralni turizam, agroturizam, seljački turizam, turizam u seoskom domaćinstvu, koji se temelji na korištenju ruralnog prostora u kontekstu turističke ponude. Izvan je urbanih naselja ili turističkih kapaciteta, te nema odlike masovnosti. Seoski turizam podstiče razvoj novih turističkih destinacija razvijajući kontinetalni turizam.

Etno seoski turizam pomaže očuvanju lokalnog ili zavičajnog identiteta, tradicijske baštine i običaja, štiti okolinu, jača ekološku proizvodnju, pomaže razvoju ruralnih krajeva na osnovi održivog razvoja te predstavlja budućnost svetskog turizma. Seoski turizam predstavlja veliki turistički potencijal kojem se ne pridodaje dovoljno paznje. Seoski je turizam u Srbiji predstavlja veliki neiskorišteni potencijal  kom treba posvetiti daleko vise paznje.

Glavni klijenti seoskog turizma su:
   Porodice sa decom,
   Bracni parovi bez dece (penzioneri),
   Individualci/grupe koje dolaze radi aktivnosti i posebnih interesa (biciklizam, jahanje, lov, ribolov,umetnici, posmatraci prirode...)

[vitez koja]

Stanje u Srbiji

Razvoj turizma u Srbiji je u razdoblju od 1990-2000. godine bio izložen delovanju niza unutrašnjih i spoljnih ograničenja. Ta ograničenja su se drastično ispoljila, pre svega, kroz pad inostranog i domaćeg turističkog prometa i deviznog priliva od turizma. Nesumnjivo je da ukoliko želimo da turizam Srbije postigne rezultate u skladu sa ukupnim raspoloživim resursima, moramo težiti ka uklapanju u aktuelne svetske tendencije u oblasti razvoja turizma i ka harmonizaciji odnosno primeni iskustava i pravila, posebno zemalja Evropske unije.

To su i bili osnovni razlozi da se stvori Centar za odgovorni i održivi razvoj turizma – CenORT,  koja ima ulogu istraživačkog, savetodavnog, informativno-dokumentacionog i komunikacionog  središta  za aktivnosti u vezi sa savremenim tendencijama u razvoju turizma, naročito seoskog (agro) turizma i ekoturizma, kao oblika turizma koji su u saglasnosti sa savremenim karakteristikama i tendencijama turističke traznje i sa raspoloživim resursima Srbije kao turističke destinacije.

Seminar “Seoski turizam u Evropi: Iskustva i perspektive” organizovala je Svetska turistička organizacija (World Tourism Organization – WTO). Održan je tokom dva dana, 24. i 25. juna 2002. godine u Kongresnom centru “Sava” u Beogradu. Učesnici Seminara su bili pojedinci iz zemalja centralne i istočne Evrope koji se bave turizmom.

Prvi evropski kongres o seoskom turizmu organizovala je Evropska federacija za seoski turizam (EuroGites). Održan je u Haenu, Andaluzija, Španija od 3-5. oktobra 2003. godine. Na Kongresu su predstavljeni potencijali i karakteristike razvoja seoskog turizma 23 evropske zemlje, uključujući i Srbiju.

Prvi kongres ruralnog turizma Srbije pod nazivom ’’Multisektorska partnerstva kao temelj kreiranja ruralne turističke destinacije’’, održan je u Kragujevcu 27. i 28. maja 2010. godine u organizaciji Privredne komore Beograda i belgijskog Caritas-a, uz podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, u saradnji sa Udruženjem ’’Seoski turizam Srbije’’, Centrom za odgovorni i održivi razvoj turizma (CenORT) i Gradom Kragujevcem.

Prema oceni međunarodnih učesnika u Srbiji seoski-ruralni turizam još uvek nije dovoljno razvijen, mada se u poslednjih sedam godina beleži povećanje broja turista na selu. Istaknuta je potreba za jačanjem partnerstva javnog i privatnog sektora i doneti su zaključci koji će biti posticaj za dalju saradnju na svim nivoima.

[vitez koja]

Šta nudi seoski turizam u Srbiji

Seoski turizam Srbije postaje sve zanimljiviji mnogim gostima, ne samo za boravak tokom vikenda, već kao izvanredno rešenje za duži odmor, van mesta stanovanja. Seoski turizam Srbije znači boravak u očuvanoj prirodi i okrepljenje u potpunom miru idiličnog mestašca, van gužvi modernog vremena, jer /svoje/ srce vraćamo na selo, što nam omogućava da doživimo živopisne i pastoralne tradicije lokalnog stanovništva, koje prizivaju osećanja posebnog vremena i odražavaju nekadašnje ukuse i mirise. Seoski turizam Srbije odlikuju autentična seoska domaćinstva, nenadmašna gostoljubivost srpskog domaćina i bogatstvo očuvane tradicije, kulture i živopisnog folklora Srbije.

Boravak u selima Srbije, okruženim predelima izvanredne lepote i očuvane prirode, obogaćenim mirisom sena, cvrkutom ptica i svežinom žubora potoka, uz toplinu i srdačnost proverenih srpskih domaćina, omogućava bezbrižne i maštovite doživljaje, koji obnavljaju stvaralačku energiju.

Ono što seoski odmor čini posebnim je srdačna posvećenost domaćina da učine naš boravak nezaboravnim - radoće Vas uputiti da upoznate izazove i blagodeti prirode, prihvatiti da sa njima drvenim vilama sakupljate mirisno pokošeno seno, da muzete krave ili strižete ovce iz njihovog stada, da Vas nauče tradicionalnim folklornim igrama i pripremanju tradicionalnih specijaliteta, ili da Vam dozvole da operete "vanglu" nakon pripremanja ajvara /tradicionalnog specijaliteta od paprike/ ili kuvanja pekmeza od kajsije ili šljive....

Najveća vrednost odmora u selima Srbije je nedirnuta priroda, čist vazduh, čista voda, čista hrana i gostoprimstvo naših seljaka. To je taj milje koji ce prijati milionima stanovnika gradova. Boravak u prirodi pruža turistima mogućnost za šetnje, rekreaciju, bavljenje sportom, za organizovane obilaske obližnjih destinacija: pećina, izvora i vodopada, uz mogućnost lova i ribolova, jahanja, planinarenja, branja šumskih plodova i lekovitog bilja i dugih rekreativno-zabavnih aktivnosti u prirodi.

[vitez koja]

Seoski turizam u Srbiji ima raznovrsnu ponudu, ali su raznovrsne i cene - može se prenoćiti u rustičnoj brvnari za 500 dinara, ali će vas u nekim domaćinstvima vikend koštati kao vikend u Beču. Uz malo napornije putovanje srpskim putevima.

Deset dana u nekom našem selu, uz pun pansion stajalo bi isto koliko i sedmodnevna poseta Parizu, uz prevoz autobusom.
Poslednjih godina seoski turizam u Srbiji počinje da se razvija, ali je još uvek daleko od onog što bi trebalo da bude. Iako čini 27 odsto ukupnih noćenja turista u Srbiji, kapaciteti popunjenosti seoskih domaćinstava je tek četiri odsto.
Imamo od 500 do 600 domaćinstava koja se ozbiljno bave ovim poslom i do 1.000 onih koji su ušli u ovu priču. Gosti u proseku ostaju 3,5 dana. Najviše je domaćih gostiju, tek negde do sedam odsto su stranci, kažu iz Seoskog turizma Srbije.

Pun pansion u nekom od domaćinstava je između 12 i 25 evra. Ponuda Srbije u toj grani je, znatno bogatija od one koje imaju neke zemlje u okruženju. Slovenci rade dosta organizovanije od nas, oni kao oblik seoskog turizma nude "kmetije“ dok je na spisku Srbije više različitih objekata. Jedan od njih su i brvnare, kojih ima najviše u centralnoj Srbiji.

Na primer, prenoćište u brvnari u selu Tvrdići, nadomak Užica, košta 700 dinara. U ponudi, osim uživanja uz peć na drva, su i planinarenje i biciklizam. Najjeftnije prenoćište u brvnarama je oko 500 dinara na Zlataru, do 1.500 dinara u Leušićima kod Gornjeg Milanovca, ali i u selu Gornja Kravarica, gde je pun pansion 2.800 dinara, a prenoćište sa doručkom 1.300 dinara.

Osim brvnara, sela po Srbiji nude i smeštaje u apartmanima i to po ceni od 800 dinara za noć do 2.000 dinara za pun pansion. Soba u kući na selu može da se nađe i za 500 dinara, pun pansion je 1.500 dinara, s tim što penzioneri imaju popust od čak 600 dinara na ovu cenu.
Na severu Srbije druga priča. Salaši su odavno u modi, a visoke cene prenoćišta su i potvrda velikog interesovanja. Popularni Salaš 84, blizu Novog Sada, u ponudi ima svega tri dvokrevetne sobe, a pun pansion u jednoj od njih je 9.500 dinara. Za one skromnijeg budžeta je Salaš u Čeneju, po ceni od 1.660 dinara za pun pansion ili u Irigu za 2.100 dinara.


Izvor: www.novimagazin.rs

[vitez koja]

Sta kazete za ove motive?!

[vitez koja]

Previse sam se ozbiljno raspisao, vaznija je atmosfere sa sajma:

[vitez koja]

Drugog sajamskog dana, na platou ispred hale odrzano je takmičenje u kuvanju riblje čorbe. Od pet ribolovačkih udruženja, koliko ih u Kragujevcu ima, čorbu je kuvalo udruženje „Magma”, veliki kotlić, a male kotliće kuvaće udruženje „Šumadija” (tri kotlića), „Magma 2″, ekipa pod nazivom „Kuvam, pa šta?” iz Kragujevca, izviđački odred „Bogoljub Boba Popović” iz Kragujevca i ekipa rezervnih vojnih starešina. Stručni žiri proglasiće pobednika ovog takmičenja.

[vitez koja]

Nije losa riblja corba, ali ja sam licno vise za proizvod ove "masine"!

[vitez koja]

Koliko ima veze sa seoskim turizmom neznam, ali na sajmu se nasao i aktuelan FIAT 500L.

[vitez koja]

Uocljivo je prisustvo i ucesce velikog broja turistickih organizacija, pa da predstavim neke (meni interesantne) !

Za pocetak Turisticka organizacija Gornji Milanovac

U jugozapadnom delu Šumadije, okružena planinama Rudnik, Maljen i Suvobor, smeštena je opština Gornji Milanovac.

U predelima rudničko-takovskog kraja, koji nude zdravu sredinu, ugodan ambijent, ekološku hranu, aktivan odmor u pririodi, etnografske i druge kulturno-istorijske vrednosti, krajem prošlog veka započet je razvoj seoskog turizma, kao organizovana seosko-turistička delatnost.

Bogatstvo čistim vazduhom, prostranim šumskim pokrivačem, specifično vazdušno strujanje i visoka jonizacija vazduha, učinili su da još 1922. godine, Rudnik bude proglašen vazdušnom banjom što predstavlja početke razvoja seoskog turizma na ovim prostorima.

Danas se seoskim turizmom bave 83 kategorisana domaćinstva, I i II kategorije, sa ukupno 600 ležaja. Može se rezervisati samo prenoćište, ishrana, ili pun pansion. Gosti mogu da uživaju u tišini, čistom planinskom vazduhu, dugim šetnjama, vožnji bicikla, planinarenju, obilasku kulturno-istorijskih znamenitosti, lovu i ribolovu, kao i u specijalitetima tradicionalne srpske kuhinje.

[vitez koja]

Turisticke organizacije Vojvodine

Vojvodina je geografija, istorija, kultura i pogled na svet. Izrasla je na »ničijoj zemlji« između Dunava, Tise, Begeja i Tamiša. Vojvodina ima 21.533 km2 i oko dva miliona stanovnika.
I jednu od najlepših srednjovekovnih građevina. Petrovaradinska tvrđava nikad nije osvojena mada je bila pod opsadom.  Što svedoči o vojvođanskoj naravi. U Vojvodini je sve pomešano. Od klime do običaja i jezika. U Vojvodini se oduvek živelo zajedno. Uprkos onima koji su, s vremena na vreme, dokazivali da je to nemoguće.Prva razglednica u svetu poslata je iz Vojvodine 11. maja 1871. godine.  I pored čitke adrese, dugo je lutala i vratila se u Vojvodinu.Vojvodina je pravo mesto za sve adrese.

[vitez koja]

Lapovo

Opština Lapovo se nalazi u centralnom delu Republike Srbije i u Severo-zapadnom delu Šumadijskog okruga kome administrativno pripada i prostire se na 5.522 hektara. Prvi pisani tragovi o Lapovu datiraju iz XII veka. U Povelji Knjeginje Milice iz 1395 god. pominje se dobro vojvode Mihajla u Hlapovoj poljani, današnjem Lapovu, na osnovu čega se može zaključiti da je Lapovo naselje srednjevekovnog porekla. Ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, Lapovo je 1896. god. proglašeno za varošicu