Protivavionski samohodni raketni sistem "9K33 Osa"

[Kubovac]

"FrankenOsa" na bojnom polju u Ukrajini

Borbeno vozilo 9A33BM3 u sstavu kompleksa Osa-AKM sa instaliranim nosačima i raketama V-V R-73 umesto standardnih lansirnih kontejnera i raketa sistema 9M33M3

Fotografija nije nova, ali do sada se nije pojavila u informativnom prostoru, pa je sada konačno možemo podeliti. U okviru ove modernizacije, na standardno borbeno vozilo BM ugrađen je avionski lanser APU-73 i ugrađena dodatna oprema za potrebe transporta, navođenja i lansiranja na ciljeve u vazduhu. Kao rezultat toga, domet lansiranja je neznatno povećan (kao i kod svih novih projektila). Ovo je uslovljeno problemom nestašice protivvazduhoplovnih raketa za sistem PVO Osa-AKM, koje su ranije još dodatno nabavljeni sa Bliskog istoka i Afrike.

Modernizaciju su sproveli ukrajinski stručnjaci koristeći program "FrankenSAM", pa bi ovaj "projekat" možda mogli nazvati "FrankenOsa". Uopšteno govoreći, dokazi o tako izvedenoj integraciji raketa R-73 na kopnene lansere nisu karakteristični samo za Ukrajinu. Možemo se i sami prisetiti domaćih jugoslovenskih/srpskih projekata RL-4 i RL-4M sa projektilima R-73E i R-73E sa dodatim busterom od motora rakete V-Z tipa "S-24", integrisanim na šasiju vozila Praga V3S kao nosača za protivavionski top 30/2 mm.

Takođe, pisali smo i o indijskim projektima SAMAR-1, sa projektilima R-73E, bez dodatih bustera, postavljenih na točkašku 6-osovinsku šasiju ZiL-131.

Prema podacima iz naših izvora iz vremena razvoja sistema RL-4 i RL-4M, i podacima iz indijskog razvoja SAMAR-1, domet projektila R-73(E) lansiranog sa zemlje (bez dodatog bustera) iznosi od 10-12 km, zavisno od visine cilja, koji je maksimalno određen otprilike na polovini daljine gađanja sa zemlje.

Prema tome, obzirom da domet raketa sistema Osa-AKM tipa 9M33M3, a koje je imala Ukrajina, iznosi takođe 10-12 km (dok svi drugi stariji tipovi raketa 9M33M1/2 ne prelaze 10,3 km), možemo reći da se po dometu i visini gađanja ne gubi gotovo ništa. Takođe, mogućnost otkrivanja ciljeva pasivnim putem, pomoću opto-elektronskog kanala i eksterne najava (dodele) ciljeva, omogućava rad bez zračenja osmatračkog i nišanskog radara. Takođe, ako je već potrebno raditi sa radarom (posebno noću), dovoljno je samo kratko zračenje osmatračkog radara radi otkrivanja cilja i usmeravanja lansera ka cilju, jer će GSN veoma brzo, ako su ciljevi u dometu, ostvariti zahvat i izvršiće se lansiranje. Na ovaj način je sistem žilaviji u smislu preživljavanja, a to važi naravno i za posadu sistema.

Sa druge strane, opterećenje od samo 2 rakete ograničava mogućnosti dejstva na uzastopne ciljeve, ako potreba nalaže, i traži češću dopunu projektilima što iziskuje dodatni rad (verovatno više manuelni i fizički nešto teži) i povećava rizik otkrivanja.

Sve u svemu, kada potreba traži ovakve poteze, mora se ipak priznati da će ovo rešenje (imajući u vidu verovatno značajne zalihe raketa R-73) ipak produžiti vek upotrebe sistema Osa i same trupne protivvazduhoplovne odbrane Ukrajine.

Ukrajinska Osa-AKM sa raketama R-73:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Jugoslovenski / srpski projekat RL-4M:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Indijski projekat SAMAR-1:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Posade raketnog sistema PVO Osa-AKM pouzdano pokrivaju jedinice Oružanih snaga Rusije na pravcu Južnog Donjecka

 „Naše posade rešavaju borbene zadatke pokrivanja i uništavanja neprijateljskih vazduhoplovnih snaga. Moguće je uništiti krstareće rakete, avione, helikoptere i niskoleteće ciljeve“, rekao je šef posade raketnog sistema PVO Osa-AKM, Ivanov.

Posade sistema PVO Osa-AKM štite i vojne objekte i mirne gradove na teritoriji Donjecke Narodne Republike (DNR) od vazdušnih udara Oružanih snaga Ukrajine (OSU).

„Između borbenih zadataka u očekujućim rejonima, posada pažljivo kamuflira protivvazduhoplovni raketni sistem. Činjenica je da Oružane snage Ukrajine sprovode ciljani lov na takve sisteme i pokušavaju da lociraju naše posade“, primetio je dopisnik.




Izvor

[Kubovac]

Na južnodonjeckom pravcu, posade raketnih sistema PVO Osa-AKM su 24 časa na dežurstvu

Posade protivvazduhoplovnih raketnih sistema Osa-AKM grupe trupa Vostok izvode danonoćne misije pokrivanja vojnih jedinica od vazdušnih udara, uništavajući neprijateljsko oružje za vazdušni napad u južnodonjeckom pravcu specijalne vojne operacije.

Prema Informativnom odeljenju Ministarstva odbrane Rusije, kompleks je apsolutno mobilan i može se prevesti iz marševskog u borbeni položaj za samo tri minuta. Radar sistema PVO Osa-AKM skenira nebo u režimu sveobuhvatnog panoramskog osmatranja na dometu do 30 kilometara otkrivajući prilično širok spektar ciljeva - avijaciju, krstareće rakete, kao i izviđačke i jurišne dronove ukrajinskih oružanih formacija.

Nakon otkrivanja i potvrde, ciljevi se uništavaju lansiranjem protivvazduhoplovnih vođenih raketa 9M33M3, kojima su naoružani kompleksi. Pored toga, sistem za upravljanje vatrom kompleksa je opremljen optičko-elektronskim nišanskim uređajem, koji obezbeđuje povećanu otpornost na ometanje i mogućnost identifikacije bespilotne letelice za presretanje.

Vojska napominje da posade PVO sistema Osa-AKM osim vojnih ciljeva, od vazdušnih udara štite i mirne gradove na teritoriji Donjecke Narodne Republike. Stvoreni pre više od pola veka od strane izuzetnih konstruktora SSSR-a, a modernizovani od strane Iževskih oružara, kompleksi Osa do danas nastavljaju da uspešno izvršavaju borbene zadatke kao deo zajedničke grupe trupa.

„Možemo da pogodimo krstareće rakete, dronove, bespilotne letelice, kvadrokoptere, avione, helikoptere... Imamo mogućnost da pogodimo čak i mali cilj ako je u vidokrugu“, citiraju iz Ministarstva odbrane komandira posade PVO-a sa pozivnim znakom "Zima".

Sa druge strane, vozač-mehaničar sistema PVO Osa-AKM sa pozivnim znakom „Tatarin“ primetio je da je borbeno vozilo kojim upravlja veoma zgodno i lako za održavanje, a takođe ima i veoma dobru sposobnost kretanja i manevrisanja. Pored toga, zahvaljujući jedinstvenim karakteristikama trupa raketnog sistema PVO, on je sposoban da prepliva vodene prepreke bez postavljanja pontonskih prelaza.

„Vožnja je udobna kao u SUV-u, osim što nema klimu. Inače, sve je ergonomsko, sve je pri ruci. Može se voziti svuda, po bilo kom terenu... Uključio sam pogon na sva četiri točka – i išao sam gde sam hteo“, rekao je „Tatarin“ novinarima vojnog resora.

Kompleksi Osa počeli su da ulaze u službu sovjetske vojske početkom 1970-ih i od tada su više puta modernizovani u Iževskom elektromehaničkom zavodu (IEMZ) Kupol (deo Koncerna AD VKO Almaz-Antej). Uprkos poodmaklim godinama, borbena vozila i dalje služe u vojsci Rusije i mnogih drugih zemalja sveta.

Takođe je vredno napomenuti da su stručnjaci iz Kupol IEMZ izvestili o razvoju programa modernizacije koji je približio taktičko-tehničke karakteristike modernizovanog kompleksa Osa-AKM nivou sistema PVO Tor-M1, što će značajno „ produži mladost” zaslužnog veterana PVO.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Kako se protivvazduhoplovni raketni kompleksa Osa "pretvorio" u Osa-AKM

Stvorena pre više od pola veka od strane sovjetskih konstruktora i modernizovana od strane iževskih oružara, porodica protivvazduhoplovnih raketnih sistema Osa nastavlja uspešno da izvršava borbene zadatke kao deo zajedničke grupe trupa u Donbasu.

Ako pogledate u istoriju razvoja ovog legendarnog sistema PVO, ispostavlja se da je između prve modifikacije Osa usvojene u službu i kompleksa Osa-AKM prošla skoro decenija.

Radovi na prvoj modernizaciji Ose počeli su odmah nakon puštanja kompleksa u upotrebu 1971. godine.

Verzija raketnog sistema protivvazduhoplovne odbrane, tada nazvana „Osa-A“, trebalo je da ima povećanu efikasnost i povećano područje gađanja ciljeva. Kompleks je dobio mogućnost da presreće ciljeve koji lete brzinom do 500 m/s i „sustiže“ neprijateljske ciljeve koji lete brzinom do 300 m/s, kao i niz drugih transformacija.

Godine 1973. odlučeno je da se sistem PVO modifikuje kako bi se povećao broj projektila sa 4 na 6.

Verzija sistema Osa-A, bila je opremljena sa 4 rakete, smeštene na lansirnom nosaču van kontejnera:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovome je prethodio razgovor između dizajnera Venijamina Efremova i maršala Dmitrija Ustinova, koji su zahtevali da se količina municije Ose udvostruči - sa četiri na osam projektila:

„Pozvao sam Ustinova i rekao: „Radili smo sa Petrom Dmitrijevičem Grušinom na vašim uputstvima o mogućnosti postavljanja 8 projektila na borbeno vozilo: 8 nije moguće, ali 6 raketa se može dobro postaviti. Dmitrij Fedorovič se malo zamisli i reče: „Kao u onoj ruskoj poslovici - bar čuperak vune od crne ovce. Pitanje je zatvoreno“, prisećao se kasnije konstruktor Efremov.

Ubrzo je doneta odluka da se izvedu radovi na modernizaciji kompleksa na verziju sistema PVO Osa-AK. Raketa, modifikovana za ovu verziju kompleksa, dobila je poboljšani osigurač i preklopna krila, što je omogućilo da se stavi u kontejner za transport i lansiranje. Pored toga, raketa je imala povećano maksimalno preopterećenje na 25G i smanjeno minimalno dejstvo po visini.

Osa-AK je po prvi put predstavila 6 raketa na jednom borbenom vozilu, smeštenim u odgovarajuće kontejnere, po 3 sa svake strane:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U drugoj polovini 70-ih postalo je jasno da je najteža borbena misija za prve modifikacije Ose bila uništenje helikoptera na malim visinama.

Novi sovjetski protivvazduhoplovni raketni sistem, nazvan Osa-AKM, ušao je u službu 1980. godine. Njegova ključna prednost bilo je efikasno uništavanje helikoptera koji lebde i kreću se na skoro nultim visinama u rasponima od 2 do 6,5 km.

Zatim, u procesu masovne proizvodnje novih borbenih vozila, helikopterski režim gađanja dobija dodatne mogućnosti, značajno nadmašujući svoje zapadne konkurente po svojim taktičko-tehničkim karakteristikama - francuski PVO sistem Crotale ili nemačko-francuski Roland.

Raketni sistem Osa-AKM je predstavljao dodatnu modifikaciju sistema, prilagođenog za dejstva na lebdeće helikoptera i sa sistemom raspoznavanja "svoj-tuđi":

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Protivvazduhoplovna raketna baterija Osa-AKM sastojala se od četiri lansirna kompleksa PVO i komandnog mesta baterije. Protivvazduhoplovni puk je, zauzvrat, uključivao 20 borbenih vozila sa 120 projektila. Baterija za upravljanje vatrom puka je takođe uključivala komandni punkt i radar za otkrivanje P-15.

Niskovisinski detektor P-15 i kasnije modifikacije, bio je pratioc raketnih sistema iz porodice Osa:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tako je na forumu NVO MAKS-2005 Iževski elektromehanički kombinat „Kupol“ (deo Koncerna Almaz-Antej) predstavio modernizovanu verziju kompleksa sa dometom gađanja ciljeva čak do 14 km!

Ova verzija PVO je opremljena novom elektronskom opremom, elektro-optičkim sistemom sa 24-časovnim televizijskim kanalom, kao i pasivnim radarskim sistemom L-150. Borbeno vozilo je dobilo i klimatizaciju i dodatnu zaštitu od fragmenata, kao i kompleks za ometanje "Purga".

Uprkos raspadu SSSR-a, u novoj ruskoj državi nastavljen je rad na modernizaciji sistema PVO Osa-AKM.

Raketni sistem Osa-AKM - lansiranje rakete:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Oružane snage Ukrajine konačno zvanično pokazale sistem PVO Osa sa novim raketama (video)

Proširenje dometa raketa za sistem PVO Osa korišćenjem R-73 takođe direktno ukazuje na mogućnost integracije AIM-9

Oružane snage Ukrajine konačno su objavile prvi javni zvanični snimak protivvazduhoplovnog raketnog sistema Osa, koji je dobio nove rakete. Odgovarajuću publikaciju je napravio 1129. Belocerkovski protivvazduhoplovni raketni puk, a kasnije ju je ponovila i Operativna komanda „Sever“.

Sam video snimak je posvećen borbi protiv neprijateljskih izviđačkih bespilotnih letelica, a na snimku se vidi lansiranje i uspešno uništavanje takvog cilja upotrebom obične rakete 9M33, koja ima radio-komandni sistem navođenja.

Ali treba obratiti pažnju na drugu raketu, koja se nalazi sa druge strane lansera. I iako se na takvoj udaljenosti iz detalja može zaključiti da je bela i da ima razvijene aerodinamičke površine repa, ovo je prvi zvanični snimak Oružanih snaga Ukrajine sa raketom vazduh-vazduh R-73 , koji je montiran na sistem PVO Osa. Iako fotografija ovog kompleksa sa ovakvim projektilima već duže vreme kruži internetom i nekim masovnim medijima, do sada nije bilo zvanične slike takve kombinacije.

Sa strane Defense Expresa, primećujemo da je korišćenje R-73 kao protivvazduhoplovne rakete sasvim logičan izbor, s obzirom na potrebu da se sovjetski sistemi PVO obezbede raketama uopšte. Istovremeno, R-73 je prilično interesantna opcija, jer je reč o raketi sa približnim dometom uništenja cilja od oko 12 km kada se lansira sa zemlje. Barem ovaj domet su Jugosloveni dobili na svom sistemu PVO Pracka RL-4. A ovo je 2-3 kilometra dalje od mogućnosti obične rakete 9M33, koja je nešto veća (128 kg prema 105 kg), ali ima snažniju bojevu glavu (15 kg prema 8 kg).

Ali razlika između ovih projektila je zapravo prilično značajna, jer 9M33 koristi radio komandno navođenje, odnosno kontroliše ga sam sistem PVO, a R-73 ima infracrvenu glavu za samonavođenje. Zato je 9M33 pogodniji za uništavanje dronova, a R-73 može da pokaže bolje rezultate u borbi protiv krstarećih raketa i drugih ciljeva.

Na kraju, treba napomenuti da se integracija rakete vazduh-vazduh R-73 u sistem PVO Osa očigledno neće mnogo razlikovati od integracije slične rakete vazduh-vazduh sa infracrvenom glavom za samonavođenje AIM-9, jer ostaje samo da podsetimo da su SAD zvanično objavile da prebacuju AIM-9M Oružanim snagama za projekat FrankenSAM.



Kombinacija raketa 9M33 i R-73 po prvi put viđena na sistemu PVO Osa:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor