Paul Ludwig Ewald von Kleist, nemački feldmaršal

[Rade]

Paul Ludvig Evald fon Klajst (nem. Paul Ludwig Ewald von Kleist), nemački feldmaršal, nosilac Viteškog krsta sa hrastovim lišćem i mačevima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Fon Klajst je rođen 8. avgusta 1881. u učiteljskoj porodici. Ipak, njegova porodica je imala dugu vojničku tradiciju; kroz vekove je dala više od trideset generala. Evald fon Klajst je 1900. započeo svoju karijeru kao kadet, a naredne godine je dobio svoj prvi oficirski čin. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu, prvo sa svojim pukom u bici kod Tanenberga, potom na dužnosti načelnika štaba elitne Gardijske konjičke divizije. Od 1922. do 1926. sada u činu majora, predaje taktiku u Konjičkoj školi u Hanoveru. Decembra 1926. biva unapređen u čin potpukovnika i postavljen na dužnost načelnika te iste škole. Iz konjičke škole 1929. odlazi na mesto komandanta 9. pešadijskog puka u Potsdamu. Januara 1932. postaje general-major i komandant 2. konjičke divizije u Breslau. Već naredne godine je unapređen u čin general-potpukovnika, a 1936. u čin generala konjice.

Februara 1938, u okviru uklanjanja starijeg kadra sumnjive lojalnosti koje su sprovodili nacisti, Klajst biva penzionisan, da bi već naredne godine bio reaktiviran i postavljen na formacijsko mesto komandanta 22. motorizovanog korpusa. Korpus će uskoro ući u sastav Rundštedove Grupe armija Jug i učestvovati u napadu na Poljsku. Klajst će u napadu nemačkih snaga na zapad Evrope dobiti komandu nad velikom oklopnom formacijom, Oklopnom grupom Klajst, koja je u stvari bila ranga oklopne armije, sa 19. i 41. oklopnom divizijom i 14. korpusom – ukupno pet oklopnih i tri divizije motorizovane pešadije, sa skoro 3 000 tenkova.Klajstove snage su prošle kroz Luksemburg i Ardene i izbile na Mezu. Na francusku teritoriju je stupio 12. maja i krenuo u prodor ka La Manšu. Klajst će po uspešnom završetku prve faze operacije biti odlikovan Viteškim krstom. Nakon izbijanja njegovih snaga na špansko-francusku granicu, Klajst biva unapređen u čin general pukovnika.

Klajstova Oklopna grupa će aprila 1941. biti angažovana u napadu na Kraljevinu Jugoslaviju, nakon čijeg porobljavanja prelazi na teritoriju Rumunije kako bi se pripremila za napad na Sovjetski Savez. Tokom napada na Sovjetski Savez, Klajstova 1. oklopna grupa je bila pridodata Grupi armija Jug (kasnije će biti preformirana u 1. oklopnu armiju). Tokom dejstava na teritoriji Ukrajine, Klajst suprotno Hitlerovom naređenju formira jedinice sastavljene od nacionalnih manjina koje su se zajedno sa nemačkim jedinicama borile protiv sovjetskih snaga. Krajem novembra 1942. Klajst biva postavljen za komandanta Grupe armija A. Februara 1943. postaje feldmaršal, a kasnije tokom istog meseca, konačno dobija naređenje za povlačenje 400 000 nemačkih vojnika. Majstorski je izvukao svoje vojnike sa Kavkaza do Dnjepra, tako da je marta 1943. bio u mogućnosti da organizuje protivnapade. Kubanski mostobran je držao još nekoliko meseci, kada je dobio dozvolu da transportuje najveći deo svojih snaga morem, na Krim. Uprkos njegovim ponovljenim zahtevima, Hitler nije dozvoljavao dodatna povlačenja, tako da su nemačke snage na Krimu – odsečene.

Marta 1944, Klajst dozvoljava komandantu 8. armije da se povuče iza Dnjestra. Hitler ga 30. marta poziva u Obersalcburg, gde ga odlikuje Mačevima za Viteški krst, a potom i razrešava komande. Hitleru su ipak trebali apsolutno lojalni komandanti, što Klajst baš i nije bio u potpunosti. Klajst dužnost predaje Šerneru i odlazi u penziju. 1945, zbog napredovanja Sovjeta sa porodicom se povlači u Bavariju. Zarobljavaju ga Amerikanci, 25. aprila, i predaju ga jugoslovenskim vlastima, koje su ga tražile zbog ratnih zločina počinjenih 1941. godine. Osuđen je na 15 godina zatvora, da bi nakon tri godine bio izručen Sovjetima, koji su mu takođe sudili i osudili ga 1952. na desetogodišnju zatvorsku kaznu.

Evald fon Klajst, nemački feldmaršal, umire u Vladimirskom centralnom zatvoru,  15. oktobra 1954; mesto sahrane nije poznato.