Рашо
Stručni saradnik - RV i PVO
kapetan korvete
 Offline
Gender: 
Posts: 6 903
|
 |
« Reply #14520 on: September 28, 2014, 10:53:39 pm » |
|
Идемо даље...
У свијетлу обиљежавања стоте годишњице Великог рата...
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ко је чича са фотографије?
|
|
|
|
|
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 10 549
|
|
« Reply #14521 on: September 29, 2014, 06:54:47 am » |
|
Lazar Čokić Trebalo bi da je ovo dovoljno. Krajem prve godine Velikog rata Austrijanci su opasno zakoračili u Srbiju, prešavši Savu i Drinu u pokušajima da osvoje Kosmaj. U tom prvom, brzom i snažnom naletu neprijatelja srpska vojska se povlačila prepuštajući im svoje topove koje zbog nedostatka vremena nije mogla da ponese sa sobom. Samo dva vojnika nisu htela da prepuste neprijatelju svoj top i sami su uspeli da zaplaše toliku silu i odbrane Kosmaj. Bili su to Lazar Čokić i Jakov Šarčević.
Pritešnjeni vatrom sa svih strana, 23. novembra 1914. srpski vojnici počeli da napuštaju rov po rov na Kosmaju pred naletom dobro naoružanog i brojnijeg neprijetalja. Austrougarska artiljerija bila je koncentrisana na nekoliko mesta, tako da je iz jednog polukruga neprekidno sipala vatru. Svaka borba izgledala je uzaludna. Vojnici su povadili zatvarače iz topova kako neprijatelj ne bi mogao da ih koristi i zajedno sa pešacima iz prve linije počeli da uzmiču.
Samo dva vojnika nisu napustila svoj top: Lazar Čokić, nišandžija trećeg voda poljske baterije, i njegov drug Jakov Šarčević, jedini od posluge.
„Lazar Čokić sa svog položaja mirno je posmatrao sve što se događa. S jedne strane video je silnu neprijateljsku vojsku koja se u plavim uniformama sve više primicala, a s druge strane video svoje selo Kovačevac. Gledao je rodno selo i srce mu se stezalo od žalosti što ga možda više nikada neće videti ako ga sada napusti. Zato je on, na svoju ruku, odlučio da pogine tu, pored svoga topa.„ pisao je savremenik Milan Šantić, autor knjige „Vitezi slobode“ u kojoj između ostalih ispričao i priču o ovim kosmajskim junacima.
Lazarev poljski top je davao je vatru tolikom brzinom da je izgledalo kao da gađa cela baterija. Među Austrijancima je nastala pometnja, ali su ipak slali na stotine zrna koja su fijukala oko glava dvojice junaka. Čak su i granate padale, ali zahvaljujući nekoj sreći, ništa od te stravične municije nije pogađalo Lazara i Jakova.
Hladni i pribrani, oni su nastavili svoj posao. Uvidešvi njihovu hrabrost, artiljerci koji su krenuli u beg, vratili su se i zajedničkim snagama nastavili da gađaju neprijatelja. Situacija se najednom skroz preokrenula. Neprijatelj koji je bio tu, na domaku, počeo je da beži na sve strane. Ubrzo su bili potisnuti preko Save i Dunava.
Za Lazarevo i Jakovljevo junaštvo čuli su svi vojnici i oficiri, a pristigla je i Karađorđeva zvezda za nišandžiju Čokića kao znak divljenja za ovaj herojski čin koji se prepričava do današnjih dana.
„Sine, ajdemo sada našoj kući!“
U Kovačevcu, Lazarevom rodnom selu, na čijem je pragu ovaj junak poželeo da umre, pričalo kako je Lazar Čokić poginuo na Kosmaju, a neki su opet tvrdili da se udavio u Dunavu. Istina je bila da se nije odvajao od svoje jedinice za sve vreme rata, da je prošao čak i albansku golgotu. Nikome se nije javljao jer, javiti da si živ u toku rata ne znači da ćeš i sutra biti živ i da ćeš se vratiti kući, te stoga nije želeo da daje lažnu nadu.
Sve godine rata maštao je o svom selu kome će se vratiti sa nadom da su svi njegovi živi. Pojavio se u Kovačevcu jedne kišne novembarske noći. U iscepanom šinjelu koračao je kroz mračno selo dok mu je dušu razdirao strah da li će sve zateći na broju.
Nije smeo da ode do kuće, pa je prvo svratio kod rođaka. Pogledom punim straha iščekivao je surovu istinu. Tih nekoliko minuta bili su Lazaru duži I strašniji od celog rata. Kao strašni sudija rođak je izgovorio: “Sve je živo i zdravo”. Ove reči odzvanjale su u Lazarevoj glavi, a strašni teret pao je sa srca. U tom trenutku, neki mališan je ušao u sobu. Lazar je upitao čije je to dete. Zaprepašćeni rođak je rekao: “Bog s tobom, pa to je tvoj Voja!“
Suza je zablistala u Lazarevim očima i samo je izgovorio: „Sine, ajdemo sada našoj kući…“
Izvor: Priča „Sam na topu“ iz knjige „Vitezi slobode“ Milana Šantića, Beograd 1938. str. 147-153 |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
proxy1969
potporučnik
Offline
Posts: 2 170
|
|
« Reply #14522 on: September 29, 2014, 08:55:30 am » |
|
KBL-12
Mali OT vezan za ovo zanimljivo letalo, bar je zaživio kao model... http://www.rc-pilot.info/forum/forum_posts.asp?TID=3472 [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] |
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Рашо
Stručni saradnik - RV i PVO
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 903
|
|
« Reply #14523 on: September 29, 2014, 06:10:37 pm » |
|
Lazar Čokić
Тако је Кузма. Један од обичних људи, бесмртних витезова. Изволи даље... |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 10 549
|
|
« Reply #14524 on: September 29, 2014, 07:44:46 pm » |
|
Da ostanemo u istom vremenu.
Siroj javnosti je postao poznat tako sto je peske otisao na jedan grob i tamo stavio jednu jabuku. O kom je soluncu rec i ciji je grob u pitanju?
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 558
|
|
« Reply #14525 on: September 29, 2014, 08:04:00 pm » |
|
Живојин Лазић, по речима Антонија Ђурића уцењен убиством сина, однео је румену јабуку на гроб "Непоменика", на коме нема ни крста ни петокраке, већ само четири слова његовог партијског имена и године наводног рођења и тачне смрти. За датум смрти такође нисмо сигурни, али време објављено знамо сви (15.05 сати).
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Trifko
Moderator
poručnik korvete
Offline
Gender:
Posts: 3 814
Од свих ратника најјача су два: време и стрпљење.
|
|
« Reply #14526 on: September 29, 2014, 08:35:01 pm » |
|
Због овог је уцјењен... Можда се Непоменик, чије су име и дело били заштићени законом, још није био ни охладио у гробу, а на сцену су ступили стари српски ратници. Народно позориште у Београду увелико је припремало извођење документаре драме СОЛУНЦИ ГОВОРЕ у режији срчане Грузинке Цисане Мурусидзе. Премијера је заказана за 30. децембар 1981, а реприза за Бадњи дан следеће године.
Аутор се побринуо да на премијеру дођу они о којима драма говори. Тако су прва места у невеликој сали заузели носиоци Карађорђеве звезде с мачевима, некадашњи ђаци-каплари, резервни официри, пилоти, прослављени митраљесци... Из Цриквенице је дошао Хрват Лујо Ловрић, витез Карађорђеве звезде и руских ордена Светог Ђорђа и Свете Ане, у истој равни с највишим румунским орденом Светог Михаила Витеза и чехословачким орденом Белог лава са мачевима. Представу није могао да види - ослепео је у једној борби као добровољац на српској страни. У његовој пратњи био је добровољац Ђорђе Беатовић, чију су мајку Госпаву аустроугарски војници јавно обесили на малом тргу у Братунцу јер је била повереник Српске народне одбране.
У једном узбудљивом тренутку публика је устала да би поздравила Милана Гвозденовића, горостаса из Жиче, који је на поноситим грудима носио Карађорђеву звезду са мачевима, и пилота са Солунског фронта Саву Микића, чија су плећа била повијена под теретом година и одликовања на грудима - било их је више од тридесет. Аплаузом, праћеним сузама, поздрављени су некадашњи ђаци-каплари, сада седе главе, научници, професори, официри: Тадија Пејовић, Живојин Товаровић, Иван Ивановић и Милорад Јевтић. Из оног бесмртног Батаљона 1.300 ђака-каплара у то време била су у животу само седморица: тројица због болести нису могла да дођу на представу.
Били су у дворани Алекса Петровић, мученик на албанској голготи и јунак са Солунског фронта, почасни грађанин Париза, кога је генерал Де Гол одликовао Орденом француске Легије части, и у то време најстарији писац Младен Ђуричић, бивши капетан брода којим је превозио заробљеног немачког фелдмаршала Мекензена, чији су топови разарали српску престоницу. Међу првима је стигао Живојин Лазић. Био је у сељачком копорану и опанцима, са шајкачом и шареном торбицом о рамену, са обавезном војничком чутурицом и низом одликовања на грудима.
На почетку представе, праћене Мокрањчевом Литургијом, у уводном делу, у коме углавном млади драмски уметници изговарају имена ратника чије ликове тумаче, Лазић је скочио са столице и у једном тренутку рекао: Ја, Живојин Лазић, село Санковић, општина Мионица, митраљезац Дринске дивизије, одазивам се позиву...
А кад је престава завршена, стари ратници су похитали да пољубе заставу под којом су извојевали велике победе.
Милић од Мачве и београдски адвокат Александар Спасић узвикнули су у исти мах: Живела српска војска! Живео краљ!
Непоменик је био мртав - није могао да чује коме припада слава.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 10 549
|
|
« Reply #14527 on: September 30, 2014, 12:15:26 pm » |
|
Kumbore izvoli dalje.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 558
|
|
« Reply #14528 on: September 30, 2014, 01:05:26 pm » |
|
Dobro. Koji brodić?
|
|
|
|
|
jadran2
Stručni saradnik - istorija RM
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 13 152
|
|
« Reply #14529 on: September 30, 2014, 03:26:29 pm » |
|
Kako je i navedeno na desnoj kuli - rumunjski monitor Lascar Catargiu, prije IISR.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 558
|
|
« Reply #14530 on: September 30, 2014, 04:38:12 pm » |
|
Da, brzo i efikasno, brod klase Ion Bratianu, koji nisu bivši AU, već građeni za Rumuniju u Stab. Technico Triestino pre WWI.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
jadran2
Stručni saradnik - istorija RM
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 13 152
|
|
« Reply #14531 on: September 30, 2014, 04:43:08 pm » |
|
Da se ne ceka - o kojoj osobi se radi?
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Minolovac
Prijatelj foruma
zastavnik I klase
Offline
Posts: 1 614
|
|
« Reply #14532 on: September 30, 2014, 07:00:34 pm » |
|
Da nije ovaj?  |
|
|
|
|
jadran2
Stručni saradnik - istorija RM
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 13 152
|
|
« Reply #14533 on: September 30, 2014, 07:02:17 pm » |
|
Nije, ovaj je preko mora.  |
|
|
|
« Last Edit: September 30, 2014, 07:17:54 pm by jadran2 »
|
Logged
|
|
|
|
Trifko
Moderator
poručnik korvete
Offline
Gender:
Posts: 3 814
Од свих ратника најјача су два: време и стрпљење.
|
|
« Reply #14534 on: September 30, 2014, 07:03:44 pm » |
|
Vilhelm drugi???
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
