Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
Karma: +0/-0
 Offline
Gender: 
Posts: 17 065
|
 |
« on: January 08, 2009, 08:31:59 pm » |
|
Pre nego što je započeo mornaričku karijeru, tada sedamnaestogodišnji Oto Krečmer (Otto Kretschmer) je proveo osam meseci u Ekseteru, u Engleskoj, gde je usavršavao jezik. Aprila 1930. godine je započeo školovanje, u okviru kog je plovio tri meseca na školskom jedrenjaku i više od godinu dana na lakoj krstarici Emden.
Nakon završetka školovanja, decembra 1934. godine stupa na dužnost na lakoj krstarici Keln (Köln), a u januaru 1936. godine prelazi u jedinicu podmornica. Prva podmornica na koju se ukrcao bila je U-35, sa kojom je kasnije bio angažovan u patrolama tokom Španskog gradjanskog rata 1937. godine.
Sa U-35 odlazi na U-23 septembra meseca 1937. godine. Sa izbijanjem Drugog svetskog rata, prve uspehe beleži sa U-23 u vodama Severnog mora uz obale Engleske i Škotske. Prvi veliki uspeh Oto Krečmer potapa tanker „Danmark“, deplasmana 10 517 t, 12. januara 1940. godine. Mesec dana kasnije potapa razarač britanske mornarice HMS Daring. Svoju prvu podmornicu, U-32, napušta aprila 1940. godine, kada se ukrcava na U-99. Nakon dvomesečne obuke na novoj klasi podmornica, Krečmer isplovljava iz Kila juna 1940. godine. U toku narednih nekoliko patrola, Krečmer postaje čuven po noćnim napadima na konvoje koje je vršio u površinskoj vožnji... tada je i stvoren moto „Jedno torpedo... jedan brod“.
Posebno je bilo zapaženo potapanje tri britanska naoružana kruzera, HMS Laurentic (18 742 t), HMS Patroclus (11 314 t) i HMS Forfar (16 402 t) novembra 1940. godine. U to vreme „Tihi Oto“ (nadimak koji je dobio zbog vrlo uspešnog korišćenja podmornice u nečujnom režimu, te odbijanja da koristi radio vezu) se već ustoličio na mestu „kralja tonaže“, sa koga nikada nije skinut.
Krečmer je pomagao posadama brodova koje je poptopio. Kada bi napao i potopio usamljen brod (pre uvodjenja taktike vučjeg čopora), znao je da im u čamac za spašavanje spusti nešto zaliha, ćebadi i da im pokaže kurs ka najbližem kopnu. Jednom prilikom je naišao na brodolomnika koji je bio sam na jednom splavu i ukrcao ga kod sebe na podmornicu. Kasnije ga je spustio u čamac zajedno sa posadom nove žrtve koju je potopio.
Na svojoj poslednjoj patrolnoj vožnji, marta 1941. godine, potopio je 10 brodova, ali su to bile ujedno i njegove poslednje žrtve. 17. marta 1941. godine, tokom kontranapada britanskih brodova koji su plovili u pratnji konvoja HX-112, podmornica U-99 bila je oštećena dubinskim bombama sa britanskih razarača HMS Walker i HMS Vanoc. Krećmer je izronio i pod vatrom britanskih brodova uspeo da potopi podmornicu, u 0343 časova, na poziciji 61N, 12W. Tri ćlana posade U-99 je poginulo, a ostatak posade su zarobili Britanci. Istog dana su Britanci potopili još jednog nemačkog podmorničkog asa, Šepkea sa U-100. U uslovima guste magle, britanski razarač HMS Vanoc je pregazio podmornicu U-100 i potopio je.
Nakon zarobljavanja, Krečmer je proveo više od 6 godina u zarobljeničkom logoru u Kanadi. Decembra 1947. godine se vratio u Nemačku.
Oto Krečmer se 1955. godine pridružuje posleratnoj nemačkoj ratnoj mornarici, kao komandant 1. pratećeg skvadrona (1. Geleitgeschwader). Novembra 1958. godine prelazi na mesto komandanta amfibijskih snaga (Amphibische Streitkräfte). Maja 1965. godine dolazi na mesto načelnika štaba NATO komande COMNAVBALTAP, na kojoj ostaje sve do penzionisanja septembra 1970. godine.
U leto 1998. godine umire u bolnici u Bavariji, nakon doživljene nesreće na Dunavu.
Za svoje karijere, odlikovan je sa 6 odlikovanja, izmedju ostalih i Viteškim krstom sa hrastovim lišćem i ukrštenim mačevima 26. decembra 1941. godine.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
